Naša adresa
Dimitrija Tucovića 18
Pozovi nas
066.827.9797
Pošalji nam poruku
office@logoped-drcabarkapa.com
Radno vreme
Pon - Petak: 10AM - 6PM
Emocije kao rečnik koji učimo

Emocije kao rečnik koji učimo

Kažu da mi odrasli znamo da iskomplikujemo stvari kad su emocije u pitanju. Izmislili smo ogroman broj reči kojima možemo da svoja osećanja opišemo do najsitnijih detalja, fino nivelišući razlike između njih. Kod dece je kažu, to jednostavnije. Ili pak, velika je verovatnoća da mi samo doživljavamo da je jednostavnije upravo zbog nedostatka reči da se njima opiše spektar osećaja, osećanja (i misli) da bismo prepoznali da je dete na primer, tužno ili povređeno. Jezičke finese nekada bukvalno definišu spektar osećanja.
Read More

Problemi sa čitanjem i pisanjem

Problemi sa čitanjem i pisanjem

Pisanje i čitanje nisu laka stvar. Iako ih kao odrasli umnogome potcenjujemo kao veštine jer su prva stvar koju u školi učimo, pisanje i čitanje nam daju bazu neophodnu za kasnije usvajanje školskog gradiva. Deca savladavaju ove veštine različitim tempom. Onda kada je tempo, po mišljenju roditelja ili nastavnika, prespor, roditelji se obraćaju logopedima i psiholozima.
Read More

Učimo kroz telo: Reedukacija psihomotorike

Telo koristimo kao medijum komunikacije mnogo pre početka upotrebe reči. Pokret postaje sredstvo da se saznaje, da se istražuje, da se komunicira potreba i mnogo šta drugo. Mnoge aktivnosti koje čak i odrasla osoba izvodi vezane su za telo, kao baze iz koje se pokret upućuje. Naša pokretljivost nije vezana samo za reflekse i automatizovane mišićne radnje već i za voljne pokrete koje nastaju kao rezultat sprege neokorteksa i sistema motoričkih ćelija u različitim delovima CNS-a koje šalju mišićima signal da se pokrenu.
Read More

Posebne potrebe ima svako dete

Niko ne može da pripremi roditelja za borbu sa tim da biće koje voli najviše na svetu ima problem koji ga u društvu etiketira kao „dete sa posebnim potrebama“. Nijedna knjiga na svetu ne može da da instrukcije roditeljima kako da spremno dočekaju vest da je njihovom detetu loše, da od nečega pati i da će celog života morati da se trudi da bi bio „normalan“, „prosečan“, „kao drugi“. Posebne potrebe ima svako dete, i svako dete nije kao sva druga deca.
Read More

Zakažite svoj termin u LEC „Čabarkapa“

Naš stručni tim pristupa sa punom pažnjom svakoj osobi koja kroči u naš logopedsko-edukativni centar. Iz tog razloga, politika naše kuće je, da se za svakog korisnika koji po prvi put dolazi, organizuje „prvi prijem“. Na prvom prijemu Vaš čeka naš stručni tim koji ima zadatak da iz svih uglova sagleda problem zbog kojeg ste odlučili da nam se obratite, uradi procenu i ponudi tretman. Na osnovu tog prvog susreta, mi ćemo sačiniti izveštaj u kome možete videti procenu logopedskog statusa pri prijemu, psihološko mišljenje i predlog tretmana.
Read More

Svetski dan mentalnog zdravlja: razumevanje, a ne predrasuda

  • Robin Vilijams, slavni američki glumac, čovek koji je ljude širom sveta znao da nasmeje do suza. Izvršio je samoubistvo kao krajnji izlaz iz borbe sa teškom depresijom.
  • Džon Neš, dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju 1994. Patio je od paranoidne shizofrenije. O njegovoj priči znamo iz filma “Blistavi um” gde ulogu Džona tumači Rasel Krou.

Read More

Kako da stimulišete vaše dete da progovori?

Albert Ajnštajn poznat je po velikim naučnim dostignućima, ali se u svetu stručnjaka koji se bave govorno-jezičkim razvojem pominje iz jednog drugog razloga. Taj razlog ogleda se u jednom od najupečatljivih detalja iz njegove biografije, a to je da nije uopšte govorio do svoje treće godine, a da je kasnije, kada je progovorio, veoma oskudno pričao do svoje devete godine.
Read More