Naša adresa
Dimitrija Tucovića 18
Pozovi nas
066.827.9797
Pošalji nam poruku
office@logoped-drcabarkapa.com
Radno vreme
Pon - Petak: 10AM - 6PM

Držanje olovke

Razvoj veštine pisanja zavisi od više različitih faktora – potrebno je da dete ima određeni stupanj zrelosti kako bi moglo motorno da izvede ovaj čin i da je saznajni razvoj adekvatno razvijen da bi se slova prepoznala, spojila i reprodukovala. Motorna zrelost za pisanje podrazumeva pre svega pravilno držanje olovke, zatim dobru pokretljivost zgloba šake, a onda i pravilno držanje tela. Kada dete počne da hvata olovku, držanje ili hvat prolazi kroz nekoliko faza. Na početku je nepravilno i dete drži olovku celom šakom. Postoji više različitih hvatova celom šakom, i on se može izvoditi sa ispruženim kažiprstom ili palcem preko olovke. Kada je dete malo olovku drži visoko, a vremenom spušta prste i postavlja ih pri dnu jer uočava da mu je tako lakše da izvodi fine pokrete. Takođe, dete na početku pridržava vrhovima prstiju olovku ili postavlja prste preko nje, a kada sazri, olovku drži između tri prsta (palca, kažiprsta i srednjeg prsta). Neka deca već sa četiri godine pravilno drže olovku, međutim do navršene sedme godine su dozvoljena odstupanja. Ukoliko primetite da vaše dete ima teškoće da pravilno drži olovku, možete koristiti neko od pomagala. Ako ni to ne pomogne, obratite se stručnjaku za procenu psihomotorike.

Spretnost prstiju

Fina motorika i uspešnost u izvođenju aktivnosti koje angažuju finu motoriku zahteva da postoji određena zrelost motorike prstiju. Kada govorimo o diferenciranosti (zrelosti) prstiju mislimo na to da dete može po svojoj volji da pokreće onaj prst koji želi. Ovaj proces bi trebalo da se završi oko 7.godine. Zato u tom periodu dete uči da čita i piše.
Nakon što ste vežbali pokretanje šake u različitim smerovima, možete da pređete na vežbe za sazrevanje motorike prstiju odnosno diferenciranje prstiju. U vežbama dete ima zadatak da: podigne jedan po jedan prst, spusti jedan po jedan prst, odvoji od ostalih, prstom dodirne dlan, savije. Svaku vežbu dete izvodi prvo dominantnom rukom, a zatim nedominantnom; pokret izvodi jednim po jednim prstom i čini to od palca prema malom prstu, a zatim u suprotnom smeru.
Zatim radite složenije vežbe u kojima vi postavite prste u određeni položaj ili dodirnete prstom jedne ruke prst druge, a dete treba da prepozna koji su to prsti i učini isto tako. Navedene vežbe možete početi da radite u 4.godini, a odlična su priprema za pravilno držanje olovke i lepo pisanje.

 

 

Igračke koje su korisne za vašu decu

Kockica Eco toys nas je opet obradovao sa igračkama.
Igračke koje pomažu razvoju vizuelne i taktilne percepcije, motoričku spretnost, produžavanje pažnje, razvoj logike, uočivanje veličine i boje i formiranje karakterne osobine (strpljivost i upornost).
Ključ i brava je didaktička igračka za razvijanje motoričke sposobnosti kod dece. Ova igračka uči decu da budu strpljiva i uporna.
Didaktičko drvo – dete ima zadatak da po obliku i veličini sastavi piramidu.
Karte za dodir (20 komada) – pločice za taktilnu stimulaciju koje su namenjene poboljšanju taktilne percepcije.
Sve igračke su izrađene od prirodnog materijala, kao i boje i nisu štetne za decu.
Read More

Priprema šake za pisanje

Da bi dete uspešno moglo da savlada pisanje u prvom razredu, potrebno je da motorika prstiju (odnosno fina motorika) imaju (dostignu) određeni stupanj zrelosti. Da bi praksija šake sazrela potrebno je vežbati prste u raznim manipulativnim aktivnostima, kao što je: nizanje slamčica ili perlica, hvatanje sitnih predmeta palcem i kažiprstom, čupkanje ili cepanje papira, pokretanje igračaka kažiprstom, hvatanje sitnih predmeta pincetom, kačenje spajalica, vezivanje pertli i još mnogo njih. Osim ovih aktivnosti deci su korisne vežbe u kojima se izvodi pokret iz zgloba šake i svi prsti pokreću istovremeno. Izvodimo ih kao uvod u vežbe u kojima pokrećemo jedan po jedan prst. Počinjemo sa naizmeničnim otvaranjem i zatvaranjem šaka (prvo se obe šake otvore, zatim zatvore, a onda je jedna otvorena, dok je druga zatvorena i smenjuju se ovi pokreti). Naredna vežba je okretanje dlanova (jedan je okrenut prema dole, drugi prema gore, a zatim menjaju položaj). Osim kruženja šaka, dobro je i da savijate šake tako da su prsti okrenuti jedni prema drugima u desno/levo, prema sebi i od sebe. Na ovaj način se pripremaju šake za izvođenje vežbi pojedinačno prstima i doprinosi se spremnosti šake za učenje pisanja i izvođenja finih pokreta olovkom.

Svetski dan osoba sa Daunovim sindromom

Danas je Svetski dan osoba sa Daunovim sindromom koji je ustanovljen 2006. godine. Daunov sindrom je hromozopatija koja se javlja zbog trizomije 21. para hromozoma (prisutnost 3 hromozoma umesto 2 hromozoma). Zbog toga je 21. mart simbolično izabran za taj dan jer je u osnovi tog kongenitalnog poremećaja.

Hromozomske aberacije mogu biti uzročnik različitih kliničkih sindroma. Nastanak Daunovog sindroma najčešće je uzrokovan trizomijom dvadeset prvog hromozomskog para (95%). Iako nije uvek slučaj rizik za pojavu ovog sindroma se povećava sa starošću majke i iznosi oko 1:1000 sa 30 godina; 1:500 sa 35 god.; 1:100 sa 40 godina. Analiza ili provera kariotipa ploda se radi u prenatalnom periodu, od 16. do 18. nedelje trudnoće, kombinacijom neinvazivnih testova (aminocentezom, biopsijom horionskih resica…) i time se utvrđuje da li je došlo do hromozomskih aberacija u ćelijama ploda.
Osobe sa Daunovim sindromom karakterišu koso postavljene oči, male ušne školjke, kratak vrat, kratak i širok nos, mala usta, široke šake i kratki prsti. Na dlanovima osoba sa Daunovim sindromom može postojati takozvana brazda četiri prsta (usek linija koja se prostire ispod sva četiri prsta). Kod ove dece uočljiva je hipotonija mišića, kao i hiperfleksibilnost zglobova. Važno je napomenuti da pored opisanih i uočljivih fizičkih karakteristika na osnovu kojih se može posumnjati na Daunov sindrom, konačna dijagnoza mora da se zasniva na analizi kariotipa ćelija.
Ove osobe su podložnije  infekcijama grla, nosa i uha, koje mogu da ugroze sluh deteta, što se negativno odražava i na razvoj govora. Visok i sužen nepčani luk, mala usna duplja, uvećan jezik i hipotoničnost u kombinaciji sa već pomenutim oštećenjem sluha dovode do teškoća u artikulaciji.
Govor se razvija sporije, s tim da je razumevanje uvek bolje razvijeno u odnosu na ekspresivni govor. Nivo intelektualnog funkcionisanja osoba sa Daunovim sindromom kreće se od teške do lake intelektualne ometenosti, a najveći broj njih funkcioniše na nivou umerene intelektualne ometenosti. Imaju ograničene mogućnosti održavanja pažnje, snižen kapacitet kratkoročne memorije, redukovanu sposobnost formiranja i upotrebe strategije rešavanja problema, teškoće u razumevanju apstraktnih pojmova i koncepata, kao i kompleksnih socijalnih odnosa.

Način na koji je dete sa Daunovim sindromom prihvaćeno u porodici, pozitivno utiče na razvoj komunikacije, usvajanje dnevnih životnih veština i uspešnije uklapanje u socijalno okruženje. Svaka ličnost deteta je drugačija, pa je veoma važno ne stvarati stereotipe o osobama koje imaju Daunov sindrom. Ljudi koji imaju ovaj sindrom teže ka toploj, ljubaznoj, veseloj ličnosti, uprkos stalnim izmenama na njihovim licima.
Daunov sindrom nije bolest, pa osobama sa ovim sindromom ne treba lek već ljubav i razumevanje svih nas! Podrška šire društvene zajednice, neophodna je kako bi im se omogućilo da ostvare socijalnu interakciju i van porodičnog okruženja. Deca sa Daunovim sindromom mogu biti uključena u predškolske ustanove u okviru razvojne grupe za decu sa smetnjama u razvoju, ali i u redovne grupe uz odgovarajuća prilagođavanja i podršku defektologa (logopeda). Danas postoji mogućnost da se uključe u vaspitno-obrazovni proces u redovnim školama, ali samo ukoliko ona može da obezbedi potrebna prilagođavanja i odgovarajuću podršku. Bez navedenih preduslova, neće se razviti svi detetovi potencijali, a moguće je i javljanje negativnih posledica socio-emocionalne prirode.

Ranom intervencijom, koja podrazumeva rad defektologa (logopeda), reedukatora psihomotorike, psihologa i drugih stručnjaka u značajnoj meri može se preventivno uticati na nastanak pridruženih poremećaja i stimulisati govorno-jezički, psiho-motorni, i socio-emocinalni razvoj. Posebno značajne aktivnosti koje pripadaju procedurama rane intervencije, odnose se na pružanje aktivne podrške celoj porodici u vidu informisanja, savetodavnog rada i praktične obuke. Većina dece sa Daunovim sindromom u periodu ranog detinjstva ređe ostvaruje interakcije sa roditeljima i slabije odgovara na podsticaje, ali istrajnost na njihovom uključivanju u svakodnevne aktivnosti porodice ima izuzetno pozitivne efekte.

U Centar Čabarkapa devojčica koja se zove Tara došla je sa dve godine. Zajedno smo prohodali, progovorili i porasli. Hrabrost njenih roditelja da se suoče sa problemom koje njihovo dete ima premašuje svu snagu i jačinu koju čovek može da iznese i podnese. To su mama i tata, a oni mogu sve, oni moraju sve. Pored mame i tate veliku podršku daje i mlađi brat Filip. Sada Tara postaje deo zajednice, deo kolektiva jer ide u vrtić, deo nas jer smo mnogo naučili od tog malog bića. Biti različit, a opet biti čovek tj.dete, imati problem, a boriti se i ne odustati, pasti, ustati i nastaviti dalje.

Svako želi osmeh, topao zagrljaj, nežan poljubac, deo neba pod ovim suncem. Veliki, mali, bolesni, zdravi, crni ili beli svi smo ljudi, u ovom slučaju deca. Okrenite se i pogledajte oni imaju potrebu…jedan osmeh, zagrljaj, poljubac…da budu deo nas.

Poremećaji ishrane: kako ih prepoznati i preživeti?

“Osvanuo je još jedan novi dan. Vreme je da isplaniram šta ću jesti za doručak. Možda samo jednu jabuku, ipak u onoj salati za ručak ima čak 400 kalorija. Onda za večeru još jednu jabuku, znači čeitiristo plus sto i plus još sto, to je šesto, ako narednih pet dana budem jela po šesto kalorija, moći ću za svadbu u subotu da obučem svoju usku crnu haljinu i „malo“ da se opustim…ipak će biti bar pet vrsta torti, a ne bi nikako valjalo ne probati ih“.
Read More

Ideja za aktivnost

Zadatak je da dete predmet određene boje ubaci u krug iste boje. Na taj način dete vežba motoriku šake, koordinaciju oko-ruka, mišiće donjih ekstremiteta (dete se propinje na prste kako bi ubacilo predmet u krugove koji su na visini), učenje boja i vizuelna percepcija, orijentacija u prostoru, prebrojavanje (ako dete ima zadatak da u odgovarajući krug stavi više predmeta). U isto vreme sa detetom se radi na produžavanju pažnje kao i na razumevanju i auditivnoj percepciji (npr. kada se detetu da zadatak koji glasi: Stavi 3 crvena magneta u zeleni krug koji se nalazi dole.). Ovu aktivnost možete da improvizujete kod kuće, tako što ćete umesto krugova koristiti činije, kutije ili plastične čaše različitih boja, a umesto magneta predmete različitih boja (kocke, dugmiće, plastične žetone, papiriće različitih oblika i boja, bojice i sl.).

Pravljenje čestitki za 8. mart

Deca iz našeg Centra su pravila čestitke za svoje majke, babe, tetke… Na ovaj način su deca pokazala svoju kreativnost i svako dete je na svoj način pokazalo koliko voli svoju majku. Pored razvijanja kreativnosti, pravljenje čestitki je dobro za razvoj fine motorike (korišćenje makaza, lepljenje papira, trraka, konfeta, pirinča u boji i sl.), koordinaciju oko-ruka, uočavanje prostornih odnosa na papiru i produžavanje pažnje. Ova aktivnost je, takođe, dobra za razvoj oralne praksije zbog toga što se dete smeje dok pravi čestitku i time razvija mišiće oralne regije i razvija emociju sreće, veselja i radosti.

Ravnoteža

Ovaj poligon je dobar za razvoj ravnoteže. Dete prvo hoda raširenih ruku po liniji, trudeći se da prsti jedne noge dodiruju petu druge. Zatim dolazi do prepreke, prelazi je ili preskače spojenih nogu. Tu ga čeka lopta na koju treba da sedne i skače podignutih ruku. Nakon toga stiže do ljuljaške na kojoj se zadržava samo ako održi prava leđa i spojena kolena, čvrsto se držeći za konopac. Nakon ljuljaške, na redu je skakanje na trambolini. Ukoliko dete nije sigurno dok skače, pružite mu ruku da se osloni na vas. Sledeći korak je okretanje na tvisteru. Dete postavi stopala na krug i okreće se mrdajući kukovima. Na kraju, skače na jednoj nozi po obručima. Ravnoteža i govor su blisko povezani, pa vestibularna stimulacija pozitivno utiče na razvoj govora. Poligon možete da napravite i u kućnim uslovima tako što ćete koristiti predmete koje imate u kući (stolica, tabure, lopta, jastuk i sl.)