Naša adresa
Dimitrija Tucovića 18
Pozovi nas
066.827.9797
Pošalji nam poruku
office@logoped-drcabarkapa.com
Radno vreme
Pon - Petak: 10AM - 6PM

Istine, zablude i izazovi u razvoju govora, jezika i učenja kod dece

24. 11. 2018. godine dr Nataša D. Čabarkapa je u saradnji sa savetovalištem „Bebiron“ u svečanoj sali opštine Vračar održala predavanje budućim trudnicama, mamama i tatama koji su se ostvarili u toj ulozi. Pored logopeda, dr Nataše D. Čabarkape, govorili su i psiholog, pedijatar i medicinska sestra koja je roditelje uputila o dojenju, kupanju i presvlačenju bebe. Tema predavanja bila je „Istine, zablude i izazovi u razvoju govora, jezika i učenja kod dece“. Doktorka je nakon predavanja odgovarala na pitanja zabrinutih roditelja. Izdvojili smo neka zanimljiva pitanja:

  1. Koji su riziko faktori koji utiču na razvoj govora i jezika?

S obzirom da su govor i jezik najsloženije ljudske psihofiziološke funkcije sklone su delovanju mnogobrojnih riziko faktora koji negativno utiču na njihov razvoj. Delovanje riziko faktora se ogleda u vidu usporenog govorno-jezičkog razvoja, najranije u periodu progovaranja, sve do predškolskog i ranog školskog uzrasta. Još prenatalno (dok je beba u majčinom stomaku) postoje riziko faktori koji mogu da utiču na bebin razvoj, a samim tim i na njen razvoj govora i jezika. To je povećan insulin u krvi majke, odnosno gestacijski dijabetes. Osim toga, stres je jedan od najčešćih faktora koji negativno utiču na razvoj bebe. Po rođenju ne prestaje delovanje riziko faktora. Faktori koji se javljaju posle rođenja, a utiču na razvoj govora i jezika su hiperbilirubinemija, asfiksija, intraventrikularna hemoragija, hipoksija, prevremeni porođaj i mala telesna težina.

  1. Do kada treba da se koristi cucla i kako ona može da naškodi detetu?

 Ukoliko ste detetu po rođenju uveli cuclu, najbolje bi bilo da da odviknete od te navike u periodu između 6. i 12. meseca. U tom periodu dete počinje oralno da ispituje svoju okolinu i uglavnom počinju zubi da rastu. Ukoliko dete nastavi da koristi cuclu i nakon navršenih 12. meseci može doći do deformacije zuba, kao i govornog aparata što kasnije utiče na kvalitet izgovora glasova. Osim toga dete se psihički vezuje za cuculu, pa je sve teže odvojiti ga od nje jer ga oseća kao „prelazni predmet“ koji mu stvara dozu sigurnosti.

  1. Kada dete treba da počne sa čvrstom hranom?

 Već sa navršena 4 meseca dete počinje da jede kašice koje ste mu vi pripremili ili ste kupili gotove. Sa 6 meseci dete treba da ima bar 2-3 obroka koji su u vidu čvrste hrane, a ostale obroke čini mleko. Najbolje je da mleko bude majčino jer dojenjem dete stvara imunitet i lakše se bori sa virusima koji su neminovni. Najbolje je da se dete doji oko godinu dana jer dužim dojenjem se stvara simbioza između majke i deteta koje se teško razusloviti u kasnijem periodu. Uvođenje čvrste hrane je važno i zbog razvoja mišića oralne regije (usana, obraza, jezika, nepca) koji su bitni prvenstveno za progovaranje, a kasnije i za izgovor glasova.

  1. Kada treba da se javim logopedu?

Nikada nije rano da se javite logopedu! Ako već u periodu prelingvalnih faza (gukanje i brbljanje) primetite da je glasanje oskudnije ili da dete ne reaguje na vaš govor najbolje je da se obratite logopedu koji će proceniti razvoj navedenih faza. Zatim, ako sa godinu dana nije došlo do pojave prve funkcionalne reči, takođe, je bitno da se obratite logopedu. Ako vaše dete sa 18 meseci ili 2 godine ne razume jednostavne naloge, ako je rečnik oskudan, ako vam se ne obraća, ne gleda vas u oči, ne odaziva se na poziv po imenu pod hitno morate otići kod logopeda koji će proceniti njegov govorno-jezički razvoj i dati smernice za dalje (eventualni tretman ili dodatne procene).

  1. Moje dete ima četiri i po godine i ima dijagnozu Razvojna disfazija. Šta je to?

Razvojna disfazija podrazumeva poremećaj sposobnosti da dete razume, strukturira i izrazi misao kroz govor. Tada je sposobnost deteta da govori ispod očekivanog nivoa za njegov mentalni i kalendarski uzrast. Zaksnelo progovaranje i spor govorno-jezički razvoj nisu stvar slučajnosti. Potrebno je prepoznati uzroke i poreklo problema, odnosno zašto govorno-jezički razvoj kasni. Od izuzetne važnosti je da roditelj eliminiše sve organske uzroke (obavezno dakle, proveriti sluh). Provera sluha je prvi nalaz koji će logoped, koji radi sa detetom, od vas tražiti. Način na koji dete govori deluje siromašnije u odnosu na ono što pokazuju njegovi vršnjaci. Teže nego ostala deca razume značenje reči, višesložne reči izgovara samo sa početnim ili završnim slogom, skraćuje reči tako što zamenjuje glasove i slogove, teško formira rečenicu. Iz tog razloga, rečenice su najčešće kratke, a upitne, upitno-odrične gotovo da ne može da usvoji. Što ranija dijagnostika i što ranije uključivanje u logopedski tretman su od izuzetne važnosti. U radu sa decom sa razvojnom disfazijom treba pristupiti pažljivo, izgraditi odnos sa detetom i voditi ga kroz težak proces vraćanja na pravu govorno-jezičku trasu.

6.Moje dete ima četri godine,kada treba da se opredeli kojom će rukom da piše?

Proces opredeljivanja za vodeću ruku počinje oko 3. godine, da bi dete već sa 4 godine uspostavilo dominaciju jedne (u najvećem broju manipulativnih aktivnosti dete koristi dominantnu ruku kojom vrši aktivnost, dok mu nedominantna ruka služi da bi se njom pomagalo). Ako vaše dete posle ovog perioda nije uspostavilo dominaciju ruke (podjednako koristi i levu i desnu ruku), potrebno mu je davati što više bimanulelnih aktivnosti i aktivnosti koji angažuju finu motoriku (nizanje perlica na kanap, sečenje makazama, lepljenje kolaž papira, crtanje, bojenje, manipulacija sitnim predmetima – klikerima, lopticama od stiropora, gline, zrncima kukuruza, pšenice, pravljenje oblika od plastelina).

Zašto dolazi do kašnjenja u razvoju govora i jezika?

U poslednje vreme nam dolaze roditelji koji postavljaju pitanje: „Zašto moje dete ne govori?“ Roditelji sami sebe uglavnom teše: „Moje dete ima dve ili tri godine, progovoriće, mali je, ima vremena. Ja kao mali sam progovorio sa četiri godine pa sada pričam.“

„Govorna klima“ tj. stimulacija u kojoj se dete nalazi je preduslov za razvoj govora. Govor se uči imitacijom. Modeli za imitaciju su mama, tata, ostali deo porodice, vaspitači. Kada toga nema dolazi do kašnjenja u govoru i jeziku.

Više o pravilnoj dinamici govora i kako prepoznati kašnjenje u dečijem govorno-jezičkom razvoju poslušajte u video klipu dr Nataše D. Čabarkape koja je bila na gost na Sajmu medija u organizaciji Adria Media group. Dr Nataša D. Čabarkapa je višegodišnji blog stručnjak najčitanijeg dečijeg portala Yumama. Pogledajte video:

Svetski dan čistih ruku

Bolesti koje se mogu preneti prljavim rukama su žutica, razni virusni prolivi, dizenterija, amebna dizenterija, putnička dijareja.To su crevne bolesti, koje nastaju naglo, sa povišenom temperaturom, bolovima u stomaku, povraćanjem dijarejom. Lek tj. najbolji način zaštite od ovih oboljenja je redovno pranje ruku ,ne konzumiranje hrane koja nije sveža i vode koja nije za piće (česme, izvori, potoci).Ove navike se kod dece uče od malih nogu.

Najefikasniji način da se spreči širenje nekih zaraznih oboljenja je redovno pranje ruku.

Upravo na današnji dan, 15.10.2018., na svetski dan čistih ruku mi u Centru Čabarkapa Vam predstavljamo kako vodimo računa o čistoći i redovnom pranju ruku. Naša deca pre početka tretmana obavezno peru ruke.

Ruke moraju da se pravilno peru. Pored sapuna,vode i asepsola postoji pravilo kako se peru ruke.

Neka deca vole vodu i sapun, a nekima to ne prija. Da bi bili na nivou zadatka mi u Centru Čabarkapa pomažemo da deca na što lakši način nauče pravilno pranje ruku.

Leksikon za sve đake prvake i njihove roditelje

Svakog 1. septembra deca đaci prvaci polaze u školu. To je poseban dan za svako dete, ali i za roditelje. Vaša deca više nisu mala, već polako ulaze u svet „odraslih“. Tada se roditelji, a i đaci prvaci susreću sa mnogim pitanjima i nedoumicama. LEC Čabarkapa vam odgovara na neka od njih:

  • Ko su đaci prvaci? – To su deca koja su upisana u prvi razred osnovne škole u kojoj će da uče i da se druže sa svojim školskim drugovima.
  • Da li ću moći da se igram kada postanem đak prvak? – Naravno da ćeš moći. Ti si dalje dete samo što si sada i đak.
  • Roditelji đaka prvaka se pitaju šta je sve potrebno za školu? – Potreban je ranac, škloski pribor (pernica, olovka, gumica, rezač, bojice, flomasteri, lenjir i dr.), sveske, udžbenici.
  • Đaci prvaci se pitaju koje su njihove obaveze i kakva su njihova prava? – Njihova prava i obaveze su da idu u školu i da se obrazuju, da uče, da se druže, da vole i budu voljena.
  • Šta ću da radim prvi dan u školi? – Prvi dan u školi ćeš prisustvovati priredbi i prozivci đaka prvaka. Upoznaćeš svoju učiteljicu i školske drugove.
  • Da li se prvi dan polaska u školu slavi kod kuće? – Dan kada postaješ đak je veoma važan kako za tebe tako i za tvoju porodicu. Oni će se potruditi da ti taj dan bude lep i veseo.
  • Zašto me u školi uči učitelj (učiteljica)? – U školi te uči učitelj (učiteljica) zato što je to njihovo zanimanje i oni su išli na fakultet da bi mogli da uče decu.
  • Zašto je učiteljica ponekad stroga? – Učiteljice ne brinu samo o tome da li ćeš da naučiš nešto. Brinu i o bezbednosti učenika i znaju da se deca iz nestašluka mogu povrediti. Ako ne učimo i ne slušamo na času ne možemo da završimo školu. Učiteljica ponekad reaguje strogo da bi je đaci slušali. To ne znači da ih ona ne voli.
  • Zašto zvono zvoni na početku i na kraju časa? – Svaki čas ima svoje vreme trajanja kada učitelji i učenici uče i rade, ali im je neophodno i da se odmore. Zbog toga postoje odmori između časova.
  • Smem li da napustim čas da bih išao u toalet? – Trudi se da ideš u toalet na odmoru, ali ako osećaš potrebu da ideš u toku časa moraš da se javiš učiteljici i da je zamoliš da ideš.
  • Šta sve možemo da radimo na odmoru? – Đaci se na odmoru igraju raznih igara, druže se, pričaju, smeju se, jedu užinu i idu u toalet.
  • Da li je tačno da je matematika najteži predmet u školi? – To nije tačno! Matematika nije bauk. Ako pažljivo slušaš na času i redovno učiš i vežbaš matematika neće biti teška, već će biti zanimljiva.
  • Mogu li imati problem na časovima muzičke kulture, ako ne umem lepo da pevam? – Sve može da se savlada ako se trudiš. Na časovima muzičke kulture, pored pevanja, slušamo i muziku, upoznajemo instrumente, učimo note.
  • Zašto moram i kod kuće da učim? – U školi učiš uz pomoć učiteljice, ali je potrebno da obnoviš to što si naučio. Zbog toga moraš da učiš i kod kuće.
  • Kada je najbolje vreme da pakujem knjige u ranac za sledeći radni dan u školi? – Najbolje je da po rasporedu časova pakuješ knjige u ranac kada uradiš domaći zadatak i obnoviš ono što si učio u školi.
  • Da li moram da radim domaći zadatak i učim kada sam bolestan i ne idem u školu? – Kada si bolestan moraš da ležiš kod kuće i piješ lekove. Kada imaš temperaturu nije dobro da radiš domaći. Svakako te obaveze te čekaju i moraš da ih završiš.
  • Da li smem da prećutim roditeljima ako nešto nisam dobro uradio u školi ili ako sam napravio nestašluk u školi? – Veoma je važno da kažeš roditeljima kada se nešto desi u školi. Na taj način roditelji stiču poverenje u tebe.
  • Smem li da pomognem drugu na času ako nešto ne zna? – Uvek je lepo da pomogneš drugu, ali ne i da mu šapućeš.
  • Kako da se ponašam prema drugu koji drugačije izgleda ili se drugačije ponaša? – U svaku školu idu i deca koja imaju određene probleme u ponašanju i drugačije izgledaju. To ne znači da su ona manje vredna od druge dece i da treba da ih ismevamo, zadirkujemo ili žalimo.
  • Pošto sam levoruk, da li je potrebno da počnem da pišem desnom rukom? – To nije potrebno. Najbolje je da pišeš onom rukom kojom ti je lakše.
  • Kako da se ponašam ako se u školi upiškim ili isprljam, a da mi se ne smeju drugovi? – To može svakome da se dogodi i važno je da se obratiš učiteljici, a ona će da ti pomogne.
  • Zašto moram da čitam knjige kada mi je to dosadno? – Niko ne voli da radi nešto što mu je dosadno. Ali čitanje knjiga ne mora da bude dosadno. Čitanjem bogatiš svoj rečnik.
  • Da li ću biti bolji čovek kada završim školu? – Škola ne utiče na to da neko bude dobar ili loš čovek, ali nas uči pravilima ponašanja, obrazuje nas i sprema za život koji nas čeka kada odrastemo.

Kako kažu „Škola je učiteljica života“. Uči te pisanju, čitanju, računanju, obavezama, tvojim pravima, da deliš, družiš se, upoznaješ nove drugare, a sa nekima ostvariš druženje za ceo život.

Poruka LEC Čabarkapa: „U svakom pogledu ćeš naučiti u školi mnoge životne primere i situacije koje će ti pomoći da budeš bolji dečak, drug, momak, lekar, advokat i čovek.“

Izvor „Vodič za đaka prvaka“, autor Goran Marković, izdavač Pčelica, Čačak 2017.god.

Da li je pata ili bata, blaka ili dlaka, sveklo ili svetlo?

Oko trećeg meseca beba počinje da se igra vokalnim organima (guče smenjujući samoglasnike i suglasnike), tada se javlja prvo udvostručavanje slogova (“ba”, “pa”, “ta”,…), preteča glasova iz grupe ploziva. Osobine ovih glasova u ovom periodu se razlikuju od kvaliteta onih koje izgovaraju odrasli zbog nedovoljne zrelosti govornog aparata deteta i nedovoljne razvijenosti slušne osetljivosti za finese u glasovima (auditivna diskriminacija glasova).

Plozivi su oni glasovi koji u fazi izgovora imaju pregradu vazdušnoj struji, dakle kod čijeg izgovora artikulatori (organi koji učestvuju u izgovoru) u jednom trenutku naprave pregradu vazdušnoj struji, pa se pod pritiskom vazduha otvaraju i nastaje “eksplozivni” zvuk tih glasova. Grupu ploziva čine glasovi P, B, T, D, K i G.

P i B nazivamo još i usnenim plozivima zato što u izgovoru ovih glasova aktivno učestvuju usne i meko nepce (ono zatvara prolaz vazduha kroz nos). Pod pritiskom vazduha usne se naglo otvore i dolazi do zvuka.

Dentalni plozivi T i D nastaju tako što se vrh jezika se u trenutku akrtikulacije ovih glasova priljubi uz gornje sekutiće i alveole (deo nepca iza gornjih zuba), dok se bočne ivice naslanjaju na gornje kutnjake.

Kod izgovora glasova K i G (velarni plozivi) usta se umereno otvaraju, meko nepce se podiže, vrh jezika se povlači u unutrašnjost usta iza donjih sekutića, a zadnji deo jezika se uzdiže i sa mekim i zadnjim tvrdim nepcem stvara prepreku vazdušnoj struji. U trenutku izgovora zadnji deo jezika se naglo spusti i time uklanja prepreku vazdušnoj struji, tada se ceo jezik pomera napred.

U našim prethodnim blogovima pisali smo o tome da postoji određen redosled u usvajanju glasova. Pojedine grupe glasova odnosno pojedni glasovi prethode drugima, i njihov pravilan razvoj uslovljava izgovor ostalih glasova koji po razvojnim normama slede nakon njih. Na primer: usneni plozivi P i B u kombinaciji sa nazalom M su osnova za  kasniji izgovor glasova F i V; plozivi T i D u kombinaciji sa nazalom N pomažu stvaranju glasova S, Z, C, Š, Ž, Č, Ć, Dž i Đ; dok se za glasove K i G po nastanku i mestu izgovora vezuje samo glas H. Iz toga razloga se ne sme prelaziti na korekciju izgovora nekog glasa dok se njegov “prethodnik” ne usvoji.

Poremećaj artikulacije ploziva:

– betacizam (nepravilan izgovor glasa B)

– tetacizam (nepravilan izgovor glasa T)

– deltacizam (nepravilan izgovor glasa D)

– kapacizam (nepravilan izgovor glasa K)

– gamacizam (nepravilan izgovor glasa G)

– tetizam – glasovi S, C, Š, Č, Ć i K zamenjuju se sa glasom T, a glasovi Z, Ž, Dž, Đ i G sa glasom D. Ovaj poremećaj izgovora relativno redak i sreće se na uzrastu do 4. godine života.

Nepravilan izgovor ovih glasova ni u kom uzrastu sa ne smatra razvojnim odstupanjem, već poremećajem izgovora koji je potrebno ispraviti.

Odvedite dete logopedu, nepravilan izgovor glasova nije nešto na šta treba gledati kao na karakternu osobinu neke osobe, poput boje očiju, visine.

Da bismo mogli pravilno da govorimo, važno je da mišići jezika, usana i lica mogu da podrže pokrete koji su nam potrebni za izgovor glasova, potrebna nam je razvijena oralna praksija. Vežbajte sa svojim detetom, stimulišite ga kroz razne vokalne igre, sličice, reči, pesmice.

Kako da vežbate sa detetom, koje vežbe oralne praksije treba da radite sa detetom, koje pesmice i priče da pričate sa detetom kako bi automatizovalo nevedene glasove možete pročitati u praktikumu „Da brbljam, da govorim, da učim“ autora Dr Nataše D. Čabarkape. U praktikumu možete pročitati i zašto je bitna pravilna artikulacija glasova, kako nepravilan izgovor glasova može da utiče na pisanje i čitanje.

Nedoumice u vezi detetovim govorno-jezičkim, psihomotornim i socioemocionalnim razvojem

Svaki roditelj ima nedoumice u vezi sa detetovoim govorno-jezičkim, psihomotornim i socioemocionalnim razvojema. Ukoliko dete ne progovori na vreme i potrebna je govorno-jezička stimulacija potrebno je raditi na razumevanju naloga koji se očekuju za detetov uzrast, pokaznom gestu i progovaranju. Govorna stimulacija se radi tako što se dete stimuliše da pravilno izgovara (peva vokale) kroz onomatopeju.Read More