Naša adresa
Dimitrija Tucovića 18
Pozovi nas
066.827.9797
Pošalji nam poruku
office@logoped-drcabarkapa.com
Radno vreme
Pon - Petak: 10AM - 6PM

Nekada alalija ili potpuno odsustvo govora a danas- „moje dete još uvek ne govori“

Po definiciji- alalija, reč koja se više ne koristi za problem koji i dalje postoji. Sada se za alaliju koriste različita nova imena- kašnjenje u govorno-jezičkom razvoju, izostanak govora, neravijen govor, odustvo govora… Često nam se roditelji obraćaju sa pitanjem „Moje dete nema nijednu reč, nekada nas razume, nekad ne, da li mu treba stručna pomoć ili će uskoro progovoriti samo?“.

U današnje vreme zabeležen je porast u oblasti govorno-jezičke patologije kod dece u odnosu na ranije. Deca često kasne u govorno-jezičkom razvoju, a neretno se dešava i to da govor potpuno izostane. Roditelji misle da nema razloga za brigu, da ima vremena i da će se govor razviti sam i zato ne traže stručnu pomoć. Ali nepostojanje govora već na uzrastu od 18 meseci predstavlja vid kašnjenja u razvoju govora i jezika. Na tom uzrastu se očekuje da je dete prošlo fazu gukanja i brbljanja i da se pojavila prva funkcionalna, tj smislena, reč. Kada ove faze razvoja govora izostanu važno je obratiti se stručnjaku i ne čekati da govor spontano dođe, jer se to možda neće desiti, a dragoceno vreme je izgubljeno.

Važno je naglasiti da kod ovog poremećaja govora ne postoji oštećenje čula (sluh je očuvan), inteligencije, niti se može svrstati u druge razvojne poremećaje.

Ono što često prati odsustvo govora je i to da dete ne razume govor drugog ili ga pak samo delimično razume. Kako izgleda dete koje ne govori i ne razume govor svoje okoline? Ovo dete se ne koristi govorom kao sredstvom komunikacije već najčešće komunicira gestovima (pokazuje prstom šta želi, povlači ruku roditelja u željenom smeru…), ono deluje nezainteresovano za komunikaciju, plašljivo, povučeno, plačljivo…

Dete koje komunicira na ovaj način, tj iskljucivo neverbalno (mimikom i gestovima) će biti ograničeno u svojoj komunikaciji koja je zato dosta siromašna. Izostanak verbalne komunikacije (komunikacije rečima) dalje često vodi zaostajanju u psihičkom (socio-emocionalnom) razvoju deteta u odnosu na svoje vršnjake.

Postoje razlike u ispoljavanju teškoća na nivou receptivnog i ekspresivnog govora kao i detetovog senzomotornog i psihomotornog razvoja. Tako postoje deca koja ne govore, imaju teškoće u razumevanju ali su veoma motorno spretna. Druga vrsta ovog poremećaja su deca kod kojih govor takođe izostaje, ona su nespretna, imaju teškoće u koordinaciji pokreta ruku i nogu, ali je razumevanje znatno bolje. Dok kod nekih slučajeva se javlja kombinacija oba navedena (najteži tip poremećaja). Ove razlike se javljaju kao posledica senzornih, motornih ili senzo-motornih smetnji. Kako bi dete uspelo da prebrodi razvojne izazove potrebno je da bude uključeno u logopedske tretmane, tretmane reedukacije psihomotorike, psihološke tretmane i tretmane senzorne integracije kako bi što pre došlo do pojave prve reči tj progovaranja i napretka na sva tri nivoa razvoja (govorno-jezički, psihomotorni i socioemocionalni).

Važno je da znate da je uzaludno čekati da se problem sam reši. Iako postoje iskustva ljudi koja govore da je tako nešto moguće, ni jedan stručnjak Vam ne bi savetovao da se u tako nešto uzdate. Javite se na vreme stručnjaku-logopedu. Ukoliko ste u mogućnosti, uključite multidisciplinarni tim stručnjaka (logopeda, psihologa, reedukatora psihomotorike i senzornog integratora) kako biste pratili celokupni dečiji razvoj. Deca koja imaju ovaj poremećaj u razvoju govora i jezika kasnije mogu da ispolje teškoće kao što su poremećaji artikulacije, senzomotorni poremećaji, emocionalni problemi, disleksija i disgrafija (teškoće čitanja i pisanja)… Ulaskom u školski sistem dete sa problemom kašnjenja u govoru može da napravi mnogo veće probleme sa kojima nećete moći tako lako da se izborite jer nećete imati vremena da se borite sa starim problemom, a nastao je novi.

U čekanju prolazi vreme koje je bitno za nadoknađivanje svega propuštenog.

NOVO u LECČ Čabarkapa, Reynell razvojne jezičke skale

Nove Reynell razvojne jezičke skale je prvi standardizovani test za logopede. Uz pomoć ove skale moguće je otkrivanje jezičkih poremećaja kod dece uzrasta od 2 do 7 i po godina. Test je prilagođen specifičnostima srpskog jezika.

Test sadrži materijale koji su prilagođeni deci, zanimljivi, privlače pažnju deteta i podsećaju ga na igru. Na taj način možemo da dobijemo dragocene informacije od deteta koje su nam važne za detaljnu i sveobuhvatnu procenu jezičkih sposobnosti. Tako možemo da odredimo adekvatan tretman koji je prilagođen potrebama deteta ili da utvrdimo efikasnost istog.

Nove Reynell razvojne jezičke skale sadrže skalu koji se odnosi na procenu razumevanja kao i skalu za procenu jezičke produkcije. Ono što je važno da svaka skala ima zadatke za uvežbavanje koji omogućuju detetu da se pripremi i da mu se upozna sa zadatkom pre nego što se počne procena.

Srećni smo jer nam je ukazana prilika da budemo deo budućnosti razvoja logopedije u Srbiji.

Stiglo nam je leto

„Izvinite da li možete da pođete sa nama na more?“

Jedna mama me je pitala da li mogu da pođem sa njima na more. Logopedski tretman podrazumeva kontinuitet, svakodnevni rad i mnogo snage i sa jedne i sa druge strane. U nekom trenutku dođe odmor, pauza… Tada nas roditelji pitaju za mišljenje, da li će se nešto dogoditi ako dete napravi pauzu, hoće li se zaboraviti sve ono što je naučeno kroz tretmane. Duge pauze nisu dobre, ali svi zaslužujemo odmor.

Draga mama, da vam odgovorim…

Znam i znamo, da je stiglo leto i da se svi radujemo odmoru i moru. Možda će vam zvučati čudno ako kažemo da tokom leta logoped može da bude uz vas. Kako to mislimo? Tako što vi možete da budete naši koterapeuti u radu, koji će nam pomoći da tokom leta ne prekinemo kontinuitet i da korisno ispunimo vreme na moru.

 

Zato vam mi dajemo predlog aktivnosti koje su korisne za celokupan razvoj deteta koje možete primeniti u skladu sa uzrastom:

-Razumevanje govora i izrvšavanje naloga vežbamo dok se pakujemo ili raspakujemo tako što detetu dajemo jasne naloge, na primer „Iz velikog kofera donesi žuti peškir“, „Svoju loptu stavi na stolicu“ itd.

-Dok smo na plaži vežbamo brojanje, finu motoriku, koordinaciju oko-ruka tako što skupljamo kamenčice i brojimo ih, pravimo kule od peska ili različite oblike uz šarene modle za pesak… Tako možemo i da širimo znanja o tome šta je puno/prazno, teško/lako, veliko/malo, mokro/suvo, gde ima/nema. Možemo da poredimo predmete po dužini, širini, obliku, boji…

-Uz pomoć prstića ili grančice možemo da crtamo različite oblike i crteže u pesku, da zajedno pogađamo ko je šta nacrtao ili ko je više linija/krugova/slova nacrtao. Ova aktivnost nam može biti višestruko korisna, za grafomotoriku, definisanje pojmova, prebrojavanje, socijalizaciju i razvijanje timskog duha, ali i strpljenja dok čekamo na svoj red.

-Kada je dete u vodi možete se igrati sa gumom ili mišićima tako što ćete zajedno sa detetom pomerati ruke ili noge gore/dole, napred/nazad, u krug… Kada je dete manje to može raditi pasivno, uz vašu pomoć, dok veće dete može da imitira naše pokrete.

-U pauzi od plivanja dok se sušimo na peškiru možemo opažati sve oko nas i tako govoriti o predlozima, šta je sve U moru, šta NA pesku/peškiru, a šta je PORED plaže…

-Takođe zavisno od uzrasta deteta, imamo razne jezičke igre koje možemo igrati dok smo na plaži, kao što je definisanje pojmova, asocijacije (opisujemo pojam najbolje što znamo bez da kažemo o kom se pojmu radi), pogodi ko sam (imitiramo različite životinje ili radnje dok ostali pokušavaju da pogode ko smo), na slovo na slovo (smišljamo naizmenično što više reči na određeno slovo), ulovi reč (govorimo različite reči detetu a ono treba da ulovi svaku reč koja ima npr glas L u sebi, tako što)…

Puno ideja koje su korisne i uz koje mališani mogu da nastave ono što su započeli na logopedskom tretmanu, da utvrde ili prošire svoja znanja a sve to spontano i neprimetno. Za sva konktretna pitanja vezana za baš vaše dete mi smo tu da ponudimo aktivnosti koje će biti baš vama od pomoći.

Međunarno Dan osoba sa invaliditetom

Međunarodni dan osoba sa invaliditetom (3. decembar)

Danas, 3. decembra 2021. godine, se obeležava Međunarodni dan osoba sa invaliditetom, dan kada se setimo da je integracija u sistem vrlo bitna i ostvariva, uz podsticaj institucija da budu otvorenije za osobe sa invaliditetom. Današnji dan se obeležava sa ciljem da se ukaže na bolje razumevanje ovih osoba, pomogne da ljudi postanu svesniji prava, dostojanstva i dobrobiti osoba sa invaliditetom i da se podigne nivo svesti o važnosti njihovog integrisanja u sve aspekte života, od ekonomskih i političkih pa do društvenih i kulturnih.

Oko 15% ukupne populacije živi sa nekim oblikom invaliditeta i svakodnevno se suočava sa brojnim problemima kao što su isključenost iz društva, fizičke barijere, nezaposlenost, nemogućnost školovanja, siromaštvo… U posebno teškoj situaciji su žene i devojčice koje su često izložene dodatnim i specifičnim oblicima zloupotrebe, društvenog isključivanja, nasilja i zanemarivanja, a i češće su nezaposlene i ekonomski zavisne. Iz svih navedenih razloga je veoma značajno obeležiti ovaj dan.

Poruka LEC Čabarkapa na ovaj dan glasi: Invaliditet je deo ljudskog stanja. Važno je fokusirati se na sposobnost, a ne na nemogućnost pojedinca. Osobe sa invaliditetom treba da dokažu sebi da postoje mnoge stvari koje mogu da urade uprkos njihovoj situaciji, a mi smo tu da ih osnažimo i podržimo u tome i da glasno kažemo: devojčice, dečaci, žene i muškarci sa invaliditetom, kao pripadnici svojih zajednica, mogu i treba da uživaju ista prava i obaveze poput drugih građana!

Piše: Katarina Stevanovic, dipl. defektolog-somatoped, reedukator psihomotorike

Zašto je bitno da svaki deo slagalice bude na svom mestu?

Progovaranje je vrlo delikatan proces na koji treba obratiti punu pažnju. Prva reč koju dete upotrebljava sa smislom, obično se javlja oko 12. meseca deteta. Da bi dete progovorilo, potrebno je da ovlada raznim veštinama i stekne neophodno iskustvo.

Aspekt progovaranja možemo posmtarati kroz prizmu motorike, saznanja (iskustva), razumevanja i emocija.

Dakle, mora da postoji određena motorna zrelost govornih organa, pri čemu mislimo na sposobnost deteta da usnama, jezikom i nepcima izvodi odgovarajuće pokrete, uz prikladno disanje. Iskustvena strana govora se odnosi na dečiju izloženost govoru, na opažanje zvukova i melodije i ritma govora, slušanje reči, rečenica i dijaloga i posmatranje sagovornika (mimike, gestova, facijalne ekspresije, smena sagovornika u dijalogu). Da bi dete prikladno upotrebilo reč u svome izražavanju, neophodno je da je pre toga razume, odnosno da se ona nalazi u njegovom pasivnom rečniku.

Emocije u potpunosti prožimaju čin govora: dete govori onda kada je motivisano da nešto saopšti, češće govori ako oseća da je sigurno i bezbedno, oseća emocije drugih kroz melodiju govora i svoje saopštava na taj način.

Često zanemarimo neki od ovih faktora ili nenamerno pravimo greške koje deci otežavaju progovaranje.

Najčešće greške koje činimo i time ometamo dečiji razvoj su:

  • Produženo koristimo dudu i cuclu, dajemo im pasiranu hranu ili ih hranimo. Kada dete dugo drži dudu u ustima, jezik i usne su pasivne, a pokreti govornih organa nedovoljno zreli. Ako dete koristi flašu sa cuclom onda kada bi trebalo da pređe na upotrebu čaše, ostaje uskraćeno za vizuo-motorno iskustvo i mogućnost odmeravanja pokreta. Jedenjem pasirane hrane (posle prve godine), jezik, usne i zubi bivaju minimalno angažovani i samim tim mišići lica potrebni za govor nisu dovoljno spretni za precizne pokrete. Kada hranimo dete, umesto da ono jede samo, onemogućavamo razvoj fine motorike potrebne za govor.
  • Tepamo i obraćamo se detetu umekšanim govorom- moramo biti dobar model za izgovor, jer nas dete sluša i ponavlja ono što čuje. Ne možemo očekivati da dete pravilno izgovara glasove, ako je model po kome uči pogrešan.
  • Retko pričamo sa decom- u nedostatku vremena kada samo želimo da završimo neku obavezu, zaboravimo da propratimo govorom aktivnost, a to je sjajna prilika za učenje kroz iskustvo. Npr. kada obuvamo dete govorimo: „daj mi nogu, evo cipele, obuvamo se i idemo napolje, u park“.
  • Dajemo deci telefone, tablete ili ih stavljamo pred televizor da bismo mogli da završimo neku obavezu po kući, odmorimo ili da bi dete pojelo svoj obrok. Prekomerna upotreba tehnologije na ranom uzrastu izlaže dete mnoštvu informacija koje ne razume, a komunikacija je jednosmerna (televizor, tablet i telefon nisu sagovornici), dete upija sadržaje i na zvučnu stimulaciju ne mora da odgovori, pa zato kasnije ima problem da učestvuje u razgovoru. Osim toga, melodije govora u crtanim filmovima su uglavnom neprirodne i nekarakteristične za spontanu komunikaciju, pa dete usvaja pogrešan obrazac; boje su jarke, a slike se brzo smenjuju, što je intenzivan stimulus za dečiji nervni sistem. Kada su sadržaji na stranom jeziku, može biti otežano razumevanje na maternjem jeziku, a artikulacija izmenjena (umekšani glasovi ili njihov izostanak).

 Zapostavljamo značaj muzike i ritma– beba prvo prepoznaje i reaguje na melodiju, a na starijem uzrastu na sadržaj govora. Takođe, melodija se obrađuje u desnoj hemisferi, a sadržaj u levoj. Pevanjem pesmica i pokretanjem bebinih nogu i ruku u ritmu muzike, aktivira se mozak i sprema za govor.

  • Odgovara nam da dete bude mirno i tiho- lakše nam je da dete sedi i gleda nešto, nego da trči i „galami“. Kretanje je hrana za mozak i sve što dete nauči kroz pokret biva kvalitetnije usvojeno. Pokreti govornih organa spadaju u finu motoriku, a upotreba ruku i sazrevanje mišića šake deluje podsticajno na razvoj govora. Dodatno, moramo dozvoliti detetu da samo izvodi sve aktivnosti koje može (da ne radimo umesto njega), jer se na taj način podržava pravilan razvoj deteta.
  • Često vodimo decu u prostore sa visokim nivoom buke poput igraonica i tržnih centara- mozak deteta čini napor da bi razlikovao govor od okolne buke, zbog čega deca mogu biti razdražljiva, impulsivna, slabije pažnje i lakše se umaraju.
  • Kada se obraćamo deci ne održavamo kontakt pogledom-tako ih lišavamo važnih neverbalnih informacija koje pomažu u razumevanju.
  • Izražavamo se kao da su odrasli– dete jeste „mali čovek“, ali je potrebno da naše obraćanje prilagodimo, a to znači govorimo sporije, naglasimo bitne reči i biramo jednostavnije pojmove u skladu sa uzrastom. Vremenom ćemo koristiti složenije rečenice, davati više informacija u jednom iskazu i uvoditi nove pojmove.
  • Pretpostavljamo da dete zna na šta mislimo ili o čemu pričamo- tražimo od deteta da bude „dobro“ ili da se „lepo ponaša“, ali mu pre toga nismo objasnili šta pod time mislimo. Primera radi: „Kada odemo u goste, ponašaj se lepo, slušaj druge kada pričaju, deli igračke, pokupi ih kada završiš i čekaj svoj red“. Dobro je da vam dete ponovi svojim rečima da biste bili sigurni da je zaista razumelo.
  • Ne čitamo deci knjige– priče i pesme bogate fond reči, podstiču maštu i razvoj pažnje i pamćenja.
  • U želji da deci pružimo što više, rano ih uključujemo u učenje stranog jezika– iako jeste dobro da deca uče strani jezik, moramo da naglasimo da je bitnije da se formira baza maternjeg jezika, jer to je osnova za sve. Kada je dete razvilo govor na maternjem jeziku, vrlo lako i sa velikom uspehom može da nauči i drugi jezik. S druge strane, ako od prve godine sluša više jezika, teže će mu biti da raspozna karakteristike svog jezika i to primeni u govoru.
  • Odgovaramo na potrebe deteta i pre nego što ono ima priliku da traži – dobro je da pustimo dete da pokaže željeni predmet, traži gestom ili kaže „daj“.
  • Kupujemo previše igračaka– Kada ima previše igračaka, dete ne može ni na jednoj da zadrži pažnju dovoljno dugo, a pažnja je bitna za progovaranje. Treba napomenuti i da razvoju pogoduju jednostavnije igračke, koje traže neku aktivnost od deteta (da uoči, premesti, prespe, poveže, ubaci, pokrene, složi)
  • Komunikacija je ispunjena negativnim emocijama– dete oseća sve i reaguje na naš stres, čak i kada mislimo da nije tako. Neverbalna komunikacija prethodi razvoju govora i njegova je osnova i zato treba da obratimo pažnju na našu melodiju, mimiku, gestove i položaj tela i tako prenesemo značenje obojeno pozitivnim emocijama.

Svrha ovog teksta je da skrenemo pažnju na česte greške koje pravimo, a koje se mogu nepovoljno odraziti na pravilan govorno-jezički razvoj. Dete je sposobno da kompenzuje (nadomesti) deo iskustva koji mu nedostaje, ali ukoliko je više aspekata pogođeno, to im može predstavljati značajan problem. Ako uočite da postoje teškoće u učenju i savladavanju govora, obratite se stručnjaku, odnosno logopedu.

U logopedskom centru Čabarkapa radimo na progovaranju dece oslanjajući se na multidisciplinaran pristup (uključujemo logopeda, psihologa i reedukatora psihmotorike, a po potrebi i senzornog integratora).

Leva ili desna strana, koja noga/ruka ide sada?

Lateralizovanost predstavlja podeljenost tela na dve simetrične polovine, levu i desnu. Otkrivanjem leve i desne polovine dete postaje svesno podeljenosti tela, što predstavlja osnov za orijentaciju u prostoru, praćenje redosleda auditivnih i vizuelnih informacija i osnov za čitanje i pisanje.
U našem centru smo osmislili aktivnost kojom dete uvežbava poznavanje lateralizovanost na sebi. Ovu aktivnost lako možete napraviti kod kuće a sve što Vam je potrebno su papir, bojice i makaze. Aktivnost se može prilagoditi uzrastu Vašeg deteta.
Deca kada napune četiri godine polako mogu da se upoznaju sa levom i desnom stranom tela. Ukoliko dete ne poznaje lateralizaciju na svom telu to će se odraziti na pojavu smetnji u učenju i usvajanju školskih znanja. Smetnje ovog tipa mogu postojati izolovano ali mogu biti i deo disleksije, disgrafije, dispraksije, diskalkulije i opšte disharmonije.
Ovu aktivnost dete izvodi po vašim nalozima. Nalog izdajete: „Stavi levu nogu na narandžasto stopalo, stavi desnu ruku na plavu šaku…“. Kroz ovu aktivnost vežbamo i:

  • Razumevanje i izvršavanje naloga
  • Pamćenje
  • Prelazak preko središnje linije tela
  • Pokrete tela u objektivnom i gestualnom prostoru (prostor izvan tela)
  • Ravnotežu
  • Koordinaciju pokreta

Predstavljamo vam “Vežbe” kao deo praktikuma “Da brbljam, da govorim, da učim”

Praktikum “Da brbljam, da govorim, da učim” autora dr Nataše D. Čabarkape je knjiga koja može biti pouzdan saveznik roditeljima, pedijatrima, defektolozima (različitih profila), vaspitačima, učiteljima i nastavnicima. Ukoliko neko vama drag ulazi u svet roditeljstva ili je njegovo dete pred razvojnim izazovom, ovo je poklon na kom će vam biti dugo zahvalan. U pitanju je knjiga koja se dugi niz godina uzima sa police.

Praktikum se sastoji iz nekoliko segmenata, “Rani razvoj deteta”, “Izazovi predškolskog i ranog školskog perioda”, “Vežbe”, “Igrice logopedsko-edukativnog centra Čabarkapa” i “Radionice”. Oni obuhvataju različite etape razvoja vašeg deteta kao i određene vežbe, igrice, radionice…

„Vežbe“ predstavljaju poglavlje u kojem se na jasan, precizan, konkretan i pragmatičan način čitaocima pruža niz aktivnosti, da kroz igru uče, stimulišu i koriguju različite aspekte dečjeg razvoja. Reč je o kreativnim i korisnim načinima vežbanja orijentacije u prostoru, ravnoteže, pojmova vremena i redosleda, percepcije, pažnje, grafomotorike, opštih verbalnih sposobnosti, savladavanja čitanja i pisanja i nošenja s nekim specifičnim školskim izazovima (kao što je pisanje sastava, mešanje slova pri pisanju itd.). Takođe su dati predlozi koje roditelji mogu obavljati u okviru svakodnevnih aktivnosti s decom (u kuhinji, na plaži, na snegu i sl.). Poglavlje sadrži detaljne vežbe za pravilan izgovor svih glasova, s korisnim savetima i uputstvima.

U praktikumu je opisano mnoštvo aktivnosti koje mogu da se obavljaju sa decom u kućnim uslovima. U ovom tekstu ćemo vam prikazati jednu od vežbi koju možete lako da napravite i koristite u radu sa decom a koje se mogu naći u ovom poglavlju.
Slagalica
Na papiru nacrtajte različite oblike od kojih ćete napraviti slagalicu. Na jednoj strani neka bude sličica, a na drugoj slova. Dete ima zadatak da složi slagalicu, a zatim da pročita reč. Na ovaj zanimljiv način dete vežba redosled slova u rečima, a vi možete da mu pomognete tako što ćete ga pitati koje je slovo (glas) prvo, koje slovo ide posle slova A, koje je poslednje slovo…

Kada se Biljana razbolela

Priču „Kada se Biljana razbolela“ smo osmislili za našu decu iz centra a i za vas dragi roditelji.
Tako na edukativan način upoznajemo dete sa pojmovima: bolestan, zdrav, razboleo, kada se drug ili drugarica razbole, kada idemo da obiđemo baku, deku, druga, drugaricu koji su se razboleli… Takođe smo decu upoznali i sa načinom kako se pravilno peru ruke, kako se duva nos, zašto se nosi maska preko usta, šta znači kada si bolestan i šta radimo u tim situacijama.

Dva koraka napred, jedan nazad, skoči i nauči kretanje u prostoru

Objektivni prostor je prostor u kome se nalazimo, koji je izvan našeg tela i koji nas okružuje. To je prostor u kome se krećemo. Da bi dete moglo da se orijentiše u prostoru potrebno je da zna  pojmove koji opisuju prostorne odnose i da kretanjem po prostoru i sticanjem iskustva otkriva te odnose u odnosu na sebe.

Dete objektivni prostor otkriva najduže i postepeno kroz iskustvo.  Da bi krenulo u otkrivanje objektivnog prostora, treba da usvoji predloge u, na, ispod, iznad, kroz, kao i  pojmove  gore/dole, napred/nazad na sebi, a onda u odnosu na sebe  u prostoru.

U nastavku teksta ćemo Vam dati zanimljive aktivnosti u kojima se dete kreće po prostoru.

U okviru ovih aktivnosti dete vežba:

– otkrivanje objektivnog prostora kroz kretanje,

-razumevanje  i uvežbavanje pojmova za orijentaciju u prostoru,

-ravnotežu,

– pojma broja  i količine – osnove matematičkih operacija (koliko koraka ćeš napraviti da bi došao do žutog kruga),

– klasifikaciju po boji i obliku,

-podsticanje  na razmišljanje.

Važnost govorno-jezičkog razvoja- u susret danu logopeda

  1. Zašto je sve više govorno –jezičkih poremećaja?
  2. Zašto je sve više dece koja ne progovaraju na vreme?
  3. Zašto je sve manje logopeda u Srbiji?

Uoči dana logopeda (koji je ustanovljen 6. marta 2004. godine od strane Evropskog udruženja logopeda) danas, 2020. godine, se i dalje traže odgovori na ova pitanja.

Porast govorno-jezičke patologije u poslednjih 70 godina kod dece predškolskog uzrasta je sve veći sa 8,5% (1953.) do 63% (2010.), a po poslednjim istraživanjima od 70 do 80% dece ima neki od problema u govoru, jeziku, artikulaciji, učenju i ponašanju.

Podaci iz Nacionalne službe za zapošljavanje govore da je oko 1.100 nezaposlenih logopeda dok u Hrvatskoj i Sloveniji nema nezaposlenih. U Srbiji na 20.000 stanovnika dolazi jedan logoped,vdok po evropskim standardima jedan logoped na 8.000 stanovnika. U nekim opštinama po Srbiji nas nema ni u vrtićima, školama ni dispanzerima (opštine Knjaževac, Bačka Palanka, Trstenik, Bečej i Sopot). Ovo je rezultat nedostatka organizovane logopedske službe u Srbiji, sa izraženim deficitom logopedskih kadrova kako u vrtićima, školama tako i u zdravstvenim ustanovama.

Roditelji koji i primete kašnjenje u govorno-jezičkom, psihomotornom i socio-emocionalnom razvoju kod svog deteta, nemaju kome da se obrate za stručnu pomoć.

Vratimo se statistici, ona nam je najbolji pokazatelj. Istraživanja pokazuju da 70% roditelja već u prva tri meseca detetovog života primećuju da razvoj njihovog deteta nije u skladu sa razvojnim normama.

Šta prvo uoče?

  • izostanak ili oskudno razvijanje govorno-jezičkih faza (gukanje i brbljanje),
  • da njihova beba ne reaguje na jake zvuke,
  • ne usmerava pogled ka predmetima,
  • ne hvata predmete,
  • mirna beba koja puno spava,
  • stereotipni pokreti pri izvršenju neke radnje,
  • često motorno pažnjene, lepršanje rukama, besciljno pražnjenje tj. trčkaranje po prostoriji (od zida do zida).

Ovo je iskaz roditelja koji dođu u naš Centar na prvi prijem.

Statistika dalje kaže da više od 70% dece predškolskog uzrasta od jedne do tri godine, kod kojih je dijagnostikovan govorno-jezički problem, imaju problem i u ponašanju, usvajanju novih sadržaja i socijalizaciji. Takođe, 24% dece školskog uzrasta imaju problem u čitanju i pisanju što je posledica nepravovremenog dijagnostikovanja i započinjanja logopedskog tretmana na vreme kako bi se problem rešio pre polaska u školu.

Sve više nam dolaze roditelji koji su zabrinuti što njihovo dete ima dve, tri ili četri godine, a ne govori. Uglavnom nam govore kako su se obraćali stručnjacima, ali da su im govorili da ima vremena i da će se govor razviti sam, normalno je da dete ne govori i do treće godine, lenjo je, mali je, sve razume, ali neće da govori, a neki nam kažu: niko nam nije rekao da nam treba logoped.

Šta je ovde bitno?

Značajan faktor je neiformisanost opšte populacije koliko je razvoj govora važan za dete i da dete na vreme progovori, zatim rasprostranjeno mišljenje da je poremećaj govora samo nepravilan izgovor glasova i da logoped radi samo na pravilnom izgovoru tih glasova.

Bitni koraci u rešavanju ovih problema su:

  • roditelji,pratite razvoj svoga deteta (govorno-jezički, psihomotorni i socioemocionalni),
  • pratite njegove govorno jezičke faze (faza gukanja od 2. do 3. meseca, faza brbljanja od 5. do 6. mesec, slogovna faza oko 9. meseca i pojava prve funkcionalne reči oko 12. meseca). Savet: izostanak bilo koje od faza znači kašnjenje u govoru, odmah reagujte – javite se logopedu.
  • dođite kod logopeda samo radi pregleda, a on će Vam reći da li je tretman potreban ili samo praćenje detetovog razvoja,
  • proverite sluh svoga deteta ukoliko primetite da se ne okreće na zvuke i govor okoline,
  • ako reči kasne, rečnik je oskudan, pojavile se reči pa se izgubile,
  • ako primetite neadekvatno ponašanje i komunikaciju koja nije primerena za širu okolinu,
  • govor se neće razviti sam, niti pored tv, tableta i telefona, tako da ne stimulišete svoje dete vizuelnim i auditivnim efektima gde deca pamte samo sekvence i reklame,
  • ne hranite dete pored stimulacije zvane jutjub gde veseli i zvučni sadržaji remete pravilan razvoj Vašeg deteta,
  • takođe, ne pasirajte hranu Vašem detetu do treće ili četvrte godine praveći od njega bebu i nedozvoljavajući mu da žvaće čvrstu hranu a to je bitno za razvoj govora i stimulaciju artikulacionog aparata,
  • razgovarajte sa svojim detetom i budite mu dobar govorni model, ne tepajte, zovite ga njegovim imenom, igrajte se sa njim, govorite, objašnjavate, jer govor se može razviti samo učenjem, pričom, raznim iskustvima koje ćete dati svom detetu.

Ako ste sve ovo primetili kod svog deteta obratite se stručnjaku – logopedu. Logoped je stručnjak koji se bavi govorno-jezičkim razvojem i koji na osnovu testovne opservacije pravi adekvatan metodološki strukturisan tretman prilagođen vašem detetu. Vi ste roditelj i Vaše je samo da dođete na vreme sa svojim detetom.

Ukoliko čekate gubite dragoceno vreme. Vreme koje je nenadoknadivo. Ulaskom u školski sistem sa problemom kašnjenja u govoru može da napravi mnogo veće probleme sa kojima nećete moći tako lako da se izborite jer nećete imati vremena da se borite sa starim problemom, a nastao je novi i dete Vam je krenulo u školu.