Naša adresa
Dimitrija Tucovića 18
Pozovi nas
066.827.9797
Pošalji nam poruku
office@logoped-drcabarkapa.com
Radno vreme
Pon - Petak: 10AM - 6PM

Roditelji i deco vežbajte uz šareno gnezdo

Svuda oko nas je materijal kojim možemo da koristimo kako bi stimulisali razvoj motorike deteta. U centru Čabarkapa osmislili smo jednu zanimljivu aktivnost koja će pozitivno uticati na razvoj vašeg mališana.

Razvoj fine motorike u toku ove edukativne igre je pretežno izražen, ali pored toga dolazi i do razvoja pažnje, vizuelne diskriminacije, koordinacije pokreta oko-ruka, razvoja bimanuelnih aktivnosti, orijentacije u prostoru.

Proces pravljenja počinje tako što uzmete karton od ubrusa ili više karton od utrošenih rolni toalet papira pa ih spojite, u zavisnosti koliko želite da drvo bude visoko. Ovaj karton možete oblepiti različitim materijalom ili papirom u boji, koje ćete sa vašim detetom lepiti i seći, i tako uvežbavati držanje makaza i sečenje po zakrljivenim i pravim linijama. Od drugih papira možete iseckati listove za drvo koje ćete zalepiti na grane i stablo, kako bi bilo zanimljivije i privlačnije za dete. Ono što će vam još biti potrebno su čepovi od flaša i štapići od sladoleda, koje ćete obojiti različitim bojama sa vašim detetom ili iskoristite one koji su već u boji, kao što smo mi to uradili. Na drvetu napravite otvore kroz koje ćete ubaciti jedan kraj štapića , a na drugom kraju štapića zalepite čep u koji će se ubacivati loptice, kamenčići ili papirići iste boje kao i čep.

Na ovaj način vaše dete uči i usvaja različite boje i vrši diskriminaciju i kalasifikaciju boja u odnosu na čepove. Ukoliko želite da igru proširite, što će zavisiti od uzrasta vašeg deteta, možete koristiti pincetu ili mašu (kao u našem primeru) za hvatanje loptica, kamenčića ili papirića. Pinceta ili maša se drži kažiprstom i palcem dominantne ruke, kako bi se uspostavio pincet hvat. Drugom rukom dete treba da pridržava drvo kako bi se stimulisale bimanuelne aktivnosti. Korišćenje obe ruke je izuzetno značajno u pravilnom razvoju deteta, jer će dete u predškolskom i školskom uzrastu jednom rukom pridržavati papir ili svesku a drugom rukom pisati pravilno i to pincet hvatom koji vežbamo kroz ovu aktivnost.

Kako smo već naglasili ovom aktivnošću pretežno stimulišemo pravilan razvoj fine motorike.
Fina motirika je bitna za pravilan razvoj opšte motoričke spretnosti, što se odražava na veštine oblačenja, svlačenja, otkopčavanja i zakopčavanja dugmadi, vezivanje pertli, pranja zuba, pisanja i grafomotirke. Ona takođe utiče i na razvoj intelektualnih sposobnosti i to još od trenutka otvaranja šaka vašeg deteta.

 

Kako da na vreme prepoznate rane znake kašnjenja u govoru kod Vašeg deteta

Psihomotorni kao i govorno-jezički razvoj deteta, odvija se kroz faze i postepeno bogaćenje i ovladavanje raznovrsnim veštinama. Svaka faza predstavlja važnu kariku u procesu formiranja načina na koji dete verbalno komunicira. Kako za razvoj govora i jezika postoje određeni kritični periodi, važno je da roditelji budu informisani o tome šta treba da očekuju od svoje dece na određenom uzrastu, da znaju kako da ih podrže i stimulišu i kada da se obrate stručnjaku ukoliko primete odstupanja.

Važno je da znate da su sluh, govor i jezik međusobno neraskidivo povezani pa tako, oštećenje sluha uvek dovodi do oštećenja govora.

Delovanje riziko faktora se ogleda u vidu usporenog govorno-jezičkog razvoja, najranije u periodu progovaranja, sve do predškolskog i ranog školskog uzrasta.

Kada govorimo o organskim faktorima, jedan od najčešćih je svakako hiperbilirubinemija (povećana vrednost bilirubina) koja može da nastane iz više razloga, poput dijabetesa majke, nedovoljnog dotoka kiseonika do mozga, prevremenog porođaja, prenešenog porođaja, indukovanog porođaj. Posledice koje mogu da nastanu usled hiperbilirubinemije su: oštećenje vida, oštećenje sluha, mentalna retardacija, usporen psihomotorni razvoj, nekoordinisani pokreti, kasno progovaranje, otežano pamćenje, poremećaj u auditivnoj percepciji, otežana artikulacija glasova, otežano usvajanje pisanja i čitanja i mnogi drugi poremećaji.

Logopedi tvrde da posledice, koje nastaju usled hiperbilirubinemije, dovode do oštećenja govora, jezika i sluha što zahteva ranu intervenciju.

Prevencijom i ranim otkrivanjem može da se spreči javljanje poremećaja i njegov razvoj.

Preventivno delovanje i stimulacija imaju za cilj da se podstakne normalan govorno-jezički razvoj. Stimulacija omogućava detetu da kvalitetno prolazi kroz sve razvojne faze govora, počevši od faza gukanja i brbljanja, preko pojave prve reči, do razvoja svih govorno-jezičkih struktura.

Pored hiperbilirubinemije, postoji još riziko faktora koji ometaju normalan razvoj govora i jezika, a to su asfiksija, intraventrikularna hemoragija, hipoksija i prevremeni porođaj. Kod dece koja su imala intraventrikularnu hemoragiju, najčešći poremećaj u govoru je poremećaj artikulacije. Kod prevremeno rođene dece najčešće dolazi do usporenog fonetskog (glasovnog) razvoja, kao i usporen razvoj ekspresivnog govora. Mala telesna težina na rođenju predstavlja rizik za nastanak cerebralne paralize i mentalne retardacije.

Pomenuti faktori spadaju u riziko faktore po rođenju (perinatalne), ali veliki značaj imaju i prenatalni faktori (odnosno, oni dok je beba još uvek u stomaku). U najvažnije prenatalne faktore spadaju dijabetes majke, Rh inkompatibilija, hipertenzija u trudnoći, infektivne bolesti majke (poput rubeole ili toksoplazmoze). Tako na primer, istraživanja pokazuju da infekcija rubeolom u prva tri meseca trudnoće izaziva oštećanja sluha.

Jako je važno da budete upoznati sa kontraindikacijama lekova koje koristite u trudnoći (kako za lečenje bolesti koje se javljaju u trudnoći tako i za samo održavanje trudnoće). Budite stalno u kontaktu sa nadležnim lekarom i trudite se da se adekvatno informišete.

Možemo zaključiti da biološki faktori rizika mogu imati negativan uticaj na psihomotorni i govorno-jezički razvoj. Iz tog razloga je rana detekcija, dijagnostika i intervencija problema kod dece rođene uz prisustvo riziko faktora od velikog značaja.

U tim procesima neonatolog, pedijatar, logoped, defektolog, reedukator psihomotorike, psiholog tj. multidsciplinarni tim igra veoma važnu ulogu u otkrivanju i skretanju pažnje na moguće faktore rizika koji mogu da utiču na razvoj govora i jezika.

Vaša je odgovornost da dete na vreme odvedete kod stručnjaka na multidisciplinarnu procenu (logoped, reedukatora psihomotorike i psiholog) koji će da procene razvoj Vašeg deteta i dati adekvatne smernice i predlog za dalji rad sa Vašim detetom.

Od momenat nastanka zastoja u razvoju govora i jezika Vašeg deteta ili prekida  u razvoju nekih od ovih funkcija do dijagnostikovanja, a zatim do trenutka započinjanja logopedskog tretmana, može da prođe dug period. Taj period se naziva „kritični period“. Svaki nivo razvoja govora, jezika, ponašanja i emocija ima svoj određeni period formiranja, i ako se propusti,  teško se nadoknađuje.

Preuzmite odgovornost i budite savesni u praćenju razvoja svoga deteta.

Ne verujte kada Vam stručnjaci kažu da ste došli prerano. Dođite ranije.

Kako kroz igru da naučiš pravilno da duvaš

                                                                  „Duni i pobedi“

Kada želimo pravilno da stimulišemo razvoj našeg deteta biramo aktivnosti koje su adekvatne za razvoj tih sposobnosti. Najbolje rezultate postižemo ukoliko su te aktivnosti detetu zanimljive. Svako dete najviše voli da se igra, pogotovo ako u toj igri može da pobedi.

U LEC Čabarkapa smo smislili aktivnost koja je zanimljiva deci, a ujedno razvija i oralnu praksiju. Lako se i brzo pravi a neophodan materijal možete naći i u svom domu (papirne/plastične čase, slamčice i konopac). Naša je u duhu praznika (iscrtali smo Deda Mraza na sankama) a vi možete da iskoristite bilo koji motiv koji vaše dete voli. Isecite slamčice u dužini čaše i fiksirajte ih za njih, kroz slamke provucite konopac a čašu ukrasite odabranim motivima. Cilj ove aktivnosti je da čaša, koju će dete duvanjem pomerati, pređe određenu razdaljinu kako bi došla do cilja. Da bi dete moglo da izvede datu aktivnost potrebno je da obezbedi dovolju jačinu vazdušne struje, da je pravilno usmeri i da je oslobađa u kontinuitetu, čime jača orofacijalnu muskulaturu.

Duni i napravi da pada sneg“

Još jedna slična vežba oralne praksije koja uključuje duvanje podrazumeva usmeravanje vazdušne struje kroz slamčicu. Da bi ovu vežbu učinili zanimljivom za decu, pogotovo u ovom zimskom periodu, napravili smo Sneška Belića oko kog bi dete učinilo da pada sneg. Taj sneg pokreće vazdušna struja koju proizvodi dete. Jačina vazdušne struje mora da bude prilagođena (ni previše jaka, ni previše slaba) i da se kao takva održava u kontinuitetu. Na listu papira nacrtajte Sneška Belića koji ćete ubaciti u tanku, providnu fasciklu a zatim u nju dodajte kuglice stiropora. Gornju ivicu fascikle zalepite ostavljajući prostor za jednu slamčicu.

Ovo su neke od aktivnosti koje možete brzo i lako da napravite a koje će ujedno da zabave i da budu korisne za vaše dete.

 

“Čarolije na snegu”

U iščekivanju snega i svih zimskih čarolija pripremili smo za vas jednu kreativnu zimsku idilu. Materijal može biti raznovrstan i većinu stvari možete naći u svojoj kući. Mi smo ovde koristili: karton, hamer papir, mekani i sjajni papir, dosta vate, celofan, šljokice, sneg u spreju, mekane kuglice, bojice, makaze, lepak… Pored stimulacije razvoja mašte i kreativnosti, uključivanjem deteta u pravljenju “zimske čarolije“ ono razvija i širi svoj rečnik i pojmovnu predstavu o zimi kao godišnjem dobu. Različita tekstura materijala nam pomaže da stimulišemo razvoj taktilne percepcije, pravljenjem sitnih detalja utičemo na razvoj fine motorike ujedno vežbajući predloge, imenovanje, vizuelnu percepciju… Uživajte i zabavite se praveći na svoj način vašu zimsku idilu. Neka ovaj kreativni materijal ujedno bude i edukativni.

 

Naša „flajer“ jelka i ukrasi od šarenih i drvenih štapića

  • Često nam se desi da imamo višak materijala koji na prvi pogled deluje beskorisno, ali uz maštu to možemo da pretvorimo u nešto lepo i korisno. Vodeći se ovom idejom u našem centru smo napravili našu jedinstvenu jelku od flajera. Našom idejom želimo i vas da podstaknemo da maštate i kreirate svoje jedinstvene jelke. Sve što je potrebno od materijala je jedan veći karton na koji ćete zalepiti duplu lepljivu traku (onu koja je lepljiva sa obe strane) i dosta papira koji ćete uviti u fišeke i zalepiti krajeve. Papir koji će krasiti jelku može da bude raznovrstan po boji i teksturi. Trudite se da iskoristite ono što imate kući, neke stare novine ili časopise, ukrasne papire, papire u boji, prospekte, flajere… Ukoliko uključite svoje dete u ceo proces pravljenja jelke ono može imati koristi u smislu razvoja motorike, mašte, socijalne interakcije…
  • Postoji još dosta novogodišnjih aktivnosti koje možete raditi zajedno sa vašim detetom. Još jedna od njih je pravljenje ukrasa. Mi smo u našem centru iskoristili šarene štapiće koji mogu biti korisni i za učenje boja, pojma broja i količine, praksičke aktivnosti, ideaciju, sekvenciranje, vizuelno praćenje… Deo njih smo iskoristili za pravljenje šarenih ukrasa za jelku. Kada formirate trougao od štapića, praveći oblik jelke, stranice možete ukrasiti, obavijati i upotpuniti različitim materijalima (sjajne trakice, veće i manje mekane loptice, zvonči, papire različitih tekstura i oblika, končiće, dugmiće…)

„Interaktivna jelka“- pronađi i ubaci, negde ima a negde nema

Bliže nam se novogodišnji praznici i pravo je vreme da iskoristimo duh praznika na kreativan način za razvoj deteta.
U našoj logopedskoj radionici osmislili smo kreativnu aktivnost za vas.
Da bi napravili ovu neobičnu jelku potreban je: veliki hamer papir zelene boje, papiri različitih boja i tekstura, šarene kuglice, jedan štap, konopac, lepak i makaze. Prvo treba da isečete hamer papir u obliku jelke. Izmerite veličinu loptica kako bi mogle da prođu kroz otvore. Zatim nacrtajte 8 krugova od kojih ćete 5 iseći a 3 ne. Od papira različitih boja izrežite takođe 8 krugova, nešto većih, kako bi mogli da prekriju otvore kroz koje će prolaziti loptice. Krugove zalepite preko otvora tako da mogu da se otvaraju na gore. Sa zadnje strane zalepite nešto čime biste mogli da fiksirate jelku za štap (ovde je korišćen konopac). Zatim je fiksirajte za štap i jelka je spremna. Jelku možete da ukrasite po želji. Savet: štap možete da fiksirate za kutiju kako bi stajalo uspravno i kako bi kuglice mogle da upadaju u nju kada ih dete probaci kroz krug.

Detetu dajte nalog, npr. uzmi plavu loptu i nađi odgovarajući krug (ukras) kroz koji možeš da je ubaciš. Ovom aktivnošću dete razvija:

pažnju: usmerava pažnju na zadatak i na drugu osobu (deljena pažnja)

bimanuelne aktivnosti: koristi obe ruke pri izvršavanju zadatka i prenosi loptice preko središne linije tela na suprotnu stranu

vizuelnu percepciju: uočavanje i imenovanje različitih boja loptica

razumevanje: razvija razumevanje naloga

usvaja pojmove ima-nema

usvaja pojmova gore-dole: ukrasi su gore na jelci, loptice su dole na podu ili žuti ukras je gore plavi je dole

taktilna percepcija: razlikuje materijale od kojih su napravljene kugle, ukrasi, na jelci

grubu motoriku

koordinaciju oko-ruka

orjentaciju u prostoru: uz naloge „uzmi lopticu iz kutije, sa poda…“, „ubaci je kroz krug“…

predloge

pojam količine

socijalnu interakciju: učestvuje u zadatku zajedno sa drugim osobama, ostvaruje kontakt pogledom.

 

 

Ružno ponašanje pokretač nasilja

Sve počinje mnogo ranije, još u ranom detetovom razvoju. Možda ste primetili, videli, bili svedoci, učesnici a niste odreagovali kako treba nego ste pustili da se pređu granice. A svi ti rani znaci su počeci nečeg što se kasnije pokaže kao problem u detetovom ponašanju. Treba raditi na detetovom lepom ponašanju i vaspitanju a ružno i neadekvatno korigovati i uvek ukazivati da je loše a ne pothranjivati i opravdavati.

Kroz našu strip priču smo sa decom obrađivali lepo i ružno ponašanje kao i socijalno (ne)prihvatljive modele ponašanja.

Ne nasilju, da drugarstvu – Yumama tribina

Nataša Đordjević Misić, urednica portala “Yumama” je na tribini pod nazivom -Ne nasilju da drugarstvu- napravila je uvod o vršnjackom nasilju I koliko je bitno da se uoči na vreme i da se odreaguje na pravi način. Bojana Bogojević, diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom, specijalista za pravne aspekte korporativnog upravljanja, je govorila o odgovornostima i posledicama u nasilnoj interakciji kod vršnjaka.

Ivana Đurić, diplomirani psiholog je govorila o tome zašto je važno da pričamo o vršnjačkom nasilju i njegovim oblicima, ko sve učestvuje u vršnjačkom nasilju, kakve su posledice, kako sve deca reaguje na vršnjačko nasilje i šta mi odrasli da radimo i šta da ne radimo. Na kraju je Ivana poslala poruku sa ove tribine: Moramo se baviti i šire- uz svest da smo mi ti koji smo deci model, preispitati kakav smo im uzor, da li ih slušamo, imaju li poverenja da nam se povere, imaju li poverenje da ćemo ih razumeti i zaštititi, veruju nam kada ih učimo da nasilje nije u redu. I na nivou škole i na nivou čitavog društva moramo stvarati klimu koja ne neguje nasilje, naprotiv!

Moramo reći da drugarstvu, ne nasilju!

Pogledajte kompletnu galeriju sa događaja:

Novo u našem centru „Čabarkapa“ ljuljaška Ljuljanko

Većina nas je upoznata sa činjenicom da čovek ima pet čula. Međutim mi imamo još dva čula koja su mnogim roditeljima nepoznata, to su čulo pokreta ili vestibularno čulo i čulo položaja ili proprioceptivno čulo. Ova dva čula su toliko bazična da bez njih ne možemo normalno da funkcionišemo. Ona igraju jednu od ključnih uloga u formiranju našeg osećaja sigurnosti.

Putem vestibularnog čula mozak interpretira pokret. Ono nam govori da li se krećemo ili stojimo, koliko brzo se krećemo i u kojem pravcu idemo. On nam pomaže da prilagodimo držanje tela, održimo ravnotežu, pravilno koristimo vid, umirimo se i regulišemo svoje ponašanje. Ravnoteža, koordinacija, fine motorne veštine i samoregulacija se oslanjaju na vestibularni sistem.

Proprioceptivni sistem nas obaveštava o tome kakav položaj u prostoru ono zauzima i usmerava mišiće kako da reaguju na spoljne nadražaje. Kao i ostala čula ovaj sistem je neophodan za stvaranje svesti o telu i osećaja sigurnosti.

Ljuljanje može imati veliki uticaj na detetovu sposobnost da obrađuje i koristi senzorne informacije. Ono pomaže senzornoj integraciji, što znači da ono pomaže da sva čula počnu da rade zajedno. Kad je više čula stimullisano u isto vreme mozak stvara nove neuronske veze.

Zašto sve mora da bude „pobrkani lončići šerpe i poklopčići“?

Šta je usporen govor? Ko se bavi razvojem govora? Šta nam je doneo 21.vek, a šta odnelo novo vreme u kome živimo?

Kada je govor usporen, ne razvija se kako treba, kasne faze u gukanju i brbljanju, prva reč se pojavi oko druge godine…tada pričamo o kašnjenju u govorno – jezičkom razvoju, ili da dete ima dijagnozu Razvojna disfazija.

Šta je Razvojna disfazija ili usporen razvoj govora?

Razvojna disfazija ili usporen govorno – jezički razvoj je neadekvatan razvoj govora kod deteta čiji rečnik ne odgovara njegovom uzrastu, a isto tako i nivo razumevanja nije u skladu sa njegovim hronološkim uzrastom.

Kada se primeti bilo kakvo kašnjenje, na bilo kom nivou govorno – jezičkog, psihomotornog ili socio – emocionalnog razvoja potrebno je da se obratite logopedu. Zašto? Da bi logoped procenio testovnim materijalom Vaše dete, postavio dijagnozu i predložio logopedski tretman (ako smo zaboravili, logoped je stručnjak koji procenjuje govorno – jezički status deteta, odnosno procenjuje receptivni i ekspresivni govor (koliko dete razume ono što mu se govori i koliko ima reči u svom rečniku u odnosu na trenutni uzrast)).

Logopedski tretman mora biti metodološki strukturisan i prilagođen detetu i njegovom problemu.

Govor je dvosmerna relacija i pored rečnika mora da postoji i razumevanje onoga ko priča i onoga ko sluša i odgovara – u ovom slučaju dete.

Kada se osvrnemo na prošli vek vidimo da je govorna patologija bila 8,5 odsto, a kako smo se bližili 21. veku se povećavala na 63 odsto, a po poslednjim istraživanjima od 70 do 80 odsto dece ima neki problem u govoru, jeziku, učenju, artikulaciji, mucanju i ponašanju.

Zašto je to tako? Kao što mnogi govore ulaskom u 21. vek mnogo toga se promenilo. Mišljenja smo da su se zaboravili mnogi kodeksi ponašanja, kulture, ali i poštovanja u verbalnoj zdravoj komunikaciji. Takođe smo zaboravili ko šta radi, ali i ko šta uči tj. ko se za šta školovao. Pa nije ni čudo što se povećao i broj govorne patologije.

I pored očuvanog sluha, urednog opšteg razvoja deteta, dobre motorike govornih organa dešava se da dete kasni u progovaranju. Svesni smo da se govor neće razviti sam već mora da bude stimulisan kako spoljnim tako i unutrašnjim stimulusima. Porodično okruženje je stimulativna sredina koja iz spoljnog sveta prenosi detetu nove sadržaje. Dete nove sadržaje podstaknuto iskustvom slaže u pasivni deo svog pamćenja da bi to vremenom dobilo funkciju i prešlo u aktivni govor. Tako nastaje govor tj. verbalna komunikacija.

Isti taj 21. vek nam je doneo manjak vremena za našu decu i bavljenje njima, igranjem, pričanjem, ali je doneo i mnogo obaveza i provođenje vremena na poslu. U tim trenucima zamena je televizor ili telefon. Verbalna komunikacija izostaje, a govornik je zvuk i glas nekoga tamo koji je u nekoj kutiji iz koje nam dolaze razni glasovi koje dete sluša i upija. Neko će reći ne preteruj…logoped ne preteruje on ukazuje na negativne strane prekomernog korišćenja moderne tehnologije…ne preteruje samo savetuje.

Kad govorimo o televiziji i kanalima koji su namenjeni deci oni su pravljeni tako da ih karakterišu jarke boje, sadržaj ima karakteristične zvuke i melodije, sadržaji se često ponavljaju i njihovo vreme trajanja je neograničeno. Da naglasimo tokom svih ovih vizuelnih i auditivnih senzacija dete je pasivan posmatrač.

Kao što možemo zaključiti stimulusi su prenaglašeni, dečija pažnja je okupirana ali sadržaji koje dete gleda ili sluša ne daju nikakve informacije iz stvarnog realnog sveta već iz virtualnog sveta.

Ono što nam je praksa pokazala i dokazala je da dete koje je izloženo prekomernom gledanju tv kanala koji emituju crtane filmove namenjene bebama i maloj deci negativno utiču na razvoj govora kod deteta koje se nalazi u optimalnom periodu za progovaranje.

Takvo dete je uskraćeno za ispitivanje prostora i da se po tom prostoru kreće i upoznaje ga i da mu to iskustvo pomogne u daljem napredovanju i sazrevanju.

Svako dete se sastoji iz čulnih podražaja pa je zato potrebno da dete dolazi u kontakt sa stimulusima koji utiču na sva čula (vizuelna, auditivna, taktilna, vestibularna), kako bi iskustvo pomoglo u njegovom sazrevanju na tom uzrastu.

Da rezimiramo, novo vreme nam je donelo mnogo dece koja kasne u progovaranju, imaju poremećaj pažnje i imaju problem sa izmenjenim ponašanjem. Postavlja se pitanje ko je kriv za to? Da li je to moderno doba sa mnogo podražaja, svetlećih i zvučnih igračaka koje pevaju ili recituju pesmice na stranom jeziku, moderno roditeljstvo koje smatra da dete od malena mora da ide na više aktivnosti koje mu ispunjavaju vreme ali nemaju značaj jer dete ima problem koji iziskuje rad sa stručnjakom tj.logopedom.

Filmska traka duga 25.godina onoga stvarnog, istinitih događaja i to raznih sa puno suza i bola, suočavanja i gledanja pravo u oči i očekivanja da li će se problem rešiti , „Da li će moje dete progovoriti? Da li je to autizam?“ nažalost nije snimljena (ali su zadovoljni i srećni preneli dalje) jer tada je bilo vreme bez mobilnih telefona i gledanja stranih crtanih filmova. Tada deca nisu mnogo vremena provodila pored tv-a.

Danas u modernom vremenu i modernoj tehnologiji držimo korak sa svim novim tehnikama, metodama i principima u logopedskom radu, ali nikako ne smemo da zaboravimo da nam se mnogi obraćaju jer im dete nije progovorilo, da nas pitaju da li je to autizam? Moje dete ima problem u izgovoru glasa R ili Š ili S, ima problem u pisanju diktata, ne čita tečno, loša mu je pažnja, ne može da „se svrti na jednom mestu“ i tako dalje… mnogo primera i mnogo problema koji nam govore da je problem nastao u detetovom ranom detinjstvu, a ne onog trenutka kada ste se obratili stručnjaku.

Savet nas logopeda koji se bavimo svim tim problemima sa kojima nam dolazite, a i za šta smo se školovali i stručnjaci smo u toj oblasti dođite na vreme jer vreme je bitan faktor za započinjanje logopedske dijagnostike i strukturisanog metodološki dobro isplaniranog logopedskog tretmana koji se u ovom moru modernizacije pomalo i zaboravio.