Naša adresa
Dimitrija Tucovića 18
Pozovi nas
066.827.9797
Pošalji nam poruku
office@logoped-drcabarkapa.com
Radno vreme
Pon - Petak: 10AM - 6PM

Svetski dan deteta 20. novembar

Danas, 20. novembra, obeležava se Svetski dan prava deteta. Obeležava se s ciljem da internacionalno ukaže na dečija prava i skrene pažnju na obaveze društva prema deci, kao i na aktuelne probleme sa kojima se deca suočavaju. Datum obeležavanja Svetskog dana prava deteta je ustanovljen od strane Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 1954. godine s ciljem da se u svim državama slavi istog dana. Dečija prava su utvrđena Konvencijom o pravima deteta usvojenoj 1989. godine.

Osnovni principi Konvencije su:

– pravo na život, opstanak i razvoj;

– najbolji intres deteta;

– pravo na participaciju;

– pravo na nediskriminaciju.

Sprečavanje nasilja nad decom, borba protiv diskriminacije, obezbeđivanje uslova za život, zdravstvenu zaštitu, kvalitetno obrazovanje, pružanje podrške deci, omogućavanje druženja i igre su zadaci svakoga od nas, a ne samo roditelja i zaposlenih u institucijama koji se bave decom.
Na ovaj dan, dan razumevanja među decom, održavaju se manifestacije širom sveta sa ciljem da se organizuju druženja dece koja pripadaju različitim nacionalnim manjinama, dece sa posebnim potrebama i dece iz domova za nezbrinutu decu.
Današnji dan je prilika za podsećanje na sve obaveze koje društvo ima prema deci. U našoj zemlji se dosta toga čini na unapređenju položaja dece, međutim dalek je put do ostvarivanja temeljnih prava deteta posebno dece iz osetljivih sredina i diskriminisanih grupa. Nažalost mnogo dece živi u siromaštvu, a ima i dece koja su isključena iz obrazovnog sistema i društva.
Kada govorimo o pravima deteta treba spomenuti i Porodični zakon koji predviđa da roditelji ne smeju da podvrgavaju dete ponižavajućim kaznama, koje vređaju ljudsko dostojanstvo deteta, kao i da su dužni da ga zaštite od nasilja drugih ljudi. Važnost ovog zakona je u tome da roditelji moraju da znaju da se modeli ponašanja uče i da nije dovoljno deci govoriti kako treba da se ponašaju, nego da smo im mi, roditelji, vaspitači, terapeuti zapravo model na koji se ona ugledaju.

Problem dece sa invaliditetom i njihovih roditelja kao i njihovih prava su česta polemika današnjeg društva. Prava na njihovo obrazovanje u redovnim školama, zaposlenje i uključivanje u društvenu zajednicu. Poseban problem predstavljaju arhitektonske barijere koje onemogućavaju dostupnost svakoj ustanovi. Neophodne su rampe za invalidska kolica, liftovi, prilagođeni  toaleti, kako bi ova deca imala kvalitetniji život.
Romska deca su, takođe, u mnogim aspektima diskriminisana. Okolnosti su te da u Srbiji u blizini romskih naselja postoje, takozvane, romske škole koje pohađaju isključivo romska deca. Nisu retki slučajevi njihove segregacije tako što se izdvajaju u posebna odeljenja, što je zabrinjavajuće.
Prema podacima izveštaja centra za socijalni rad u Srbiji danas ima preko 6000 dece bez roditeljskog staranja. Od toga je oko 5000 dece smešteno u hraniteljske porodice, a oko 1000 njih se nalazi u domovima za decu bez roditeljskog staranja.
Ono što nas još brine, a tiče se dece, je i porast govorno-jezičke patologije. Višegodišnja longitudalna istraživanja (IEFPG) koja su rađena od 1953. godine  su pokazala da je tada bilo oko 8% dece predškolskog i školskog uzrasta sa problemima u govoru, jeziku, ponašanju, učenju i verbalnoj komunikaciji. Od 2008. godine taj procenat se povećao na 63% dece predškolskog uzrasta i u proseku oko 30% do 40% dece školskog uzrasta.

Zbog ovoga je važno da uočimo odstupanja od uzrasnih normi kada je u pitanju govorno-jezički, psihomotorni i socio-emocionalni razvoj dece da bismo na vreme tretirali poremećaje koji bi mogli uticati na akademske veštine tokom obrazovanja, pa i na kasniji izbor zanimanja.

Logopedsko edukativni centar Čabarkapa svoj deci čestita današnji dan i želi da budu radosna, bezbrižna, da budu dobri đaci, sportisti, da budu dobri drugovi, da pomognu drugome u nevolji, da poštuju starije, da budu vredni, istrajni  i sigurni u sebe, a kada porastu da stvore bolje sutra. Čestitamo i roditeljima koje imaju ovo blago.

Svetski dan dijabetesa

  1. novembar se obeležava kao Svetski dan dijabetesa. Obeležava se na dan rođenja Frederika Bantinga koji je doprineo otkriću insulina 1922. godine. Logo Svetskog dana dijabetesa je plavi krug koji simbolizuje jedinstvo globalne zajednice u borbi protiv pandemije dijabetesa. Ovogodišnji slogan Svetskog dana dijabetesa glasi „Žene i dijabetes – naše pravo na zdravu budoćnost“. Kampanja je namenjena svim ženama u riziku da obole ili obolelim od dijabetesa. Promoviše značaj pristupačne i jednake dostupnosti neophodnim lekovima, medicinskoj tehnologiji, edukaciji samokontrole dijabetesa i informacijama potrebnim za postizanje optimalnog ishoda lečenja i unapređenje prevencije tipa 2 dijabetesa.

Važne poruke ovogodišnje kampanje su:

  • Ženama obolelim od dijabetesa treba omogućiti pristupačnu i jednaku dostupnost zdravstvenoj zaštiti i edukaciji. Trenutno preko 199 miliona žena živi sa dijabetesom, a procenjuje se da će do 2040. godine broj obolelih žena da poraste na 313 miliona. Prema proceni Instituta za javno zdravlje Srbije, u Republici Srbije bez Kosova i Metohije od dijabetesa boluje približno 750000 ili 13,2 % odraslog stanovništva, od čega je 52-53% obolelih ženskog pola. Potrebno je da zdravstveni sistemi posvete adekvatnu pažnju specifičnim potrebama i prioritetima žena. Ženama obolelim od dijabetesa treba obezbediti dostupnost neophodnih lekova i medicinske tehnologije, edukacije za samokontrolu dijabetesa. Obezbediti im savetovališta za planiranje porodice. Takođe, potrebno im je obezbediti veću pristupačnost fizičke aktivnosti.
  • Trudnicama je potrebna bolja dostupnost ranom otkrivanju dijabetesa, zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom vaspitanju. Svako sedmo novorođenče je izloženo gestacijskom dijabetesu. Prema proceni Međunarodne dijabetes federacije, 2015. godine je 20,9 miliona ili 16,2% porodilja imalo neku vrstu hiperglikemije u trudnoći. Hiperglikemija u trudnoći javlja se kod žena mlađih od 30 godina.
  • Žene i devojke su ključni akteri usvajanja zdravog načina života i unapređenja zdravlja za dobrobit budućih generacija.

 

Šećerna bolest ili dijabetes (lat. diabetes mellitus) je hronični, neizlečivi poremećaj metabolizma, koji se karakteriše trajno povišenim nivoom glukoze (šećera) u krvi. Uglavnom je uslovljen naslednim faktorima, a nastaje zbog smanjenog lučenja ili smanjenog biološkog dejstva hormona insulina, odnosno u kombinaciji ova dva faktora. Osim naslednog, postoje i drugi faktori za nastanak ovog metaboličkog poremećaja, kao što su savremen način života i povećanje broja spoljašnjih etioloških činilaca (skolonost ka unošenju veće količine slatkiša, preobilna ishrana i gojaznost, smanjena fizička aktivnost, klimakterijum, stresne situacije i sl.). Najčešće se javlja u starijem životnom dobu kao posledica opštih degenerativnih i sklerotičnih promena u organizmu, a kod mladih osoba može nastati usled genetskih poremećaja ili oštećenja pankreasa kod određenih zaraznih oboljenja. Dijabetes se neretko javlja i kod dece.

Poruka LEC Čabarkapa na ovaj dan glasi: Iako nije ni malo lako i gotovo i da ne postoji period adaptacije za roditelje, ali i samo dete na novonastalu situaciju, roditelji moraju da nauče sve vezano za dijabetes i da svoje znanje prenesu i na dete. Dete koje ima dijabetes ne sme da shvata sve tragično i tužno. Od roditelja zavisi kakav će stav dete zauzeti. Sazrevanjem deteta, i porodica i ono samo se navikava i usvaja nove navike koje su preduslov za regulisan dijabetes. Atmosfera u porodici je veoma važna jer ima veliki uticaj!!! Nametnuta promena u režimu ishrane svih zdravih članova porodice, nervoza zbog zabrana, osećaj žaljenja zbog redovnog uzimanja insulina i preterana briga zajedno imaju suprotan efekat od željenog i obeshrabruje dete sa dijabetesom. Osoba koja ima dijabetes vrlo često može da postane naporna svim članovima porodice svojom nervozom, neodgovornim ponašanjem. Jedino rešenje je u edukaciji svih članova porodice, kako obolelog od dijabetesa tako i ostalih.

Osoba koja je obolela od dijabetesa može da osnuje zdravu porodicu i da ima brak, samo ako je nezavisna i samostalna. Može da ima zdravu decu. Ne sme da optereti svojim stanjem svog supružnika ili decu. Uslov za samostalnost i nezavisnost je znanje.

LEC Čabarkapa na ovaj dan apeluje da budete svesni ove bolesti koja je podmukla i vreba, a ne bira pol i godine starosti. Redovne kontrole, korigovanje ishrane, kontrola nivoa šećera u krvi može vam spasiti život. Sve što možemo platiti je jeftino, ali zdravlje ne možemo da platimo jer je ono najskuplje i kada se jednom naruši ne može da se vrati u normalne tokove.

Dr sci Nataša D. Čabarkapa i psiholog Ivana Đurić su govorile u emisiji “Vodič kroz dijabetes”, autorke Olivere Stefanović Stanković, odgovarale su na važna pitanja u vezi sa porodičnim i dečijim funkcionisanjem porodica koje imaju člana koji je oboleo od dijabetesa.

Svetski dan dobrote i ljubaznosti

Dobar dan, kako ste? Bili ste bolesni da li ste bolje? Kako vam je zdravlje? Reči koje čujemo svakodnevno, ali i reči koje označavaju brigu za nekoga do koga nam je stalo. To su reči ljubaznosti.

Hvala vam što ste mi pomogli. Baš ste ljubazni što ste mi dali adresu koja mi je trebala. Reči ljubaznosti i dobre volje da pomognemo drugima.

Lepe, ljubazne i dobronamerne reči i najčvršća vrata otvaraju. Reči u našem LEC Čabarkapa mnogo znače i njih koristimo u radu sa decom jer ih rečima učimo ako još nisu progovorili.

Takođe ih učimo lepoti lepe reči i da ona u njihovom životu mnogo znači…znači bolju komunikaciju sa drugom iz vrtića ili škole.

Sve ove reči se govore svaki dan, ali posebno 13. novembra kada je Svetski dan dobrote i ljubaznosti. Taj praznik postoji u mnogim zemljama više od 10 godina. Toga dana je 1998. godine u Tokiju održana prva konferencija svetskog pokreta za dobrotu i ljubaznost. Na ovaj dan se ističu ideje o boljem, lepšem i šarenijem svetu. Kao i sve, pa čak i lepo i dobro, ne pronađe odmah svoj put, tako je bilo i sa ovim danom. On je postepeno obeležavan u Japanu, zatim u Kanadi, Australiji, Nigeriji, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, zatim Singapuru, Italiji, Indiji.

Značaj dobrote i ljubaznosti se polako širi svetom. Osnovni deo ljudskog stanja koji premošćuje razlike između rasa, religije, političkih opredeljenja, polova i poštanskih brojeva.

Poruka LEC Čabarkapa na ovaj dan je da treba biti dobar prema sebi i drugima. Pre svega budite dobri prema sebi. Ako ste pogrešili potrudite se da svoju grešku ispravite…izvinite se…prihvatite sebe sa svim svojim manama i radite na sebi da se loše navike ne ponove. Razumite svoja osećanja jer  njih ne možete da kontrolišete, plačite kada vam se plače, smejte se kada je smešno, ljutite se i budite besni jer tako treba. To ste vi i vaša osećanja toga trenutka. Ono najvažnije što treba da negujemo je davanje. Božanski dar je davati onima koji nemaju, pomoći onima kojima pomoć treba, zagrliti i poljubiti kada je neko u nevolji. Šetate ulicom, a prosjak vas moli da mu date neki dinar, dajte sigurno mu treba. Vozite se gradskim prevozom, vidite starijeg deku, ustanite jer ga bole noge i umoran je. Svi želimo da budemo dobri ljudi ili se trudimo da to pokažemo drugima.

Život brzo prolazi budite dobri jer nas to čini drugačijim i posebnim da nismo uzalud davali i pružali i da dobrota i ljubaznost ima smisla u našem životu.

Dan prosvetnih radnika

„Ako učitelj voli samo posao, on je dobar učitelj. Ako učitelj voli učenika kao otac ili majka, on je bolji od onog učitelja koji je pročitao sve knjige ali ne voli  ni svoj posao, ni đake. Kad učitelj sjedini ljubav prema poslu i prema učenicima – on je savršen učitelj.“ (Lav Tolstoj)

8. novembar se obeležava kao Dan prosvetnih radnika. Logopedsko edukativni centar Čabarkapa čestita svim prosvetnim radnicima (vaspitačima, učiteljima, nastavnicima, profesorima) ovaj dan i zahvaljuje im se na saradnji koju ostvarujemo. Bez obzira da li je dete predškolac, osnovac ili srednjoškolac, od velikog je značaja da, pored roditelja, ostvarimo saradnju i sa prosvetnim radnicima. Oni su ti koji su, pored roditelja, koterpeuti detetu i koji nas upućuju na to koje probleme dete ima i koliko je napredovalo od kada je uključeno u logopedski tretman ili neki drugi tretman (tretman reedukacije psihomotorike, tretman senzorne integracije, psihološki tretman).

I kada odrastemo uvek se sećamo osoba koje su nas učile jer oni su ti koji su nas naučili prve brojeve, slova, reči i rečenice, kao i mnoge stvari koje i dan danas primenjujemo u životu, bilo da su to lekcije koje se uče u školi ili su to životne lekcije. #LepaReč

Prvi prijem i timski sastanak LEC Čabarkapa

Prošao je prvi prijem. Tim LEC Čabarkapa na radnom sastanku razgovara o problemu deteta koje je opservirano od strane logopeda, reedukatora psihomotorike i psihologa. Testovni materijal, zapisi terapeuta, anamnestički podaci i podaci roditelja su od velike pomoći za nas. Posle dogovora  i napravljenog programa započinje rad sa detetom.
Read More

Svetski dan mentalnog zdravlja

Danas, 10. oktobra, se obeležava Svetski dan mentalnog zdravlja. Ovaj dan se obeležava od 1992. godine, a razlog je izraženija obaveza da se govori o ovom problemu kao i potreba da se radi na njegovom rešavanju. Svetska zdravstvena organizacija mentalno zdravlje definiše kao stanje blagostanja koje omogućava pojedincu da bude svestan svojih mogućnosti, da se suočava sa stresnim situacijama u životu, da radi produktivno i plodonosno i doprinosi svojoj zajednici.
Read More

Međunarodni dan pismenosti

Statistički podaci nam govore da pismenost u Srbiji i regionu nije na zavidnom nivou. U Srbiji je 17% stanovništva nepismeno, dok 14% populacije nema dan škole ili ima samo nekoliko dana škole, a 11% dece ima nezavršeu osnovnu školu. UNESCO smatra da je procenat od 0,2 % nepismenih prihvatljiv i dozvoljen maksimum.

Read More

Letnja logopedska avantura vas i vašeg deteta

Počeli ste sa spremanjem za more…ne znate „gde vam je glava“, šta ćete pre da spakujete, da li ćete nešto zaboraviti. Dok ste i sami u haosu, deca vas stalno nešto zapitkuju, trče oko vas, pitaju da li ste poneli loptu, reket, kupaći i ostale stvari koje su njihove. Usporite!!! Sedite i pročitajte savete kako da se spakujete koje vam daju logoped, psiholog, reedukator psihomotorike i senzorni integrator.

Read More