Категорија: LECČ blog

Da li je pata ili bata, blaka ili dlaka, sveklo ili svetlo?

Oko trećeg meseca beba počinje da se igra vokalnim organima (guče smenjujući samoglasnike i suglasnike), tada se javlja prvo udvostručavanje slogova (“ba”, “pa”, “ta”,…), preteča glasova iz grupe ploziva. Osobine ovih glasova u ovom periodu se razlikuju od kvaliteta onih koje izgovaraju odrasli zbog nedovoljne zrelosti govornog aparata deteta i nedovoljne razvijenosti slušne osetljivosti za finese u glasovima (auditivna diskriminacija glasova).

Plozivi su oni glasovi koji u fazi izgovora imaju pregradu vazdušnoj struji, dakle kod čijeg izgovora artikulatori (organi koji učestvuju u izgovoru) u jednom trenutku naprave pregradu vazdušnoj struji, pa se pod pritiskom vazduha otvaraju i nastaje “eksplozivni” zvuk tih glasova. Grupu ploziva čine glasovi P, B, T, D, K i G. P i B nazivamo još i usnenim plozivima zato što u izgovoru ovih glasova aktivno učestvuju usne i meko nepce (ono zatvara prolaz vazduha kroz nos).

Pod pritiskom vazduha usne se naglo otvore i dolazi do zvuka. Dentalni plozivi T i D nastaju tako što se vrh jezika se u trenutku akrtikulacije ovih glasova priljubi uz gornje sekutiće i alveole (deo nepca iza gornjih zuba), dok se bočne ivice naslanjaju na gornje kutnjake.

Kod izgovora glasova K i G (velarni plozivi) usta se umereno otvaraju, meko nepce se podiže, vrh jezika se povlači u unutrašnjost usta iza donjih sekutića, a zadnji deo jezika se uzdiže i sa mekim i zadnjim tvrdim nepcem stvara prepreku vazdušnoj struji. U trenutku izgovora zadnji deo jezika se naglo spusti i time uklanja prepreku vazdušnoj struji, tada se ceo jezik pomera napred. Pojedine grupe glasova odnosno pojedni glasovi prethode drugima, i njihov pravilan razvoj uslovljava izgovor ostalih glasova koji po razvojnim normama slede nakon njih. Na primer: usneni plozivi P i B u kombinaciji sa nazalom M su osnova za kasniji izgovor glasova F i V; plozivi T i D u kombinaciji sa nazalom N pomažu stvaranju glasova S, Z, C, Š, Ž, Č, Ć, Dž i Đ; dok se za glasove K i G po nastanku i mestu izgovora vezuje samo glas H. Iz toga razloga se ne sme prelaziti na korekciju izgovora nekog glasa dok se njegov “prethodnik” ne usvoji.

Poremećaj artikulacije ploziva:
– betacizam (nepravilan izgovor glasa B)
– tetacizam (nepravilan izgovor glasa T)
– deltacizam (nepravilan izgovor glasa D)
– kapacizam (nepravilan izgovor glasa K)
– gamacizam (nepravilan izgovor glasa G)
– tetizam – glasovi S, C, Š, Č, Ć i K zamenjuju se sa glasom T, a glasovi Z, Ž, Dž, Đ i G sa glasom D.

Ovaj poremećaj izgovora relativno redak i sreće se na uzrastu do 4. godine života. Nepravilan izgovor ovih glasova ni u kom uzrastu sa ne smatra razvojnim odstupanjem, već poremećajem izgovora koji je potrebno ispraviti.

Da bismo mogli pravilno da govorimo, važno je da mišići jezika, usana i lica mogu da podrže pokrete koji su nam potrebni za izgovor glasova, potrebna nam je razvijena oralna praksija. Vežbajte sa svojim detetom, stimulišite ga kroz razne vokalne igre, sličice, reči, pesmice.

Ukoliko primetite da Vaše dete nepravilno izgovara navedene glasove, obavezno se javite logopedu. Važno je da se na vreme započne korigovanje glasova, jer u kasnijem odrastanju i polaskom u školu, neatomatizovani glasovi prave problem u razumljivosti govora kao i u čitanju i pisanju.

Prepoznajte rane znake kašnjenja u govoru kod Vašeg deteta, da ne bude kasno!

Važno je da znate da su sluh, govor i jezik međusobno neraskidivo povezani pa tako, oštećenje sluha uvek dovodi do oštećenja govora.

Delovanje riziko faktora se ogleda u vidu usporenog govorno-jezičkog razvoja, najranije u periodu progovaranja, sve do predškolskog i ranog školskog uzrasta.

Psihomotorni kao i govorno-jezički razvoj deteta, odvija se kroz faze i postepeno bogaćenje i ovladavanje raznovrsnim veštinama. Svaka faza predstavlja važnu kariku u procesu formiranja načina na koji dete verbalno komunicira. Kako za razvoj govora i jezika postoje određeni kritični periodi, važno je da roditelji budu informisani o tome šta treba da očekuju od svoje dece na određenom uzrastu, da znaju kako da ih podrže i stimulišu i kada da se obrate stručnjaku ukoliko primete odstupanja.

Jedan od čestih riziko faktora je hiperbilirubinemija (povećana vrednost bilirubina) koja može da nastane iz više razloga, poput dijabetesa majke, nedovoljnog dotoka kiseonika do mozga, prevremenog porođaja, prenešenog porođaja, indukovanog porođaja.

Šta je bitno?

Prevencija i rano otkrivanje može da spreči javljanje poremećaja i njegov dalji razvoj. Blagovremeno delovanje i stimulacija imaju za cilj da se podstakne normalan govorno-jezički razvoj. Verbalna stimulacija omogućava detetu da „veštačkim putem“ (dejstvom logopedskog tretmana) prolazi kroz sve razvojne faze govora (faza gukanja, faza brbljanja, slogovna faza, pojava prve reči) do razvoja svih govorno-jezičkih struktura.

Koji riziko faktori utiču na usporen govorno-jezički, psihomotorni i socio-emocionalni razvoj?

1. Asfiksija
2. Intraventrikularna hemoragija
3. Hipoksija
4. Prevremeni porođaj
5. Dijabetes majke
6. Rh inkompatibilija
7. Hipertenzija u trudnoći
8. Infektivne bolesti majke
9. Oštećenje sluha
10. Medikamentozna terapija tokom trudnoće

Rana detekcija, dijagnostika i intervencija problema kod dece rođene sa riziko faktorima je od velikog značaja.

Ko je bitan deo tima?

Važne karike u čitavom lancu su neonatolog i pedijatar koji dete iz riziko trudnoće upućuju na dalju dijagnostiku kod logopeda, reedukatora psihomotorike i psihologa. Takav multidisciplinarni pristup ima važnu ulogu u daljem detetovom razvoju.

Šta mi logopedi očekujemo od vas roditelja?

Ukoliko imate dete koje je iz riziko trudnoće ili koje je imalo prisutne riziko faktore o kojima smo govorili, ili dete koje kasni u progovaranju, Vaše je da dete na vreme odvedete kod stručnjaka na multidisciplinarnu procenu (logoped, reedukator psihomotorike i psiholog) koji će da procene razvoj Vašeg deteta i dati adekvatne smernice i predlog tretmana za dalji rad. Od momenta nastanka zastoja u razvoju govora i jezika Vašeg deteta ili prekida  u razvoju nekih od ovih funkcija do dijagnostikovanja, a zatim do trenutka započinjanja logopedskog tretmana, može da prođe dug period. Taj period se naziva „kritični period“. Svaki nivo razvoja govora, jezika, ponašanja i emocija ima svoj određeni period formiranja, i ako se propusti,  teško se nadoknađuje.

Preuzmite odgovornost i budite savesni u praćenju razvoja svoga deteta.

Ne verujte kada Vam stručnjaci kažu da ste došli prerano. Dođite ranije.

Šta ako moje dete nije spremno za prvi razred?

Septembar je blizu… Roditelji kucaju na vrata… Mnoga pitanja ih muče pred polazak u školu: Da li moje dete treba da zna da čita i piše? Da li da forsiramo dete da uči ono što će možda već učiti kasnije u školi? Da li je moje dete dovoljno zrelo? Šta sve zapravo treba da zna pred polazak u školu?

I sve nedoumice ćete razrešiti kada se budete informisali o tome šta sve dete treba da zna pre polaska u školu, kao i kada odete na testiranja za školu. A šta ako Vam kažu da Vaše dete nije spremno za prvi razred i predlože Vam da odložite polazak u školu?

Dolazimo do novih pitanja: „Šta nije u redu sa mojim detetom? Šta sad da radim? Kako da mu pomognem?“

Pa čak i u takvoj situaciji nema razloga za brigu. Tu smo da Vam odgovorimo i na ta pitanja.

Prvo i najbitnije je da roditelj prihvati stanje deteta onakvo kakvo zaista jeste. Ponekad je teško suočiti se sa realnošću, pogotovo ako ona ne ispunjava naša očekivanja. Važno je da sve aspekte detetovog razvoja proceni multidisciplinarni tim, kako biste utvrdili tačno odstupanje/kašnjenje u detetovom razvoju.

Šta to znači?

Multidisciplinarni tim koji čine logoped, reedukator psihomotorike i psiholog će proceniti detetov govorno-jezički, psihomotorni i socioemocionalni razvoj. Nakon testiranja, imaćete jasan uvid u kom aspektu detetovog razvoja postoji odstupanje/kašnjenje.

Nakon toga, ako je savet stručnjaka odlaganje škole, poslušajte ga.

Odlaganjem polaska u školu dete će da dobije vreme da sazri i da nadoknadi propušteno. To vreme može da se iskoristi za pripremu deteta na eventualne teškoće i zahteve koje nosi nova sredina. Samom pripremom dete će steći samopouzdanje i bolju sliku o sebi koja će mu pomoći da se lakše uključi u socijalnu sredinu i da lakše ostvaruje kontakt sa vršnjacima.

Odlaganje polaska u školu nije bauk, to je potreba deteta.

Iza straha od odlaganja krije se dosta razloga. Osuda sredine, lični poraz, osećaj krivice.. Neprihvatanje istine i situacije u kojoj ste se našli.. Traženje drugih mišljenja od drugih stručnjaka.. A zapravo samo tragate za nekim rešenjem…

Prioritet je dobrobit deteta.  Treba da se posvetimo potrebama deteta, a da se sa svojim željama i strahovima izborimo zarad što boljeg prilagođavanja deteta na zahteve koje nosi prelazak u školski sistem. Tako mu pružamo šansu za uspešniji početak. Posledice polaska u školu onda kada dete nije spremno mogu se odraziti na različite aspekte razvoja. Te posledice mogu ostaviti trag na socio-emocionalnom planu razvoja, kao što je gubitak samopouzdanja kod deteta, narušavanje detetove slike o sebi, povlačenje u sebe, stres jer ne ispunjava zahteve i očekivanja. To se odražava i na govorno-jezičkom planu (moguća pojava disfluentnosti, specifičnih smetnji u učenju, disleksije, disgrafije, diskalkulije). Teže je stimulisati i unapređivati naredne nivoe razvoja ako osnova nije razvijena do potrebnog nivoa.

Važno je da proverite spremnost deteta za polazak u školu. U timu našeg Centra su psiholog, logoped i reedukator psihomotorike.

Timski rad nam omogućava da udruženim snagama pristupimo proceni deteta i damo celovitu sliku detetovih sposobnosti. Na taj način, od nas dobijate povratnu informaciju o kognitivnom statusu deteta, o njegovoj sposobnosti za verbalnu komunikaciju, artikulaciji glasova, bogatstvu rečnika, razvijenosti motorike (fine i grube motorike) i mnogim drugim aspektima funkcionisanja deteta. Ukoliko primetimo neki problem, imamo mogućnost da Vam predložimo program rada sa detetom sa predlozima vežbi koje možete raditi sa nama ili kod kuće.

Ako detetov razvoj posmatrate kroz sva tri aspekta (govorno-jezički, psihomotorni, socioemocionalni), jedino tako ćete uspeti da pomognete detetu da savlada sve prepreke, ostvari svoj maksimalni potencijal i bude spremno za školsku klupu.

Nekada alalija ili potpuno odsustvo govora a danas- „moje dete još uvek ne govori“

Po definiciji- alalija, reč koja se više ne koristi za problem koji i dalje postoji. Sada se za alaliju koriste različita nova imena- kašnjenje u govorno-jezičkom razvoju, izostanak govora, neravijen govor, odustvo govora… Često nam se roditelji obraćaju sa pitanjem „Moje dete nema nijednu reč, nekada nas razume, nekad ne, da li mu treba stručna pomoć ili će uskoro progovoriti samo?“.

U današnje vreme zabeležen je porast u oblasti govorno-jezičke patologije kod dece u odnosu na ranije. Deca često kasne u govorno-jezičkom razvoju, a neretno se dešava i to da govor potpuno izostane. Roditelji misle da nema razloga za brigu, da ima vremena i da će se govor razviti sam i zato ne traže stručnu pomoć. Ali nepostojanje govora već na uzrastu od 18 meseci predstavlja vid kašnjenja u razvoju govora i jezika. Na tom uzrastu se očekuje da je dete prošlo fazu gukanja i brbljanja i da se pojavila prva funkcionalna, tj smislena, reč. Kada ove faze razvoja govora izostanu važno je obratiti se stručnjaku i ne čekati da govor spontano dođe, jer se to možda neće desiti, a dragoceno vreme je izgubljeno.

Važno je naglasiti da kod ovog poremećaja govora ne postoji oštećenje čula (sluh je očuvan), inteligencije, niti se može svrstati u druge razvojne poremećaje.

Ono što često prati odsustvo govora je i to da dete ne razume govor drugog ili ga pak samo delimično razume. Kako izgleda dete koje ne govori i ne razume govor svoje okoline? Ovo dete se ne koristi govorom kao sredstvom komunikacije već najčešće komunicira gestovima (pokazuje prstom šta želi, povlači ruku roditelja u željenom smeru…), ono deluje nezainteresovano za komunikaciju, plašljivo, povučeno, plačljivo…

Dete koje komunicira na ovaj način, tj iskljucivo neverbalno (mimikom i gestovima) će biti ograničeno u svojoj komunikaciji koja je zato dosta siromašna. Izostanak verbalne komunikacije (komunikacije rečima) dalje često vodi zaostajanju u psihičkom (socio-emocionalnom) razvoju deteta u odnosu na svoje vršnjake.

Postoje razlike u ispoljavanju teškoća na nivou receptivnog i ekspresivnog govora kao i detetovog senzomotornog i psihomotornog razvoja. Tako postoje deca koja ne govore, imaju teškoće u razumevanju ali su veoma motorno spretna. Druga vrsta ovog poremećaja su deca kod kojih govor takođe izostaje, ona su nespretna, imaju teškoće u koordinaciji pokreta ruku i nogu, ali je razumevanje znatno bolje. Dok kod nekih slučajeva se javlja kombinacija oba navedena (najteži tip poremećaja). Ove razlike se javljaju kao posledica senzornih, motornih ili senzo-motornih smetnji. Kako bi dete uspelo da prebrodi razvojne izazove potrebno je da bude uključeno u logopedske tretmane, tretmane reedukacije psihomotorike, psihološke tretmane i tretmane senzorne integracije kako bi što pre došlo do pojave prve reči tj progovaranja i napretka na sva tri nivoa razvoja (govorno-jezički, psihomotorni i socioemocionalni).

Važno je da znate da je uzaludno čekati da se problem sam reši. Iako postoje iskustva ljudi koja govore da je tako nešto moguće, ni jedan stručnjak Vam ne bi savetovao da se u tako nešto uzdate. Javite se na vreme stručnjaku-logopedu. Ukoliko ste u mogućnosti, uključite multidisciplinarni tim stručnjaka (logopeda, psihologa, reedukatora psihomotorike i senzornog integratora) kako biste pratili celokupni dečiji razvoj. Deca koja imaju ovaj poremećaj u razvoju govora i jezika kasnije mogu da ispolje teškoće kao što su poremećaji artikulacije, senzomotorni poremećaji, emocionalni problemi, disleksija i disgrafija (teškoće čitanja i pisanja)… Ulaskom u školski sistem dete sa problemom kašnjenja u govoru može da napravi mnogo veće probleme sa kojima nećete moći tako lako da se izborite jer nećete imati vremena da se borite sa starim problemom, a nastao je novi.

U čekanju prolazi vreme koje je bitno za nadoknađivanje svega propuštenog.

NOVO u LECČ Čabarkapa, Reynell razvojne jezičke skale

Nove Reynell razvojne jezičke skale je prvi standardizovani test za logopede. Uz pomoć ove skale moguće je otkrivanje jezičkih poremećaja kod dece uzrasta od 2 do 7 i po godina. Test je prilagođen specifičnostima srpskog jezika.

Test sadrži materijale koji su prilagođeni deci, zanimljivi, privlače pažnju deteta i podsećaju ga na igru. Na taj način možemo da dobijemo dragocene informacije od deteta koje su nam važne za detaljnu i sveobuhvatnu procenu jezičkih sposobnosti. Tako možemo da odredimo adekvatan tretman koji je prilagođen potrebama deteta ili da utvrdimo efikasnost istog.

Nove Reynell razvojne jezičke skale sadrže skalu koji se odnosi na procenu razumevanja kao i skalu za procenu jezičke produkcije. Ono što je važno da svaka skala ima zadatke za uvežbavanje koji omogućuju detetu da se pripremi i da mu se upozna sa zadatkom pre nego što se počne procena.

Srećni smo jer nam je ukazana prilika da budemo deo budućnosti razvoja logopedije u Srbiji.

Stiglo nam je leto

„Izvinite da li možete da pođete sa nama na more?“

Jedna mama me je pitala da li mogu da pođem sa njima na more. Logopedski tretman podrazumeva kontinuitet, svakodnevni rad i mnogo snage i sa jedne i sa druge strane. U nekom trenutku dođe odmor, pauza… Tada nas roditelji pitaju za mišljenje, da li će se nešto dogoditi ako dete napravi pauzu, hoće li se zaboraviti sve ono što je naučeno kroz tretmane. Duge pauze nisu dobre, ali svi zaslužujemo odmor.

Draga mama, da vam odgovorim…

Znam i znamo, da je stiglo leto i da se svi radujemo odmoru i moru. Možda će vam zvučati čudno ako kažemo da tokom leta logoped može da bude uz vas. Kako to mislimo? Tako što vi možete da budete naši koterapeuti u radu, koji će nam pomoći da tokom leta ne prekinemo kontinuitet i da korisno ispunimo vreme na moru.

Zato vam mi dajemo predlog aktivnosti koje su korisne za celokupan razvoj deteta koje možete primeniti u skladu sa uzrastom:

-Razumevanje govora i izrvšavanje naloga vežbamo dok se pakujemo ili raspakujemo tako što detetu dajemo jasne naloge, na primer „Iz velikog kofera donesi žuti peškir“, „Svoju loptu stavi na stolicu“ itd.

-Dok smo na plaži vežbamo brojanje, finu motoriku, koordinaciju oko-ruka tako što skupljamo kamenčice i brojimo ih, pravimo kule od peska ili različite oblike uz šarene modle za pesak… Tako možemo i da širimo znanja o tome šta je puno/prazno, teško/lako, veliko/malo, mokro/suvo, gde ima/nema. Možemo da poredimo predmete po dužini, širini, obliku, boji…

-Uz pomoć prstića ili grančice možemo da crtamo različite oblike i crteže u pesku, da zajedno pogađamo ko je šta nacrtao ili ko je više linija/krugova/slova nacrtao. Ova aktivnost nam može biti višestruko korisna, za grafomotoriku, definisanje pojmova, prebrojavanje, socijalizaciju i razvijanje timskog duha, ali i strpljenja dok čekamo na svoj red.

-Kada je dete u vodi možete se igrati sa gumom ili mišićima tako što ćete zajedno sa detetom pomerati ruke ili noge gore/dole, napred/nazad, u krug… Kada je dete manje to može raditi pasivno, uz vašu pomoć, dok veće dete može da imitira naše pokrete.

-U pauzi od plivanja dok se sušimo na peškiru možemo opažati sve oko nas i tako govoriti o predlozima, šta je sve U moru, šta NA pesku/peškiru, a šta je PORED plaže…

-Takođe zavisno od uzrasta deteta, imamo razne jezičke igre koje možemo igrati dok smo na plaži, kao što je definisanje pojmova, asocijacije (opisujemo pojam najbolje što znamo bez da kažemo o kom se pojmu radi), pogodi ko sam (imitiramo različite životinje ili radnje dok ostali pokušavaju da pogode ko smo), na slovo na slovo (smišljamo naizmenično što više reči na određeno slovo), ulovi reč (govorimo različite reči detetu a ono treba da ulovi svaku reč koja ima npr glas L u sebi, tako što)…

Puno ideja koje su korisne i uz koje mališani mogu da nastave ono što su započeli na logopedskom tretmanu, da utvrde ili prošire svoja znanja a sve to spontano i neprimetno. Za sva konktretna pitanja vezana za baš vaše dete mi smo tu da ponudimo aktivnosti koje će biti baš vama od pomoći.

Međunarodni dan osoba sa invaliditetom (3. decembar)

Danas, 3. decembra 2021. godine, se obeležava Međunarodni dan osoba sa invaliditetom, dan kada se setimo da je integracija u sistem vrlo bitna i ostvariva, uz podsticaj institucija da budu otvorenije za osobe sa invaliditetom. Današnji dan se obeležava sa ciljem da se ukaže na bolje razumevanje ovih osoba, pomogne da ljudi postanu svesniji prava, dostojanstva i dobrobiti osoba sa invaliditetom i da se podigne nivo svesti o važnosti njihovog integrisanja u sve aspekte života, od ekonomskih i političkih pa do društvenih i kulturnih.

Oko 15% ukupne populacije živi sa nekim oblikom invaliditeta i svakodnevno se suočava sa brojnim problemima kao što su isključenost iz društva, fizičke barijere, nezaposlenost, nemogućnost školovanja, siromaštvo… U posebno teškoj situaciji su žene i devojčice koje su često izložene dodatnim i specifičnim oblicima zloupotrebe, društvenog isključivanja, nasilja i zanemarivanja, a i češće su nezaposlene i ekonomski zavisne. Iz svih navedenih razloga je veoma značajno obeležiti ovaj dan.

Poruka LEC Čabarkapa na ovaj dan glasi: Invaliditet je deo ljudskog stanja. Važno je fokusirati se na sposobnost, a ne na nemogućnost pojedinca. Osobe sa invaliditetom treba da dokažu sebi da postoje mnoge stvari koje mogu da urade uprkos njihovoj situaciji, a mi smo tu da ih osnažimo i podržimo u tome i da glasno kažemo: devojčice, dečaci, žene i muškarci sa invaliditetom, kao pripadnici svojih zajednica, mogu i treba da uživaju ista prava i obaveze poput drugih građana!

Piše: Katarina Stevanovic, dipl. defektolog-somatoped, reedukator psihomotorike

Zašto je bitno da svaki deo slagalice bude na svom mestu?

Progovaranje je vrlo delikatan proces na koji treba obratiti punu pažnju. Prva reč koju dete upotrebljava sa smislom, obično se javlja oko 12. meseca deteta. Da bi dete progovorilo, potrebno je da ovlada raznim veštinama i stekne neophodno iskustvo.

Aspekt progovaranja možemo posmtarati kroz prizmu motorike, saznanja (iskustva), razumevanja i emocija.

Dakle, mora da postoji određena motorna zrelost govornih organa, pri čemu mislimo na sposobnost deteta da usnama, jezikom i nepcima izvodi odgovarajuće pokrete, uz prikladno disanje. Iskustvena strana govora se odnosi na dečiju izloženost govoru, na opažanje zvukova i melodije i ritma govora, slušanje reči, rečenica i dijaloga i posmatranje sagovornika (mimike, gestova, facijalne ekspresije, smena sagovornika u dijalogu). Da bi dete prikladno upotrebilo reč u svome izražavanju, neophodno je da je pre toga razume, odnosno da se ona nalazi u njegovom pasivnom rečniku.

Emocije u potpunosti prožimaju čin govora: dete govori onda kada je motivisano da nešto saopšti, češće govori ako oseća da je sigurno i bezbedno, oseća emocije drugih kroz melodiju govora i svoje saopštava na taj način.

Često zanemarimo neki od ovih faktora ili nenamerno pravimo greške koje deci otežavaju progovaranje.

Najčešće greške koje činimo i time ometamo dečiji razvoj su:

• Produženo koristimo dudu i cuclu, dajemo im pasiranu hranu ili ih hranimo. Kada dete dugo drži dudu u ustima, jezik i usne su pasivne, a pokreti govornih organa nedovoljno zreli. Ako dete koristi flašu sa cuclom onda kada bi trebalo da pređe na upotrebu čaše, ostaje uskraćeno za vizuo-motorno iskustvo i mogućnost odmeravanja pokreta. Jedenjem pasirane hrane (posle prve godine), jezik, usne i zubi bivaju minimalno angažovani i samim tim mišići lica potrebni za govor nisu dovoljno spretni za precizne pokrete. Kada hranimo dete, umesto da ono jede samo, onemogućavamo razvoj fine motorike potrebne za govor.

• Tepamo i obraćamo se detetu umekšanim govorom- moramo biti dobar model za izgovor, jer nas dete sluša i ponavlja ono što čuje. Ne možemo očekivati da dete pravilno izgovara glasove, ako je model po kome uči pogrešan.
• Retko pričamo sa decom- u nedostatku vremena kada samo želimo da završimo neku obavezu, zaboravimo da propratimo govorom aktivnost, a to je sjajna prilika za učenje kroz iskustvo. Npr. kada obuvamo dete govorimo: „daj mi nogu, evo cipele, obuvamo se i idemo napolje, u park“.
• Dajemo deci telefone, tablete ili ih stavljamo pred televizor da bismo mogli da završimo neku obavezu po kući, odmorimo ili da bi dete pojelo svoj obrok. Prekomerna upotreba tehnologije na ranom uzrastu izlaže dete mnoštvu informacija koje ne razume, a komunikacija je jednosmerna (televizor, tablet i telefon nisu sagovornici), dete upija sadržaje i na zvučnu stimulaciju ne mora da odgovori, pa zato kasnije ima problem da učestvuje u razgovoru. Osim toga, melodije govora u crtanim filmovima su uglavnom neprirodne i nekarakteristične za spontanu komunikaciju, pa dete usvaja pogrešan obrazac; boje su jarke, a slike se brzo smenjuju, što je intenzivan stimulus za dečiji nervni sistem. Kada su sadržaji na stranom jeziku, može biti otežano razumevanje na maternjem jeziku, a artikulacija izmenjena (umekšani glasovi ili njihov izostanak).

 Zapostavljamo značaj muzike i ritma– beba prvo prepoznaje i reaguje na melodiju, a na starijem uzrastu na sadržaj govora. Takođe, melodija se obrađuje u desnoj hemisferi, a sadržaj u levoj. Pevanjem pesmica i pokretanjem bebinih nogu i ruku u ritmu muzike, aktivira se mozak i sprema za govor.

• Odgovara nam da dete bude mirno i tiho- lakše nam je da dete sedi i gleda nešto, nego da trči i „galami“. Kretanje je hrana za mozak i sve što dete nauči kroz pokret biva kvalitetnije usvojeno. Pokreti govornih organa spadaju u finu motoriku, a upotreba ruku i sazrevanje mišića šake deluje podsticajno na razvoj govora. Dodatno, moramo dozvoliti detetu da samo izvodi sve aktivnosti koje može (da ne radimo umesto njega), jer se na taj način podržava pravilan razvoj deteta.
• Često vodimo decu u prostore sa visokim nivoom buke poput igraonica i tržnih centara- mozak deteta čini napor da bi razlikovao govor od okolne buke, zbog čega deca mogu biti razdražljiva, impulsivna, slabije pažnje i lakše se umaraju.
• Kada se obraćamo deci ne održavamo kontakt pogledom-tako ih lišavamo važnih neverbalnih informacija koje pomažu u razumevanju.
• Izražavamo se kao da su odrasli– dete jeste „mali čovek“, ali je potrebno da naše obraćanje prilagodimo, a to znači govorimo sporije, naglasimo bitne reči i biramo jednostavnije pojmove u skladu sa uzrastom. Vremenom ćemo koristiti složenije rečenice, davati više informacija u jednom iskazu i uvoditi nove pojmove.
• Pretpostavljamo da dete zna na šta mislimo ili o čemu pričamo- tražimo od deteta da bude „dobro“ ili da se „lepo ponaša“, ali mu pre toga nismo objasnili šta pod time mislimo. Primera radi: „Kada odemo u goste, ponašaj se lepo, slušaj druge kada pričaju, deli igračke, pokupi ih kada završiš i čekaj svoj red“. Dobro je da vam dete ponovi svojim rečima da biste bili sigurni da je zaista razumelo.
• Ne čitamo deci knjige– priče i pesme bogate fond reči, podstiču maštu i razvoj pažnje i pamćenja.
• U želji da deci pružimo što više, rano ih uključujemo u učenje stranog jezika– iako jeste dobro da deca uče strani jezik, moramo da naglasimo da je bitnije da se formira baza maternjeg jezika, jer to je osnova za sve. Kada je dete razvilo govor na maternjem jeziku, vrlo lako i sa velikom uspehom može da nauči i drugi jezik. S druge strane, ako od prve godine sluša više jezika, teže će mu biti da raspozna karakteristike svog jezika i to primeni u govoru.
• Odgovaramo na potrebe deteta i pre nego što ono ima priliku da traži – dobro je da pustimo dete da pokaže željeni predmet, traži gestom ili kaže „daj“.
• Kupujemo previše igračaka– Kada ima previše igračaka, dete ne može ni na jednoj da zadrži pažnju dovoljno dugo, a pažnja je bitna za progovaranje. Treba napomenuti i da razvoju pogoduju jednostavnije igračke, koje traže neku aktivnost od deteta (da uoči, premesti, prespe, poveže, ubaci, pokrene, složi)
• Komunikacija je ispunjena negativnim emocijama– dete oseća sve i reaguje na naš stres, čak i kada mislimo da nije tako. Neverbalna komunikacija prethodi razvoju govora i njegova je osnova i zato treba da obratimo pažnju na našu melodiju, mimiku, gestove i položaj tela i tako prenesemo značenje obojeno pozitivnim emocijama.

Svrha ovog teksta je da skrenemo pažnju na česte greške koje pravimo, a koje se mogu nepovoljno odraziti na pravilan govorno-jezički razvoj. Dete je sposobno da kompenzuje (nadomesti) deo iskustva koji mu nedostaje, ali ukoliko je više aspekata pogođeno, to im može predstavljati značajan problem. Ako uočite da postoje teškoće u učenju i savladavanju govora, obratite se stručnjaku, odnosno logopedu.

U logopedskom centru Čabarkapa radimo na progovaranju dece oslanjajući se na multidisciplinaran pristup (uključujemo logopeda, psihologa i reedukatora psihmotorike, a po potrebi i senzornog integratora).