Naša adresa
Dimitrija Tucovića 18
Pozovi nas
066.827.9797
Pošalji nam poruku
office@logoped-drcabarkapa.com
Radno vreme
Pon - Petak: 10AM - 6PM

Prvi prijem u LEC Čabarkapa Dijagnostika i tretman za vaše dete

Sigurno ste pomislili: „Zašto je bitno da na prvom prijemu, pored logopeda, budu prisutni psiholog, reedukator psihomotorike i senzorni integrator?“ ili „Mom detetu treba logoped, a ne psiholog.“ Često se dešava da se iza govorno-jezičkog poremećaja krije još neki problem, kao što je npr. problem sa pažnjom ili problem sa motorikom ili ipak dete nije sigurno da li treba da piše levom ili desnom rukom (dominantna lateralizacija) ili detetu ne prija kada dodirne plišanu igračku ili ne voli da nosi kapu.

Zbog navedenog je bitno da na prvom prijemu bude prisutan stručni tim koji čine: logoped, psiholog, reedukator psihomotorike i senzorni integrator. Ispravna dijagnostika i rano započet tretman su presudni faktori za razvoj govora kod deteta kod kog postoji kašnjenje u govoru. Nekada su razlozi za kašnjenje u govoru vidljivi odmah, a nekada se to kašnjenje primeti tek tokom tretmana. Upravo to je još jedan razlog zbog koga je bitno da dete bude opservirano sa različitih aspekata.

Kako izgleda prvi prijem i šta svako od stručnjaka procenjuje?

Svaki prijem se razlikuje u zavisnosti  o kom problemu se radi i koliko godina ima dete (da li je predškolac, školsko dete ili dete koje još uvek nije progovorilo). Svaki član posebno opservira dete, odvojeno od roditelja, kako bi rezultati bili što relevantniji i potpuniji.

Jedan od najbitnijih delova prvog prijema je uzimanje anamnestičkih podataka. Važno je da roditelji kažu tačne informacije koje su nam bitne, a to je da li su faze gukanja i brbljanja protekle uredno, da li se prva reč pojavila i kada se pojavila prva reč sa značenjem, da li je govor počeo da se razgrađuje ili nije došlo do razgradnje, da li su reči od početka bile funkcionalno upotrebljavane, da li postoji pozitivan porodični hereditet (da li je neko iz porodice imao neki govorno-jezički ili psihomotorni poremećaj ili problem sa sluhom), da li su faze psihomotornog razvoja (sedenje, puzanje, prohodavanje) protekle uredno, da li dete ne voli nešto da dodiruje ili jede, da li je postojala neka situacija koja je možda uticala na dete i sl.

Logoped procenjuje govorno-jezički status deteta, odnosno procenu receptivnog i ekspresivnog govora (da li je dete progovorilo, da li razume naloge koji mu se zadaju). Pored toga, logoped procenjuje artikulaciju kao i govorne organe koji učestvuju u govoru (disanje, mišiće usana, lica i jezik, kao i  celokupnu anatomiju govornog aparata). Ako se radi o predškolskom i školskom detetu, logoped koristi testove koji odgovaraju njegovom uzrastu. Tu spada procena grafomotorike, da li dete pravilno drži olovku, da li ostavlja adekvatan trag olovke na papiru, da li prati smer pisanja slova, procena pisanja, čitanja, prepričavanja, kao i procena fonemskog sluha i analiza i sinteza glasova u reči. Nakon odgovarajuće logopedske procene, roditeljima se iznosi mišljenje, dijagnoza kao i predlog tretmana. Logopedski tretman podrazumeva stimulaciju koja je intenzivna uz pomoć različitih vrsta aktivnosti. Zavisno od toga koji problem dete ima i šta su njegove potrebe, uvode se različite aktivnosti kroz koje dete i logoped zajedničkim snagama utiču na razvoj govora. Osim toga logoped radi na bogaćenju rečnika, na funkcionalnoj upotrebi reči, na razumevanju govora i na mnogim drugim aspektima govora. U to spada i rad sa predškolskom i školskom decom koji podrazumeva rad na grafomotorici, pisanju, čitanju, razvoju fonemskog sluha, analizi i sintezi glasova u reči i mnogi drugi aspekti koji podrazumevaju školsko gradivo. Pošto su govor i mišljenje povezani, rad logopeda nekada prevazilazi granice onoga što se definiše kao razvoj govora, već uključuje i rad na opštem osposobljavanju deteta za razne životne situacije.

Pored procene govorno-jezičkog statusa, značajno je da psiholog proceni i celokupni psihološki razvoj deteta. Ne tako retko se dešava da se psihičko stanje deteta, ustvari, odražava na detetov govor. Svako dete prolazi kroz određene stadijume normalnog psihološkog razvoja na koje se psiholog oslanja u svojoj proceni. Tokom prvog prijema koriste se različiti testovi za procenu kognitivnog i socio-emocionalnog razvoja deteta. Neki testovi su standardizovani i omogućavaju poređenje postignutog rezultata deteta sa decom tipičnog razvoja. Na osnovu toga se procenjuje u kojoj meri dete odstupa od proseka. Za finiju procenu koriste se i neke druge tehnike kao što je crtež porodice, putem kog se dobijaju kvalitativni podaci o detetu. Osim procene deteta, deo psihološke procene jeste i razgovor sa roditeljima. Važno je da su roditelji otvoreni za saradnju i da razumeju da procena nije deo kritikovanja njihovog vaspitnog stila, već formiranje celokupne slike na osnovu koje se čitav tim može usresrediti na rešavanje problematičnih situacija, kao i na detetove potencijale i osmisli najbolji plan tretmana.

Reedukator psihomotorike tokom prvog prijema procenjuje psihomotorni status koji obuhvata nivo razvijenih funkcija u oblasti grube motorike, koordinacije pokreta ekstremiteta, ravnoteže, sazrevanje dominacije hemisfera (lateralizovanosti), fine motorike, grafomotorike, vizuomotorne koordinacije, orijenatacije u prostoru i vremenu. Kroz različite aktivnosti u objektivnom prostoru (penjanje, silaženje, preskakanje, ljuljanje, prelaženje raznovrsnih prepreka, hodanje, skakanje, bacanje i hvatanje) procenjuje se motorna spretnost deteta, tonus (napetost mišića), koordinacija nogu i ruku, orijentacija u prostoru, pažnja i pamćenje. Kroz aktivnosti za stolom (u manipulativnom prostoru) sa sitnim predmetima, plastelinom i drugim senzornim materijalom i kroz crtanje procenjuje se zrelost šake i spretnost prstiju, koordinacija oka i ruke, da li dete pravilno drži olovku, kojom rukom piše, da li dobro imitira (uči) nove pokrete ovog tipa. Procena se prilagođava kroz aktivnosti koje dete treba da zna na određenom uzrasu. Tako se procenjuje da li postoji kašnjenje ili su detetove sposobnosti u skladu sa uzrastom. S obzirom da je govor deo psihomotorike i da se napredak ne može ostvariti u oblasti govora i jezika ukoliko je neka oblast psihomotorike nezrela. Često se roditelji obraćaju zbog problema u govoru, ali dalja procena reedukatora psihomotorike otkriva da mnoge oblasti psihomotorike nisu adekvatno razvijene. Pored toga, reedukator psihomotorike je tu da zajedno sa detetom radi na sticanju iskustva u objektivnom prostoru, a koja  logoped kasnije oblikuje govorno-jezički i formira pojmove sa ciljem da ih dete koristi u aktivnom rečniku.

Sve ono što nam se dešava u toku dana, što vidimo, čujemo, pomirišemo, okusimo, dodirnemo, osetimo, naš organizam prima preko čula i prosleđuje do mozga. Na neke draži reagujemo burnije (intenzivnijim odgovorom), na neke slabije, a neke nas uopšte ne dotiču. Ali ako je ono što primamo iz naše okoline pomoću čula prejako ili preslabo, ako nam treba više draži (stimulusa) da bi mogli normalno da funkcionišemo i da bi nam bilo prijatno tada govorimo o poremećaju senzorne integracije. Zbog toga je značajno da tokom prvog prijema senzorni integrator opservira dete.

Deca sa smetnjama u razvoju često imaju združeno poremećaj senzorne integracije, govorne smetnje i nedostatak ranih iskustava vezanih za telo odnosno nezrelu psihomotoriku. Zato je dobro da u logopedski tretman budu uključeni i tretman senzorne integracije i reedukacija psihomotorike.

Multidisciplinarni tim koji čine logoped, psiholog, reedukator psihomotorike i senzorni integrator  je tu kako bi se postavila odgovarajuća dijagnoza i na vreme započeo tretman. Zbog toga što je govor u direktnoj vezi sa mišljenjem, socio-emocionalnim stanjem deteta i psihomotorikom svako od članova tima je tu da sa svog aspekta proceni dete i da da adekvatan plan tretmana koji zajedničkim radom daje rezultate. 

Moje dete ne zna pravilno da izgovori glas Č. Kako to može da utiče na pisanje, čitanje i savladavanje školskog gradiva?

Do navršenih pet i po godina dete treba pravilno da izgovara sve glasove srpskog jezika. Sve je veći broj predškolaca koji dolaze u naš Centar, a koji ne znaju da izgovaraju veliku broj glasova. Među tim glasovima su u glavnom glasovi čiji izgovor zahteva podizanje jezika, a to su Č, Dž, Š i Ž. Roditelji imaju različite stavove o pravilnom izgovaranju glasova. Neki imaju stav da će izgovor glasova da se koriguje „sam od debe“, kada dete krene u školu, a neki imaju stav da je to simpatično i da nema veze što je već predškolac, a ne izgovara sve glasove pravilno. Svakako, neki roditelji imaju stav da dete treba da izgovara sve glasove pravilno pre nego što krene u školu pa samim tim dete na vreme vode kod logopeda kako bi dobili procenu kompletnog govorno-jezičkog statusa i započeli tretman, ukoliko je potreban.

Ukoliko dete krene u školu i nepravilno izgovara glasove teže će da nauči kako se koje slovo zove i veoma često u pisanju diktata zamenjuje glasove koji su slični po zvučnosti ili mestu tvorbe. Iz toga proizilaze drugi problemi kao što su lošiji kvalitet čitanja i pisanja, lošije poznavanje analize i sinteze glasova u rečima, povlačenje deteta u sebe, pojava nezadovoljstva, manje vrednosti. Sve navedeno vodi do toga da dete teže savladava školsko gradivo i ima slabiji uspeh u školi.

Vežbajući izgovor glasova kroz izgovaranje, reči, rečenica i priča radimo na detetovom pamćenju, a samim tim i na pažnji.

Imam šesnaest meseci i samo dve reči u rečniku

Govorno-jezički razvoj je proces koji predstavlja individualnu bazu svakog deteta. Na razvoj govora i jezika utiče mnogo faktora kao što su: genetska predispozicija (nasleđe), uredan sluh, inteligencija, pol deteta, karakter kao i sredina u kojoj dete odrasta.

Na uzrastu od devet do dvanaest meseci dete najčešće izgovara svoje prve reči. Te reči uglavnom imaju funciju rečenice. U ovom periodu dete mnogo više razume nego nego što može da iskaže. Takođe, dete oponaša različite životinje i predmete kako pokretom tako i glasom. Dete  treba da nauči i izvršava jednostavne naloge (Donesi loptu, Dođi, Daj).

VAŽNO: Sluh je bitan u razvoju govora, zato obavezno proverite da li Vaše dete čuje. Ako je oštećen sluh obavezno je oštećen i govor.

Pojavi prve reči prethodi razvoj gesta (pokazni gest, gest za daj, pozdravni gest) koji je pokazatelj urednog govorno-jezičkog razvoja. Pomoću gesta dete lakše prenosi poruke, izražava svoje potrebe i želje dok govorni razvoj ne dosegne nivo kada  dete umesto gesta koristi reč.  Pokazni gest ima važnu ulogu u savladavanju telesne šeme. Na taj način dete uči delove tela, pokazuje ih  na sebi i drugima, izvršava zadati nalog, što je znak da dete razume govor.

VAŽNO: Ukoliko izostane pokazni gest, neodazivanje na ime i kontakt očima…ne čekajte odmah se javite logopedu.

Na uzrastu od dvanaest do osamnaest meseci dete pokušava da imitira ono što odrasli kažu. Povezuje reč sa predmetima koje opaža u svojoj okolini. Dete na ovom uzrastu ima fond od oko pedest reči u spontanom govoru i frazama i jednostavnim rečenicama može da traži ono što želi (Mama mleko, Daj to…). U ovom periodu dete počinje da žvrlja olovkom  na papiru i  uči da povlači prve linije.

VAŽNO: Svaki govorno-jezički poremećaj, karakteriše i deficit slušne pažnje. Zato je bitno da u logopedskom tretmanu se koriste aparati za auditivnu pažnju (Behringer i Ksafa-m aparat). Poboljšanjem auditivne pažnje dete bolje napreduje.

U uzrastu od šesnaest meseci hodanje predstavlja glavnu detetovu aktivnost u okviru bazičnih aktivnih pokreta. U ovom periodu se očekuje hod, uz diskretno proširenu površinu oslonca. Detetu treba omogućiti i podsticati ga na različite motorne aktivnosti, uz što više kretanja u prostoru. To ćete mu omogućiti tako što ćete predmete postavljati na dostupno mesto, tako da dete dođe do njih, čučne, uhvati, gura i time ujedno ovladava kordinacijom i ravnotežom.

Ukoliko se govorno-jezički razvoj Vašeg deteta odvija usporeno, veoma je važno da govorite jasno i da  se detetu obraćate  jednostavnim rečenicama. Koristite dečju radoznalost, pratite na šta usmerava pažnju i imenujte aktivnosti na kojima se zadržava detetova pažnja (Ooo, vidi, to je lopta…). Podstičite dete na razumevanje zahteva i naloga (Donesi mi jabuku). Ako niste sigurni da dete razume, priđite, uzmite jabuku i recite: ,,Ovo je jabuka“. Veoma je važno da podstaknete dete da rečima objasni ono što želi jer nije dovoljno da samo pokaže prstom. Ukoliko ne može da izgovori punu rečenicu, potrudite se da ga podstaknete da bar imenuje željeni predmet.

VAŽNO: Ne razmišljajte dugo zakažite svoj prvi prijem gde će se u našem centru multidisciplinarnim pristupom (logoped, reedukator psihomotorike i psiholog) proceniti Vaše dete i dati predlog tretmana.

Razgovarajte sa detetom, čitajte mu priče i recitujte sa njim. Pomozite mu da bogati svoj rečnik, postičite ga da postavlja pitanja i da se uključuje u svakodnevne aktivnosti.

VAŽNO: Nikada nije kasno da proverite govorno-jezički, psihomotorni i socioemocionalni razvoj Vašeg deteta.

Detaljnije o  toku govorno-jezičkog, psihomotornog i socioemocinalnog razvoja, odstupanjima, stimulisanju govora, kao i druge korisne savete o govoru, psihomotorici i emocijama možete pročitati u  praktikumu dr Nataše D. Čabarkape  ,,Da brbljam, da govorim, da učim“. Ukoliko želite stručno mišljenje, naš  tim je tu za Vas i rado će odgovoriti na sva Vaša pitanja.

Upis u školu kuca na vrata. Da li je Vaše dete spremno?

Većina roditelja đaka prvaka sa uzbuđenjem i tremom iščekuje prvi septembar.  Uzbuđenje i trema proizilaze iz svesti roditelja da se njihovo dete nalazi pred jednom od prvih važnih životnih promena koje ga uvode u svet obrazovanja.  Roditelji imaju mnogo nedoumica vezanih za polazak u školu. Sve nedoumice mogu da stanu u jedno pitanje: Da li je moje dete dovoljno spremno za polazak u školu? Pomoći ćemo Vam da otklonite nedoumice tako što ćemo Vam dati listu pokazatelja urednog razvoja. Lista sadrži sve ono što dete treba da zna i čime treba da vlada pre nego što krene u školu.

Može mirno da sedi

Pravilno drži olovku (između tri prsta – palca, kažiprsta i srednjeg prsta).

Rado prihvata grafomotorne aktivnosti.

 

Prepoznaje slova i brojeve i pravilno određuje količinu.

Ne piše ogledalski nijedno slovo ni broj (piše pravilno).

Zna da pokaže delove tela na sebi sa desne i leve strane.

Može da zapamti barem tri naloga koja čuje odnosno može da zapamti i reprodukuje kombinaciju auditivno izloženih redoslede (6 elemenata unapred i 4 elementa unazad).

Pravilno izgovara sve glasove.

Zna koji je prvi glas u nekoj reči; koji glas je pre, a koji posle (Analiza glasova u rečima).

Zna koju reč ste rekli ako kažete reč glas po glas (Sinteza glasova u rečima).

Pravilno upotrebljava gramatičke kategorije (rod, broj, padež).

Bez previše muke može da prepriča priču ili nauči pesmicu.

Dobro usmerava pažnju i može da je održi tokom aktivnosti.

Kako pomoću ručne lampe u našem Centru stimulišemo vizuelno nedovoljno osetljivu i preosetljivu decu?

Vizuelna percepcija je sposobnost uočavanja i razlikovanja oblika, boja, veličina, nijansi, opažanja dubine, rastojanja itd. i predstavlja završni proizvod senzorne integracije. Kod dece sa poremećajem senzorne integracije (posebno u domenu vestibularnog, ali i taktilnog i proprioceptivnog sistema)  vizuelne veštine su  lošije razvijene. To se najčešće manifestuje tako što dete izbegava kontakt pogledom, ne može da isprati pogledom kretanje objekata, ima lošu vizuomotornu kontrolu, teže uočava sličnosti i razlike na slikama, položaj slova na papiru, ima teškoće prilikom čitanja, narušen je smer pisanja. Kod ove dece su često prisutni neki od znakova pormećaja modulacije u okviru vizuelnog sistema i to: znaci vizuelne preosetljivosti (dete izbegava svetlo ili bilo koje druge vizuelne nadražaje, pokriva oči u intenzivno osvetljenoj prostoriji, voli da boravi u mračnim prostorijama…) , vizuelne nedovoljne osetljivosti (dete voli da gleda velike predmete, teško mogu da vizuelno isprate predmete koji se kreću) ili vizuelnog traženja (dete uživa da gleda u jako svetlo, u predmete koji se vrte, u bljesak fotoaparata…).

Kako mi u našem centru stimulišemo decu sa ovim problemima?

U igri u senzornoj sobi sa ručnom lampom dete treba da isprati pogledom snop svetla koji se kreće u različitim pravcima (levo/desno; gore/dole; pravolinijski; kružno; cik-cak) i brzinama. Na ovaj način dolazi do razvoja i poboljšanja vizuelnih veština: okulomotorne sposobnosti, udruženog rada oba oka, prebacivanje pogleda sa jednog na drugi predmet, održavanje fokusa pažnje, vizuomotorne integracije.

 

 

 

 

Kako mi stimulišemo dete da progovori?

Ako Vaše dete ima 12 meseci već bi trebalo da udvaja iste slogove (ba-ba, ta-ta, ma-ma, pa-pa). Oko 12. meseca pojavljuje se prva funkcionalna reč (reč se odnosi na osobu koja je pored deteta – mama, tata, baba itd.). Ako pojava prve funkcionalne reči izostane, ako izostane razumevanje nekih reči iako ih ne izgovara, ako pasivno ne razume daj, evo, pa-pa, ako ne izvršava naloge: sedi na stolicu, donesi, dođi obavezno nam se javite. Mi ćemo  proceniti govorno-jezički razvoj i ukoliko je potrebno uputićemo Vas da proverite detetov sluh. Takođe, ukoliko procenimo da je potrebna verbalna stimulacija mi to radimo na sledeći način.

 

U našem centru stimulaciju govora započinjemo vežbama oralne praksije i definisanjem izgovora vokala (raspevavanjem vokala). Zajedno sa tim se radi na gestovima (pokazni gest, gest za daj, pozdravni gest) koji su preteče govora. Sa detetom se ujedno radi i na razumevanju – da bi dete progovorilo potrebno je da razume naloge koje dobija od osoba iz neposredne okoline.

Sledeće što treba da očekujemo od deteta je da pokušava da imitira neke zvuke iz bliže okoline ili oponaša onomatopeju (av, mau, tu..) i da počinje da formira reči koje povezuje sa pojmom ili predmetom koji mu je ponuđen.

Stimulaciju nastavljamo onomatopejom (zvukovima iz prirode) . Na taj način dete i dalje uči da pravilno izgovara vokale, usvaja gestove, razume naloge i bogati svoj rečnik imenovanjem pojmova koje crtamo u logopedsku interaktivnu svesku.

Sledeće što očekujemo od deteta je da na zahtev pokazuje delove tela na sebi, na lutki i na drugoj osobi.

Učenjem delova tela dete dobija pojam o sebi i drugim osobama. Takođe, učenjem i pokazivanjem delova tela (u skladu sa uzrastom) dete bogati svoj rečnik i ispunjava naloge koje dobija od logopeda.

Ako Vaše dete ima 18 meseci već bi trebalo da u svom vokabularu ima od 10 do 20 reči, da ima frazu od dve ili tri reči.
Ako Vaše dete ima dve godine već bi trebalo da ima rečnik od 200 do 300 reči. Zna da kaže kako se zove, koliko ima godina. Kada je žedan, gladan zna da traži.

Sledeći korak u stimulaciji govora je proširivanje rečenice. Rečenicu proširujemo tako što od deteta tražimo da imenuje pojmove iz neposredne okoline rečenicom: To je… Nakon toga dete počinje da upotrebljava pojmove koje je naučilo i da ih spaja u rečenicu.

U našem centru se trudimo da detetu koje je na adaptaciji prilagodimo prostor kako bismo i njemu i roditeljima olakšali taj period koji je težak kako za dete tako i za roditelje i za logopeda.

U našem centru se logopedski tretman odvija na Behringer i KSAFA-m aparatu koji obezbeđuju pravilnu auditivnu stimulaciju, a samim tim i govorno-jezički razvoj. Govorno-jezička stimulacija se radi pomoću interaktivne logopedske sveske, edukativnog materijala, igračaka, umetaljki i sl.  Roditeljima savetujemo kontinuirane logopedske tretmane (svakodnevne kod teže patologije ili minimum tri puta nedeljno kod lakše).

Savet logopedskog centra Čabarkapa:  „Ukoliko je Vaše dete imalo oskudne faze gukanja i brbljanja ili su u potpunosti izostale, ne reaguje na zvučne stimuluse, ne okreće se na svoje ime, nemate kontakt pogledom sa njim, izostaje pokazni gest, ne razume naloge, ima neadekvatno ponašanje i slabu komunikaciju obavezno se javite logopedu što ranije jer nikada nije rano (poslednji alarm za pojavu reči je 18 meseci, sve posle toga je kasno).“

 

 

 

 

Koje su faze u pojavi prve reči?

Pokazni gest – Preteča govora. Zašto? Zbog čega?

Pokazni gest je preteča govora. Gestovi se kod dece javljaju pre pojave prvih reči, podrazumevaju pokrete telom kojim se prenosi poruka.

 

Kontakt pogledom – Zašto? Zbog čega?

Kontakt pogledom je jedan od pokazatelja detetove želje za ostvarivanjem komunikacije (pre nego što započnemo komunikaciju sa nekom osobom prvo ostvarimo kontakt pogledom sa njom). Pokazatelj da je dete svesno sebe i osobe pored sebe.

 

Odazivanje na ime – Zašto? Zbog čega?

Odazivanje deteta na poziv imenom nam je jedan od pokazatelja da nas dete čuje, percipira i da je svesno sebe i svog imena.

 

Gest za daj – Zašto? Zbog čega?

Veliki pomak u napretku detetovog govorno-jezičkog razvoja jer dete izražava svoje potrebe i želje. Važno je da gest prati i verbalizacija (izgovaranje reči „daj“), to je početak sponatne komunikacije.

 

Gest za mahanje (Pozdravni gest) – Zašto? Zbog čega?

Uvek izmami osmeh i suze radosnice kod roditelja. Završetkom tretmana i polaskom kući dete nam maše što znači da nam se na svoj način obraća i komunicira.

 

Baci pet (kompletiranje akcije) – Zašto? Zbog čega?

Još jedan gest koji pored razumevanja govora uključuje i motorni pokret tj. akciju i kompletiranje akcije ukoliko je sagovornik započinje.

 

Telesna šema –Zašto? Zbog čega?

Poznavanje telesne šeme je bitno zbog svesnosti sebe, svog tela i drugih osoba. Pokazuje nam i da dete razume, uspeva da izvrši nalog i da ima razvijen pokazni gest. U odnosu na uzrast potrebno je da dete poznaje određeni broj delova tela (što je dete starije poznavanje telesne šeme je kompleksnije).

Motorna imitacija (oralna praksija ) – Zašto? Zbog čega?

Motorna imitacija je sposobnost deteta da izvede viđeni pokret. Imitacijom dete uči i stiče nove sposobnosti i veštine. Motorna imitacija je bitna kod izvođenja vežbi oralne praksije zbog toga što dete imitira vežbe koje mu pokaže logoped.

Verbalna imitacija (onomatopeja) – Zašto? Zbog čega?

Govor se razvija učenjem i imitacijom. Verbalna imitacija je ponavljanje deteta onoga što je čulo. Najčešće počinje imitacijom zvukova iz prirode – onomatopejom.

 

Razumevanje – Zašto? Zbog čega?

Razumevanje je sposobnost deteta da ono što je čulo percipira, obradi i da mu značenje.

 

Prepoznajte simptome preosetljivog deteta. Šta je senzorna integracija?

Zašto moje dete ne želi da pere ruke sapunom, dodiruje pesak, vatu, ne voli da se mazi? Zašto mom detetu smeta buka? Zašto ne želi da se ljulja na ljuljašci? Na sva ova, a i druga pitanja koja ste nas pitali, smo odgovorili i pokušali da Vam pomognemo.

Najčešća pitanja roditelja koji imaju senzorno preosetljivu decu:

Zašto moje dete ne želi da pere ruke sapunom, dodiruje penu, pesak, vatu, plastelin, ne voli da se mazi, ne voli da bude prljavo, hoda na prstima,  izbegava da jede pasiranu hranu?

Reč je o taktilno preosetljivom detetu. Kod ovakvog deteta intenzitet reakcije nije srazmeran intenzitetu taktilnog podražaja, pa se često dešava da burno reaguje ako dodirne vatu, pesak, ljigave loptice, testo… Cilj tretmana senzorne integracije je desenzitivacija, odnosno smanjenje taktilne preosetljivosti.

Zašto mom detetu smeta buka? Zašto moje dete stavlja ruke na uši kada čuje zvuk sirene, ljudski govor, muziku, zvuk telefona, zvona, alarm?

Reč je o auditivno preosetljivom detetu. Kod ovakovog deteta intenzitet reakcije nije srazmeran intenzitetu auditvnog podražaja, pa se često dešava da plače, pokriva uši rukama čak iako čuje ljudski glas, zvuk zvona u školi, kucanje sata… Cilj tretmana senzorne integracije je desenzitivacija, odnosno smanjenje auditivne preosetljivosti.

Zašto moje dete izbegava da se ljulja na ljuljašci? Zašto mu smetaju promene položaja? Zašto se plaši visine (odbija da se penje na gredu, na merdevine)? Zašto moje dete odbija da skače na trambolini ili da trči?

Reč je o vestibularno preosetljivom detetu. Kod ovakvog deteta intenzitet reakcije nije srazmeran intenzitetu vestibularnog podražaja, pa se često dešava da burno reaguje ako se okrene na leđa, stavi na ljuljašku, klackalicu… Cilj tretmana senzorne integracije je desenzitivacija, odnosno smanjenje vestibularne preosetljivosti.

Zašto mom detetu smeta svetlo? Zašto voli mračne prostorije? Zašto se plaši reklama u kojima dolazi do nagle smene različitih boja i oblika? Zašto ne sme da prođe pored velikih svetlećih bilborda?

Reč je o vizuelno preosetljivom detetu. Kodovakvog deteta intenzitet reakcije nije srazmeran intenzitetu vizuelnog unosa, pa se često dešava da mu smeta jako svetlo, odsjaj, šarenilo, brzo se zamara tokom čitanja… Cilj tretmana senzorne integracije je desenzitivacija, odnosno smanjenje vizuelne preosetljivosti.

Najčešća pitanja roditelja koji imaju senzorno nedovoljno osetljivu decu:

Zašto moje dete stavlja predmete u usta, dodiruje sve što vidi, trlja predmete različitih tekstura, stavlja puno hrane u usta, nema potrebu da se obuče kada je golo, ne oseća kada mu je prljava pelena?

Reč je o taktilno nedovoljno osetljivom detetu. Kod ovakvog deteta intenzitet reakcije nije srazmeran intenzitetu taktilnog podražaja, pa se često dešava da je stalno u potrazi za raznim taktilnim stimulusima koje mogu intenzivno da pritiskaju, stavljaju u usta… Cilj tretmana senzorne integracije je senzitivacija, odnosno povećanje taktilne osetljivosti.

Zašto moje dete proizvodi buku, govori glasno, uživa u glasnom okruženju, ne odaziva se na ime ili se odaziva samo kada se glasno pozove, voli da sluša glasnu muziku, pojačava televizor ili radio?

Reč je o auditivno nedovoljno osetljivom detetu. Kod ovakvog deteta intenzitet reakcije nije srazmeran intenzitetu auditivnog podražaja, pa se često dešava da je stalno u potrazi za raznim auditivnim stimulusima (često vrišti, lupka zvučnim igračkama…). Cilj tretmana senzorne integracije je senzitivacija, odnosno povećanje auditivne osetljivosti.

Zašto moje dete voli dugo da se ljulja? Zašto puno skače na trambolini, neprestano se vrti u krug, voli da dubi na glavi, voli da se baca u vazduh?

Reč je o vestibularno nedovoljno osetljivom detetu. Kod ovakvog deteta intenzitet reakcije nije srazmeran intenzitetu vestibularnog podražaja, pa se često dešava da je stalno u potrazi za raznim vestibularnim stimulusima (vrti se oko svoje ose, trči u krug, snažno ljulja ljuljašku…). Cilj tretmana senzorne integracije je senzitivacija, odnosno povećanje vestibularne osetljivosti.

Zašto moje dete dugo gleda u svetlo ili u predmete koji se okreću? Zašto maše rukom ili predmetima ispred očiju?

Reč je o vizuelno nedovoljno osetljivom detetu. Kod ovakvog deteta intenzitet reakcije nije srazmeran intenzitetu vizuelnog podražaja, pa se često dešava da je stalno u potrazi za raznim vizuelnim stimulusima. Ova deca često dugo mogu da zagledaju igračke ili predmete koje su intenzivnih boja (žute, crvene, fluorescente, zelene), vole da gledaju reklame ili scene u kojima dolazi do brze smene različitih boja, pokreta, oblika… Cilj tretmana senzorne integracije je senzitivacija, odnosno povećanje vizuelne osetljivosti.

Zašto se moje dete stalno oslanja na zid, jako lupa nogama kada hoda, baca igračke, lupa predmetima po podu ili po zidu, izuzetno jako drži predmete, voli da nosi teške lopte, vreće, flaše sa vodom, gura nameštaj u kući?

Reč je o proprioceptivno nedovoljno osetljivom detetu. Kod ovakvog deteta intenzitet reakcije nije srazmeran intenzitetu proprioceptivnog podražaja, pa se često dešava da je stalno u potrazi za raznim proprioceptivnim stimulusima, pa tako ova deca često bacaju igračke, lupkaju po nameštaju, guraju teške predmete… Cilj tretmana senzorne integracije je senzitivacija, odnosno povećanje priprioceptivne osetljivosti.

 

Kako se razvija govor? Od vokala do prve reči

Stimulacija govora počinje vežbama oralne praksije. To su vežbe koje služe za jačanje mišića orofacijalne regije koji su bitni za progovaranje i govor. Nakon toga se radi stimulacija gestova (pokazni gest, gest za daj, pozdravni gest, gest za bravo) koji su preteče govora. Stimulaciju govora radimo kroz raspevavanje vokala i oponašanje zvukova iz prirode (životinje, prevozna sredstva i sl.). Raspevavanjem vokala se radi na definisanju njihovog izgovora, a samim tim i na pojavi prve reči i, kasnije, na bogaćenju rečnika. Kada dođe do pojave prve reči potrebno je nastaviti sa stimulacijom razvoja govora kako bi dete nadoknadilo sve ono što kasni u odnosu na uzrast.

Zašto pre prve reči mora prvo da se razvije pokazni gest?

 Kada govorimo o govoru i fazama koje čine rani razvoj komunikacije deteta, posebnu pažnju posvećujemo ekspresiji ili njegovom izražavanju: prvi zvukovi, prve reči, prve rečenice… Međutim, gestovi igraju veliku ulogu u razvoju govora i jezika. Oni su ti koji nam kazuju na koji način će se oni  razvijati.

Govor obuhvata impresivni govor (razumevanje onoga što je izrečeno) i ekspresivni govor (kada se rečima iskazuju potrebe, želje, mišljenje, namere,…). Da bi se ekspresivni govor razvio neophodan je impresivni govor tj. razumevanje govora. Onda kada dete razume govor stvorena je osnova da to što razume aktivno upotrebi u svom govoru. Ono što prethodi govoru (ono što je u stvari sama osnova) jeste iskustvo koje dete stiče senzomotornim i ranim psihomotornim aktivnostima.

Iako možda izgleda da namerna komunikacija počinje sa pojavom prve reči, komunikacija zapravo počinje mnogo pre toga. Dete se već sa par meseci osvrće i traži majku. Sazrevanjem motorike dete uočava da može svojim telom da postigne mnogo više nego ranije – željeni predmet sada može i da dohvati, umesto da ga samo gleda. Na ovaj način dete jasno komunicira bez reči. Deca često ponavljaju neku radnju (ponašanje) kako bi se odrasla osoba smejala ili komentarisala šta oni rade. Jedan od najranijih oblika gestova je pokazivanje.

Gestovi se kod dece javljaju pre prvih reči i podrazumevaju pokrete telom kojima se prenose određene poruke. Normalno se javljaju između desetog i dvanaestog meseca. Formiranje i upotreba pokaznog gesta vezano je za finu motoriku, vizuomotornu koordinaciju, auditivnu i vizuelnu pažnju. Da bi dete moglo da upotrebi pokazni gest neophodno je da se mišići šake diferenciraju (razlikuju) tako da dete može voljno da pokreće odnosno ispravi kažiprst. Pokaznim gestom dete izražava svoje potrebe i želje dok ne razvije govor na tom nivou da umesto njega  koristi reči da izrazi potrebu.

Svaki put kada vi kažete: ,,Vidi, evo je maca!,, i pokažete, dete se okrene i usmerava svoju pažnju. Pokazni gest je važan i za savladavanje telesne šeme. Prstom će pokazati gde mu je glava, oko, nos, a gde su usta. Što više bude pokazivalo različite delove tela i dodirivalo ih bolje će upoznati svoje telo, a to je bitno za dobru komunikaciju na najranijem uzrastu. Dobro razvijena motorika omogućava detetu pored ostalog i izvršavanje naloga, koje je znak razumevanja govora. Kada detetu date nalog: „Pokaži gde je tvoje oko?“, ono najpre mora razumeti šta tražite od njega, imati pojam o telesnoj šemi i delovima tela, ali i razvijen pokazni gest.

Govor je imitacija koja se automatizacijom ustaljuje u detetovom ponašanju, a njena složenost se razvija sazrevanjem deteta. Dakle, za razvoj govora je potrebna razvijena sposobnost imitacije. Imitacijom pokreta tela se stvaraju šeme kao osnova svesne namere – govora i jezika.

Poruka LEC Čabarkapa: „Kada izostane pojava pokaznog gesta potrebno je obratiti pažnju na tokove saznajnog, motornog razvoja i razvoja komunkacije.

Kod kašnjenja pojave pokaznog gesta izvesno je da će postojati i kašnjenje u razvoju govora, ali i fine motorike i vizuomotorne koordinacije. Osim toga, detetova sposobnost da sa nama komunicira biće ograničena. To važi i u obrnutoj situaciji, kada želimo da ukažemo na nešto bitno dete možda neće obratiti pažnju na naš prst jer ni ono samo ne koristi taj gest. Ukoliko primetite izostanak ili kašnjenje pokaznog gesta u odnosu na uzrasne norme potražite stručnu pomoć logopeda, reedukatora psihomotorike i psihologa.“