Naša adresa
Dimitrija Tucovića 18
Pozovi nas
066.827.9797
Pošalji nam poruku
office@logoped-drcabarkapa.com
Radno vreme
Pon - Petak: 10AM - 6PM

Praktikum

Praktikum „Da brbljam, da govorim, da učim“ autora dr Nataše D. Čabarkape je namenjen logopedima i defektolozima različitih profila, vaspitačima, učiteljima i nastavnicima.
Logopedima i defektolozima različitih profila pomaže kao pomoćno edukativno sredstvo u svakom trenutku njihovog rada.
Vaspitači se svakodnevno susreću sa različitim govorno-jezičkim, psihomotornim i socioemocionalnim problemima gde žele da pomognu detetu, ali nisu dovoljno edukovani te stoga im praktikum može dati objašnjenje za svaki problem sa kojim se susreću.
Učitelji i nastavnici od nižih ka višim razredima se sreću sa problemima čitanja, pisanja, računanja, problemima u ponašanju, mucanjem, a praktikum obiluje mnogim savetima kako da se prepozna problem i da se reaguje na vreme.

Praktikum „Da brbljam, da govorim, da učim“

Dragi naši roditelji, Centar Čabarkapa vam predstavlja praktikum „Da brbljam, da govorim, da učim“ autora dr Nataše D. Čabarkape koji će pomoći vama i vašem detetu.
Praktikum je namenjen roditeljima koji:
• Ulaze u svet roditeljstva kako bi od prvih dana detetovog života pratili pravilan
govorno-jezički, psihomotorni i socioemocionalni razvoj.
• Roditelji čija deca kasne u progovaranju, pravilnom razvoju govora i jezika, ponašanja
i učenja.
Praktikum obiluje primerima iz prakse i dugogodišnjeg iskustva autorke koja je na osnovu toga dala smernice kako i na koji način da se bavite svojim detetom, napravite zajedničku edukativnu igračku od materijala koji imate u kući, a da ne morate da idete u prodavnicu, ako ste na moru ili planini kako da osmislite igru a sve u cilju učenja verbalne komunikacije i razumevanja, nemate ideju ili ne znate kako da napišete sastav iz srpskog jezika (primer kako u koracima da to uradite i pomognete svom školarcu)….i tako dalje.
Praktikum „Da brbljam, da govorim, da učim“ je pouzdan saveznik vama, naši dragi roditelji, koji ćete vrlo često da ga uzimate u ruke, a bila nam je želja da vam bude tu uvek kada vaš logoped nije tu, a u tom trenutku vam je preko potreban jer imate problem.

Vizuo-spacijalna orijentacija

Kod dece sa poremećajem senzorne integracije (posebno u domenu vizuelnog, vestibularnog i proprioceptivnog sistema), često su prisutne teškoće u vizuo-spacijalnoj orijentaciji. Dete koje ima ovaj problem loše procenjuje dubinu prostora, ćesto se spotiče, pada, zapinje, teško ocenjuje rastojanja, položaje u prostoru i slično. Ako izostane pravovremena reakcija i adekvatan tretman, gore navedeni problemi značajno mogu ometati proces usvajanja akademskih veština, kao i funkcionisanje u socijalnoj sredini. Tako se može desiti da dete i pored očuvane inteligncije, ispoljava teškoće prilikom ovladavanja veštinama čitanja i pisanja, orijentacije na tabli, u knjizi ili svesci, usvajanju određenih motoričkih veština, snalaženja u prostoru…
Više o vizuo-spacijalnoj orijentaciji kao i o aktivnostima koje su korisne za njeno podsticanje možete pročitati u praktikumu „Da brbljam, da govorim, da učim“ autora dr Nataše D. Čabarkape.

O praktikumu

Praktikum „Da brbljam, da govorim, da učim“ autorke logopeda dr Nataše D. Čabarkape napisan je na temeljima dugogodišnjeg iskustva i rada s decom s teškoćama u govorno-jezičkom, psihomotornom i socioemocionalnom razvoju.
Knjiga je vođena idejom da pokriva nedoumice i pruža jasna očekivanja i smernice za rad i stimulaciju, praktično od rođenja deteta pa sve do školskih dana.

U uvodnom delu „Rani razvoj deteta (od rođenja do treće godine): kako da ga shvatim, pratim i stimulišem“ dat je detaljan prikaz osnovnih karakteristika toka psihomotornog, govorno-jezičkog i socioemocionalnog razvoja. Paralelno s tokom razvoja, opisuju se i konkretni načini stimulacije u skladu sa uzrastom.

U poglavlju „Izazovi predškolskog i ranog školskog perioda: najčešći problemi zbog kojih nam se roditelji obraćaju“ razmatraju se najčešći govorno-jezički poremećaji kod dece iz dugogodišnje autorkine prakse. Opisi osnovnih karakteristika poremećaja dati su na način koji obezbeđuje razumevanje i čitaocima koji nisu iz logopedske struke, što je i bio autorkin cilj.

„Vežbe“ predstavljaju sledeće poglavlje, u kojem se na jasan, precizan, konkretan i pragmatičan način čitaocima pruža niz aktivnosti, kako bi kroz igru mogli da stimulišu i koriguju različite aspekte dečjeg razvoja. Reč je o kreativnim i korisnim načinima vežbanja orijentacije u prostoru, ravnoteže, pojmova vremena i redosleda, percepcije, pažnje, grafomotorike, opštih verbalnih sposobnosti, savladavanja čitanja i pisanja i nošenja s nekim specifičnim školskim izazovima (kao što su pisanje sastava, mešanje slova pri pisanju itd.).Takođe su dati predlozi koje roditelji mogu primenjivati u okviru svakodnevnih aktivnosti s decom (u kuhinji, na plaži, na snegu i sl.)
Poglavlje sadrži i detaljne vežbe za pravilan izgovor svih glasova, s korisnim savetima i uputstvima.

Autorka zatim daje i prikaze deset primera kreativnih radionica na različite teme. Radionice su mišljene tako da integrišu podsticanje divergentnog mišljenja, pažnje, lepote usmenog izražavanja, likovnog izražavanja, manipulativnih sposobnosti (rad na finoj motorici), kao i vežbanje veština učenja i pamćenja. Dete istovremeno vežba poštovanje pravila ponašanja u okviru vršnjačke grupe, poštovanje različitosti u mišljenju i strpljenje u izražavanju svog mišljenja i uz to takođe dobija podsticaj da nauči da traži i pruža pomoć vršnjacima.
Radionice su sveobuhvatno i precizno opisane.
Na kraju se nalazi i pregled inovativnih igrica koje su produkt autorkine dugogodišnje prakse.

Praktikum „Da brbljam, da govorim, da učim“ je knjiga koja može biti pouzdan saveznik roditeljima, defektolozima, vaspitačima, učiteljima i nastavnicima. Ukoliko neko vama drag ulazi u svet roditeljstva ili je njegovo dete pred razvojnim izazovom, ovo je poklon na kojem će vam biti dugo zahvalan. Dragocen sadržaj i pažljiv dizajn iskusnih stručnjaka čine ovu knjigu pouzdanim prijateljem svakoga ko je blizak deci. Reč je o knjizi koja će se dugi niz godina uzimati s police.

Ukoliko imate dodatnih pitanja u vezi s praktikumom, možete nas pozvati na sledeće brojeve
telefona: 011-425-35-51 i 066-827-97-97.

Od loptice do sunca, od auta do medveda, od medveda do srca – Vežbe za jačanje mišića oralne regije, usmeravanje vazdušne struje, poboljšanja hvata, jačanje stiska šake, razvijanje i poboljšanje verbalnog pamćenja i vizuospacijalne orijentacije

Logopedski centar Čabarkapa Vam daje ideju kako da napravite nešto korisno, a edukativno za Vaše dete.

Šta vam je potrebno? – Tabla sa pojmovima, loptice od različitih materijala (loptice od papira, vate, stiropora, lepljive trake, čupave loptice), pinceta i cevčice.

Ova aktivnost je korisna za:

1) jačenje mišića oralne regije, kao i za razlikovanje jačine i količine vazduha koji je potreban da bi se od jednog do drugog polja oduvala loptica različite veličine i težine;

2) poboljšavanje hvata i prilagođavanje jačine stiska šake veličini i obliku loptice (npr. detetu možete dati nalog da pincetom prebaci loptice od jednog do drugog polja, koji se nalaze na različitim udaljenostima);

3) poboljšanje vizuelne percepcije i pažnje;

4) poboljšanje auditivnog pamćenja, kroz praćenje i pamćenje verbalno prezentovanih naloga- npr.detetu možete dati nalog da oduva lopticu od sunca do auta, od auta do medveda, od medveda do srca).

Leksikon za sve đake prvake i njihove roditelje

Svakog 1. septembra deca đaci prvaci polaze u školu. To je poseban dan za svako dete, ali i za roditelje. Vaša deca više nisu mala, već polako ulaze u svet „odraslih“. Tada se roditelji, a i đaci prvaci susreću sa mnogim pitanjima i nedoumicama. LEC Čabarkapa vam odgovara na neka od njih:

 

  • Ko su đaci prvaci? – To su deca koja su upisana u prvi razred osnovne škole u kojoj će da uče i da se druže sa svojim školskim drugovima.

  • Da li ću moći da se igram kada postanem đak prvak? – Naravno da ćeš moći. Ti si dalje dete samo što si sada i đak.
  • Roditelji đaka prvaka se pitaju šta je sve potrebno za školu? – Potreban je ranac, škloski pribor (pernica, olovka, gumica, rezač, bojice, flomasteri, lenjir i dr.), sveske, udžbenici.
  • Đaci prvaci se pitaju koje su njihove obaveze i kakva su njihova prava? – Njihova prava i obaveze su da idu u školu i da se obrazuju, da uče, da se druže, da vole i budu voljena.
  • Šta ću da radim prvi dan u školi? – Prvi dan u školi ćeš prisustvovati priredbi i prozivci đaka prvaka. Upoznaćeš svoju učiteljicu i školske drugove.
  • Da li se prvi dan polaska u školu slavi kod kuće? – Dan kada postaješ đak je veoma važan kako za tebe tako i za tvoju porodicu. Oni će se potruditi da ti taj dan bude lep i veseo.
  • Zašto me u školi uči učitelj (učiteljica)? – U školi te uči učitelj (učiteljica) zato što je to njihovo zanimanje i oni su išli na fakultet da bi mogli da uče decu.
  • Zašto je učiteljica ponekad stroga? – Učiteljice ne brinu samo o tome da li ćeš da naučiš nešto. Brinu i o bezbednosti učenika i znaju da se deca iz nestašluka mogu povrediti. Ako ne učimo i ne slušamo na času ne možemo da završimo školu. Učiteljica ponekad reaguje strogo da bi je đaci slušali. To ne znači da ih ona ne voli.
  • Zašto zvono zvoni na početku i na kraju časa? – Svaki čas ima svoje vreme trajanja kada učitelji i učenici uče i rade, ali im je neophodno i da se odmore. Zbog toga postoje odmori između časova.
  • Smem li da napustim čas da bih išao u toalet? – Trudi se da ideš u toalet na odmoru, ali ako osećaš potrebu da ideš u toku časa moraš da se javiš učiteljici i da je zamoliš da ideš.
  • Šta sve možemo da radimo na odmoru? – Đaci se na odmoru igraju raznih igara, druže se, pričaju, smeju se, jedu užinu i idu u toalet.
  • Da li je tačno da je matematika najteži predmet u školi? – To nije tačno! Matematika nije bauk. Ako pažljivo slušaš na času i redovno učiš i vežbaš matematika neće biti teška, već će biti zanimljiva.
  • Mogu li imati problem na časovima muzičke kulture, ako ne umem lepo da pevam? – Sve može da se savlada ako se trudiš. Na časovima muzičke kulture, pored pevanja, slušamo i muziku, upoznajemo instrumente, učimo note.
  • Zašto moram i kod kuće da učim? – U školi učiš uz pomoć učiteljice, ali je potrebno da obnoviš to što si naučio. Zbog toga moraš da učiš i kod kuće.
  • Kada je najbolje vreme da pakujem knjige u ranac za sledeći radni dan u školi? – Najbolje je da po rasporedu časova pakuješ knjige u ranac kada uradiš domaći zadatak i obnoviš ono što si učio u školi.
  • Da li moram da radim domaći zadatak i učim kada sam bolestan i ne idem u školu? – Kada si bolestan moraš da ležiš kod kuće i piješ lekove. Kada imaš temperaturu nije dobro da radiš domaći. Svakako te obaveze te čekaju i moraš da ih završiš.
  • Da li smem da prećutim roditeljima ako nešto nisam dobro uradio u školi ili ako sam napravio nestašluk u školi? – Veoma je važno da kažeš roditeljima kada se nešto desi u školi. Na taj način roditelji stiču poverenje u tebe.
  • Smem li da pomognem drugu na času ako nešto ne zna? – Uvek je lepo da pomogneš drugu, ali ne i da mu šapućeš.
  • Kako da se ponašam prema drugu koji drugačije izgleda ili se drugačije ponaša? – U svaku školu idu i deca koja imaju određene probleme u ponašanju i drugačije izgledaju. To ne znači da su ona manje vredna od druge dece i da treba da ih ismevamo, zadirkujemo ili žalimo.
  • Pošto sam levoruk, da li je potrebno da počnem da pišem desnom rukom? – To nije potrebno. Najbolje je da pišeš onom rukom kojom ti je lakše.
  • Kako da se ponašam ako se u školi upiškim ili isprljam, a da mi se ne smeju drugovi? – To može svakome da se dogodi i važno je da se obratiš učiteljici, a ona će da ti pomogne.
  • Zašto moram da čitam knjige kada mi je to dosadno? – Niko ne voli da radi nešto što mu je dosadno. Ali čitanje knjiga ne mora da bude dosadno. Čitanjem bogatiš svoj rečnik.
  • Da li ću biti bolji čovek kada završim školu? – Škola ne utiče na to da neko bude dobar ili loš čovek, ali nas uči pravilima ponašanja, obrazuje nas i sprema za život koji nas čeka kada odrastemo.

 

Kako kažu „Škola je učiteljica života“. Uči te pisanju, čitanju, računanju, obavezama, tvojim pravima, da deliš, družiš se, upoznaješ nove drugare, a sa nekima ostvariš druženje za ceo život.

Poruka LEC Čabarkapa: „U svakom pogledu ćeš naučiti u školi mnoge životne primere i situacije koje će ti pomoći da budeš bolji dečak, drug, momak, lekar, advokat i čovek.“

Izvor „Vodič za đaka prvaka“, autor Goran Marković, izdavač Pčelica, Čačak 2017.god.

 

Dr sci Nataša D. Čabarkapa u emisiji Tri tačke kod Ivane Zarić

Gošća emisije Tri tačke u nedelju 14. jula bila je Nataša D. Čabarkapa, logoped, koja je govorila je o razvoju i problemima u govoru kod dece.

„Jedno od najvećih iščekivanja roditelja je iščekivanje prve reči, i uopšte dana kada će uspostaviti verbalnu komunikaciju, sa svojim detetom kada će početi da razgovaraju, prvo polako, pa onda sv više i više. Govor je, ne treba da pričamo koliko važan, svi želimo da govorimo lepo, svi želimo da govorimo ispravno, želimo isto to i od svoje dece. Međutim, nekada se zapletemo, jave se neki problemi ali problemi su u najvećem broju slučajeva srećom rešivi, samo je potrebno pokucati na prava vrata i u pravo vreme, što je isto veoma važno…“, bile su uvodne reči voditeljke i novinarke Ivane Zarić sa N1 televizije. Kompletnu emisiju možete pogledati ovde:

Govor deteta je siromašan, oskudan a razumevanje neadekvatno, selektivno… Razvojna disfazija

Kada govornojezički razvoj kasni ili se sporije razvija to niije stvar slučajnosti. Veoma je važno da roditelji na vreme uoče to kašnjenje i obrate se stručnjaku, logopedu. Logoped će nakon svoje procene prepoznati uzroke govorno-jezičkog odstupanja, dijagnostikovati, a onda i osmisliti plan tretmana koji će odgovarati potrebama deteta. Dobra dijagnostika i rani početak tretmana u slučaju da postoji kašnjenje govora, su među presudnim faktorima za pravilan razvoj govora kod deteta. Razlozi za kašnjenje govora mogu biti brojni (na primer, mogu biti biološke ili psihološke prirode, ali i posledica neadekvatne stimulacije i nedovoljno bogatog iskustva deteta). Nekada, međutim, neki razlozi nisu dovoljno vidljivi i otkriju se tek kasnije tokom tretmana. Iz tog razloga, važno je da dete prati budno oko stručnjaka koji će znati da roditeljima skrene pažnju.

Dešava se da u toku govorno-jezičkog razvoja u jednom trenutku dođe do stagnacije, a onda da se razvoj nesmetano nastavi i da dete bez ikakve teškoće dostigne onaj nivo na kojem su vršnjaci sa urednim govorno-jezičkim razvojem. Međutim, takvih fenomena je retko. Najčešće se ispostavi da roditelji koji misle da će se problem spontano rešiti, zakasne da dođu i time naprave još veći problem.

Kašnjenje u govorno-jezičkom razvoju često uzrokuje i druge nepravilnosti u govoru. U takve probleme spadaju agramatizam, odnosno nepravilna upotreba gramatičkih kategorija („Eno ga Marija. Jesi li videla njega?“), zatim slabo pamćenje verbalnog sadržaja (tj.reči i rečenica), loša auditivna pažnja i diskriminacija, dislalija, odnosno nepravilno izgovaranja velikog broja glasova, i mnoge druge.   

Roditelji obično počinju da traže mišljenje stručnjaka onda kada primate i to najčešće oko druge, a nekada treće i četvrte godine. Tada nam roditelji govore da dete nije još uvek progovorilo, da sa tri godine ima tek nekoliko reči ili potpuno nerazumljiv govor. 

U našoj praksi, jedan od najčešćih problema zbog kojeg roditelji dolaze sa decom jeste razvojna disfazija. Ona predstavlja, dakle, poremećaj sposobnosti da se razume, strukturira i izrazi misao kroz govor. Tada je sposobnost deteta da govori ispod očekivanog nivoa za njegov mentalni i kalendarski uzrast. 

Kako da roditelj prepozna razvojnu disfaziju? Način na koji dete govori deluje siromašnije u odnosu na ono što pokazuju njegovi vršnjaci. Teže nego ostala deca razume značenje reči, višesložne reči izgovara samo sa početnim ili završnim slogom, skraćuje reči tako što zamenjuje glasove i slogove, teško formira rečenicu.

Šta roditelji treba da urade?

Različiti nivoi razvoja sluha, govora i jezika vezuju se za određeni period, tzvi kritični period. Iz tog razloga, od presudne važnosti je savesno pratiti razvoj deteta. Ma koliko nam bilo teško da priznamo da dete u nečemu zaostaje u odnosu na svoju braću ili sestre, ili pak vršnjake, od ključnog je značaja na vreme se obratiti za pomoć. Naime, ukoliko se ti kritični periodi propuste, imajte na umu da su teško nadoknadivi. Iz tog razloga, kao roditelji, budite savesni u praćenju normi razvoja predviđenih za uzrast, a u isto vreme, obratite pažnju na načine na koje treba stimulisati dete.
Što ranija dijagnostika i što ranije uključivanje u logopedski tretman su od izuzetne važnosti. U radu sa decom sa razvojnom disfazijom treba pristupiti pažljivo. Potrebno je izgraditi odnos sa detetom i voditi ga kroz težak proces vraćanja na pravu govorno-jezičku “trasu”.
U samoj osnovi govora su dve sposobnosti: sposobnost da se govor razume i da se govor produkuje (receptivni i ekspresivni). Iz tog razloga, razumevanje govora i produkovanje, odnosno pričanje, se ne smeju odvajati. Mora se raditi paralelno na obe sposobnosti. Logopedski tretman podrazumeva intenzivnu stimulaciju govorom uz pomoć različitih vrsta aktivnosti.

Kako KSAFA-m i Behringer aparat pomažu da se razvije govor?

Logopedski tretman se mora odvijati na aparatima koji stimulišu auditivnu percepciju i pomažu da se govor što pre razvij, usvoji I dobije svoju funkcionalnost..

Važno je imati u vidu da je govor u sprezi sa razvojem mišljenja i razvojem motorike. Ne može se raditi samo na jednoj karici bez rada na druge dve. Sva tri elementa moraju biti uključena, te je iz tog razloga odlično da sa detetom pored logopeda radi multidisciplinarni tim, odnosno reedukator psihomotorike, psiholog i senzorni integrator.

U rad sa detetom, neizostavno su uključeni roditelji. Od velike važnosti je da oni budu svesni da se tretman ne završava kada dovedu dete kući (od logopeda) već da u kućnim uslovima/svakodnevnim situacijama prate rad logopeda sa detetom, da pažljivo slušaju sugestije i budu spremni da i sami unesu promene u svoje ponašanje, funkcionisanje, odnose. Nekada je teško prihvatiti svoju grešku i pomisliti na to da deo naše krivice stoji u osnovi problema deteta. Iz tog razloga, često je u rad uključen i psiholog koji vodi roditelje kroz taj proces promene.Vrlo je važno da kao roditelji preuzmete odgovornost koja vam pripada i da budete koterapeuti u procesu rada sa detetom.

Od Vaše spremnosti da tražite pomoć zavisi da li će je dete na vreme dobiti, a onda i da li će se pravilno razvijati.
Nemojte verovati kada Vam kažu da ste došli prerano. Dođite što ranije.

Govor deteta nije razvijen do te mere da ne postoji – Alalija

Kašnjenje u govorno-jezičkom razvoju sve je češće viđen problem. Nažalost, kada nije prisutan govor, dešava se da roditelji čekaju dugo pre nego što se obrate logopedu. Nepostojanje govora već na uzrastu od 18 meseci (izostanak faza progovaranja (gukanje, brbljanje) i pojave prve reči) predstavlja veliki problem i hitno se mora intervenisati. Ne verujte kada Vas uveravaju da će spontano doći do promene. Kod alalije, ili negovorenja, važno je konsultovati se i raditi sa logopedom.

Dakle, šta je alalija?

Alalija je dečiji govorni poremećaj koji predstavlja negovorenje. Pod ovim terminom se podrazumeva ne samo da dete ne govori nego i da ne razume govor drugog. Može se dijagnostikovati već na uzrastu od  18 meseci. Alaliju možemo primetiti kod deteta kada se ono ne koristi govorom i ne razume govor okoline ili delimično razume govor okoline, ili razvija sopstveni govor koji je drugima nerazumljiv, kada deluje nezainteresovano  za komunikaciju, plašljivo, povučeno, plačljivo, a komunikacija se mahom svodi na gestove. Kod velikog broja ove dece, nema nikakvih oštećenja čula ili inteligencije.

Da bismo bolje razumeli to kako dolazi do alalije, važno je krenuti od njene podele. Naime, alalija se može podeliti na senzornu, motornu i senzo-motornu alaliju.

  • Senzorna alalija je govorni poremećaj kod koga je sačuvan sluh i dete je u stanju da primi zvuke iz okoline. Ali zbog ovog oblika alalije je oštećen fonemski sluh pa dete ne moze da formira i reprodukuje glasove i reči. Deca sa senzornom alalijom niti govore, niti razumeju govor. Kod ove dece je najčesće slaba auditivna pažnja i pamćenje. Motorika je najčešće normalno razvijena.
  • Motorna alalija predstavlja nemost kod koje dete nije sposobno da komunicira sa okolinom. Nastaje kao posledica oštećenja centralnog nervnog sistema (Brokine zone, odgovorne za produkciju govora). Kod dece sa motornom alalijom je kod većine sačuvan elementarni sluh pa ta deca imaju sposobnost razumevanja govora okoline, a samo kod malog broja dece se javlja nagluvost. Kada govorimo o ekspresivnom govoru ove dece (dakle govoru koji produkuju) jako je bitan logopedski tretman kako njihova nemost ne bi ostala trajna. Ova deca mogu izgovarati nekoliko reci i to najčešće trapavo i nepravilno. U kasnijem razvoju govora ove dece često su prisutne dislalije, nepravilan akcenat, rečnik koji je oskudan i koji se sporo razvija. Ukoliko je uključen konstantan logopedski tretman ovi nabrojani nedostaci u govoru će se rešiti. Tokom školovanja ove dece mogu se javiti disleksija i disgrafija kao i poremećaji čitanja i pisanja.
  • Senzo-motorna alalija– prisutni su simptomi i senzorne i motorne alalije a ostećene su i Brokina i Vernikeova oblast (za produkciju i  razumevanje govora).

Kada nema reči, komunicira se neverbalno (dakle, mimikom i gestovima) što dalje znači da je komunikacija mnogo ograničenija i siromašnija. Izostanak verbalne komunikacije (komunikacije rečima) dalje često vodi zaostajanju u psihičkom (socio-emocionalnom) razvoju deteta u odnosu na svoje vršnjake. Kod motorne alalije često je prisutna i tromost, nespretnost pri hodanju, odevanju i slicnim radnjama gde je potrebna uskladjenost i koordinacija pokreta ruku i nogu. Kod ove dece je češća levorukost i neopredeljenost na različitim nivoima lateralizovanosti.

Važno je da znate da je uzaludno čekati da se problem sam reši. Iako postoje iskustva ljudi koja govore da je tako nešto moguće, ni jedan stručnjak Vam ne bi savetovao da se u tako nešto uzdate. Javite se na vreme logopedu. Ukoliko ste u mogućnosti, uključite multidisciplinarni tim (dakle, logopeda, psihologa, reedukatora psihomotorike i senzornog integratora) kako biste pratili celokupni dečiji razvoj. Govor je u sprezi i sa mnogim misaonim funkcijama, te je zato važno da psiholog prati rad sa detetom. Sam logopedski tretman najčešće obuhvata rad na fonematskom sluhu kako se kod ove dece javljaju paralalije (zamene glasova, slogova i reči sličnih po zvučnosti), radi se na tretmanu disleksije i disgrafije, na motornoj spretnosti i usavršavanju motornih radnji, koordinaciji i usklađenosti govornih organa kao preduslovu za sto precizniju artikulaciju i uspostavljanje govora. Ova deca slabo razlikuju oblike i boje pa samim tim sporije formiraju prostorne predstave te je potrebno raditi i na snalaženju u prostoru. Reedukator psihomotorike je zato saradnik od izuzetne važnosti koji ima zadatak, između ostalog, da koristeći se pokretom „probudi“ jezik radeći sveobuhvatno na psihomotornom razvoju deteta.

U čekanju prolazi vreme koje je bitno za nadoknađivanje svega propuštenog.

Govorno-jezički poremećaji o kojima se malo zna…česti su kod dece, a mogu se prepoznati

Disfazija kod dece je poremećaj govora i jezika u kome je sposobnost deteta da govori ili razume govor ispod očekivanog za njegovo mentalni ili hronološki uzrast.
Roditelj može posumnjati da njegovo dete ima razvoju disfaziju ako: ima oskudan rečnik, značenje reči se sporije razvija, rečenica je kratka, teško usvaja odrične, upitne, a naročito odrično-upitne rečenice, govor je nerazmljiv za širu okolinu, ne izgovara veliki broj glasova, ne pravi razliku između sličnih glasova (p-b,s-š, č-ć), teško usvaja reči apstraktnog značenja.

Alalija je odsustvo govora i jezika. Primećuje se tako što se dete ne koristi govorom i ne razume govor okoline ili ga delimično razume, razvija sopstveni govor koji je nerazumljiv za okolinu, deluje nezainteresovano za komunikaciju, plašljivo je, povučeno. Komunikacija dece koja imaju alaliju se svodi na gestove. Čulo sluha i inteligencija su uglavnom očuvani.
Dislalija je nemogućnost ili nepravilnost u izgovoru pojedinih glasova. U artikulacionom smislu glas može da odstupa od pravilnog izgovora na više načina, a to je: distorzija (glas se prepoznaje, ali manje ili više odstupa od kvaliteta izgovora), supstitucija (zamenjuje se glas koji već postoji nekim drugim), omisija (neizgovaranje glasa).
Što ranija dijagnostika i što ranije uključivanje u logopedski tretman su od izuzetne važnosti. U radu sa decom sa nekim govorno-jezičkim poremećajem treba pristupiti pažljivo. Potrebno je izgraditi odnos sa detetom i voditi ga kroz težak proces vraćanja na pravu govorno-jezičku “trasu”. U samoj osnovi govora su dve sposobnosti: sposobnost da se govor razume i da se govor produkuje (receptivni i ekspresivni). Iz tog razloga, razumevanje govora i produkovanje, odnosno pričanje, se ne smeju odvajati. Mora se raditi paralelno na obe sposobnosti.