Naša adresa
Dimitrija Tucovića 18
Pozovi nas
066.827.9797
Pošalji nam poruku
office@logoped-drcabarkapa.com
Radno vreme
Pon - Petak: 10AM - 6PM

Kasni prva reč. Šta da radim? Kome da se javim?

Prva reč kasni, faze u progovaranju su oskudne ili ih nema, a Vi se pitate da li je Vašem detetu potreban logoped?

Kritični period i vreme za progovaranje i razvoj govora prolazi u čekanju. Česti izgovori samih roditelja su: rano je, mali je, ima vremena… Progovoriće. Ali često se desi da i neko iz struke kaže: nema potrebe da dete vodite kod logopeda pre 3. godine. Što je ogromna greška u koracima.

Zašto? Zato što dete do 3. godine već uveliko mora da govori, razume govor i naloge koji mu se daju, ima rečnik od 300 do 500 reči, tročlanu rečenicu i glasove koji su za tu uzrasnu normu.

Prva reč kuca na vrata, a nema je.

Ta magična prva reč koju svi roditelji očekuju bi trebalo da se javi oko 12. meseca, ali do tada postoje koraci i faze kroz koje prolazi dete da bi progovorilo. Naravno, za to progovaranje je potreban dobar sluh i verbalna stimulacija od strane roditelja i okoline u kojoj se dete nalazi veći deo dana.

Mučemo, blejimo, kokodačemo.

To se zove onomatopeja Oponašanje ili imitiranje određenih zvukova ili nekih životinja iz detetove okoline naziva se onomatopeja, još jedan korak u procesu progovaranja. Ukoliko je dete usvojilo početne glasove, a zatim i počelo da ih udvaja sada je važno da počne da oponaša ono što vidi (npr. kako kaže kuca, maca, krava, pile, koka). Često se dešava da dete ostane na nivou onomatopeje, jer proces razumevanja nije zaživeo. Zato je važno da razvoj govora prati i razvoj razumevanja. Pored toga što je važno da dete razvija govor, važno je i da razume sve ono što radimo sa njim, govorimo mu, kao i da razume naloge koje mu dajemo. Kao što smo rekli, verbalna stimulacija je važna u prvim danima detetovog života, pa samim tim i bavljenje detetom na pravi način je potrebno. Ukoliko ne pričate sa svojim detetom i ne objašnjavate mu šta se dešava oko njega ono neće ni napredovati, niti će se govor razviti. Ako se kod Vašeg deteta do osamnaestog meseca nije pojavila prva funkcionalna reč to je poslednji alarm da se javite logopedu. Zašto? Svako dalje odugovlačenje i neobraćanje stručnjaku produbljuje problem i otežava ga. Postoji mogućnost da ukoliko dođete sa tri godine ne uspemo da rešimo problem do polaska deteta u školu, a onda smo u situaciji da je odložimo. Kucajući na naša vrata već ste napravili prvi korak ka rešavanju problema. I, ako su vam rekli da ste došli prerano, ne verujte.

Dođite ranije.

Dr. sc. Nataša D. Čabarkapa

Prepoznajte rane znake kašnjenja u govoru kod Vašeg deteta, da ne bude kasno!

Važno je da znate da su sluh, govor i jezik međusobno neraskidivo povezani pa tako, oštećenje sluha uvek dovodi do oštećenja govora.

Delovanje riziko faktora se ogleda u vidu usporenog govorno-jezičkog razvoja, najranije u periodu progovaranja, sve do predškolskog i ranog školskog uzrasta.

Psihomotorni kao i govorno-jezički razvoj deteta, odvija se kroz faze i postepeno bogaćenje i ovladavanje raznovrsnim veštinama. Svaka faza predstavlja važnu kariku u procesu formiranja načina na koji dete verbalno komunicira. Kako za razvoj govora i jezika postoje određeni kritični periodi, važno je da roditelji budu informisani o tome šta treba da očekuju od svoje dece na određenom uzrastu, da znaju kako da ih podrže i stimulišu i kada da se obrate stručnjaku ukoliko primete odstupanja.

Jedan od čestih riziko faktora je hiperbilirubinemija (povećana vrednost bilirubina) koja može da nastane iz više razloga, poput dijabetesa majke, nedovoljnog dotoka kiseonika do mozga, prevremenog porođaja, prenešenog porođaja, indukovanog porođaja.

Šta je bitno?

Prevencija i rano otkrivanje može da spreči javljanje poremećaja i njegov dalji razvoj. Blagovremeno delovanje i stimulacija imaju za cilj da se podstakne normalan govorno-jezički razvoj. Verbalna stimulacija omogućava detetu da „veštačkim putem“ (dejstvom logopedskog tretmana) prolazi kroz sve razvojne faze govora (faza gukanja, faza brbljanja, slogovna faza, pojava prve reči) do razvoja svih govorno-jezičkih struktura.

Koji riziko faktori utiču na usporen govorno-jezički, psihomotorni i socio-emocionalni razvoj?

  1. Asfiksija
  2. Intraventrikularna hemoragija
  3. Hipoksija
  4. Prevremeni porođaj
  5. Dijabetes majke
  6. Rh inkompatibilija
  7. Hipertenzija u trudnoći
  8. Infektivne bolesti majke
  9. Oštećenje sluha
  10. Medikamentozna terapija tokom trudnoće

Rana detekcija, dijagnostika i intervencija problema kod dece rođene sa riziko faktorima je od velikog značaja.

Ko je bitan deo tima?

Važne karike u čitavom lancu su neonatolog i pedijatar koji dete iz riziko trudnoće upućuju na dalju dijagnostiku kod logopeda, reedukatora psihomotorike i psihologa. Takav multidisciplinarni pristup ima važnu ulogu u daljem detetovom razvoju.

Šta mi logopedi očekujemo od vas roditelja?

Ukoliko imate dete koje je iz riziko trudnoće ili koje je imalo prisutne riziko faktore o kojima smo govorili, ili dete koje kasni u progovaranju, Vaše je da dete na vreme odvedete kod stručnjaka na multidisciplinarnu procenu (logoped, reedukator psihomotorike i psiholog) koji će da procene razvoj Vašeg deteta i dati adekvatne smernice i predlog tretmana za dalji rad. Od momenta nastanka zastoja u razvoju govora i jezika Vašeg deteta ili prekida  u razvoju nekih od ovih funkcija do dijagnostikovanja, a zatim do trenutka započinjanja logopedskog tretmana, može da prođe dug period. Taj period se naziva „kritični period“. Svaki nivo razvoja govora, jezika, ponašanja i emocija ima svoj određeni period formiranja, i ako se propusti,  teško se nadoknađuje.

Preuzmite odgovornost i budite savesni u praćenju razvoja svoga deteta.

Ne verujte kada Vam stručnjaci kažu da ste došli prerano. Dođite ranije.

Gde je granica, gde roditelj mora da „preseče“, uozbilji se i shvati da ima dete?

Radno iskustvo Vam daje razne životne priče. Ne kažu bez preke potrebe… Život piše romane. Iz mog ugla kada pogledam za trideset godina rada upoznala sam mnogo roditelja i kroz moj život je prošlo mnogo dece koja su imala neki problem u govoru, izgovoru, čitanju, pisanju, neka su mucala a neka nisu progovorila na vreme. U tim situacijama shvatate šta znači kada imate životni problem, a to je dete sa smetnjama u razvoju. Ogroman problem za same roditelje. Šta to znači? Suočenje sa time, prihvatanje, postavljanje pitanja: „Zašto baš meni? Zašto baš ja?“.

Dolazak kod mene je bio prvi korak koji roditelji urade. Sećam se porodice koja je na moja vrata došla misleći da njihova devojčica nema problem već da je mala i da ima vremena da progovori. Mladi, lepi i nasmejani su ušli u kabinet i počeli svoju priču. Sedeći preko puta njih i gledajući njihovu preslatku plavokosu i zelenooku devojčicu shvatila sam da oni nisu svesni problema koji ona ima. Prosto su se utrkivali ko će više i ko će pre da kaže svoje mišljenje o svom detetu. Nažalost, sve što su mi ispričali nije mi pomoglo jer su samo govorili o putovanjima na koja idu i skupe igračke koje devojčica dobija iz zemalja gde joj roditelji putuju. U jednom trenutku sam prekinula njihov razgovor rečenicom: „Sada ćemo uzeti neke osnovne podatke o ranom govorno-jezičkom i psihomotornom razvoju Vaše devojčice“.

Posle pitanja kakva je bila trudnoća i porođaj pitala sam kako su prošle faze gukanja, brbljanja i kada se pojavila prva reč. Nastala je tišina… Muk, unezvereni pogledi, sleganje ramena i na kraju „nisam baš razumeo šta nas pitate“. „Mislim, mislim pa zar to mora da se zna, valjda je sve prošlo u redu. Mislim…“- govori tata dok mama nešto pretražuje po telefonu. „Našla sam“, kaže mama i kod mene se pojavio tračak nade da nisu baš sve zaboravili. Međutim prevarila sam se. Mama je samo izvestila da su sa Lelinih nepunih dva meseca otišli u Pariz na medeni mesec jer nisu išli posle svadbe jer je mama bila trudna. Onda mi je govorila dalje destinacije koje su obilazili u periodu od godinu dana Lelinog ranog životnog doba.

Кako je tekao dalje razgovor saznala sam da je Lela prvih godinu dana bila sa dadiljom, da je mnogo vremena provodila pored TV-a i gledala crtane filmove, da su je povremeno čuvali baka i deka, ponekada tetka. Кada sam pitala da li neko zna kada je prohodala i da li je puzala… Roditelji nisu znali odgovor.

Polako sam prišla devojčici pomilovala je po glavi i pitala koliko imaš godina. Bojažljivo je podigla tri prstića… „A koliko je to?“, pitam je. Ona i dalje drži prstiće… ali ne govori. Pružila sam joj ruku i odvela u drugu prostoriju kako bih je malo opustila i pokazala igračke i bar nekako „izvukla“ neku reč. Devojčica je ili ćutala ili govorila početni slog reči, što je bilo ispod očekivanog za njen uzrast. Ubrzo sam se vratila kod roditelja koji su bezbrižno ćaskali i smeškali se jedan drugome kao da nisu došli kod logopeda i kao da nemaju nikakvih problema. Odmah je sledilo pitanje: „Кada ćemo mi završiti? Ja imam neodložan sastanak…“, reče tata.

Ispričala sam im svoj utisak o njihovoj ćerki i sa kojim problemom se ona bori… Rekla sam im da dete ne govori jer nije dovoljno stimulisano verbalo. Usledilo je njihovo pitanje: „Šta je sa njom?“. Rekla sam im: „Vaša devojčica je vaspitno zapuštena. Niste se dovoljno i na pravi način bavili njome kada je za to bilo vreme, tj kada je došla na ovaj svet.“ Nastalo je komešanje i međusobni pogledi gde sam ja shvatila da roditelji nisu u potpunosti razumeli šta sam htela da im kažem i da nisu shvatili suštinu. Pomislili su da govorim o njihovom obrazovanju, poreklu, uglednosti… A suština je da se oni nisu bavili svojim detetom, da joj nisu govorili, da nisu pričali, da nisu zajedno šetali, trčkarali po parkiću, pokazivali, mahali, slali poljupce… nisu radili sve ono što prethodi verbalnoj komunikaciji. Jednostavno nisu shvatili da su sada roditelji, već su nastavili da vode život koji su imali i pre nego što su dobili dete.

Ovakvih priča ima mnogo. Mnogih sam se nagledala i mnogih naslušala. Neke imaju početak, sredinu i kraj. Na šta mislim kada to kažem? Roditelj je došao na vreme kod logopeda, suočio se sa problemom, poslušao savet i nastavio da rešava problem svoga deteta. Srećan kraj je radosno, socijalizovano i osposobljeno dete spremno za dalje životne izazove. Postoji i onaj manje lep deo, gde roditelj iz nekog nepoznatog razloga, neprihvatanja, možda čak i sujete, ako mogu i to da kažem, zatvori vrata i ode u nepoznatom pravcu. Takve se priče, nažalost, najčešće završe tako što ta deca odlaze u specijalne škole ili redovne škole gde školski sistem mora da se prilagođava takvoj deci sa posebnim programom, personalnim asistentom ili čak roditelj mora da bude prisutan u školi sa svojim detetom.

47 godina postojanja Defektološkog fakulteta, sadašnjeg FASPER-a

Ko kosi, a ko vodu nosi; ko je majstor a ko meša malter iliti malo smo pobrkali lončiće, šerpe i poklopčiće…

Malo čudan naslov za ovaj tekst, ali pored modernizacije i u korak sa novim vremenom naslov je prilagođen…

Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, Univerziteta u Beogradu (ranije Defektološki fakultet) 10. novembra 2021. obeležava 47 godina postojanja.

Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju (FASPER) je obrazovna ustanova koja je osnovana 1975. godine pod imenom Defektološki fakultet. Cilj FASPER-a je razvoj naučne oblasti specijalne edukacije i rehabilitacije kao i obrazovanje stručnjaka za rad sa osobama sa svim kategorijama ometenosti: gluvim i nagluvim osobama, osobama sa motoričkim smetnjama poremećajima, slepim i slabovidim osobama, senzomotoričkim smetnjama i poremećajima, teškoćama u mentalnom razvoju, kao i sa osobama sa poremećajima u društvenom ponašanju i osobama poremećajima govora, jezika i komunikacije.

Zbog čega roditelji sve zovu defektolog?

Kao što za svakog doktora kažemo da je lekar, ali znamo da svaki lekar ima svoju užu specijalnost, pa tako i svaki defektolog. Defektolog je osoba koja se bavi određenim tipovima smetnji koje su podeljene na smetnje i poremećaje govora i jezika, vida, sluha, motoričke smetnje, teškoće u mentalnom razvoju i poremećaje ponašanja.

Zablude i česta pitanja roditelja?

Zablude:

  1. Defektolog radi samo sa decom sa smetnjama u razvoju;
  2. Logoped ispravlja samo glasove (R, L, Lj…);
  3. Kod logopeda se ide samo pred polazak u školu;
  4. U školi nije potreban logoped niti bilo koji defektolog itd…

Šta koji defektolog radi?

Ono što zbunjuje roditelje su nekadašnji nazivi koji se zvanično više ne koriste ali su i dalje mogu čuti među stručnjacima.  Somatoped je stučnjak koji se bavi osobama koji imaju motoričke smetnje i poremećaje, surdolog  je stručnjak koji se bavi osobama koje imaju smetnje i poremećaje sluha, tiflolog je stručnjak koji se bavi osobama sa smetnjama i pormećajima vida, oligofrenolog je stručnjak koji se bavi osobama koje imaju teškoće u mentalnom razvoju, specijalni pedagog je stručnjak koji se bavi osobama koje imaju poremećaje ponašanja i logoped je stručnjak koji se bavi osobama sa govorno-jezičkim poremećajima… Jasno je da jedno ime a različite uže specijalnosti doprinosi sveopštoj zbunjenosti među roditeljima a i u široj populaciji. Nekadašnji nazivi se više ne koriste zvanično već svaki defektolog uz svoje zvanje ima i dodatak koji bliže određuje njegovo akademsko zvanje.

Ko od defektologa može da radi na govoru?

Svi defektolozi, ali logoped radi isključivo na poremećajima artikulacije, razvojnim govorno-jezičkim poremećajima, razvojnim poremećajima školskih veština (disleksija, disgrafija), mucanju, afaziji i srodnim poremećajima (dizartrija, apraksija, agnozija, akalkulija), kao i poremećajima glasa.

Zašto nas sistem nije prepoznao? Zašto smo prepoznati samo kada se desi problem?

Na teritoriji Republike Srbije, kako navode zvanični podaci, u zdravstvenom sistemu radi oko 300 logopeda, u sistemu obrazovanja manje od 100, u sistemu socijalne zaštite ispod 50… Ovi podaci su zabrinjavajući ako znamo da Srbija ima 7.500.000 stanovnika. U odnosu na evropske zemlje gde jedan logoped pokriva 8000 stanovnika, a u Srbiji je jedan logoped na oko 20000 stanovnika.

Logoped je osposobljen za rad u centrima za govornu patologiju, centrima za medicinsku rehabilitaciju, posebnim centrima i ustanovama za vaspitanje, obrazovanje i rehabilitaciju, domovima zdravlja, razvojnim savetovalištima, školskim dispanzerima, bolnicama, klinikama, institutima, gerijatrijskim ustanovama, predškolskim ustanovama, osnovnim školama, privatnoj praksi i istraživačkim centrima.

„Puna škola đaka niotkuda vrata“…

Da li su našim kolegama logopedima, tiflolozima, surodolozima, somatopedima, oligofrenolozima… Otvorena vrata u svim ovim ustanovama za koje su osposobljeni da rade?

LEC Čabarkapa je mesto gde možete dobiti stručnu pomoć od strane visokoobrazovanog multidisciplinarnog tima koji zajedno radi na dijagnostici, sprovođenju tretmana i savetodavnom radu sa vama.

Ko čini naš tim?
Naš tim se sastoji od logopeda, reedukatora psihomotorike, psihologa i senzornog integratora. Timskim pristupom sagledavamo svako dete individualno prilikom procene, ali i planiranja, sprovođenja tretmana kao i evaluacije napretka. Cilj nam je da tretman bude prilagođen potrebama deteta, zato osluškujemo njegove potrebe i trudimo se da osmislimo tretman koji dovodi do maksimalnog postignuća naših mališana.

Šta možete da očekujete od tima LEC Čabarkapa?
Dijagnostiku, individualne tretmane (logopedski, psihološki, tretman reedukacije psihomotorike, senzornu integraciju) i savetodavni rad.

Šta deca dobijaju dolaskom u naš Centar?
Stimulaciji
govorno-jezičkog, psihomotornog i socioemocionalnog razvoja prilagođenu njegovim potrebama od momenta kada se prvi put vidimo do postizanja krajnjeg cilja.

Kako izgledaju tretmani u Centru Čabarkapa?
Tretmani su individualni i obavljaju se u opremljenom prostoru prilagođenom za rad sa različitim tipovima patologije. Prostor je organizovan tako da postoje prostorije za logopedski rad, sobe za senzornu stimulaciju i reedukaciju psihomotorike kao i  za psihoterapijski ili savetodavno-psihološki rad.

Koje usluge obuhvata naš rad?
U našem Centru možete imati logopedske tretmane, reedukaciju psihomotorike, savetodavni rad, rad na senzornoj integraciji, ranu detekciju, psihološko testiranje, psihološke tretmane, individualne i timske procene.

Šta stručnjaci procenjuju tokom prvog prijema?
Logoped procenjuje govorno-jezički status deteta, razumevanje, produkciju, rečnik, artikulaciju, čitanje i pisanje, probleme mucanja, probleme ponašanja, pervazivni spektar poremećaja…; reedukator psihomotorike procenjuje psihomotorni status koji obuhvata nivo razvijenih funkcija u oblasti grube motorike, koordinacije pokreta ekstremiteta, ravnoteže, sazrevanje dominacije hemisfera (lateralizovanosti), fine motorike, grafomotorike, vizuomotorne koordinacije, orijenatacije u prostoru i vremenu; psiholog procenjuje celokupni psihološki razvoj deteta i obavlja razgovor sa roditeljima.
Nakon timske procene, svi stručnjaci roditeljima iznose svoje mišljenje, daju dijagnozu ukoliko je dete ima kao i predlog i intenzitet tretmana i usluga.

Naš tim će se potruditi da u prijatnoj atmosferi i umirujućim ljubičastim tonovima sa razumevanjem sasluša vaše brige i da vam stručan i profesionalan savet kako da nastavite put ka dobrobitu vašeg deteta. Važan nam je vaš osmeh i kad je teško, poverenje u terapijski proces i obostrano zadovoljstvo u ispunjavanju zajedničkih ciljeva.

Mi se nalazimo u Beogradu, u ulici Dimitrija Tucovića br 18, i tu smo za sva Vaša pitanja. Možete nas kontaktirati na broj telefona 0668279797 ili putem naše email adrese logopeddrcabarkapa@gmail.com

free-pik

Šta ako moje dete nije spremno za prvi razred?

Septembar je blizu… Roditelji kucaju na vrata… Mnoga pitanja ih muče pred polazak u školu: Da li moje dete treba da zna da čita i piše? Da li da forsiramo dete da uči ono što će možda već učiti kasnije u školi? Da li je moje dete dovoljno zrelo? Šta sve zapravo treba da zna pred polazak u školu?

I sve nedoumice ćete razrešiti kada se budete informisali o tome šta sve dete treba da zna pre polaska u školu, kao i kada odete na testiranja za školu. A šta ako Vam kažu da Vaše dete nije spremno za prvi razred i predlože Vam da odložite polazak u školu?

Dolazimo do novih pitanja: „Šta nije u redu sa mojim detetom? Šta sad da radim? Kako da mu pomognem?“

Pa čak i u takvoj situaciji nema razloga za brigu. Tu smo da Vam odgovorimo i na ta pitanja.

Prvo i najbitnije je da roditelj prihvati stanje deteta onakvo kakvo zaista jeste. Ponekad je teško suočiti se sa realnošću, pogotovo ako ona ne ispunjava naša očekivanja. Važno je da sve aspekte detetovog razvoja proceni multidisciplinarni tim, kako biste utvrdili tačno odstupanje/kašnjenje u detetovom razvoju.

Šta to znači?

Multidisciplinarni tim koji čine logoped, reedukator psihomotorike i psiholog će proceniti detetov govorno-jezički, psihomotorni i socioemocionalni razvoj. Nakon testiranja, imaćete jasan uvid u kom aspektu detetovog razvoja postoji odstupanje/kašnjenje.

Nakon toga, ako je savet stručnjaka odlaganje škole, poslušajte ga.

Odlaganjem polaska u školu dete će da dobije vreme da sazri i da nadoknadi propušteno. To vreme može da se iskoristi za pripremu deteta na eventualne teškoće i zahteve koje nosi nova sredina. Samom pripremom dete će steći samopouzdanje i bolju sliku o sebi koja će mu pomoći da se lakše uključi u socijalnu sredinu i da lakše ostvaruje kontakt sa vršnjacima.

Odlaganje polaska u školu nije bauk, to je potreba deteta.

Iza straha od odlaganja krije se dosta razloga. Osuda sredine, lični poraz, osećaj krivice.. Neprihvatanje istine i situacije u kojoj ste se našli.. Traženje drugih mišljenja od drugih stručnjaka.. A zapravo samo tragate za nekim rešenjem…

Prioritet je dobrobit deteta.  Treba da se posvetimo potrebama deteta, a da se sa svojim željama i strahovima izborimo zarad što boljeg prilagođavanja deteta na zahteve koje nosi prelazak u školski sistem. Tako mu pružamo šansu za uspešniji početak. Posledice polaska u školu onda kada dete nije spremno mogu se odraziti na različite aspekte razvoja. Te posledice mogu ostaviti trag na socio-emocionalnom planu razvoja, kao što je gubitak samopouzdanja kod deteta, narušavanje detetove slike o sebi, povlačenje u sebe, stres jer ne ispunjava zahteve i očekivanja. To se odražava i na govorno-jezičkom planu (moguća pojava disfluentnosti, specifičnih smetnji u učenju, disleksije, disgrafije, diskalkulije). Teže je stimulisati i unapređivati naredne nivoe razvoja ako osnova nije razvijena do potrebnog nivoa.

Važno je da proverite spremnost deteta za polazak u školu. U timu našeg Centra su psiholog, logoped i reedukator psihomotorike.

Timski rad nam omogućava da udruženim snagama pristupimo proceni deteta i damo celovitu sliku detetovih sposobnosti. Na taj način, od nas dobijate povratnu informaciju o kognitivnom statusu deteta, o njegovoj sposobnosti za verbalnu komunikaciju, artikulaciji glasova, bogatstvu rečnika, razvijenosti motorike (fine i grube motorike) i mnogim drugim aspektima funkcionisanja deteta. Ukoliko primetimo neki problem, imamo mogućnost da Vam predložimo program rada sa detetom sa predlozima vežbi koje možete raditi sa nama ili kod kuće.

Ako detetov razvoj posmatrate kroz sva tri aspekta (govorno-jezički, psihomotorni, socioemocionalni), jedino tako ćete uspeti da pomognete detetu da savlada sve prepreke, ostvari svoj maksimalni potencijal i bude spremno za školsku klupu.

Nekada alalija ili potpuno odsustvo govora a danas- „moje dete još uvek ne govori“

Po definiciji- alalija, reč koja se više ne koristi za problem koji i dalje postoji. Sada se za alaliju koriste različita nova imena- kašnjenje u govorno-jezičkom razvoju, izostanak govora, neravijen govor, odustvo govora… Često nam se roditelji obraćaju sa pitanjem „Moje dete nema nijednu reč, nekada nas razume, nekad ne, da li mu treba stručna pomoć ili će uskoro progovoriti samo?“.

U današnje vreme zabeležen je porast u oblasti govorno-jezičke patologije kod dece u odnosu na ranije. Deca često kasne u govorno-jezičkom razvoju, a neretno se dešava i to da govor potpuno izostane. Roditelji misle da nema razloga za brigu, da ima vremena i da će se govor razviti sam i zato ne traže stručnu pomoć. Ali nepostojanje govora već na uzrastu od 18 meseci predstavlja vid kašnjenja u razvoju govora i jezika. Na tom uzrastu se očekuje da je dete prošlo fazu gukanja i brbljanja i da se pojavila prva funkcionalna, tj smislena, reč. Kada ove faze razvoja govora izostanu važno je obratiti se stručnjaku i ne čekati da govor spontano dođe, jer se to možda neće desiti, a dragoceno vreme je izgubljeno.

Važno je naglasiti da kod ovog poremećaja govora ne postoji oštećenje čula (sluh je očuvan), inteligencije, niti se može svrstati u druge razvojne poremećaje.

Ono što često prati odsustvo govora je i to da dete ne razume govor drugog ili ga pak samo delimično razume. Kako izgleda dete koje ne govori i ne razume govor svoje okoline? Ovo dete se ne koristi govorom kao sredstvom komunikacije već najčešće komunicira gestovima (pokazuje prstom šta želi, povlači ruku roditelja u željenom smeru…), ono deluje nezainteresovano za komunikaciju, plašljivo, povučeno, plačljivo…

Dete koje komunicira na ovaj način, tj iskljucivo neverbalno (mimikom i gestovima) će biti ograničeno u svojoj komunikaciji koja je zato dosta siromašna. Izostanak verbalne komunikacije (komunikacije rečima) dalje često vodi zaostajanju u psihičkom (socio-emocionalnom) razvoju deteta u odnosu na svoje vršnjake.

Postoje razlike u ispoljavanju teškoća na nivou receptivnog i ekspresivnog govora kao i detetovog senzomotornog i psihomotornog razvoja. Tako postoje deca koja ne govore, imaju teškoće u razumevanju ali su veoma motorno spretna. Druga vrsta ovog poremećaja su deca kod kojih govor takođe izostaje, ona su nespretna, imaju teškoće u koordinaciji pokreta ruku i nogu, ali je razumevanje znatno bolje. Dok kod nekih slučajeva se javlja kombinacija oba navedena (najteži tip poremećaja). Ove razlike se javljaju kao posledica senzornih, motornih ili senzo-motornih smetnji. Kako bi dete uspelo da prebrodi razvojne izazove potrebno je da bude uključeno u logopedske tretmane, tretmane reedukacije psihomotorike, psihološke tretmane i tretmane senzorne integracije kako bi što pre došlo do pojave prve reči tj progovaranja i napretka na sva tri nivoa razvoja (govorno-jezički, psihomotorni i socioemocionalni).

Važno je da znate da je uzaludno čekati da se problem sam reši. Iako postoje iskustva ljudi koja govore da je tako nešto moguće, ni jedan stručnjak Vam ne bi savetovao da se u tako nešto uzdate. Javite se na vreme stručnjaku-logopedu. Ukoliko ste u mogućnosti, uključite multidisciplinarni tim stručnjaka (logopeda, psihologa, reedukatora psihomotorike i senzornog integratora) kako biste pratili celokupni dečiji razvoj. Deca koja imaju ovaj poremećaj u razvoju govora i jezika kasnije mogu da ispolje teškoće kao što su poremećaji artikulacije, senzomotorni poremećaji, emocionalni problemi, disleksija i disgrafija (teškoće čitanja i pisanja)… Ulaskom u školski sistem dete sa problemom kašnjenja u govoru može da napravi mnogo veće probleme sa kojima nećete moći tako lako da se izborite jer nećete imati vremena da se borite sa starim problemom, a nastao je novi.

U čekanju prolazi vreme koje je bitno za nadoknađivanje svega propuštenog.

NOVO u LECČ Čabarkapa, Reynell razvojne jezičke skale

Nove Reynell razvojne jezičke skale je prvi standardizovani test za logopede. Uz pomoć ove skale moguće je otkrivanje jezičkih poremećaja kod dece uzrasta od 2 do 7 i po godina. Test je prilagođen specifičnostima srpskog jezika.

Test sadrži materijale koji su prilagođeni deci, zanimljivi, privlače pažnju deteta i podsećaju ga na igru. Na taj način možemo da dobijemo dragocene informacije od deteta koje su nam važne za detaljnu i sveobuhvatnu procenu jezičkih sposobnosti. Tako možemo da odredimo adekvatan tretman koji je prilagođen potrebama deteta ili da utvrdimo efikasnost istog.

Nove Reynell razvojne jezičke skale sadrže skalu koji se odnosi na procenu razumevanja kao i skalu za procenu jezičke produkcije. Ono što je važno da svaka skala ima zadatke za uvežbavanje koji omogućuju detetu da se pripremi i da mu se upozna sa zadatkom pre nego što se počne procena.

Srećni smo jer nam je ukazana prilika da budemo deo budućnosti razvoja logopedije u Srbiji.

Stiglo nam je leto

„Izvinite da li možete da pođete sa nama na more?“

Jedna mama me je pitala da li mogu da pođem sa njima na more. Logopedski tretman podrazumeva kontinuitet, svakodnevni rad i mnogo snage i sa jedne i sa druge strane. U nekom trenutku dođe odmor, pauza… Tada nas roditelji pitaju za mišljenje, da li će se nešto dogoditi ako dete napravi pauzu, hoće li se zaboraviti sve ono što je naučeno kroz tretmane. Duge pauze nisu dobre, ali svi zaslužujemo odmor.

Draga mama, da vam odgovorim…

Znam i znamo, da je stiglo leto i da se svi radujemo odmoru i moru. Možda će vam zvučati čudno ako kažemo da tokom leta logoped može da bude uz vas. Kako to mislimo? Tako što vi možete da budete naši koterapeuti u radu, koji će nam pomoći da tokom leta ne prekinemo kontinuitet i da korisno ispunimo vreme na moru.

 

Zato vam mi dajemo predlog aktivnosti koje su korisne za celokupan razvoj deteta koje možete primeniti u skladu sa uzrastom:

-Razumevanje govora i izrvšavanje naloga vežbamo dok se pakujemo ili raspakujemo tako što detetu dajemo jasne naloge, na primer „Iz velikog kofera donesi žuti peškir“, „Svoju loptu stavi na stolicu“ itd.

-Dok smo na plaži vežbamo brojanje, finu motoriku, koordinaciju oko-ruka tako što skupljamo kamenčice i brojimo ih, pravimo kule od peska ili različite oblike uz šarene modle za pesak… Tako možemo i da širimo znanja o tome šta je puno/prazno, teško/lako, veliko/malo, mokro/suvo, gde ima/nema. Možemo da poredimo predmete po dužini, širini, obliku, boji…

-Uz pomoć prstića ili grančice možemo da crtamo različite oblike i crteže u pesku, da zajedno pogađamo ko je šta nacrtao ili ko je više linija/krugova/slova nacrtao. Ova aktivnost nam može biti višestruko korisna, za grafomotoriku, definisanje pojmova, prebrojavanje, socijalizaciju i razvijanje timskog duha, ali i strpljenja dok čekamo na svoj red.

-Kada je dete u vodi možete se igrati sa gumom ili mišićima tako što ćete zajedno sa detetom pomerati ruke ili noge gore/dole, napred/nazad, u krug… Kada je dete manje to može raditi pasivno, uz vašu pomoć, dok veće dete može da imitira naše pokrete.

-U pauzi od plivanja dok se sušimo na peškiru možemo opažati sve oko nas i tako govoriti o predlozima, šta je sve U moru, šta NA pesku/peškiru, a šta je PORED plaže…

-Takođe zavisno od uzrasta deteta, imamo razne jezičke igre koje možemo igrati dok smo na plaži, kao što je definisanje pojmova, asocijacije (opisujemo pojam najbolje što znamo bez da kažemo o kom se pojmu radi), pogodi ko sam (imitiramo različite životinje ili radnje dok ostali pokušavaju da pogode ko smo), na slovo na slovo (smišljamo naizmenično što više reči na određeno slovo), ulovi reč (govorimo različite reči detetu a ono treba da ulovi svaku reč koja ima npr glas L u sebi, tako što)…

Puno ideja koje su korisne i uz koje mališani mogu da nastave ono što su započeli na logopedskom tretmanu, da utvrde ili prošire svoja znanja a sve to spontano i neprimetno. Za sva konktretna pitanja vezana za baš vaše dete mi smo tu da ponudimo aktivnosti koje će biti baš vama od pomoći.

Zbog čega biste trebali da zakucate na naša vrata kako biste saznali koji problem ima vaše dete?

Prvi prijem u Centar obuhvata opservaciju i testiranje od strane stručnog tima koji čine:

Kada roditelj zakaže prvi prijem, generalno smo upoznati sa problemom, na osnovu čega se svaki od članova tima sprema za opservaciju i testiranje, birajući potreban materijal i testove.

Svaki prijem se razlikuje u zavisnosti:

  • o kom problemu se radi;
  • koliko dete ima godina;
  • da li je dete koje je tek progovorilo ili treba da progovori;
  • da li je predškolac ili školsko dete;

Svako od članova tima ima određeni deo vremena kada je posvećen detetu i opservira ga, zapisujući šta je primetio, popunjavajući razvojnu skalu i ostale potrebne testove (ukoliko je dete testabilno).

Šta procenjuje logoped?

Logoped procenjuje govorno-jezički razvoj. Logopedska procena zavisi od detetovog uzrasta i vrste problema.

U procenu govorno-jezičkog razvoja ubrajamo procenu receptivnog i ekspresivnog govora (da li je dete progovorilo ili ne, da li razume naloge koje dobija). Pored procene da li govor odgovara uzrastu procenjujemo i artikulaciju kao i organe koji učestvuju u govoru (disanje, anatomiju i mišiće govornog aparata). Ako je dete predškolac ili ide u školu koristimo testove koji odgovaraju uzrastu. U to spada procena grafomotorike, da li dete pravilno drži olovku i da li prati smer pisanja, procena pisanja, čitanja, prepričavanja, analiza i sinteza glasova u reči…

Na osnovu procene, logoped iznosi roditeljima svoje stručno mišljenje o statusu njihovog deteta usmenim putem, kao i predlog plana tretmana. Tada su roditelji u mogućnosti da postave pitanje ukoliko nešto nisu razumeli ili im je potreban savet.

Šta procenjuje psiholog?

Pored procene govorno-jezičkog razvoja, vrlo je značajno proceniti i celokupni psihološki razvoj deteta. Postoje određeni stadijumi normalnog psihološkog razvoja kroz koje prolazi svako dete i na koje se psiholog oslanja u svojoj proceni. Ovom prilikom koriste se različiti testovi za procenu kognitivnog, kao i socio-emocionalnog razvoja deteta. Pored procene samog deteta, neizostavni deo psihološke procene jeste i razgovor sa roditeljima. Vrlo je bitno da roditelji budu otvoreni i razumeju da cilj nije kritikovanje njihovog vaspitnog stila, već formiranja celokupne slike na osnovu koje se čitav tim može usredsrediti kako na rešavanje problematičnih aspekata funkcionisanja, tako i na detetove potencijale i osmisliti najbolji mogući plan tretmana.

Šta procenjuje reedukator psihomotorike?

Reedukator psihomotorike procenjuje psihomotorni status koji obuhvata nivo razvijenih funkcija u oblasti grube motorike, koordinacije pokreta ekstremiteta, ravnoteže, sazrevanja dominacije hemisfera (lateralizovanosti), fine motorike, grafomotorike, vizuomotorme koordinacije, orijentacije u prostoru i vremenu. Kroz različite aktivnosti u objektivnom prostoru (penjanje, silaženje, preskakanje, ljuljanje, prelaženje raznovrsni prepreka, hodanje, skakanje, bacanje i hvatanje) procenjuje se motorna spretnost deteta, tonus (napetost mišića), koordinacija nogu i ruku, orijentacija u prostoru, pažnja i pamćenje. Kroz aktivnosti za stolom (u manipulativnom prostoru) sa sitnim predmetima, plastelinom i drugim senzornim materijalom i kroz crtanje procenjuje se zrelost šake i spretnost prstiju, koordinacija oka i ruke, da li dete pravilno drži olovku, kojom rukom piše, da li dobro imitira (uči) nove pokrete ovog tipa.

Vrlo je važno da napomenemo da je govor deo psihomotorike i da se ne može ostvariti napredak u oblasti govora i jezika, ukoliko je neka oblast psihomotorike nezrela.

Interesantno je da nam se roditelji najčešće obraćaju zbog problema u govoru, misleći da je problem samo na tom nivou, a dalja procena otkriva da mnoge oblasti psihomotorike nisu adekvatno razvijene.

Naša je obaveza da roditeljima skrenemo pažnju da razvoj jednog (govora) ne može bez razvoja drugog (psihomotorike), ukoliko ne radimo na podsticaju razvoja sposobnosti koje nisu razvijene, problemi deteta će se produbljivati i ono će sve teže moći da razvija nove veštine, npr. kada je nezrela oralna regija (mišići govornih organa) i dete ne izgovara dobro glasove, biće nezrela i motorika prstiju, vežbanjem fine motorike i spretnosti prstiju doprinosi se sazrevanju mišića lica.

Kada svaki od članova tima dobije sve informacije o detetu izdaje se izveštaj pismenim putem u kojem su sjedinjena mišljenja svih članova tima, kao i predlog tretmana.

Kucajući na naša vrata već ste napravili prvi korak ka rešavanju problema. I, ako su Vam rekli da ste došli prerano, ne verujte. Dođite ranije. Profesionalnost, odgovornost, kvalitet rada, zadovoljstvo i poverenje korisnika naših usluga, naši su prioriteti i imperativi u radu.

Dobro došli u naš Centar!