Naša adresa
Dimitrija Tucovića 18
Pozovi nas
066.827.9797
Pošalji nam poruku
office@logoped-drcabarkapa.com
Radno vreme
Pon - Petak: 10AM - 6PM

Kako se razvija govor? Od vokala do prve reči

Stimulacija govora počinje vežbama oralne praksije. To su vežbe koje služe za jačanje mišića orofacijalne regije koji su bitni za progovaranje i govor. Nakon toga se radi stimulacija gestova (pokazni gest, gest za daj, pozdravni gest, gest za bravo) koji su preteče govora. Stimulaciju govora radimo kroz raspevavanje vokala i oponašanje zvukova iz prirode (životinje, prevozna sredstva i sl.). Raspevavanjem vokala se radi na definisanju njihovog izgovora, a samim tim i na pojavi prve reči i, kasnije, na bogaćenju rečnika. Kada dođe do pojave prve reči potrebno je nastaviti sa stimulacijom razvoja govora kako bi dete nadoknadilo sve ono što kasni u odnosu na uzrast.

Zašto pre prve reči mora prvo da se razvije pokazni gest?

 Kada govorimo o govoru i fazama koje čine rani razvoj komunikacije deteta, posebnu pažnju posvećujemo ekspresiji ili njegovom izražavanju: prvi zvukovi, prve reči, prve rečenice… Međutim, gestovi igraju veliku ulogu u razvoju govora i jezika. Oni su ti koji nam kazuju na koji način će se oni  razvijati.

Govor obuhvata impresivni govor (razumevanje onoga što je izrečeno) i ekspresivni govor (kada se rečima iskazuju potrebe, želje, mišljenje, namere,…). Da bi se ekspresivni govor razvio neophodan je impresivni govor tj. razumevanje govora. Onda kada dete razume govor stvorena je osnova da to što razume aktivno upotrebi u svom govoru. Ono što prethodi govoru (ono što je u stvari sama osnova) jeste iskustvo koje dete stiče senzomotornim i ranim psihomotornim aktivnostima.

Iako možda izgleda da namerna komunikacija počinje sa pojavom prve reči, komunikacija zapravo počinje mnogo pre toga. Dete se već sa par meseci osvrće i traži majku. Sazrevanjem motorike dete uočava da može svojim telom da postigne mnogo više nego ranije – željeni predmet sada može i da dohvati, umesto da ga samo gleda. Na ovaj način dete jasno komunicira bez reči. Deca često ponavljaju neku radnju (ponašanje) kako bi se odrasla osoba smejala ili komentarisala šta oni rade. Jedan od najranijih oblika gestova je pokazivanje.

Gestovi se kod dece javljaju pre prvih reči i podrazumevaju pokrete telom kojima se prenose određene poruke. Normalno se javljaju između desetog i dvanaestog meseca. Formiranje i upotreba pokaznog gesta vezano je za finu motoriku, vizuomotornu koordinaciju, auditivnu i vizuelnu pažnju. Da bi dete moglo da upotrebi pokazni gest neophodno je da se mišići šake diferenciraju (razlikuju) tako da dete može voljno da pokreće odnosno ispravi kažiprst. Pokaznim gestom dete izražava svoje potrebe i želje dok ne razvije govor na tom nivou da umesto njega  koristi reči da izrazi potrebu.

Svaki put kada vi kažete: ,,Vidi, evo je maca!,, i pokažete, dete se okrene i usmerava svoju pažnju. Pokazni gest je važan i za savladavanje telesne šeme. Prstom će pokazati gde mu je glava, oko, nos, a gde su usta. Što više bude pokazivalo različite delove tela i dodirivalo ih bolje će upoznati svoje telo, a to je bitno za dobru komunikaciju na najranijem uzrastu. Dobro razvijena motorika omogućava detetu pored ostalog i izvršavanje naloga, koje je znak razumevanja govora. Kada detetu date nalog: „Pokaži gde je tvoje oko?“, ono najpre mora razumeti šta tražite od njega, imati pojam o telesnoj šemi i delovima tela, ali i razvijen pokazni gest.

Govor je imitacija koja se automatizacijom ustaljuje u detetovom ponašanju, a njena složenost se razvija sazrevanjem deteta. Dakle, za razvoj govora je potrebna razvijena sposobnost imitacije. Imitacijom pokreta tela se stvaraju šeme kao osnova svesne namere – govora i jezika.

Poruka LEC Čabarkapa: „Kada izostane pojava pokaznog gesta potrebno je obratiti pažnju na tokove saznajnog, motornog razvoja i razvoja komunkacije.

Kod kašnjenja pojave pokaznog gesta izvesno je da će postojati i kašnjenje u razvoju govora, ali i fine motorike i vizuomotorne koordinacije. Osim toga, detetova sposobnost da sa nama komunicira biće ograničena. To važi i u obrnutoj situaciji, kada želimo da ukažemo na nešto bitno dete možda neće obratiti pažnju na naš prst jer ni ono samo ne koristi taj gest. Ukoliko primetite izostanak ili kašnjenje pokaznog gesta u odnosu na uzrasne norme potražite stručnu pomoć logopeda, reedukatora psihomotorike i psihologa.“

 

Svetski dan dobrote i ljubaznosti

Pomoću priče u slikama ćemo pokušati da vam objasnimo šta je dobrota i ljubaznosti. Danas, 13. novembra, se u mnogim zemljama obeležava Svetski dan dobrote i ljubaznosti.

Na prvoj slici su baka koja nosi korpu sa povrćem i unukin ranac i kaput i unuka koja ide pored nje i ne nosi ništa.

Na drugoj slici su baka i unuka srele devojčicu koja im je rekla da nije lepo to što baka sve sama nosi, a unuka ide pored nje i da nije lepo koristiti nečiju dobrotu i ljubaznost

Unuka se zahvalila devojčici i rekla joj da je u pravu i dalji put su nastavile tako što je ona nosila kaput i ranac, a baka je nosila korpu sa povrćem. Poruka priče je da ne treba da zloupotrebljavamo nečiju dobrotu i ljubaznost, a posebno ne naših baka i deka koji nas mnogi vole i čija snaga je slaba.

Ljubaznost i dobrota se razvijaju od malih nogu. Tome su nas naučili prvenstveno naši roditelji, a zatim vaspitači, učitelji, nastavnici, profesori, osobe iz naše bliže okoline. Našim prolaznicima i sagovornicima je znatno prijatnije kada smo ljubazni prema njima nego kada im odgovaramo drsko, kratko i bez upotrebe lepih reči. Ako smo mi dobri prema nekome i taj neko će biti dobar prema nama. Ako se ipak desi da od strane nekoga ne osetimo dobrotu, ne znači da treba da mu uzvratimo istom merom. Baš naprotiv! I taj neko ko nije dobar prema nama treba da ima model koji će mu pokazati kako izgleda dobrota.

Poruka LEC Čabarkapa na ovaj dan je: Ljubaznost je vrlina kojoj se učimo od detinjstva. Dete će najpre naučiti posmatrajući nas – ako smo mi ljubazni prema drugima i detetu, već vrlo rano u ponašanju deteta možemo primetiti to isto. Ljubaznost deci pomaže da ostvaruju toplije odnose i podstiče saradnju i međusobno pomaganje. Ona čini razvoj i učenje lakšim i lepšim.

DAN PROSVETNIH RADNIKA

Današnji dan, dan prosvetnih radnika ćemo posvetiti sećanju lepih, srećnih i bezbrižnih školskih naših dana. Svi se sećamo naših prvih koraka kada smo pošli u školu. Školske klupe, stolice, nasmejane učiteljice, prvih slova i brojeva….našeg odrastanja i našeg detinjstva. Nažalost moramo priznati da mi nismo odrastali uz tablete, telefone i strane crtane filmove i da su nam reči bile prvo na našem maternjem jeziku. Danas se sve promenilo i izmenilo… Došlo je neko novo doba, neko novo vreme i neke nove vrednosti.

Zato na današnji dan poruka Logopedskog centra Čabarkapa je: Kroz potočiće, šume, prve prolećne ljubičice i visibabe, prve stidljive poljubce, prvi šamar i prve batine zbog nestašluka, pesmice u bakinom krilu priča nam Desanka Maksimović  u svojoj pesmi.

Kada je poslednji trenutak kada roditelj treba da se zabrine za pojavu prve reči kod svog deteta?

Govorno-jezički problemi i sve kasnije progovaranje sve su češće teme među roditeljima. Činjenica je da su problemi sa progovaranjem sve češći, a o njima se toliko priča da su i roditelji čija se deca pravilno razvijaju, u blagoj panici i pomno slušaju svaki detetovu izgovorenu reč. Kako bi roditelji manje brinuli, ali i kako bi mogli da prate razvoj svog deteta i primete odstupanja, potrebno je prvo da znaju kako teče uredan govorno-jezički razvoj.

Prvo je važno da znamo da su za pravilan razvoj govora potrebne tri komponente: imitacija, pokret i pokazni gest.

Već onog trenutka kada se rodi, svojim prvim plačom nam pokazuje da je došlo na svet i tada počinje njegova neverbalna komunikacija. Da bi roditelj znao da li se dete pravilno razvija i da li njegov govorno-jezički razvoj teče uredno, on mora da bude upoznat sa dinamikom pravilnog razvoja govora koja teče ovako:

– od drugog do trećeg meseca očekujemo fazu gukanja;
– između petog i šestog meseca očekujemo fazu brbljanja;
– u dvanaestom mesecu očekujemo prvu funkcionalnu reč.

Funkcionalna reč uglavnom bude upućena osobi koja najviše vremena provodi sa bebom, što je obično majka. Dakle, majka je prva osoba koja može da primeti da li sa njenom bebom nešto nije u redu. Druga osoba koja može da vam kaže da se dete ne razvija očekivano je pedijatar, jer beba tokom prve godine ima redovne kontrolne preglede. Izostanak bilo koje faze, znači gukanja, brbljanja ili funkcionalne reči, to su u bebinom razvoju kritični periodi kada roditelj treba da odreaguje i da se javi stručnjaku.

Poslednji trenutak kada roditelj treba da se zabrine da se prva reč nije pojavila je osamnaesti mesec.
Ako dete nema nijednu reč, ako dete nema kontakt očima, ako dete nema pokazni gest, ako se dete ne okreće na poziv svog imena – to su sve prvi pokazatelji koji govore roditelju da mora da se javi logopedu koji će proceniti, dijagnostikovati dete i reći da li je detetu odmah potreban logopedski tretman ili samo može da se prati govorno-jezički i psihomotorni razvoj.

Razvojna disfazija je usporen govorno-jezički razvoj, kada dete ne razume govor odraslih, a njegov govor ne odgovara njegovom hronološkom i mentalnom uzrastu.
Dete sa razvojnom disfazijim ima oskudan govor, agramatičan rečnik, dete u svom izgovoru ima puno glasova koji su distorzovani, dete vrlo teško usvaja apstrakte pojmove, vrlo teško može da uradi dva ili tri naloga odjednom – znači potrebno mu je vreme da obradi informacije da bi moglo da izvrši nalog. Dete sa razvojnom disfazijom može da dostigne svoj kalendarski uzrast i da nadoknadi ono što je izgubljeno samo ako se, naravno, na vreme javi stručnjaku (logopedu) i započne logopedski tretman.

Više o tome kako se razvija govor, koji su kritični periodi, kako prepoznati najčešće poremećaje i koji su to poremećaji možete čuti u video snimku:

 

Svetski dan čistih ruku

Bolesti koje se mogu preneti prljavim rukama su žutica, razni virusni prolivi, dizenterija, amebna dizenterija, putnička dijareja.To su crevne bolesti, koje nastaju naglo, sa povišenom temperaturom, bolovima u stomaku, povraćanjem dijarejom. Lek tj. najbolji način zaštite od ovih oboljenja je redovno pranje ruku ,ne konzumiranje hrane koja nije sveža i vode koja nije za piće (česme, izvori, potoci).Ove navike se kod dece uče od malih nogu.

Najefikasniji način da se spreči širenje nekih zaraznih oboljenja je redovno pranje ruku.

Upravo na današnji dan, 15.10.2018., na svetski dan čistih ruku mi u Centru Čabarkapa Vam predstavljamo kako vodimo računa o čistoći i redovnom pranju ruku. Naša deca pre početka tretmana obavezno peru ruke.

Ruke moraju da se pravilno peru. Pored sapuna,vode i asepsola postoji pravilo kako se peru ruke.

Neka deca vole vodu i sapun, a nekima to ne prija. Da bi bili na nivou zadatka mi u Centru Čabarkapa pomažemo da deca na što lakši način nauče pravilno pranje ruku.

Šta sve možete pročitati u praktikumu „Da brbljam, da govorim, da učim“?

Praktikum „Da brbljam, da govorim, da učim” autorke logopeda dr sci Nataše D. Čabarkape je napisan na temeljima dugogodišnjeg iskustva i rada s decom s teškoćama u govorno-jezičkom, psihomotornom i socioemocionalnom razvoju. Knjiga je vođena idejom da pokriva nedoumice i pruža jasna očekivanja i smernice za rad i stimulaciju, praktično od rođenja deteta pa do školskih dana.

U uvodnom delu „Rani razvoj deteta (od rođenja do treće godine): kako da ga shvatim, pratim i stimulišem“ dat je detaljan prikaz osnovnih karakteristika toka psihomotornog, govorno-jezičkog i socioemocionalnog razvoja. Paralelno s tokom razvoja, opisuju se i konkretni načini stimulacije u skladu sa uzrastom.

U poglavlju „Izazovi predškolskog i ranog školskog perioda: najčešći problemi zbog kojih nam se roditelji obraćaju“ razmatraju se najčešći govorno-jezički poremećaji dece iz dugogodišnje prakse autorke. Opisi osnovnih karakteristika poremećaja dati su na način koji obezbeđuje razumevanje i čitaocima koji nisu iz logopedske struke, što je i bio autorkin cilj.

„Vežbe“ predstavljaju sledeće poglavlje u kojem se na jasan, precizan, konkretan i pragmatičan način čitaocima pruža niz aktivnosti, da kroz igru uče, stimulišu i koriguju različite aspekte dečjeg razvoja. Reč je o kreativnim i korisnim načinima vežbanja orijentacije u prostoru, ravnoteže, pojmova vremena i redosleda, percepcije, pažnje, grafomotorike, opštih verbalnih sposobnosti, savladavanja čitanja i pisanja i nošenja s nekim specifičnim školskim izazovima (kao što je pisanje sastava, mešanje slova pri pisanju itd.). Takođe su dati predlozi koje roditelji mogu obavljati u okviru svakodnevnih aktivnosti s decom (u kuhinji, na plaži, na snegu i sl.). Poglavlje sadrži i detaljne vežbe za pravilan izgovor svih glasova, s korisnim savetima i uputstvima.

Autorka zatim daje i prikaze deset primera kreativnih radionica na različite teme. Radionice su smišljene tako da integrišu podsticanje divergentnog mišljenja, pažnje, lepote usmenog izražavanja, likovnog izražavanja, manipulativnih sposobnosti (rad na finoj motorici), kao i vežbanje veština učenja i pamćenja. Dete istovremeno vežba poštovanje pravila ponašanja u okviru vršnjačke grupe, poštovanje različitosti u mišljenju i strpljenje u izražavanju svog mišljenja i uz to dobija podsticaj da nauči da traži i pruža pomoć vršnjacima u isto vreme. Radionice su sveobuhvatno i precizno opisane. Na kraju se nalazi i pregled inovativnih igrica koje su produkt autorkine prakse.

Praktikum “Da brbljam, da govorim, da učim” je knjiga koja može biti pouzdan saveznik roditeljima, pedijatrima, defektolozima (različitih profila), vaspitačima, učiteljima i nastavnicima. Ukoliko neko vama drag ulazi u svet roditeljstva ili je njegovo dete pred razvojnim izazovom, ovo je poklon na kom će vam biti dugo zahvalan. U pitanju je knjiga koja se dugi niz godina uzima sa police.

Ukoliko imate dodatnih pitanja u vezi praktikuma možete nas pozvati na sledeće brojeve telefona 0114253551 i 0668279797 ili pisati na sledeću mejl adresu

office@logoped-drcabarkapa.com

Leksikon za sve đake prvake i njihove roditelje

Svakog 1. septembra deca đaci prvaci polaze u školu. To je poseban dan za svako dete, ali i za roditelje. Vaša deca više nisu mala, već polako ulaze u svet „odraslih“. Tada se roditelji, a i đaci prvaci susreću sa mnogim pitanjima i nedoumicama. LEC Čabarkapa vam odgovara na neka od njih:

  • Ko su đaci prvaci? – To su deca koja su upisana u prvi razred osnovne škole u kojoj će da uče i da se druže sa svojim školskim drugovima.
  • Da li ću moći da se igram kada postanem đak prvak? – Naravno da ćeš moći. Ti si dalje dete samo što si sada i đak.
  • Roditelji đaka prvaka se pitaju šta je sve potrebno za školu? – Potreban je ranac, škloski pribor (pernica, olovka, gumica, rezač, bojice, flomasteri, lenjir i dr.), sveske, udžbenici.
  • Đaci prvaci se pitaju koje su njihove obaveze i kakva su njihova prava? – Njihova prava i obaveze su da idu u školu i da se obrazuju, da uče, da se druže, da vole i budu voljena.
  • Šta ću da radim prvi dan u školi? – Prvi dan u školi ćeš prisustvovati priredbi i prozivci đaka prvaka. Upoznaćeš svoju učiteljicu i školske drugove.
  • Da li se prvi dan polaska u školu slavi kod kuće? – Dan kada postaješ đak je veoma važan kako za tebe tako i za tvoju porodicu. Oni će se potruditi da ti taj dan bude lep i veseo.
  • Zašto me u školi uči učitelj (učiteljica)? – U školi te uči učitelj (učiteljica) zato što je to njihovo zanimanje i oni su išli na fakultet da bi mogli da uče decu.
  • Zašto je učiteljica ponekad stroga? – Učiteljice ne brinu samo o tome da li ćeš da naučiš nešto. Brinu i o bezbednosti učenika i znaju da se deca iz nestašluka mogu povrediti. Ako ne učimo i ne slušamo na času ne možemo da završimo školu. Učiteljica ponekad reaguje strogo da bi je đaci slušali. To ne znači da ih ona ne voli.
  • Zašto zvono zvoni na početku i na kraju časa? – Svaki čas ima svoje vreme trajanja kada učitelji i učenici uče i rade, ali im je neophodno i da se odmore. Zbog toga postoje odmori između časova.
  • Smem li da napustim čas da bih išao u toalet? – Trudi se da ideš u toalet na odmoru, ali ako osećaš potrebu da ideš u toku časa moraš da se javiš učiteljici i da je zamoliš da ideš.
  • Šta sve možemo da radimo na odmoru? – Đaci se na odmoru igraju raznih igara, druže se, pričaju, smeju se, jedu užinu i idu u toalet.
  • Da li je tačno da je matematika najteži predmet u školi? – To nije tačno! Matematika nije bauk. Ako pažljivo slušaš na času i redovno učiš i vežbaš matematika neće biti teška, već će biti zanimljiva.
  • Mogu li imati problem na časovima muzičke kulture, ako ne umem lepo da pevam? – Sve može da se savlada ako se trudiš. Na časovima muzičke kulture, pored pevanja, slušamo i muziku, upoznajemo instrumente, učimo note.
  • Zašto moram i kod kuće da učim? – U školi učiš uz pomoć učiteljice, ali je potrebno da obnoviš to što si naučio. Zbog toga moraš da učiš i kod kuće.
  • Kada je najbolje vreme da pakujem knjige u ranac za sledeći radni dan u školi? – Najbolje je da po rasporedu časova pakuješ knjige u ranac kada uradiš domaći zadatak i obnoviš ono što si učio u školi.
  • Da li moram da radim domaći zadatak i učim kada sam bolestan i ne idem u školu? – Kada si bolestan moraš da ležiš kod kuće i piješ lekove. Kada imaš temperaturu nije dobro da radiš domaći. Svakako te obaveze te čekaju i moraš da ih završiš.
  • Da li smem da prećutim roditeljima ako nešto nisam dobro uradio u školi ili ako sam napravio nestašluk u školi? – Veoma je važno da kažeš roditeljima kada se nešto desi u školi. Na taj način roditelji stiču poverenje u tebe.
  • Smem li da pomognem drugu na času ako nešto ne zna? – Uvek je lepo da pomogneš drugu, ali ne i da mu šapućeš.
  • Kako da se ponašam prema drugu koji drugačije izgleda ili se drugačije ponaša? – U svaku školu idu i deca koja imaju određene probleme u ponašanju i drugačije izgledaju. To ne znači da su ona manje vredna od druge dece i da treba da ih ismevamo, zadirkujemo ili žalimo.
  • Pošto sam levoruk, da li je potrebno da počnem da pišem desnom rukom? – To nije potrebno. Najbolje je da pišeš onom rukom kojom ti je lakše.
  • Kako da se ponašam ako se u školi upiškim ili isprljam, a da mi se ne smeju drugovi? – To može svakome da se dogodi i važno je da se obratiš učiteljici, a ona će da ti pomogne.
  • Zašto moram da čitam knjige kada mi je to dosadno? – Niko ne voli da radi nešto što mu je dosadno. Ali čitanje knjiga ne mora da bude dosadno. Čitanjem bogatiš svoj rečnik.
  • Da li ću biti bolji čovek kada završim školu? – Škola ne utiče na to da neko bude dobar ili loš čovek, ali nas uči pravilima ponašanja, obrazuje nas i sprema za život koji nas čeka kada odrastemo.

Kako kažu „Škola je učiteljica života“. Uči te pisanju, čitanju, računanju, obavezama, tvojim pravima, da deliš, družiš se, upoznaješ nove drugare, a sa nekima ostvariš druženje za ceo život.

Poruka LEC Čabarkapa: „U svakom pogledu ćeš naučiti u školi mnoge životne primere i situacije koje će ti pomoći da budeš bolji dečak, drug, momak, lekar, advokat i čovek.“

Izvor „Vodič za đaka prvaka“, autor Goran Marković, izdavač Pčelica, Čačak 2017.god.

Da li je pata ili bata, blaka ili dlaka, sveklo ili svetlo?

Oko trećeg meseca beba počinje da se igra vokalnim organima (guče smenjujući samoglasnike i suglasnike), tada se javlja prvo udvostručavanje slogova (“ba”, “pa”, “ta”,…), preteča glasova iz grupe ploziva. Osobine ovih glasova u ovom periodu se razlikuju od kvaliteta onih koje izgovaraju odrasli zbog nedovoljne zrelosti govornog aparata deteta i nedovoljne razvijenosti slušne osetljivosti za finese u glasovima (auditivna diskriminacija glasova).

Plozivi su oni glasovi koji u fazi izgovora imaju pregradu vazdušnoj struji, dakle kod čijeg izgovora artikulatori (organi koji učestvuju u izgovoru) u jednom trenutku naprave pregradu vazdušnoj struji, pa se pod pritiskom vazduha otvaraju i nastaje “eksplozivni” zvuk tih glasova. Grupu ploziva čine glasovi P, B, T, D, K i G.

P i B nazivamo još i usnenim plozivima zato što u izgovoru ovih glasova aktivno učestvuju usne i meko nepce (ono zatvara prolaz vazduha kroz nos). Pod pritiskom vazduha usne se naglo otvore i dolazi do zvuka.

Dentalni plozivi T i D nastaju tako što se vrh jezika se u trenutku akrtikulacije ovih glasova priljubi uz gornje sekutiće i alveole (deo nepca iza gornjih zuba), dok se bočne ivice naslanjaju na gornje kutnjake.

Kod izgovora glasova K i G (velarni plozivi) usta se umereno otvaraju, meko nepce se podiže, vrh jezika se povlači u unutrašnjost usta iza donjih sekutića, a zadnji deo jezika se uzdiže i sa mekim i zadnjim tvrdim nepcem stvara prepreku vazdušnoj struji. U trenutku izgovora zadnji deo jezika se naglo spusti i time uklanja prepreku vazdušnoj struji, tada se ceo jezik pomera napred.

U našim prethodnim blogovima pisali smo o tome da postoji određen redosled u usvajanju glasova. Pojedine grupe glasova odnosno pojedni glasovi prethode drugima, i njihov pravilan razvoj uslovljava izgovor ostalih glasova koji po razvojnim normama slede nakon njih. Na primer: usneni plozivi P i B u kombinaciji sa nazalom M su osnova za  kasniji izgovor glasova F i V; plozivi T i D u kombinaciji sa nazalom N pomažu stvaranju glasova S, Z, C, Š, Ž, Č, Ć, Dž i Đ; dok se za glasove K i G po nastanku i mestu izgovora vezuje samo glas H. Iz toga razloga se ne sme prelaziti na korekciju izgovora nekog glasa dok se njegov “prethodnik” ne usvoji.

Poremećaj artikulacije ploziva:

– betacizam (nepravilan izgovor glasa B)

– tetacizam (nepravilan izgovor glasa T)

– deltacizam (nepravilan izgovor glasa D)

– kapacizam (nepravilan izgovor glasa K)

– gamacizam (nepravilan izgovor glasa G)

– tetizam – glasovi S, C, Š, Č, Ć i K zamenjuju se sa glasom T, a glasovi Z, Ž, Dž, Đ i G sa glasom D. Ovaj poremećaj izgovora relativno redak i sreće se na uzrastu do 4. godine života.

Nepravilan izgovor ovih glasova ni u kom uzrastu sa ne smatra razvojnim odstupanjem, već poremećajem izgovora koji je potrebno ispraviti.

Odvedite dete logopedu, nepravilan izgovor glasova nije nešto na šta treba gledati kao na karakternu osobinu neke osobe, poput boje očiju, visine.

Da bismo mogli pravilno da govorimo, važno je da mišići jezika, usana i lica mogu da podrže pokrete koji su nam potrebni za izgovor glasova, potrebna nam je razvijena oralna praksija. Vežbajte sa svojim detetom, stimulišite ga kroz razne vokalne igre, sličice, reči, pesmice.

Kako da vežbate sa detetom, koje vežbe oralne praksije treba da radite sa detetom, koje pesmice i priče da pričate sa detetom kako bi automatizovalo nevedene glasove možete pročitati u praktikumu „Da brbljam, da govorim, da učim“ autora Dr Nataše D. Čabarkape. U praktikumu možete pročitati i zašto je bitna pravilna artikulacija glasova, kako nepravilan izgovor glasova može da utiče na pisanje i čitanje.

Nedoumice u vezi detetovim govorno-jezičkim, psihomotornim i socioemocionalnim razvojem

Svaki roditelj ima nedoumice u vezi sa detetovoim govorno-jezičkim, psihomotornim i socioemocionalnim razvojema. Ukoliko dete ne progovori na vreme i potrebna je govorno-jezička stimulacija potrebno je raditi na razumevanju naloga koji se očekuju za detetov uzrast, pokaznom gestu i progovaranju. Govorna stimulacija se radi tako što se dete stimuliše da pravilno izgovara (peva vokale) kroz onomatopeju.Read More