Naša adresa
Dimitrija Tucovića 18
Pozovi nas
066.827.9797
Pošalji nam poruku
office@logoped-drcabarkapa.com
Radno vreme
Pon - Petak: 10AM - 6PM

Večita polemika između stručnjaka (filologa, nastavnika i logopeda): Kada je pravo vreme za učenje stranog jezika?

                                                                         Strani jezik: kada, koliko i kako?

 

Danas, kada je prisutna velika kulturna raznolikost i kada se nameće potreba za razumevanjem i govorenjem što više jezika, roditelji se često pitaju kada je pravo vreme za početak učenja stranog jezika i na šta treba da obrate pažnju u ovom procesu.

 Treba napraviti razliku između učenja stranog jezika koje je plansko, strukturisano i vođeno od strane nastavnika ili predavača i učenja koje se odvija spontano, kada su sadržaji kojima je dete izloženo neorganizovani, slabije kontrolisani i upitnog kvaliteta. Druga vrsta učenja je češća i može imati i dobre i loše strane. Dobro je to što dete razvija sluh i za drugi jezik, više obraća pažnju na njega, interesuje se za značnje reči i njihov prevod sa maternjeg i počinje da razume po nešto, uz učenje izgovora. O ovoj situaciji govorimo kada je dete usvojilo maternji jezik, a strani jezik uči kasnije (nakon 7.godine). Sedma godina predstavlja period do kada se smatra da dete usvaja celokupnu bazu govora i jezika, koju polaskom u školu nadograđuje. Loše je to što deca vrlo često bivaju izložena sadržajima stranog jezika pre prvog rođendana i navedeni sadržaji nisu usklađeni sa trenutnim potrebama deteta, a to je jasan govorno-jezički model potreban za učenje maternjeg jezika. Neretko dete počne da govori na stranom jeziku (najčešće engleskom), preuzme melodiju stranog jezika, i izgovor glasova bude distorzovan (izobličen, umekšan). Dodatno, dete se navikne na pogrešan izgovor glasova (npr.englesko meko (vibracija izostaje) „r“ umesto srpskog tvrdog (vibratornog) „r“) i na potpuno drugačiju poziciju govornih organa pri izgovoru, kada je potreban ozbiljan rad da bi se postigle korekcije.

Zadatak filologa i nastavnika jeste da na stručan i medodološki ispravan način pomognu deci u učenju stranog jezika. Ovakav rad se najčešće obavlja u strukturisanim uslovima gde sam proces učenja prati i prilagođava detetu.

Zadatak logopeda jeste praćenje celokupnog govorno-jezičkog razvoja, njegova procena i otkrivanje eventualnih odstupanja, kao i rad na unapređenju ovih sposobnosti i otklanjanju kašnjenja.

Šta dete treba da usvoji pre početka učenja stranog jezika?

Svakako, pre početka učenja stranog jezika, potrebno je da dete ovlada maternjim jezikom. Da biste bili sigurni da učenje novog jezika neće poremetiti bazu maternjeg, već je nadograditi, neophodno je da logoped uradi procenu govorno-jezičkih sposobnosti. Deca koja zamenjuju (supstituišu) glasove, izostavljaju, umekšavaju, obezvučavaju ili/i iz bilo kog razloga kasne u govorno-jezičkom razvoju mogu da imaju takva odstupanja i u izgovoru i na stranom jeziku. Dete je spremno za učenje novog jezika tek kada logoped ukaže na kašnjenje koje dete ima i kada se kroz kontinuirani logopedski tretman otklone posledice zaostajanja za vršnjacima.  Kada govorimo o kašnjenju u razvoju govora i jezika posmatramo nivo govora – produkcije i artikulacije i nivo jezika- fond reči, kreiranje značenja pojmova, kvalitet rečeničnog iskaza i upotreba jezika u socijalnom kontekstu.

Bitno je reći da svake godine sve veći broj dece kasni u progovaranju. Često se desi da se pojave prve reči oko prve godine, ali je fond reči vrlo oskudan za uzrast ili izostaje formiranje rečenice. Ozbiljnije kašnjenje je kada i početne faze gukanja i brljanja kasne ili su slabijeg kvaliteta, a progovaranje u potpunosti izostaje. Osim što uočavamo znatan porast teškoća u progovaranju, sve veći broj dece kasni u razvoju neverbalne komunikacije (upotreba gestova, mimike i facijalne ekspresije i „čitanje“ ovih signala) bez koje se ne može razviti verbalna komunikacija.

Baza maternjeg jezika mora biti čvrsto utemeljena, kako bi izgradnja onoga što tek dolazi bila stabilna i kvalitetna. Učenje stranog jezika na mlađem uzrastu počinje kroz igru i nesvesno usvajanje. Potrebno je voditi računa o važnosti postupnog učenja na isti način na koji teče govorno jezički razvoj i savladavanje maternjeg jezika.

Na ranijem uzrastu, deca uče jezik spontano, tako što oponašaju model koji ih uči. Najbolji rezultati su postignuti kada se učenje odvija u prirodnoj sredini, a ponuđeni model je ispravan i podsticajan. Usvajanje novog je uspešnije kad se odvija kroz igru, pevanje, glumu ili imitaciju. Na kasnijem uzrastu, jezik se uči svesno i tada je moguće, osim melodije jezika, reči i fraza, učiti i gramatička pravila. Rano učenje stranog jezika pruža niz pozitivnih uticaja na razvoj deteta, pod uslovom da je govorno-jezički razvoj uredan. Neka istraživanja govore u prilog tome da deca koja su rano počela sa učenjem stranog jezika, lakše usvajaju gradivo iz ostalih predmeta. Pretpostavka je da takva vrsta iskustva, uz to, pospešuje i komunikaciju, snalažljivost u izražavanju i razumevanju jezika. Takođe, rano savladavanje maternjeg jezika i učenje stranog jezika od malih nogu, stvara osnovu za lakše učenje drugih stranih jezika.

 

Dakle, ako logoped proceni da je govorno-jezički razvoj uredan i da ne postoje prepreke, možete svoje dete uključiti u neki od programa za učenje stranog jezika.

 

Nađi pojam za čas i pusti glas

U radu sa decom uvek je bitno da materijal i aktivnosti koje koristimo budu raznoliki. U našem centru se trudimo da svaku aktivnost prilagodimo detetovim potrebama, kako bi postigli što bolje rezultate.

Predstavljamo vam aktivnost pomoću koje stimulišemo dete da pravilno izgovara prve reči. Kroz ovu aktivnost takođe stimulišemo i ostale aspekte pravilnog govorno-jezičkog razvoja, kao i pažnju, razumevanje, motoriku…

Zadatak deteta je da na nalog uzme odgovarajući imenovani pojam i da ga pronađe na kutiji i tu da zabode štapić sa sličicom datog pojma. Ukoliko dete ne govori, stimulišemo ga da izgovara samo vokale uz odgovarajući pojam (avion- „aaaa“), a možemo i da postavimo pitanje „šta je to“.  Ako dete produkuje vokale ili slogove, zadatak deteta treba da bude oponašanje ili onomatopeja izabranih pojmova, npr. kuca laje „av-av“, ovca kaže „beee“ i sl. Važno je pratiti redosled usvajanja glasova i pravilno ga stimulisati, što znači da treba početi sa vokalima, zatim vežbati onomatopeju, pa tek onda tražiti od deteta da izgovori reč koja se odnosi na pojam (kuca, lopta…)

Kroz ovu aktivnost, osim govorno-jezičke stimulacije, produžavamo pažnju deteta, razvijamo slušne sposobnosti, učimo ga da prepoznaje odgovarajuće pojmove, da vežba kontrolu impulsivnosti (kroz naloge „hajde prvo ja, pa sada ti…“), unapređujemo vizuelno pretraživanje (da pronađe zadati pojam i stavi ga na odgovarajuće mesto), poboljšavamo koordinaciju oko-ruka i finu motoriku (hvat), pokazni gest… Za bolje vizuelno pretraživanje možete promeniti podlogu iz svetle u tamnu jer veći kontrast između boja pomaže vizuelnoj diskriminaciji.

Daj, dođi, donesi, pokaži

Osnovni nalozi koji se deci zadaju- daj, dođi, donesi, pokaži od krucijalne su važnosti za dečje razumevanje i progovaranje.
Deca svoja prva iskustva stiču kroz pokret. Roditelji igraju važnu ulogu u usmeravanju i davanju značaja tim iskustvima.

Svaki pokret koji teži cilju treba ispratiti rečima i dati mu verbalno značenje, npr: ukoliko dete poseže za igračkom treba mu se obratiti pitanjem „Želiš li ovu igračku?“. Ako dete ne može odgovoriti verbalno njegov pokret, osmeh ili glasanje predstavljaju temelje buduće socijalne razmene, odnosno budućih pravilnih obrazaca komunikacije. Na njegov pokret ili gest odgovorite „Evo“. Na ovaj način dete povezuje akcije sa značenjem tih pokreta. Na isti način kod deteta podstičete stvaranje predstava o pojmovima i akcijama koje ih prate. Kada detetu kažemo „daj“ da bi nam nešto dodalo, ili ukoliko dte nešto želi da to traži od nas gestom za „daj“ a zatim i rečima.
Ovi pokreti i reči se ustaljuju ponavljanjem i pozitivnim potkrepljenjem.
Dete najviše uči imitacijom tako da Vi budite model tako što ćete savijanjem prstiju šake detetu pokazati da to nosi isto značenje kao reč „daj“.

Povezivanjem reči sa radnjom razvijamo razumevanje. Kada dete razume ono može tu reč adekvatno i da upotrebi, što i jeste krajnji cilj komunikacije.
Kako bi dobili od deteta pokaži, dođi, donesi, možete da ispratite detetovu igru i da tražite da vam pokaže predmet njegovog interesovanja, da dođe do vas i da vam donese. Na taj način dobijate kompletiranu akciju koja ima velikog značaja za motorno planiranje i komunikaciju gestom i rečima.

Logopedska aktivnost za rad na razumevanju

Sada ćemo predstaviti jednu od početnih aktivnosti za razvoj razumevanja kod dece nižeg uzrasta.
Kroz ovu aktivnost vežbamo razumevanje naloga „pokaži“, „uzmi“, „daj“, „stavi tu“, kao i razumevanje imenovanog pojma- bata, auto, konj… Za decu mlađeg uzrasta (2-3 godine) pravimo materijal za rad tako da su pojmovi (slike) veći, pregledni i jasni i koristimo manji broj elemenata (3-4 slike).

Kasnije povećavamo broj elemenata kako razumevanje i usmerenost pažnje rastu. Materijal je interaktivnog karaktera – dete može da odlepi, a zatim na nalog da zalepi tamo gde je pokazano.
Na nalog „pokaži“ očekujemo da dete kažiprstom pokaže traženi pojam tj. koristi pokazni gest. Ova aktivnost angažuje i vizuelnu pažnju i vizuelno pretraživanje, kao i koordinaciju oko-ruka.

Igru možete proširiti tako što ćete zadavati naloge Vi detetu, pa dete Vama. Tako ćete raditi na vežbanju naizmeničnosti, upotrebi i razumevanju ličnih zamenica „ja“ i „ti“ i čekanju reda, što je bitno za razvoj celokupne komunikacije, a posebno govora.

Da li me moje dete razume?

Da li Vam se dešava da Vaše dete ne reaguje na jednostavne naloge, imate utisak da Vas ne razume ili da Vas razume pogrešno?

Npr. „daj mi loptu“, “da li si žedan?“ , „gde ti je oko“, „donesi patike“, „ko je došao?“… Ovakve naloge dete od nepune dve godine već treba da razume i izvršava.

Razumevanje verbalne poruke tj.govora je važan segment govorno-jezičkog razvoja svakog deteta. Deca su od rođenja izložena i neprestano stimulisana različitim verbalnim sadržajima. Oni slušaju i obrađuju različite poruke, posmatraju i tako uče po modelu, ali i kroz neposredno iskustvo doživljavajući različite situacije gde svim svojim čulima otkrivaju svet oko sebe i tako bogate mozaik razvoja složenih govorno-jezičkih funkcija.

Kod neke dece prisutno je kašnjenje u razvoju govora i na nivou razumevanja i na nivou uporebe (produkcije ). Dete ne govori ili govori nedovoljno za uzrast (npr. na uzrastu od dve godine koristi manje od 300 reči). Kada je razumevanje govora nedovoljno za uzrast, tome se poklanja posebna pažnja u tretmanu. Da bi pasivni rečnik (tj.ono što dete razume) postalo deo aktivnog rečnika, odnosno da bi dete počelo da koristi reč u svakodnevnoj komunikaciji, potrebno je dosta usmerene stimulacije. Svaki rad na unapređenju govorno-jezičkih sposobnosti počinje radom na razumevanju.

U našem centru rad na razvoju razumevanja sprovodi se timski, kroz multidisciplinarni pristup, u radu sa logopedom, reedukatorom psihomotorike, senzornim integratorom i psihologom (zavisno od potreba svakog deteta pojedinačno).

Rad na razumevanju govora počinjemo usmeravanjem na osobu koja govori i produžavanjem slušne pažnje. U našem centru, na logopedskom tretmanu, koristimo Behringer aparat za auditivnu stimulaciju u ove svrhe.

U našim narednim blogovima predstavićemo aktivnosti za podsticaj razumevanja.

 

Kocka neka pokaže koji vokal da kažem

Predstavljamo vam edukativni materijal, koji smo u LEC Čabarkapa osmislili u svrhu definisanja vokala, kao jednog od važnih činilaca neophodnih za progovaranje.
U srpskom jeziku razlikujemo pet vokala: A,E,I,O,U. Za potrebe ove aktivnosti koristili smo različite sličice ( ose, konja, bebe, aviona, voza) koje simbolizuju vokale. Dete ima zadatak da baci kocku i da dobijenu sličicu uzme, a zatim imitira vokale. Na primer, pitamo dete ” Kako leti avion ?”- dete treba da se glasa vokalom, kako bi imitirao let aviona- avion leti “A-A-A”; osa leti “O-O-O” i slično.
Možete zakačiti štipaljkom jednu ili više slika na neki kanap ili mesto gde sušite veš. Pokrećite sliku uz dugi izgovor vokala. Na ovaj način vežbate slušnu pažnju, vokalnu produkciju, vizuo-motornu koordinaciju i finu motoriku.
Kada dete počne pravilno da izgovara vokale, slike možete koristite za onomatopeju i tako pomoći detetu da formira prve reči. Kasnije možete osmisliti i pričati priče, uz upotrebu različitih slika, postavljati detetu razna pitanja, poput onih: “Gde je konj?”, “ Kako njišti konj?” i slično.

Kako roditelji „koče“ svoju decu u progovaranju

Progovaranje je vrlo delikatan proces na koji treba obratiti punu pažnju. Prva reč koju dete upotrebljava sa smislom, obično se javlja oko 12.meseca deteta. Da bi dete progovorilo, potrebno je da ovlada raznim veštinama i stekne neophodno iskustvo.

Aspekt progovaranja možemo posmtarati kroz prizmu motorike, saznanja (iskustva), razumevanja i emocija.

Dakle, mora da postoji određena motorna zrelost govornih organa, pri čemu mislimo na sposobnost deteta da usnama, jezikom i nepcima izvodi odgovarajuće pokrete, uz prikladno disanje. Iskustvena strana govora se odnosi na dečiju izloženost govoru, na opažanje zvukova i melodije i ritma govora, slušanje reči, rečenica i dijaloga i posmatranje sagovornika (mimike, gestova, facijalne ekspresije, smena sagovornika u dijalogu). Da bi dete prikladno upotrebilo reč u svome izražavanju, neophodno je da je pre toga razume, odnosno da se ona nalazi u njegovom pasivnom rečniku.

Emocije u potpunosti prožimaju čin govora: dete govori onda kada je motivisano da nešto saopšti, češće govori ako oseća da je sigurno i bezbedno, oseća emocije drugih kroz melodiju govora i svoje saopštava na taj način.

Često zanemarimo neki od ovih faktora ili nenamerno pravimo greške koje deci otežavaju progovaranje.

Najčešće greške koje činimo I time ometamo dečiji razvoj su:

  • Produženo koristimo dudu i cuclu, dajemo im pasiranu hranu ili ih hranimo. Kada dete dugo drži dudu u ustima, jezik i usne su pasivne, a pokreti govornih organa nedovoljno zreli. Ako dete koristi flašu sa cuclom onda kada bi trebalo da pređe na upotrebu čaše, ostaje uskraćeno za vizuo-motorno iskustvo i mogućnost odmeravanja pokreta. Jedenjem pasirane hrane (posle prve godine), jezik, usne i zubi bivaju minimalno angažovani i samim tim mišići lica potrebni za govor nisu dovoljno spretni za precizne pokrete. Kada hranimo dete, umesto da ono jede samo, onemogućavamo razvoj fine motorike potrebne za govor.

  • Tepamo i obraćamo se detetu umekšanim govorom- moramo biti dobar model za izgovor, jer nas dete sluša i ponavlja ono što čuje. Ne možemo očekivati da dete pravilno izgovara glasove, ako je model po kome uči pogrešan.

  • Retko pričamo sa decom- u nedostatku vremena kada samo želimo da završimo neku obavezu, zaboravimo da propratimo govorom aktivnost, a to je sjajna prilika za učenje kroz iskustvo. Npr. kada obuvamo dete govorimo: „daj mi nogu, evo cipele, obuvamo se i idemo napolje, u park“.

  • Dajemo deci telefone, tablete ili ih stavljamo pred televizor da bismo mogli da završimo neku obavezu po kući, odmorimo ili da bi dete pojelo svoj obrok. Prekomerna upotreba tehnologije na ranom uzrastu izlaže dete mnoštvu informacija koje ne razume, a komunikacija je jednosmerna (televizor, tablet i telefon nisu sagovornici), dete upija sadržaje i na zvučnu stimulaciju ne mora da odgovori, pa zato kasnije ima problem da učestvuje u razgovoru. Osim toga, melodije govora u crtanim filmovima su uglavnom neprirodne i nekarakteristične za spontanu komunikaciju, pa dete usvaja pogrešan obrazac; boje su jarke, a slike se brzo smenjuju, što je intenzivan stimulus za dečiji nervni sistem. Kada su sadržaji na stranom jeziku, može biti otežano razumevanje na maternjem jeziku, a artikulacija izmenjena (umekšani glasovi ili njihov izostanak).

 

  • Zapostavljamo značaj muzike i ritma- beba prvo prepoznaje i reaguje na melodiju, a na starijem uzrastu na sadržaj govora. Takođe, melodija se obrađuje u desnoj hemisferi, a sadržaj u levoj. Pevanjem pesmica i pokretanjem bebinih nogu i ruku u ritmu muzike, aktivira se mozak i sprema za govor.

  • Odgovara nam da dete bude mirno i tiho- lakše nam je da dete sedi i gleda nešto, nego da trči i „galami“. Kretanje je hrana za mozak i sve što dete nauči kroz pokret biva kvalitetnije usvojeno. Pokreti govornih organa spadaju u finu motoriku, a upotreba ruku i sazrevanje mišića šake deluje podsticajno na razvoj govora. Dodatno, moramo dozvoliti detetu da samo izvodi sve aktivnosti koje može (da ne radimo umesto njega), jer se na taj način podržava pravilan razvoj deteta.

  • Često vodimo decu u prostore sa visokim nivoom buke poput igraonica i tržnih centara- mozak deteta čini napor da bi razlikovao govor od okolne buke, zbog čega deca mogu biti razdražljiva, impulsivna, slabije pažnje i lakše se umaraju.

  • Kada se obraćamo deci ne održavamo kontakt pogledom-tako ih lišavamo važnih neverbalnih informacija koje pomažu u razumevanju.

  • Izražavamo se kao da su odrasli- dete jeste „mali čovek“, ali je potrebno da naše obraćanje prilagodimo, a to znači govorimo sporije, naglasimo bitne reči i biramo jednostavnije pojmove u skladu sa uzrastom. Vremenom ćemo koristiti složenije rečenice, davati više informacija u jednom iskazu i uvoditi nove pojmove.

  • Pretpostavljamo da dete zna na šta mislimo ili o čemu pričamo- tražimo od deteta da bude „dobro“ ili da se „lepo ponaša“, ali mu pre toga nismo objasnili šta pod time mislimo. Primera radi: „Kada odemo u goste, ponašaj se lepo, slušaj druge kada pričaju, deli igračke, pokupi ih kada završiš i čekaj svoj red“. Dobro je da vam dete ponovi svojim rečima da biste bili sigurni da je zaista razumelo.

  • Zaboravimo da čitamo deci knjige- priče i pesme bogate fond reči, podstiču maštu i razvoj pažnje i pamćenja.

  • U želji da deci pružimo što više, rano ih uključujemo u učenje stranog jezika- iako jeste dobro da deca uče strani jezik, moramo da naglasimo da je bitnije da se formira baza maternjeg jezika, jer to je osnova za sve. Kada je dete razvilo govor na maternjem jeziku, vrlo lako i sa velikom uspehom može da nauči i drugi jezik. S druge strane, ako od prve godine sluša više jezika, teže će mu biti da raspozna karakteristike svog jezika i to primeni u govoru.

  • Odgovaramo na potrebe deteta i pre nego što ono ima priliku da traži – dobro je da pustimo dete da pokaže željeni predmet, traži gestom ili kaže „daj“.

  • Kupujemo previše igračaka- Kada ima previše igračaka, dete ne može ni na jednoj da zadrži pažnju dovoljno dugo, a pažnja je bitna za progovaranje. Treba napomenuti i da razvoju pogoduju jednostavnije igračke, koje traže neku aktivnost od deteta (da uoči, premesti, prespe, poveže, ubaci, pokrene, složi)

  • Komunikacija je ispunjena negativnim emocijama- dete oseća sve i reaguje na naš stres, čak i kada mislimo da nije tako. Neverbalna komunikacija prethodi razvoju govora i njegova je osnova i zato treba da obratimo pažnju na našu melodiju, mimiku, gestove i položaj tela i tako prenesemo značenje obojeno pozitivnim emocijama.

Svrha ovog teksta je da skrenemo pažnju na česte greške koje pravimo, a koje se mogu nepovoljno odraziti na pravilan govorno-jezički razvoj.

Dete je sposobno da kompenzuje (nadomesti) deo iskustva koji mu nedostaje, ali ukoliko je više aspekata pogođeno, to im može predstavljati značajan problem.

Ako uočite da postoje teškoće u učenju i savladavanju govora, obratite se stručnjaku, odnosno logopedu.

U logopedskom centru Čabarkapa radimo na progovaranju dece oslanjajući se na multidisciplinaran pristup (uključujemo logopeda, psihologa i reedukatora psihmotorike, a po potrebi i senzornog intregratora). U radu koristimo Behringer aparat za auditivnu stimulaciju, igricu „Pokaži i kaži“ za razvoj govornih i jezičkih veština i praktikum „Da brbljam, da govorim, da učim“ gde možete pronaći aktivnosti za celokupnu stimulaciju deteta.

Poremećaji komunikacije kod traumatskih oštećenja mozga

Poštovane kolege,

U L.E.C Čabarkapa pored rada sa decom, dodatnih edukacija trudimo se da uvek budemo upoznati sa novom literaturom u našoj oblasti i to rado delimo sa Vama.
Nedavno je izašla knjiga „
Poremećaji komunikacije kod traumatskih oštećenja mozga“, drugo dopunjeno izdanje, autora prof. dr Mileta Vukovića, redovnog profesora Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju Univerziteta u Beogradu. Knjiga se zasniva na vlastitim empirijskim podacima do kojih je autor došao dugogodišnjim angažovanjem u oblasti jezičkog i kognitivnog funkcionisanja osoba sa trumatskim povredama mozga, i pažljivom odabiru naučne i stručne literature.

U knjizi su prikazani tipovi traumatskih oštećenja mozga i njihov uticaj na govorno, jezičko, kognitivno i komunikaciono funkcionisanje dece i odraslih. Opisani su oblici ispoljavanja jezičkih poremećaja u formi afazije i neafazičkih poremećaja jezika, zatim poremećaji govora po tipu dizartrije, apraksija govora i mutizma. Posebno su prikazani poremećaji pažnje, pamćenja, mišljenja i egzekutivnih funkcija i povezanost ovih poremećaja sa oštećenjem jezičkih sposobnosti. Takođe su prikazane metode procene i tretmana jezičkih, kognitivnih i komunikacionih poremećaja kod dece i odraslih. Kako su traumatske povrede mozga često praćene poremećajima gutanja, prof. Vuković nas upoznaje sa simptomima i tipovima disfagije, uz prikaz dijagnostike i metoda tretmana.

Na kraju su prikazani eklantantni slučajevi s traumatskom povredom mozga, sa rezultatima neuropsihološkog testiranja, profilom jezičkog i kognitivnog poremećaja i dinamikom oporavka.

U Prilogu su dati testovi za kliničku procenu, jezičkog, govornog i kognitivnog funkcinisnaja pacijenata.

Cilj i želja autora je da čitaocima što više približi oblast poremećaja govora, jezika i kognicije traumatske etiologije i da doprinese boljem razumevanju povezanosti jezičkih poremećaja sa oštećenjem drugih kognitivnih funkcija. Takođe, prof. Vuković je nastojao da istakne uticaj jezičkih, govornih i kognitivnih poremećaja na obavljanje svakodnevnih životnih aktivnosti.
Knjiga je namenjena studentima logopedije i formiranim stručnjacima koji se bave dijagnostikom i tretmanom govornih i jezičkih poremećaja. Međutim, po svom sadržaju i načinu prezentacije materije, ova knjiga može da koristi i studentima specijalne edukacije i rehabilitacije, medicine, psihologije, lingivstike, kao i svima onima koji se bave govorom, jezikom, komunikacijom i rehabilitacijom osoba sa traumatskim povredama mozga.

Od pokreta, preko gesta, do reči

Prve reči se javljaju kao kruna iskustva koje je dete sticalo, još u maminom stomaku i tokom cele prve godine života. Pokret je bitan iz dva razloga: prvi je što mozak dobija „hranu“ iz čula onda kada ih dete koristi, odnosno izvodi pokrete, a drugi je što je i sam govor zbir pokreta govornih organa. Kada se pokretu pridruži značenje, odnosno njime se prenosi poruka, govorimo o gestovima. Sledeći korak u razvoju jeste da se značenje prenese verbalno, odnosno izgovaranje prvih reči. Svaka karika u ovom lancu je jednako bitna i treba joj posvetiti punu pažnju.

Ukoliko primetite da gestovi ili prva reč vašeg deteta izostaju, nemojte čekati, jer je vreme dragoceno, obratite se stručnjaku (logopedu).

„Pokaži i kaži“ poligon za progovaranje

Od samog rođenja pokret detetu omogućava da podigne glavu, da se okrene, sedne, ustane, hoda, skače, da govori i da izrazi svoje emocije… Prvi pokreti koji su ispraćeni rečima su gestovi i zato mi svakodnevno uz pokret decu stimulišemo da razumeju, a onda i da progovore.

U LEC Čabarkapa igricu „Pokaži i kaži“ koristimo na logopedskim tretmanima, ali i na tretmanima reedukacije psihomotorike.
Kroz ovu aktivnost dete bogati pokret, uvežbava skakanje, kao i razumevanje i progovaranje uz upotrebu gesta. Dete najpre čuje, potom razume, a zatim izvršava nalog „uzmi macu“. Skakanjem po školici ono se saginje, uzima odgovarajuću karticu i na kraju koristi manipulativne sposobnosti da bi štipaljkom stavilo pojam na konopac, i za kraj imenuje odgovarajući pojam sa „Pokaži i kaži“ kartice.

Kroz ovu aktivnost vežbate i strukturu, odnosno da sve ima svoj početak, sredinu i kraj.