Naša adresa
Dimitrija Tucovića 18
Pozovi nas
066.827.9797
Pošalji nam poruku
office@logoped-drcabarkapa.com
Radno vreme
Pon - Petak: 10AM - 6PM

LEC Čabarkapa je mesto gde možete dobiti stručnu pomoć od strane visokoobrazovanog multidisciplinarnog tima koji zajedno radi na dijagnostici, sprovođenju tretmana i savetodavnom radu sa vama.

Ko čini naš tim?
Naš tim se sastoji od logopeda, reedukatora psihomotorike, psihologa i senzornog integratora. Timskim pristupom sagledavamo svako dete individualno prilikom procene, ali i planiranja, sprovođenja tretmana kao i evaluacije napretka. Cilj nam je da tretman bude prilagođen potrebama deteta, zato osluškujemo njegove potrebe i trudimo se da osmislimo tretman koji dovodi do maksimalnog postignuća naših mališana.

Šta možete da očekujete od tima LEC Čabarkapa?
Dijagnostiku, individualne tretmane (logopedski, psihološki, tretman reedukacije psihomotorike, senzornu integraciju) i savetodavni rad.

Šta deca dobijaju dolaskom u naš Centar?
Stimulaciji
govorno-jezičkog, psihomotornog i socioemocionalnog razvoja prilagođenu njegovim potrebama od momenta kada se prvi put vidimo do postizanja krajnjeg cilja.

Kako izgledaju tretmani u Centru Čabarkapa?
Tretmani su individualni i obavljaju se u opremljenom prostoru prilagođenom za rad sa različitim tipovima patologije. Prostor je organizovan tako da postoje prostorije za logopedski rad, sobe za senzornu stimulaciju i reedukaciju psihomotorike kao i  za psihoterapijski ili savetodavno-psihološki rad.

Koje usluge obuhvata naš rad?
U našem Centru možete imati logopedske tretmane, reedukaciju psihomotorike, savetodavni rad, rad na senzornoj integraciji, ranu detekciju, psihološko testiranje, psihološke tretmane, individualne i timske procene.

Šta stručnjaci procenjuju tokom prvog prijema?
Logoped procenjuje govorno-jezički status deteta, razumevanje, produkciju, rečnik, artikulaciju, čitanje i pisanje, probleme mucanja, probleme ponašanja, pervazivni spektar poremećaja…; reedukator psihomotorike procenjuje psihomotorni status koji obuhvata nivo razvijenih funkcija u oblasti grube motorike, koordinacije pokreta ekstremiteta, ravnoteže, sazrevanje dominacije hemisfera (lateralizovanosti), fine motorike, grafomotorike, vizuomotorne koordinacije, orijenatacije u prostoru i vremenu; psiholog procenjuje celokupni psihološki razvoj deteta i obavlja razgovor sa roditeljima.
Nakon timske procene, svi stručnjaci roditeljima iznose svoje mišljenje, daju dijagnozu ukoliko je dete ima kao i predlog i intenzitet tretmana i usluga.

Naš tim će se potruditi da u prijatnoj atmosferi i umirujućim ljubičastim tonovima sa razumevanjem sasluša vaše brige i da vam stručan i profesionalan savet kako da nastavite put ka dobrobitu vašeg deteta. Važan nam je vaš osmeh i kad je teško, poverenje u terapijski proces i obostrano zadovoljstvo u ispunjavanju zajedničkih ciljeva.

Mi se nalazimo u Beogradu, u ulici Dimitrija Tucovića br 18, i tu smo za sva Vaša pitanja. Možete nas kontaktirati na broj telefona 0668279797 ili putem naše email adrese logopeddrcabarkapa@gmail.com

free-pik

Šta ako moje dete nije spremno za prvi razred?

Septembar je blizu… Roditelji kucaju na vrata… Mnoga pitanja ih muče pred polazak u školu: Da li moje dete treba da zna da čita i piše? Da li da forsiramo dete da uči ono što će možda već učiti kasnije u školi? Da li je moje dete dovoljno zrelo? Šta sve zapravo treba da zna pred polazak u školu?

I sve nedoumice ćete razrešiti kada se budete informisali o tome šta sve dete treba da zna pre polaska u školu, kao i kada odete na testiranja za školu. A šta ako Vam kažu da Vaše dete nije spremno za prvi razred i predlože Vam da odložite polazak u školu?

Dolazimo do novih pitanja: „Šta nije u redu sa mojim detetom? Šta sad da radim? Kako da mu pomognem?“

Pa čak i u takvoj situaciji nema razloga za brigu. Tu smo da Vam odgovorimo i na ta pitanja.

Prvo i najbitnije je da roditelj prihvati stanje deteta onakvo kakvo zaista jeste. Ponekad je teško suočiti se sa realnošću, pogotovo ako ona ne ispunjava naša očekivanja. Važno je da sve aspekte detetovog razvoja proceni multidisciplinarni tim, kako biste utvrdili tačno odstupanje/kašnjenje u detetovom razvoju.

Šta to znači?

Multidisciplinarni tim koji čine logoped, reedukator psihomotorike i psiholog će proceniti detetov govorno-jezički, psihomotorni i socioemocionalni razvoj. Nakon testiranja, imaćete jasan uvid u kom aspektu detetovog razvoja postoji odstupanje/kašnjenje.

Nakon toga, ako je savet stručnjaka odlaganje škole, poslušajte ga.

Odlaganjem polaska u školu dete će da dobije vreme da sazri i da nadoknadi propušteno. To vreme može da se iskoristi za pripremu deteta na eventualne teškoće i zahteve koje nosi nova sredina. Samom pripremom dete će steći samopouzdanje i bolju sliku o sebi koja će mu pomoći da se lakše uključi u socijalnu sredinu i da lakše ostvaruje kontakt sa vršnjacima.

Odlaganje polaska u školu nije bauk, to je potreba deteta.

Iza straha od odlaganja krije se dosta razloga. Osuda sredine, lični poraz, osećaj krivice.. Neprihvatanje istine i situacije u kojoj ste se našli.. Traženje drugih mišljenja od drugih stručnjaka.. A zapravo samo tragate za nekim rešenjem…

Prioritet je dobrobit deteta.  Treba da se posvetimo potrebama deteta, a da se sa svojim željama i strahovima izborimo zarad što boljeg prilagođavanja deteta na zahteve koje nosi prelazak u školski sistem. Tako mu pružamo šansu za uspešniji početak. Posledice polaska u školu onda kada dete nije spremno mogu se odraziti na različite aspekte razvoja. Te posledice mogu ostaviti trag na socio-emocionalnom planu razvoja, kao što je gubitak samopouzdanja kod deteta, narušavanje detetove slike o sebi, povlačenje u sebe, stres jer ne ispunjava zahteve i očekivanja. To se odražava i na govorno-jezičkom planu (moguća pojava disfluentnosti, specifičnih smetnji u učenju, disleksije, disgrafije, diskalkulije). Teže je stimulisati i unapređivati naredne nivoe razvoja ako osnova nije razvijena do potrebnog nivoa.

Važno je da proverite spremnost deteta za polazak u školu. U timu našeg Centra su psiholog, logoped i reedukator psihomotorike.

Timski rad nam omogućava da udruženim snagama pristupimo proceni deteta i damo celovitu sliku detetovih sposobnosti. Na taj način, od nas dobijate povratnu informaciju o kognitivnom statusu deteta, o njegovoj sposobnosti za verbalnu komunikaciju, artikulaciji glasova, bogatstvu rečnika, razvijenosti motorike (fine i grube motorike) i mnogim drugim aspektima funkcionisanja deteta. Ukoliko primetimo neki problem, imamo mogućnost da Vam predložimo program rada sa detetom sa predlozima vežbi koje možete raditi sa nama ili kod kuće.

Ako detetov razvoj posmatrate kroz sva tri aspekta (govorno-jezički, psihomotorni, socioemocionalni), jedino tako ćete uspeti da pomognete detetu da savlada sve prepreke, ostvari svoj maksimalni potencijal i bude spremno za školsku klupu.

Nekada alalija ili potpuno odsustvo govora a danas- „moje dete još uvek ne govori“

Po definiciji- alalija, reč koja se više ne koristi za problem koji i dalje postoji. Sada se za alaliju koriste različita nova imena- kašnjenje u govorno-jezičkom razvoju, izostanak govora, neravijen govor, odustvo govora… Često nam se roditelji obraćaju sa pitanjem „Moje dete nema nijednu reč, nekada nas razume, nekad ne, da li mu treba stručna pomoć ili će uskoro progovoriti samo?“.

U današnje vreme zabeležen je porast u oblasti govorno-jezičke patologije kod dece u odnosu na ranije. Deca često kasne u govorno-jezičkom razvoju, a neretno se dešava i to da govor potpuno izostane. Roditelji misle da nema razloga za brigu, da ima vremena i da će se govor razviti sam i zato ne traže stručnu pomoć. Ali nepostojanje govora već na uzrastu od 18 meseci predstavlja vid kašnjenja u razvoju govora i jezika. Na tom uzrastu se očekuje da je dete prošlo fazu gukanja i brbljanja i da se pojavila prva funkcionalna, tj smislena, reč. Kada ove faze razvoja govora izostanu važno je obratiti se stručnjaku i ne čekati da govor spontano dođe, jer se to možda neće desiti, a dragoceno vreme je izgubljeno.

Važno je naglasiti da kod ovog poremećaja govora ne postoji oštećenje čula (sluh je očuvan), inteligencije, niti se može svrstati u druge razvojne poremećaje.

Ono što često prati odsustvo govora je i to da dete ne razume govor drugog ili ga pak samo delimično razume. Kako izgleda dete koje ne govori i ne razume govor svoje okoline? Ovo dete se ne koristi govorom kao sredstvom komunikacije već najčešće komunicira gestovima (pokazuje prstom šta želi, povlači ruku roditelja u željenom smeru…), ono deluje nezainteresovano za komunikaciju, plašljivo, povučeno, plačljivo…

Dete koje komunicira na ovaj način, tj iskljucivo neverbalno (mimikom i gestovima) će biti ograničeno u svojoj komunikaciji koja je zato dosta siromašna. Izostanak verbalne komunikacije (komunikacije rečima) dalje često vodi zaostajanju u psihičkom (socio-emocionalnom) razvoju deteta u odnosu na svoje vršnjake.

Postoje razlike u ispoljavanju teškoća na nivou receptivnog i ekspresivnog govora kao i detetovog senzomotornog i psihomotornog razvoja. Tako postoje deca koja ne govore, imaju teškoće u razumevanju ali su veoma motorno spretna. Druga vrsta ovog poremećaja su deca kod kojih govor takođe izostaje, ona su nespretna, imaju teškoće u koordinaciji pokreta ruku i nogu, ali je razumevanje znatno bolje. Dok kod nekih slučajeva se javlja kombinacija oba navedena (najteži tip poremećaja). Ove razlike se javljaju kao posledica senzornih, motornih ili senzo-motornih smetnji. Kako bi dete uspelo da prebrodi razvojne izazove potrebno je da bude uključeno u logopedske tretmane, tretmane reedukacije psihomotorike, psihološke tretmane i tretmane senzorne integracije kako bi što pre došlo do pojave prve reči tj progovaranja i napretka na sva tri nivoa razvoja (govorno-jezički, psihomotorni i socioemocionalni).

Važno je da znate da je uzaludno čekati da se problem sam reši. Iako postoje iskustva ljudi koja govore da je tako nešto moguće, ni jedan stručnjak Vam ne bi savetovao da se u tako nešto uzdate. Javite se na vreme stručnjaku-logopedu. Ukoliko ste u mogućnosti, uključite multidisciplinarni tim stručnjaka (logopeda, psihologa, reedukatora psihomotorike i senzornog integratora) kako biste pratili celokupni dečiji razvoj. Deca koja imaju ovaj poremećaj u razvoju govora i jezika kasnije mogu da ispolje teškoće kao što su poremećaji artikulacije, senzomotorni poremećaji, emocionalni problemi, disleksija i disgrafija (teškoće čitanja i pisanja)… Ulaskom u školski sistem dete sa problemom kašnjenja u govoru može da napravi mnogo veće probleme sa kojima nećete moći tako lako da se izborite jer nećete imati vremena da se borite sa starim problemom, a nastao je novi.

U čekanju prolazi vreme koje je bitno za nadoknađivanje svega propuštenog.

NOVO u LECČ Čabarkapa, Reynell razvojne jezičke skale

Nove Reynell razvojne jezičke skale je prvi standardizovani test za logopede. Uz pomoć ove skale moguće je otkrivanje jezičkih poremećaja kod dece uzrasta od 2 do 7 i po godina. Test je prilagođen specifičnostima srpskog jezika.

Test sadrži materijale koji su prilagođeni deci, zanimljivi, privlače pažnju deteta i podsećaju ga na igru. Na taj način možemo da dobijemo dragocene informacije od deteta koje su nam važne za detaljnu i sveobuhvatnu procenu jezičkih sposobnosti. Tako možemo da odredimo adekvatan tretman koji je prilagođen potrebama deteta ili da utvrdimo efikasnost istog.

Nove Reynell razvojne jezičke skale sadrže skalu koji se odnosi na procenu razumevanja kao i skalu za procenu jezičke produkcije. Ono što je važno da svaka skala ima zadatke za uvežbavanje koji omogućuju detetu da se pripremi i da mu se upozna sa zadatkom pre nego što se počne procena.

Srećni smo jer nam je ukazana prilika da budemo deo budućnosti razvoja logopedije u Srbiji.

Stiglo nam je leto

„Izvinite da li možete da pođete sa nama na more?“

Jedna mama me je pitala da li mogu da pođem sa njima na more. Logopedski tretman podrazumeva kontinuitet, svakodnevni rad i mnogo snage i sa jedne i sa druge strane. U nekom trenutku dođe odmor, pauza… Tada nas roditelji pitaju za mišljenje, da li će se nešto dogoditi ako dete napravi pauzu, hoće li se zaboraviti sve ono što je naučeno kroz tretmane. Duge pauze nisu dobre, ali svi zaslužujemo odmor.

Draga mama, da vam odgovorim…

Znam i znamo, da je stiglo leto i da se svi radujemo odmoru i moru. Možda će vam zvučati čudno ako kažemo da tokom leta logoped može da bude uz vas. Kako to mislimo? Tako što vi možete da budete naši koterapeuti u radu, koji će nam pomoći da tokom leta ne prekinemo kontinuitet i da korisno ispunimo vreme na moru.

 

Zato vam mi dajemo predlog aktivnosti koje su korisne za celokupan razvoj deteta koje možete primeniti u skladu sa uzrastom:

-Razumevanje govora i izrvšavanje naloga vežbamo dok se pakujemo ili raspakujemo tako što detetu dajemo jasne naloge, na primer „Iz velikog kofera donesi žuti peškir“, „Svoju loptu stavi na stolicu“ itd.

-Dok smo na plaži vežbamo brojanje, finu motoriku, koordinaciju oko-ruka tako što skupljamo kamenčice i brojimo ih, pravimo kule od peska ili različite oblike uz šarene modle za pesak… Tako možemo i da širimo znanja o tome šta je puno/prazno, teško/lako, veliko/malo, mokro/suvo, gde ima/nema. Možemo da poredimo predmete po dužini, širini, obliku, boji…

-Uz pomoć prstića ili grančice možemo da crtamo različite oblike i crteže u pesku, da zajedno pogađamo ko je šta nacrtao ili ko je više linija/krugova/slova nacrtao. Ova aktivnost nam može biti višestruko korisna, za grafomotoriku, definisanje pojmova, prebrojavanje, socijalizaciju i razvijanje timskog duha, ali i strpljenja dok čekamo na svoj red.

-Kada je dete u vodi možete se igrati sa gumom ili mišićima tako što ćete zajedno sa detetom pomerati ruke ili noge gore/dole, napred/nazad, u krug… Kada je dete manje to može raditi pasivno, uz vašu pomoć, dok veće dete može da imitira naše pokrete.

-U pauzi od plivanja dok se sušimo na peškiru možemo opažati sve oko nas i tako govoriti o predlozima, šta je sve U moru, šta NA pesku/peškiru, a šta je PORED plaže…

-Takođe zavisno od uzrasta deteta, imamo razne jezičke igre koje možemo igrati dok smo na plaži, kao što je definisanje pojmova, asocijacije (opisujemo pojam najbolje što znamo bez da kažemo o kom se pojmu radi), pogodi ko sam (imitiramo različite životinje ili radnje dok ostali pokušavaju da pogode ko smo), na slovo na slovo (smišljamo naizmenično što više reči na određeno slovo), ulovi reč (govorimo različite reči detetu a ono treba da ulovi svaku reč koja ima npr glas L u sebi, tako što)…

Puno ideja koje su korisne i uz koje mališani mogu da nastave ono što su započeli na logopedskom tretmanu, da utvrde ili prošire svoja znanja a sve to spontano i neprimetno. Za sva konktretna pitanja vezana za baš vaše dete mi smo tu da ponudimo aktivnosti koje će biti baš vama od pomoći.

Zbog čega biste trebali da zakucate na naša vrata kako biste saznali koji problem ima vaše dete?

Prvi prijem u Centar obuhvata opservaciju i testiranje od strane stručnog tima koji čine:

Kada roditelj zakaže prvi prijem, generalno smo upoznati sa problemom, na osnovu čega se svaki od članova tima sprema za opservaciju i testiranje, birajući potreban materijal i testove.

Svaki prijem se razlikuje u zavisnosti:

  • o kom problemu se radi;
  • koliko dete ima godina;
  • da li je dete koje je tek progovorilo ili treba da progovori;
  • da li je predškolac ili školsko dete;

Svako od članova tima ima određeni deo vremena kada je posvećen detetu i opservira ga, zapisujući šta je primetio, popunjavajući razvojnu skalu i ostale potrebne testove (ukoliko je dete testabilno).

Šta procenjuje logoped?

Logoped procenjuje govorno-jezički razvoj. Logopedska procena zavisi od detetovog uzrasta i vrste problema.

U procenu govorno-jezičkog razvoja ubrajamo procenu receptivnog i ekspresivnog govora (da li je dete progovorilo ili ne, da li razume naloge koje dobija). Pored procene da li govor odgovara uzrastu procenjujemo i artikulaciju kao i organe koji učestvuju u govoru (disanje, anatomiju i mišiće govornog aparata). Ako je dete predškolac ili ide u školu koristimo testove koji odgovaraju uzrastu. U to spada procena grafomotorike, da li dete pravilno drži olovku i da li prati smer pisanja, procena pisanja, čitanja, prepričavanja, analiza i sinteza glasova u reči…

Na osnovu procene, logoped iznosi roditeljima svoje stručno mišljenje o statusu njihovog deteta usmenim putem, kao i predlog plana tretmana. Tada su roditelji u mogućnosti da postave pitanje ukoliko nešto nisu razumeli ili im je potreban savet.

Šta procenjuje psiholog?

Pored procene govorno-jezičkog razvoja, vrlo je značajno proceniti i celokupni psihološki razvoj deteta. Postoje određeni stadijumi normalnog psihološkog razvoja kroz koje prolazi svako dete i na koje se psiholog oslanja u svojoj proceni. Ovom prilikom koriste se različiti testovi za procenu kognitivnog, kao i socio-emocionalnog razvoja deteta. Pored procene samog deteta, neizostavni deo psihološke procene jeste i razgovor sa roditeljima. Vrlo je bitno da roditelji budu otvoreni i razumeju da cilj nije kritikovanje njihovog vaspitnog stila, već formiranja celokupne slike na osnovu koje se čitav tim može usredsrediti kako na rešavanje problematičnih aspekata funkcionisanja, tako i na detetove potencijale i osmisliti najbolji mogući plan tretmana.

Šta procenjuje reedukator psihomotorike?

Reedukator psihomotorike procenjuje psihomotorni status koji obuhvata nivo razvijenih funkcija u oblasti grube motorike, koordinacije pokreta ekstremiteta, ravnoteže, sazrevanja dominacije hemisfera (lateralizovanosti), fine motorike, grafomotorike, vizuomotorme koordinacije, orijentacije u prostoru i vremenu. Kroz različite aktivnosti u objektivnom prostoru (penjanje, silaženje, preskakanje, ljuljanje, prelaženje raznovrsni prepreka, hodanje, skakanje, bacanje i hvatanje) procenjuje se motorna spretnost deteta, tonus (napetost mišića), koordinacija nogu i ruku, orijentacija u prostoru, pažnja i pamćenje. Kroz aktivnosti za stolom (u manipulativnom prostoru) sa sitnim predmetima, plastelinom i drugim senzornim materijalom i kroz crtanje procenjuje se zrelost šake i spretnost prstiju, koordinacija oka i ruke, da li dete pravilno drži olovku, kojom rukom piše, da li dobro imitira (uči) nove pokrete ovog tipa.

Vrlo je važno da napomenemo da je govor deo psihomotorike i da se ne može ostvariti napredak u oblasti govora i jezika, ukoliko je neka oblast psihomotorike nezrela.

Interesantno je da nam se roditelji najčešće obraćaju zbog problema u govoru, misleći da je problem samo na tom nivou, a dalja procena otkriva da mnoge oblasti psihomotorike nisu adekvatno razvijene.

Naša je obaveza da roditeljima skrenemo pažnju da razvoj jednog (govora) ne može bez razvoja drugog (psihomotorike), ukoliko ne radimo na podsticaju razvoja sposobnosti koje nisu razvijene, problemi deteta će se produbljivati i ono će sve teže moći da razvija nove veštine, npr. kada je nezrela oralna regija (mišići govornih organa) i dete ne izgovara dobro glasove, biće nezrela i motorika prstiju, vežbanjem fine motorike i spretnosti prstiju doprinosi se sazrevanju mišića lica.

Kada svaki od članova tima dobije sve informacije o detetu izdaje se izveštaj pismenim putem u kojem su sjedinjena mišljenja svih članova tima, kao i predlog tretmana.

Kucajući na naša vrata već ste napravili prvi korak ka rešavanju problema. I, ako su Vam rekli da ste došli prerano, ne verujte. Dođite ranije. Profesionalnost, odgovornost, kvalitet rada, zadovoljstvo i poverenje korisnika naših usluga, naši su prioriteti i imperativi u radu.

Dobro došli u naš Centar!

Međunarno Dan osoba sa invaliditetom

Međunarodni dan osoba sa invaliditetom (3. decembar)

Danas, 3. decembra 2021. godine, se obeležava Međunarodni dan osoba sa invaliditetom, dan kada se setimo da je integracija u sistem vrlo bitna i ostvariva, uz podsticaj institucija da budu otvorenije za osobe sa invaliditetom. Današnji dan se obeležava sa ciljem da se ukaže na bolje razumevanje ovih osoba, pomogne da ljudi postanu svesniji prava, dostojanstva i dobrobiti osoba sa invaliditetom i da se podigne nivo svesti o važnosti njihovog integrisanja u sve aspekte života, od ekonomskih i političkih pa do društvenih i kulturnih.

Oko 15% ukupne populacije živi sa nekim oblikom invaliditeta i svakodnevno se suočava sa brojnim problemima kao što su isključenost iz društva, fizičke barijere, nezaposlenost, nemogućnost školovanja, siromaštvo… U posebno teškoj situaciji su žene i devojčice koje su često izložene dodatnim i specifičnim oblicima zloupotrebe, društvenog isključivanja, nasilja i zanemarivanja, a i češće su nezaposlene i ekonomski zavisne. Iz svih navedenih razloga je veoma značajno obeležiti ovaj dan.

Poruka LEC Čabarkapa na ovaj dan glasi: Invaliditet je deo ljudskog stanja. Važno je fokusirati se na sposobnost, a ne na nemogućnost pojedinca. Osobe sa invaliditetom treba da dokažu sebi da postoje mnoge stvari koje mogu da urade uprkos njihovoj situaciji, a mi smo tu da ih osnažimo i podržimo u tome i da glasno kažemo: devojčice, dečaci, žene i muškarci sa invaliditetom, kao pripadnici svojih zajednica, mogu i treba da uživaju ista prava i obaveze poput drugih građana!

Piše: Katarina Stevanovic, dipl. defektolog-somatoped, reedukator psihomotorike

46 godina postojanja Defektološkog fakulteta, sadašnjeg FASPER-a

Ko kosi, a ko vodu nosi; ko je majstor a ko meša malter iliti malo smo pobrkali lončiće, šerpe i poklopčiće…

Malo čudan naslov za ovaj tekst, ali pored modernizacije i u korak sa novim vremenom naslov je prilagođen…

Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, Univerziteta u Beogradu (ranije Defektološki fakultet) 10. novembra 2021. obeležava 46 godina postojanja.

Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju (FASPER) je obrazovna ustanova koja je osnovana 1975. godine pod imenom Defektološki fakultet. Cilj FASPER-a je razvoj naučne oblasti specijalne edukacije i rehabilitacije kao i obrazovanje stručnjaka za rad sa osobama sa svim kategorijama ometenosti: gluvim i nagluvim osobama, osobama sa motoričkim smetnjama poremećajima, slepim i slabovidim osobama, senzomotoričkim smetnjama i poremećajima, teškoćama u mentalnom razvoju, kao i sa osobama sa poremećajima u društvenom ponašanju i osobama poremećajima govora, jezika i komunikacije.

Zbog čega roditelji sve zovu defektolog?

Kao što za svakog doktora kažemo da je lekar, ali znamo da svaki lekar ima svoju užu specijalnost, pa tako i svaki defektolog. Defektolog je osoba koja se bavi određenim tipovima smetnji koje su podeljene na smetnje i poremećaje govora i jezika, vida, sluha, motoričke smetnje, teškoće u mentalnom razvoju i poremećaje ponašanja.

Zablude i česta pitanja roditelja?

Zablude:

  1. Defektolog radi samo sa decom sa smetnjama u razvoju;
  2. Logoped ispravlja samo glasove (R, L, Lj…);
  3. Kod logopeda se ide samo pred polazak u školu;
  4. U školi nije potreban logoped niti bilo koji defektolog itd…

Šta koji defektolog radi?

Ono što zbunjuje roditelje su nekadašnji nazivi koji se zvanično više ne koriste ali su i dalje mogu čuti među stručnjacima.  Somatoped je stučnjak koji se bavi osobama koji imaju motoričke smetnje i poremećaje, surdolog  je stručnjak koji se bavi osobama koje imaju smetnje i poremećaje sluha, tiflolog je stručnjak koji se bavi osobama sa smetnjama i pormećajima vida, oligofrenolog je stručnjak koji se bavi osobama koje imaju teškoće u mentalnom razvoju, specijalni pedagog je stručnjak koji se bavi osobama koje imaju poremećaje ponašanja i logoped je stručnjak koji se bavi osobama sa govorno-jezičkim poremećajima… Jasno je da jedno ime a različite uže specijalnosti doprinosi sveopštoj zbunjenosti među roditeljima a i u široj populaciji. Nekadašnji nazivi se više ne koriste zvanično već svaki defektolog uz svoje zvanje ima i dodatak koji bliže određuje njegovo akademsko zvanje.

Ko od defektologa može da radi na govoru?

Svi defektolozi, ali logoped radi isključivo na poremećajima artikulacije, razvojnim govorno-jezičkim poremećajima, razvojnim poremećajima školskih veština (disleksija, disgrafija), mucanju, afaziji i srodnim poremećajima (dizartrija, apraksija, agnozija, akalkulija), kao i poremećajima glasa.

Zašto nas sistem nije prepoznao? Zašto smo prepoznati samo kada se desi problem?

Na teritoriji Republike Srbije, kako navode zvanični podaci, u zdravstvenom sistemu radi oko 300 logopeda, u sistemu obrazovanja manje od 100, u sistemu socijalne zaštite ispod 50… Ovi podaci su zabrinjavajući ako znamo da Srbija ima 7.500.000 stanovnika. U odnosu na evropske zemlje gde jedan logoped pokriva 8000 stanovnika, a u Srbiji je jedan logoped na oko 20000 stanovnika.

Logoped je osposobljen za rad u centrima za govornu patologiju, centrima za medicinsku rehabilitaciju, posebnim centrima i ustanovama za vaspitanje, obrazovanje i rehabilitaciju, domovima zdravlja, razvojnim savetovalištima, školskim dispanzerima, bolnicama, klinikama, institutima, gerijatrijskim ustanovama, predškolskim ustanovama, osnovnim školama, privatnoj praksi i istraživačkim centrima.

„Puna škola đaka niotkuda vrata“…

Da li su našim kolegama logopedima, tiflolozima, surodolozima, somatopedima, oligofrenolozima… Otvorena vrata u svim ovim ustanovama za koje su osposobljeni da rade?

Zašto je bitno da svaki deo slagalice bude na svom mestu?

Progovaranje je vrlo delikatan proces na koji treba obratiti punu pažnju. Prva reč koju dete upotrebljava sa smislom, obično se javlja oko 12. meseca deteta. Da bi dete progovorilo, potrebno je da ovlada raznim veštinama i stekne neophodno iskustvo.

Aspekt progovaranja možemo posmtarati kroz prizmu motorike, saznanja (iskustva), razumevanja i emocija.

Dakle, mora da postoji određena motorna zrelost govornih organa, pri čemu mislimo na sposobnost deteta da usnama, jezikom i nepcima izvodi odgovarajuće pokrete, uz prikladno disanje. Iskustvena strana govora se odnosi na dečiju izloženost govoru, na opažanje zvukova i melodije i ritma govora, slušanje reči, rečenica i dijaloga i posmatranje sagovornika (mimike, gestova, facijalne ekspresije, smena sagovornika u dijalogu). Da bi dete prikladno upotrebilo reč u svome izražavanju, neophodno je da je pre toga razume, odnosno da se ona nalazi u njegovom pasivnom rečniku.

Emocije u potpunosti prožimaju čin govora: dete govori onda kada je motivisano da nešto saopšti, češće govori ako oseća da je sigurno i bezbedno, oseća emocije drugih kroz melodiju govora i svoje saopštava na taj način.

Često zanemarimo neki od ovih faktora ili nenamerno pravimo greške koje deci otežavaju progovaranje.

Najčešće greške koje činimo i time ometamo dečiji razvoj su:

  • Produženo koristimo dudu i cuclu, dajemo im pasiranu hranu ili ih hranimo. Kada dete dugo drži dudu u ustima, jezik i usne su pasivne, a pokreti govornih organa nedovoljno zreli. Ako dete koristi flašu sa cuclom onda kada bi trebalo da pređe na upotrebu čaše, ostaje uskraćeno za vizuo-motorno iskustvo i mogućnost odmeravanja pokreta. Jedenjem pasirane hrane (posle prve godine), jezik, usne i zubi bivaju minimalno angažovani i samim tim mišići lica potrebni za govor nisu dovoljno spretni za precizne pokrete. Kada hranimo dete, umesto da ono jede samo, onemogućavamo razvoj fine motorike potrebne za govor.
  • Tepamo i obraćamo se detetu umekšanim govorom- moramo biti dobar model za izgovor, jer nas dete sluša i ponavlja ono što čuje. Ne možemo očekivati da dete pravilno izgovara glasove, ako je model po kome uči pogrešan.
  • Retko pričamo sa decom- u nedostatku vremena kada samo želimo da završimo neku obavezu, zaboravimo da propratimo govorom aktivnost, a to je sjajna prilika za učenje kroz iskustvo. Npr. kada obuvamo dete govorimo: „daj mi nogu, evo cipele, obuvamo se i idemo napolje, u park“.
  • Dajemo deci telefone, tablete ili ih stavljamo pred televizor da bismo mogli da završimo neku obavezu po kući, odmorimo ili da bi dete pojelo svoj obrok. Prekomerna upotreba tehnologije na ranom uzrastu izlaže dete mnoštvu informacija koje ne razume, a komunikacija je jednosmerna (televizor, tablet i telefon nisu sagovornici), dete upija sadržaje i na zvučnu stimulaciju ne mora da odgovori, pa zato kasnije ima problem da učestvuje u razgovoru. Osim toga, melodije govora u crtanim filmovima su uglavnom neprirodne i nekarakteristične za spontanu komunikaciju, pa dete usvaja pogrešan obrazac; boje su jarke, a slike se brzo smenjuju, što je intenzivan stimulus za dečiji nervni sistem. Kada su sadržaji na stranom jeziku, može biti otežano razumevanje na maternjem jeziku, a artikulacija izmenjena (umekšani glasovi ili njihov izostanak).

 Zapostavljamo značaj muzike i ritma– beba prvo prepoznaje i reaguje na melodiju, a na starijem uzrastu na sadržaj govora. Takođe, melodija se obrađuje u desnoj hemisferi, a sadržaj u levoj. Pevanjem pesmica i pokretanjem bebinih nogu i ruku u ritmu muzike, aktivira se mozak i sprema za govor.

  • Odgovara nam da dete bude mirno i tiho- lakše nam je da dete sedi i gleda nešto, nego da trči i „galami“. Kretanje je hrana za mozak i sve što dete nauči kroz pokret biva kvalitetnije usvojeno. Pokreti govornih organa spadaju u finu motoriku, a upotreba ruku i sazrevanje mišića šake deluje podsticajno na razvoj govora. Dodatno, moramo dozvoliti detetu da samo izvodi sve aktivnosti koje može (da ne radimo umesto njega), jer se na taj način podržava pravilan razvoj deteta.
  • Često vodimo decu u prostore sa visokim nivoom buke poput igraonica i tržnih centara- mozak deteta čini napor da bi razlikovao govor od okolne buke, zbog čega deca mogu biti razdražljiva, impulsivna, slabije pažnje i lakše se umaraju.
  • Kada se obraćamo deci ne održavamo kontakt pogledom-tako ih lišavamo važnih neverbalnih informacija koje pomažu u razumevanju.
  • Izražavamo se kao da su odrasli– dete jeste „mali čovek“, ali je potrebno da naše obraćanje prilagodimo, a to znači govorimo sporije, naglasimo bitne reči i biramo jednostavnije pojmove u skladu sa uzrastom. Vremenom ćemo koristiti složenije rečenice, davati više informacija u jednom iskazu i uvoditi nove pojmove.
  • Pretpostavljamo da dete zna na šta mislimo ili o čemu pričamo- tražimo od deteta da bude „dobro“ ili da se „lepo ponaša“, ali mu pre toga nismo objasnili šta pod time mislimo. Primera radi: „Kada odemo u goste, ponašaj se lepo, slušaj druge kada pričaju, deli igračke, pokupi ih kada završiš i čekaj svoj red“. Dobro je da vam dete ponovi svojim rečima da biste bili sigurni da je zaista razumelo.
  • Ne čitamo deci knjige– priče i pesme bogate fond reči, podstiču maštu i razvoj pažnje i pamćenja.
  • U želji da deci pružimo što više, rano ih uključujemo u učenje stranog jezika– iako jeste dobro da deca uče strani jezik, moramo da naglasimo da je bitnije da se formira baza maternjeg jezika, jer to je osnova za sve. Kada je dete razvilo govor na maternjem jeziku, vrlo lako i sa velikom uspehom može da nauči i drugi jezik. S druge strane, ako od prve godine sluša više jezika, teže će mu biti da raspozna karakteristike svog jezika i to primeni u govoru.
  • Odgovaramo na potrebe deteta i pre nego što ono ima priliku da traži – dobro je da pustimo dete da pokaže željeni predmet, traži gestom ili kaže „daj“.
  • Kupujemo previše igračaka– Kada ima previše igračaka, dete ne može ni na jednoj da zadrži pažnju dovoljno dugo, a pažnja je bitna za progovaranje. Treba napomenuti i da razvoju pogoduju jednostavnije igračke, koje traže neku aktivnost od deteta (da uoči, premesti, prespe, poveže, ubaci, pokrene, složi)
  • Komunikacija je ispunjena negativnim emocijama– dete oseća sve i reaguje na naš stres, čak i kada mislimo da nije tako. Neverbalna komunikacija prethodi razvoju govora i njegova je osnova i zato treba da obratimo pažnju na našu melodiju, mimiku, gestove i položaj tela i tako prenesemo značenje obojeno pozitivnim emocijama.

Svrha ovog teksta je da skrenemo pažnju na česte greške koje pravimo, a koje se mogu nepovoljno odraziti na pravilan govorno-jezički razvoj. Dete je sposobno da kompenzuje (nadomesti) deo iskustva koji mu nedostaje, ali ukoliko je više aspekata pogođeno, to im može predstavljati značajan problem. Ako uočite da postoje teškoće u učenju i savladavanju govora, obratite se stručnjaku, odnosno logopedu.

U logopedskom centru Čabarkapa radimo na progovaranju dece oslanjajući se na multidisciplinaran pristup (uključujemo logopeda, psihologa i reedukatora psihmotorike, a po potrebi i senzornog integratora).

Danas letimo sa lastavicama, smejemo se jer smo srećni i čekamo da nam dođe proleće

Danas obeležavamo svetski dan lastavica koji nam najavljuje početak proleća i dan sreće koji se obeležavaju narednog dana. Dan lastavica obeležavamo 19.03. a proleće počinje 20.03. kada je i svetski dan sreće. Ako podignete pogled ka nebu ovih dana, sem vedrog plavog neba i oblaka možete videti i jato lasta koje nam se vraćaju i sa sobom donose toplije, sunčane dane. Stiže proleće. Laste su ptice selice koje uvek traže toplije krajeve. Ove male ptice imaju karakterističan izgled i svako dete ih može lako poznati po neobičnom repu. Laste se hrane malim insektima i žive u gnezdima koja grade visoko. U ta gnezda se one vraćaju svake godine. Ptice delimo na selice i stanarice po tome da li lete u toplije krajeve ili ostaju na mestima gde su svila svoja gnezda.

Iako nam je vreme promenljivo, praćeno kišom, vetrom i stidljivim zracima sunca znamo da nam 20.03. počinje proleće. Prolece je godišnje doba koje najavljuje buđenje prirode i koje je omiljeno velikom broju ljudi. Posle duge i hladne zime stižu nam dani kada odlažemo kapute, jakne, čizme i okupani prvim zracima prolećnog sunca šetamo ulicama, parkovima i pored reka… Proleće nam simbolizuje nov početak kome se svake godine iznova radujemo. Samo dan nakon što su nam se laste vratili i proleće stiglo, obeležavamo i svetski dan sreće. Ujedinjene nacije su prihvatile da se svetski dan sreće obeležava 20.03. Na ovaj dan skrećemo pažnju na značaj potrage za srećom kao i o dobrobiti svetskog stanovništva jer je potraga za srećom i ispunjenost srećom osnovni ljudski cilj. Posebno je važno u ovim „ludom“ vremenu brinemo o našem mentalnom zdravlju i trudimo se da se zadrži pozitivan i vedar duh.

U našem centru na ove dane sa decom (predškolskog i školskog uzrasta) govorimo o pticama (selice, stanarice), njihovom značaju, godišnjim dobima, njihovim redosledima, karakteristikama, o emocijama.. Trudimo se da na zanimljiv, a pre svega edukativni način učimo decu kada su neki značajni dani, prvenstveno njihovi rođendani, praznici (Božić, Vaskrs, Nova Godina, krsna slava, 8. mart …). Da bi sve ovo usvojilo, dete mora da savlada određene pojmove, a to su dani u nedelji, meseci u godini, godišnja doba, brojevi… Kada sa detetom učimo o navedenim pojmovima, učimo i koje pozdrave koristimo, šta se oblači i koje su odlike određenog godišnjeg doba, koji dan,mesec, godišnje doba je pre, a koji je posle i sl. Na ovaj način dete usvaja redoslede i kategorije.
Razgovarajte sa svojom decom o pticama, šumama, rekama, godišnjim dobima, bogatite njihov rečnik, hranite njihovu radoznalost.
Poruka LEC Čabarkapa: U vreme kada su se izgubile i nestale prave vrednosti, kada smo postali tuđi i zaboravili da mislimo o ljudima oko sebe… mislimo o životinjama, pticama, jer su plemenite i donose nam najlepšu pesmu, svoj cvrkut. Smejte se… ne samo na dan sreće, nego svaki dan… A sa prvim zracima proleća prošetajte nekom poljanom gde ćete ubrati visibabu, belu radu ili ljubičicu- naše prve vesnike proleća… i setite se svog detinjstva.