Naša adresa
Dimitrija Tucovića 18
Pozovi nas
066.827.9797
Pošalji nam poruku
office@logoped-drcabarkapa.com
Radno vreme
Pon - Petak: 10AM - 6PM

Sneško Belić traži dugmić- učimo pojam broja i količine

U eri moderne tehnologije jako je bitno da dečije igre ne podrazumevaju neprestano igranje igrica na telefonu, tabletu ili računaru, kao i prekomerno gledanje crtaća. Važno je da svom detetu osmisliti igre koje će im biti zanimljive onda kada nema igrališta i druženja u školi…
Zima je godišnje doba kome se deca posebno raduju, a i u nama odraslima budi dosta kreativnosti. Jedna od zimskih radosti je i pravljenje Sneška Belića.

U LEC Čabarkapa osmislili smo aktivnost koja je zanimljiva i starijoj i mlađoj deci. Sve što Vam je potrebno su: papir, makaze, drveni štapići (špatule), lepak i bojice ili flomasteri. Ukoliko nemate drvene štapiće možete da koristite i karton koji ćete iseći na delove iste širine i dužine. Na papiru nacrtajte, obojte i isecite glavu Sneška Belića, dugmiće i šerpu (šešir). Na šeširu napišite brojeve. Detetov zadatak je da na svakog Sneška stavi zadati broj dugmića. “Ovom Snešku nedostaje četiri dugmeta. Hajde izbroj i izdvoji četiri dugmeta za njega…”. Broj na šerpi i broj Sneškovih dugmića treba da bude isti.

Ova aktivnost je korisna za:

  • usmeravanje i održavanje pažnje,
  • usvajanje pojma broja,
  • prebrojavanje,
  • usvajanje količine,
  • finu motoriku,
  • koordinaciju ruku,
  • vozuomotornu koordinicaju.

Uživajte sa Vašim mališanima u zimskim danima na edukativan i kreativan način.

Obaveštenje o neradnim danima tokom praznika

Dragi naši,

Sećate se naše priče o virusu Sjajku, dečaku Bajku i devojčici Maji… Kada se osvrnemo i pogledamo ovu godinu upravo nam je virus obeležio. Virus po imenu Corona. Mesecima smo pričali o čistim rukama i kako se pravilno peru i decu učili o tome. Nosili smo maske i držali distancu među sobom. Došao je kraj godine i tako je završavamo sa brojkama zaraženih, zdravih i preminulih. Ako Deda Mraz postoji mi želimo da nam ispuni sledeće želje u novoj 2021. godini. Želimo da svi budu zdravi, da opet možemo da se grlimo i ljubimo i družimo, da ne moramo sa daljine da pričamo i da više ne nosimo maske.

Logopedski centar Čabarkapa zajedno sa našim mališanima pravi pauzu tokom predstojećih praznika, od 31.12.2020. do 10.01.2021. godine. Srećnu Novu 2021. godinu i sve najbolje u predstojećim praznicima od srca vam želi LEC Čabarkapa.

Novogodišnja čarobna čestitka

U našem centru zajedno sa našim mališanima radujemo se i uživamo u svim prednovogodišnjim i novogodišnjim aktivnostima. Ove godine, kao i uvek, zajedno pravimo novogodišnje čestitke u kojima uživaju svi. I oni koji ih prave i oni koji ih dobiju.

Predstavljamo Vam naše ovogodišnje čestitke. Naši mališani su se baš potrudili da izgledaju što lepše (malo smo im i mi pomogli). Predlažemo Vam da i Vi zajedno sa Vašom decom učinite isto. Ispunite Vašu kuću osmesima, bojama, ukrasima i čestitakama koje pravite zajedno. Za mališane koji još uvek nisu naučili da pišu u pomoć stižu starije bate i seke, mame, tate, bake ili deke. Pitajte ih kome bi voleli da pošalju čestitku, šta bi sve poželeli nekom u godini koja nam dolazi… Na taj način učimo decu da razgovaraju, misle, da dele svoja osećanja i želje sa drugim dragim ljudima.
Dragi roditelji, ne zaboravite da i sebi, u ime vašeg deteta, poželite neku lepu želju. Poželite sebi i njima puno zdravlja, sreće, novih znanja, uspeha, strpljenja i mnogo ljubavi. To je ono što nam svima treba u svakom danu našeg života.

Četiri godišnja doba ima stavi na drvo šta pripada njima

Prošla je jesen… Stigla je zima, godišnje doba koje nosi mnogo praznika i snega čija čarolija obraduje svako dete. Godišnja doba su zanimljiva tema koja nam pomaže da sa našim mališanima učimo o različitim stvarima. Sada je pravo vreme da uočimo promene koje se dešavaju oko nas i da sa decom učimo o godišnjim dobima. Pričamo im kako se ona smenjuju, da svako ima svoje karakteristike, zajedno ih opisujemo što detaljnije, učimo koje ide pre a koje ide posle, koje biljke rastu kada je leto a koje kada je zima, kakvo je vreme, šta rade ljudi a šta životinje…

Tim LEC Čabarkapa je osmislio aktivnost kojom deca uče godišnja doba. Smenu godišnjih doba smo prikazali na jednom drvetu jabuke. Ono nam je hrabro pokazalo kako svake godine kada dođe leto ponovo rađa plod iako svake zime ostaje golih grana. Na ovaj način razgovaramo o karakteristikama svakog doba. Kada počinjemo da učimo o godišnjim dobima uvek počinjemo od aktuelnog godišnjeg doba. Kod nas je u ovom slučaju to bila jesen. Tada govorimo o njenim karakteristikama, kako lišće menja boju i opada, da često pada kiša i duva vetar… Grane ostaju gole i kada je zima pokriva ih sneg. Kada je proleće priroda se budi, na drveću cveta behar i grane počinju da zelene. Kada dođe leto stižu nam razni ukusni plodovi, voće koje beremo sa našim roditeljima, sekama, bakama…

U skladu sa uzrastom deteta, opisi godišnjih doba mogu biti sve složeniji. Možemo da učimo kakvu obuću i odeću nosimo kada je hladno ili toplo, šta jedemo i pijemo, šta radimo kada je leto/zima… Na ovaj način širimo znanje, bogatimo rečnik, učimo redoslede, bogatimo i proširujemo govorni iskaz, vežbamo opis slike.

Međunarodni dan osoba sa invaliditetom- 3. Decembar

Danas se obelezava Međunarodni dan osoba sa invaliditetom. Dan osoba sa invaliditetom treba da ukaže na bolje razumevanje ovih osoba, pomogne da ljudi postanu svesniji prava, dostojanstva i dobrobiti osoba sa invaliditetom i da se podigne nivo svesti o važnosti njihovog integrisanja u sve aspekte života, od ekonomskih i političkih pa do društvenih i kulturnih.

Devojčice, dečaci, žene i muškarci sa invaliditetom, kao pripadnici svojih zajednica, mogu i treba da uživaju ista prava i obaveze poput drugih građana. Oko 15% svetske populacije živi sa nekim oblikom invaliditeta što ukazuje na značaj obeležavanja dana osoba sa invaliditetom prvenstveno zato što se suočavaju sa brojnim problemima kao što su isključenost iz društva, fizičke barijere, nezaposlenost, nemogućnost školovanja, siromaštvo…

U posebno teškoj situaciji su žene i devojčice koje su često izložene dodatnim i specifičnim oblicima zloupotrebe, društvenog isključivanja, nasilja i zanemarivanja, a i češće su nezaposlene i ekonomski zavisne.

Poruka LEC Čabarkapa na ovaj dan glasi: Invaliditet je deo ljudskog stanja. Važno je fokusirati se na sposobnost, a ne na nemogućnost pojedinca. Osobe sa invaliditetom treba da dokažu sebi da postoje mnoge stvari koje mogu da urade uprkos njihovoj situaciji, a mi smo tu da ih osnažimo i podržimo u tome.

Životinje – naši verni prijatelji koji zaslužuju mnogo

Nekome su omiljene kuce a nekome mace, nekoga oduševljavaju dinosaurusi, a neko se divi snažnim lavovima i tigrovima. Bilo da su to naši kućni ljubimci ili bilo koje druge životinje važno je pomoći slabijima, nezaštićenima, onima u nevolji.

Na današnji dan pre dvadeset godina osnovana je humanitarna organizacija koja svojim radom i predanošću ukazuje na značaj i dobrobit životinja. ORCA je humanitarna organizacija koja je osnovana 28. novembra 2000. godine i koja se od tada bori za promovisanje poštovanja, brige i odgovornog odnosa prema životinjama. Jednom rečju možemo reći da se bavi dobrobiti životinja. Ova humanitarna organizacija predano radi na ostvarenju svojih ciljeva, a to je povećanje svesti kako pojedinca tako i čitavih institucija koje svojom brigom mogu da doprinesu dobrobiti životinja. Oni se bave zaštitiom životinja, edukacijom najmlađih o dobrobiti životinja, savetodavnim radom, pronalaskom izgubljenih životinja ili udomljavanjem životinja, zaštitom životne sredine…

Kućni ljubimci imaju pozitivnu ulogu na razvoj deteta, posebno ukoliko je reč o deci sa posebnim potrebama. Deca koja rastu uz neku životinju lakše ostvaruju komunikaciju sa ljudima, imaju bolje međuljudske odnose, bolje tumače neverbalnu komunikaciju, brižniji su i imaju više samopouzdanja. Takođe, deca se od malena uče odgovornosti koja proizilazi iz brige prema životinji koju vole i koja im uzvraća ljubav.
U logopedskom radu često koristimo različite životinje koje nam pomažu da čujemo neke prve reči (onomatopeju), da zajedno imenujemo, oponašamo, brojimo… Životinje imitiramo, opisujemo, razvrstavamo u kategorije (domaće i divlje), crtamo ih i bojimo, pričamo priče sa životinjama u glavnim ulogama. Kroz sav taj rad dete uči, raste i razvija se. Dok učimo o životinjama učimo i o brizi i nežnosti koja im je neophodna, učimo da je na nama da očuvamo prirodu i da stvorimo zdrav i bezbedan svet za ljude, za decu, za životinje.

L.E.C. Čabarkapa ima člana tima koji nepogrešivo uspeva da dotakne srca naših mališana, a to je naša voljena kuca Una. Dečiju sreću ništa ne može sakriti i ništa ih ne zainteresuje više od životinja. Pričati o značaju koji životinje imaju na decu i biti svedok tome su sasvim drugačije stvari. Stidljivo dete koje se oslobodi, plašljivo se osnaži a uznemireno se smiri… Zato dozvolite deci da dožive svet oko sebe, da budu deo prirode, da otkrivaju sebe i druge i da budu mali istraživači zainteresovani za životinje i prirodu. To su ključne stvari za zdravo odrastanje i pravilan biopsihosocijalni razvoj (govorno-jezički, psihomotorni i socioemocionalni).
ORCA je osnovala i poseban klub za decu, pod nazivom “dečiji klub ORkiCA” gde se za naše najmlađe organizuju različiti izleti, aktivnosti, kreativne radionice gde deca razvijaju maštu, empatiju i šire znanja o životinjama a sve to kroz igru, druženje i istraživanje prirode.

Planeta po meri deteta – Svetski dan deteta

Svetski dan deteta ili Međunarodni dan deteta se proslavlja 20. novembra kako bi se internacionalno ukazalo na dečija prava i skrenula pažnja na obaveze društva prema deci kao i na aktuelne probleme sa kojima se deca suočavaju.

Ovaj datum je ustanovljen od strane Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 1954. godine s ciljem da se u svim državama slavi istog dana. Dečija prava su utvrđena Konvencijom o pravima deteta usvojenoj 1989. godine.
Osnovni principi Konvencije su:
– pravo na život, opstanak i razvoj;
– najbolji interes deteta;
– pravo na participaciju;
– pravo na nediskriminaciju.

Ovaj dan je prilika za podsećanje na sve obaveze koje društvo ima prema deci. U našoj zemlji se dosta toga čini na unapređenju položaja dece, međutim dalek je put do ostvarivanja temeljnih prava deteta posebno dece iz osetljivih sredina i diskriminisanih grupa. Nažalost mnogo dece živi u siromaštvu, a ima i dece koja su isključena iz obrazovnog sistema i društva.
Kada govorimo o pravima deteta treba spomenuti i Porodični zakon koji predviđa da roditelji ne smeju da podvrgavaju dete ponižavajućim kaznama, koje vređaju ljudsko dostojanstvo deteta, kao i da su dužni da ga zaštite od nasilja drugih ljudi. Važnost ovog zakona je u tome da roditelji moraju da znaju da se modeli ponašanja uče i da nije dovoljno deci govoriti kako treba da se ponašaju, nego da smo im mi, roditelji, vaspitači, terapeuti zapravo model na koji se ona ugledaju.

Problem dece sa invaliditetom i njihovih roditelja kao i njihovih prava su česta polemika današnjeg društva. Prava na njihovo obrazovanje u redovnim školama, zaposlenje i uključivanje u društvenu zajednicu. Poseban problem predstavljaju fizičke barijere koje onemogućavaju dostupnost svakoj ustanovi. Neophodne su rampe za invalidska kolica, liftovi, prilagođeni toaleti, kako bi ova deca imala kvalitetniji život.
Romska deca su, takođe, u mnogim aspektima diskriminisana. Okolnosti su te da u Srbiji u blizini romskih naselja postoje, takozvane, romske škole koje pohađaju isključivo romska deca. Nisu retki slučajevi njihove segregacije tako što se izdvajaju u posebna odeljenja, što je zabrinjavajuće.
Ono što nas još brine, a tiče se dece, je i porast govorno-jezičke patologije. Višegodišnja istraživanja koja su rađena od 1953. godine su pokazala da je tada bilo oko 8% dece predškolskog i školskog uzrasta sa problemima u govoru, jeziku, ponašanju, učenju i verbalnoj komunikaciji. Od 2008. godine taj procenat se povećao na 63% , a po poslednjim istraživanjima od 70 do 80 odsto dece predškolskog i školskog uzrasta ima neki govorno-jezički problem.

Zbog ovoga je važno da uočimo odstupanja od uzrasnih normi kada je u pitanju govorno-jezički, psihomotorni i socio-emocionalni razvoj dece da bismo na vreme tretirali poremećaje koji bi mogli uticati na akademske veštine tokom obrazovanja, pa i na kasniji izbor zanimanja.

Poruka LEC Čabarkapa: Svoj deci čestitamo današnji dan i želimo im da budu radosna, bezbrižna, da budu dobri đaci, sportisti, da budu dobri drugovi, da budu dobri ljudi – da pomognu drugome u nevolji, da poštuju starije, a budu vredni, istrajni i sigurni u sebe, a kada porastu da stvore bolje sutra.Volimo, čuvajmo i pazimo svu decu sveta!

Razumi, prihvati, voli – Međunarodni dan tolerancije

U savremenom društvu stalno smo okruženi ljudima koji se razlikuju. Ta različitost se ogleda u nacionalnosti, kulturi, običajima, veri, fizičkom izgledu, vaspitanju, stepenu obrazovanja, a tu su i osobe sa različitim nivoima invaliditeta i drugim razlikama.
Mi se ne rađamo tolerantni ili netolerantni, to je osobina koja se razvija i uči. Kao pojedinci možemo puno učiniti da dete izraste u osobu koja će znati da poštuje različitosti.

Dan tolerancije se obeležava 16. novembra. Toleranciju je definisao UNESCO, 1995. godine:

“Tolerancija je poštovanje, prihvatanje i uvažavanje bogatstva različitosti u svetskim kulturama, naša forma izražavanja i način da budemo ljudi. Ona je zasnovana na znanju, otvorenosti, komunikaciji i slobodi mišljenja, savesti i uverenju. Tolerancija je harmonija u različitostima. To nije samo moralna dužnost, to je takođe politički i zakonit zahtev. Tolerancija, vrlina koja mir može učiniti mogućim, doprinosi menjanju kulture rata u kulturu mira.”

Neki ljudi vole da budu u raznovrsnim okruženjima, dok se drugi u takvom okruženju ne osećaju prijatno. To zavisi od učestalosti boravka među različitim ljudima, stepena interakcije sa različitim ljudima, kao i od naših stavova prema razlikama. Važno je znati da će stavovi roditelja u velikoj meri uticati na stavove koji se tokom odrastanja formiraju kod dece.

Najčešće smo tolerantni prema onima koji su nam slični a za osobe koje to nisu dolazi do smanjene tolerancije. Deca uče po modelu, ona nas stalno posmatraju i imitiraju, čak i pre nego što progovore. Ukoliko ste vi kao roditelji netolerantni onda ni dete ne može postati tolerantno.

Netolerancija se izražava vređanjem, nasiljem, agresijom, ruganjem… Način na koji ćemo izraziti toleranciju zavisi od vaspitanja. Zato budite uzor svojoj deci, izbegavajte šale na tuđi račun, pokažite poštovanje prema drugima i prema njihovim različitostima, razgovarajte iskreno i otvoreno sa svojom decom, podstičite samopoštovanje u svojoj porodici. Bitno je da dete uključite u situacije u kojima je prisutna različitost. To može da bude u vrtiću, igraonici, na sportu, u školi, na izletu, u parku… Kroz igru deca uče o sebi, o drugima i o različitostima koje nas okružuju. Tako deci pružamo priliku da prihvate različitosti i da odrastu u tolerantne osobe.

Poruka L.E.C. Čabarkape: Nađite razumevanja za različitosti, prihvatite ono što je drugačije, naučite da volite bez predrasuda i budite dobar primer vašoj deci. Uvažavajmo različitosti – od toga rastemo i mi i deca.

Svetski dan dijabetesa 2020.- Značaj medicinskih sestara („Diabetes: Nurses make the difference“)

Svetski dan dijabetesa obeležavamo 14. novembra svake godine. Na današnji dan je rođen Frederik Banting koji je doprineo otkriću insulina 1922. godine. Ovogodišnji slogan Svetskog dana dijabetesa glasi „Dijabetes-značaj medicinskih sestara“. Svetski dan dijabetesa 2020. godine ima za cilj da skrene pažnju na značaj medicinskih sestara u prevenciji i lečenju dijabetesa. Ovogodišnja kampanja govori o ključnoj ulozi koju medicinske sestre imaju u pružanju podrške ljudima koji žive sa dijabetesom. One su takođe neophodna podrška i ljudima koji imaju rizik da obole od dijabetesa kao i ljudima koji već žive sa njim. Šećerna bolest ili dijabetes (lat. diabetes mellitus) je hronični, neizlečivi poremećaj metabolizma, koji se karakteriše trajno povišenim nivoom glukoze (šećera) u krvi. Uglavnom je uslovljen naslednim faktorima, a nastaje zbog smanjenog lučenja ili
smanjenog biološkog dejstva hormona insulina, odnosno u kombinaciji ova dva faktora. Dijabetes u trudnoći utiče na plod. Dijabetes je jedan od faktora koji može da se pojavi u toku trudnoće i koji može da se povuče posle 24. nedelje. Ako majka vodi računa o tome trudnoća može da prođe u najboljem redu. Ukoliko majka ne vodi računa može da dođe do većih problema i velikih posledica. Ono što je tu najveći problem je što majka koja boluje od dijabetesa koristi razna medikamentozna sredstva. Dejstvo lekova je nepredvidivo iako je tehnologija napredovala i neke probleme možemo da detektujemo i u toku trudnoće. Međutim mnogi problemi
ne budu detetovani u toku trudnoće. Tu nastupamo mi logopedi, defektolozi različitih profila, koji radimo sa detetom i bavimo se sa njim. Naravno prvenstveno je značajan ginekolog, neonatolog i pedijatar… Dijabetes je bolest koja utiče na mnogo aspekata života i osobama obolelim od dijabetesa treba posebna nega i briga. Zato je važno skrenuti pažnju na značaj edukacije medicinskih sestara kako bi imale potrebna znanja i veštine u radu i nezi ovih osoba. Broj osoba obolelih od dijabetesa se povećava i samim tim se povećava i potreba za stručnim medicinskim osobljem koje se trudi da im ulepša i olakša život koji remeti ova teška bolest.

Poruka ovogodišnjeg dana dijabetesa bi bila da čuvamo svoje zdravlje, kao i da cenimo trud i posvećenost svih medicinskih radnika koji zajedno sa nama brinu o očuvanju zdravlja.

Dan ljubaznosti i dobrote u 21. veku

Uprkos neprilikama koje su nas zadesile ove godine, ne smemo da zaboravimo koliko su dobrota i ljubaznost bitni i neophodni, pogotovo kada su u pitanju naši najstariji (naše bake, deke ili roditelji). Svetski dan ljubaznosti i dobrote se obeležava od 13. novembra 1998. godine, ali to nas ne sprečava da i svakog drugog dana nekome udelimo kompliment, pomognemo, zagrlimo, pružimo podršku i razumevanje, kažemo hvala i izvoli… Tim L.E.C. Čabarkapa je ove godine odlučio da naš slikovit prikaz prilagodimo trenutnim zbivanjima. Kroz ovu priču učimo decu na koje načine možemo pomoći onima kojima je naša pomoć trenutno najpotrebnija i lepim gestovima
im ulepšati ovaj, ali i sve ostale dane.

Ovogodišnji slogan može da bude da ovaj virus kovid bude prenešen u pozitivnom smislu i prenese dobrotu i ljubaznost svima nama, jer nam jepotrebna.