Da bi nešto bilo deo nečega mora da ima svoju celinu. Koliko i zbog čega je bitno da dete zna da je oko deo lica, a prsti deo šake, da je točak deo automobila, da je parče deo torte?
Logopedski centar Čabarkapa je u svojoj logopedskoj radionici, za Vas i Vašu decu, napravio sledeće primere i aktivnosti pomoću kojih možete da vežbate ove pojmove.
Na karton ili deblji papir nacrtajte neki pojam (voće, povrće, životinju i sl.), a zatim isecite. Detetu dajte zadatak da slioži slagalicu. Isto možete da uradite i sa drvenim špatulama. Na taj način dete uočava delove koji čine jednu celinu.
Na papir nacrtajte krug, trougao, jabuku, lubenicu i sl. sa jednim izostavljenim delom. Pored toga nacrtajte nekoliko delova. Detetu dajte zadatak da prepozna koji deo je odgovarajući, a zatim linijom da spoji odgovarajući deo kako bi dobio celinu. Nacrtano možete da izrežete kako bi dete izabralo i sklopilo odgovarajući deo i dobilo celinu.
Manipulacijom predmetima (ili štapovima) različitih dužina dete usvaja odnos delova i celine tj. da se celina sastoji iz više delova. Zeleni štap odgovara broju 3 i on predstavlja celinu, a plave kocke predstavljaju delove tj. jedinice koje se mogu brojati, dodavati i grupisati da bi se dobila celina. Na ovaj način dete uočava da se dodavanjem delova dobija celina što je ključno za ovladavanje pojmovima veće, manje kao i za razumevanje sabiranja (dodavanjem jedinica, dobija se zbir).
Usvajanje pojmova deo/celina su korisni za savladavanje analize i sinteze glasova u rečima, uočavanje redosleda pri pričanju priče u slikama, pisanje sastava.
Mnoštvo aktivnosti koje su korisne za usvajanje pojmova deo/celina možete pronaći u praktikumu „Da brbljam, da govorim, da učim“ autora dr Nataše D. Čabarkape.