Naša adresa
Dimitrija Tucovića 18
Pozovi nas
066.827.9797
Pošalji nam poruku
office@logoped-drcabarkapa.com
Radno vreme
Pon - Petak: 10AM - 6PM

Šta je pre, a šta posle?

Predlažemo primere koji su pogodni za uočavanje šta je bilo pre, a šta posle. Bitno je da dete zna da prepozna i odredi (a zatim i imenuje, odnosno kaže) šta se desilo pre, a šta posle, u prostoru i vremenu (npr. prvo je bilo jutro, posle njega podne, a posle podneva veče).  Pravilno razumevanje svih odnosa je važno za formiranje pojma sadašnjosti, prošlosti i budućnosti, pojam uzroka i posledice i za uspešno izvođenje matematičkih operacija (zreo pojam broja, pojam prethodnika i sledbenika, sabiranje i oduzimanje). #LepaReč

Auditivna memorija

Koji sam broj u dnevniku? Koji mi je broj telefona? – Vežbe za auditivnu memoriju

Dobro razvijena auditivna percepcija utiče kasnije i na auditivnu memoriju. Stimulisanje auditivne percepcije počinje već nakon samog rođenja deteta pa zbog toga, dok se još upoznaje sa svetom koji ga okružuje, pružite mu što više auditivne stimulacije. To možete da činite tako što ćete mu puštati da sluša različite zvukove. Zvukove možete i sami da pravite ili da puštate zvukove iz prirode. Na taj način se dete upoznaje sa zvukovima koji ga okružuju. Na kvalitet auditivne percepcije (brzinu i način obrade) utiče i opredeljenost za vodeće uvo. Proces opredeljivanja za vodeću ruku i čula bi trebalo da većim delom bude formiran do sedme godine, a nakon toga se odvija finije sazrevanje njegovih funkcija. Kada je jedno uvo vodeće, znači da će se informacije dobijene slušnim putem analizirati na jednom mestu i da će dete moći adekvatno da se odnosi prema njima. Ukoliko to nije slučaj, deo informacija se gubi, a samim tim je analiza zvuka oštećena. Neki znaci da je dete auditivno neopredeljeno su: teškoće razlikovanja glasova koji slično zvuče  i njihova zamena u govoru (npr. glasovi Č, Ć, Đ, M, N), selektivno reagovanje na zvuk, teškoće upamćivanja onoga što je samo jednom čulo (to se odnosi na verbalne instrukcije, priče, pesme), sporo učenje, greške pri pisanju ili čitanju, teškoća pisanja po diktatu, loša slušna pažnja i sl.

Kao što smo napisali neopredeljenost za vodeće uvo utiče na teškoće upamćivanja onog što je dete samo jednom čulo, a što je verbalno izloženo (npr. nalozi, pesmice, priče, rečenice pri pisanju diktata, brojevi telefona i sl.).

Auditivna memorija (radna memorija) je vrsta senzorne memorije koja je zadužena za sve kratkoročne auditivne informacije koje primamo iz svog okruženja. Auditivna memorija je skladište velikog broja kratkotrajnih informacija. Stimulus direktno dolazi do centralnog auditivnog procesora koji je zadužen za pretvaranje električnih impulsa u misaoni koncept, stvarajući sliku, koju možemo da koristimo i da zadržimo u mozgu kratak vremenski period. Problemi u auditivnoj memoriji mogu biti povezani sa nekim poremećajem jezika i govora. Deca koja imaju problem sa auditivnom memorijom imaju problem sa pažnjom (usmeravanje i održavanje pažnje).

Deca sa malim opsegom auditivne memorije (nedovoljno razvijenom auditivnom memorijom) mogu imati neki od sledećih problema:

  • problem u rešavanju tekstualnih zadataka;
  • problem u rešavanju zadataka koji imaju više delova;
  • potrebno im je više vremena da obrade informacije koje su verbalno izložene;
  • problem pri prepisivanju;
  • problem pri pisanju diktata;
  • problem u pamćenju lekcija, tekstova, pesmica, priča i sl.;
  • problem sa govorom i jezikom što se često ogleda u siromašnijem rečniku, teškoćama u učenju stranog jezika i sl.;
  • zbog frustracije usled neuspeha u rešavanju zadataka, a samim tim i lošijeg uspeha u školi, ova deca su šesto frustrirana što utiče na njihovo emotivno stanje kao i na vladanje u školi i vršnjačke odnose.

Pamćenje auditivno izloženih podataka zavisi od uzrasta deteta. Npr. dete koje ima 6 godina bi trebalo da zapamti 4 ili 5 besmislenih slogova, da zapamti kombinaciju od nepravilno raspoređenih 4 ili 5 brojeva/glasova u nizu unapred i 3 unazad, dok dete koje ima 7 godina bi trebalo da zapamti 6 brojeva u nizu unapred i 4 unazad. Broj reči koje čine rečenicu je veći u odnosu na broj brojeva ili glasova zbog toga što su rečenice skup reči koje čine jednu celinu i imaju misao.

Opseg auditivne memorije može da se poveća raznim vežbama i aktivnostima. Predstavićemo vam neke od vežbi koje možete da radite sa detetom.

  • Na papiru napišite kombinacije brojeva, glasova, reči ili boja, a zatim ih verbalno izložite detetu. Od njega zahtevajte da zapamti i ponovi. Počnite od kombinacija koje su kraće, a zatim povećavajte broj elemenata u zavisnosti od detetovog napretka. Savetujemo vam da beležite iz kog puta je dete uspelo da zapamti i ponovi određenu kombinaciju.
  • Kada savlada pamćenje određenog broja elemenata, u zavisnosti od uzrasta, uvedite zadatak da dete zapamti i ponovi unazad kombinacije.
  • Na belom papiru ili u svesci napišite kombinacije brojeva, slova ili reči koje počenju na određeno slovo, a zatim detetu recite šta treba da pronađe i obeleži (može da prekrije papirićem u boji, čepom ili slično). Počnite od manjeg broja elemenata, a zatim povećavajte. Na ovaj način vežbate i vizuelno pretraživanje.
  • Možete da kombinujete vežbanje vizuelno i auditivno izloženih elemenata. Ispred deteta stavite čepove ili papiriće u boji, a zatim prekrijte rukama ili papirom. Dete treba da zapamti i ponovi. Na papiriće ili čepove možete napisati brojeve, slova ili reči.

Ukoliko sumnjate da vaše dete nema očekivani opseg auditivne memorije predlažemo vam da ga odvedete kod stručnjaka (logoped, reedukator psihomotorike, psiholog) koji će proceniti celokupan razvoj (govorno-jezički, psihomotrni i socioemocionalni) i dati predlog rada, ukoliko je potreban.

Vizuelni redosledi

Baza za shvatanje, razumevanje, čitanje i pisanje – Zašto je usvajanje pojma redosleda bitna baza za razvoj čitanja i pisanja?

Roditelji se često pitaju: „Moje dete razume sve, izgovara dobro glasove, prava je pametnica, ali kada treba da uradi dva uzastopna naloga ne može da ih zapamti, kada ga pitamo šta je radilo u vrtiću ne zna da nam kaže.“

Kada dete teško razume zadata uputstva u školi, pomeša korake u zadacima iz matematike i događaji iz priče zamene mesta na vremenskoj liniji dok dete prepričava, vrlo verovatno se radi o teškoćama u određivanju i pamćenju redosleda. Takođe, problemi u čitanju i pisanju mogu biti povezani sa ovim problemom.

Redosledi često bivaju nešto što zaboravimo da sa decom uvežbamo jer nam se čini „prirodnim“ da će se to usvojiti. Mežutim, postoje brojne aktivnosti kojima se radi na uvežbavanju redosleda sa kojima treba početi pre polaska u školu i javljanju pojmova „uvoda“, „razrade“ i „zaključka“ ili složenih matematičkih zadataka koji uključuju više operacija.

Pamćenje i praćenje redosleda i orijentisanje u različitim nizovima (šta je pre, a šta posle) važne su sposobnosti deteta koje treba da usvoji pred polazak u školu.

Predlažemo vam aktivnosti koje možete raditi sa detetom:

Nizanje slamčica – U sunđer zabodite dva drvena štapića. Na jedan štapić  vi nanižite slamčice, a detetu dajte zadatak da naniže na drugi štapić istim redosledom kao i vi. Zatim možete da mu date papiriće u boji koji će da budu model nizanja slamčica. Slamčice mogu da budu različite veličine i širine. Na ovaj način se vežba i fina motorika koja je bitna za pravilno držanje olovke.

Pravljenje redosleda po modelu – Napravite model po kome će dete da pravi redosled od različitih predmeta. Možete da koristite plastične karike, plastične „rakete“, spajalice, krugove od kartona, karike od kartona i sl.

Bockalice – Bockalice su još jedna igračka koju možete da koristite za usvanje redosleda. Napravite model koji dete treba da isprati i složi. Neka dete traži od vas bockalicu koja mu je potrebna kako bi nastavilo započeti niz. Na taj način vežbate verbalno izražavanje i produžavate združenu pažnju.

Pričanje priče – Priče su odličan materijal za pamćenje redosleda jer se same sastoje od događaja ispričanih u određenom sledu. Čitajte zajedno priče i pitajte dete šta se prvo desilo, šta drugo i tako redom. Takođe, pitajte šta se desilo pre, a šta posle, šta se desilo na početku, a šta na kraju. Vežbajte prepričavanje priče i pre polaska u školu jer na taj način, osim navedenog, vežbate i razumevanje pročitane priče ili priče koju je čulo.

Dnevni raspored – Pravite sa detetom raspored njegovih dnevnih aktivnosti. Crtajte i lepite na papir jer će na taj način dete lakše da zapamti redosled. Svaki dan nakon što dođete po dete u vrtić pričajte o tome šta se desilo, šta je radilo u vrtiću, s kim se igralo i sl. Na taj način (odgovarajući na vaša pitanja) radite i na bogaćenju rečnika.

Kako dete raste, tako se i povećavaju zahtevi sredine kao i želja deteta da istražuje i isprobava različite stvari. Važno je podržati dete i podsticati ga da istražuje i uči kako bi razvilo vizuelnu percepciju, pažnju i pamćenje. Da bi vaše dete razumelo šta mu pričate, da bi naučilo pažljivo da sluša, da bi razumelo pitanje i dalo odgovarajući odgovor, da bi moglo pravilno da koristi gramatičke kategorije potreban je pravilan razvoj vizuelne percepcije.

Vežbe koje smo napisali možete da radite sa detetom kod kuće. Ove vežbe vam, takođe, mogu  biti ideja za osmišljavanje drugih, novih i korisnih igara. Prilagodite složenost zadatka uzrastu deteta da ne bi izgubilo motivaciju za učestvovanje u istim.

Ukoliko i pored vašeg rada sa detetom rezultati ne dostignu nivo koji odgovara detetovom uzrastu obratite se stručnjaku (logopedu, reedukatoru psihomotorike i/ili psihologu) koji će na pravi način pomoći vašem detetu.

Kako psi utiču na govorno-jezički, psihomotorni i socioemocionalni razvoj

Švedski naučnici, u studiji objavljenoj u Horizonu, naučnom časopisu Evropske unije, naveli su da bi veza između psa i čoveka mogla da posluži kao terapija u lečenju teških poremećaja, poput autizma i šizofrenije.

Oksitocin je hemikalija poznata kao ,,hormon ljubavi’’ koju luče psi i ljudi i poznata je za jačanje ,,društvenih’’ veza između ljudi i životinja. Švedski profesor Per Jensen naveo je sledeće: ,,Oksitocin je izuzetno jak posrednik u vezi između psa i čoveka. Ljudi koji imaju fizički kontakt sa svojim psom, imaju povećan stepen oksitocina koji se zadržava tokom cele komunikacije između životinje i čoveka.’’ Takođe je dodao da je taj hormon važan u borbi protiv stresa.

Dečiji psihički, socijalni, emocionalni i kognitivni razvoj može biti potpomognut interakcijom sa kućnim ljubimcem. Deca se brže razvijaju, socijalizuju i stiču odgovornost od malena. Kućni ljubimci imaju pozitivnu ulogu u psiho-fizičkom i socio-emocionalnom razvoju dece. Posebno su korisni za decu sa autizmom, teškoćama u učenju, hiperaktivnu ili agresivnu decu. Deca sa autizmom se koriste uglavnom neverbalnom komunikacijom, baš kao i kućni ljubimci, pa zbog toga kontakt sa njima detetu može mnogo da pomogne u boljoj interakciji sa ljudima. Deci sa teškoćama u učenju, mogu da budu odličan lek protiv stresa koji prolaze usled frustracije. Takođe, maženje psa može da umiri hiperaktivnu ili agresivnu decu, što pokazuju i mnoga istraživanja. Kućni ljubimac je uvek tu da pažljivo sluša i zato dete stalno razgovara sa njim. Njemu se izdaju naredbe, nekada mu se upute pohvale, a nekada zasluži i kritiku. Sve je to korisno za razvoj dečjeg govora.

U našem logopedsko-edukativnom centru Čabarkapa, stimulišemo sva čula koja su potrebna za razvoj govorno-jezičkog, psihomotornog i socio-emocionalnog razvoja. Deca koja dolaze u naš Centar, imaju priliku da se igraju sa našim psom Unom, koja prenosi nežnost i umiruje svako dete koje je neraspoloženo ili koje plače.

Naša Una pruža bezuslovnu ljubav koju deca prepoznaju i rado prihvataju da se igraju sa njom. O zdravlju, vakcinaciji i higijeni naše Une brine veterinarska ambulanta Loco Vet (www.locovet.rs).

Pogledajte našu galeriju

Svetski dan smeha

Svetski dan smeha: „Smej se, smej…jer smeh je najbolji lek“

Indijac Madan Kataira je 1998. utemeljio Svetski dan smeha koji se slavi dva puta godišnje, 10. januara i 2. maja. On je dokazao da je smeh najbolji lek protiv mnogih bolesti.

Stres je na prvom mestu kao imperativ savremenom načinu života.

Cilj Svetskog dana smeha je da podstakne ljude da se što više smeju jer će se osećati bolje, rasteretiti stresa, smanjiti brige i depresiju i tako ojačati imunitet, poručuju brojni naučnici i lekari koji ističu kako treba da se smejemo svakoga dana. Ako je organizam pod stresom povećava se nivo kortizola i adrenalina, što može izazvati povišenje krvnog pritiska i začepljenje arterija, a istraživanja pokazuju da smeh izaziva posebne fiziološke promene koje pomažu organizmu. Tako zvonki smeh povećava stvaranje limfocita i aktivnosti ćelija koje ubijaju tumorske ćelije. Smejanjem se povećava nivo gama-interferona, proteina aktivnog u borbi protiv bilo koje bolesti . Smeh je lek jer dovodi kiseonik u krvni sistem i podstiče lučenje endorfina (proteina koji se sastoji od 31 aminokiseline), pa može da promeni hemiju mozga na bolje. Takođe je otkriveno da je potrošnja energije u nekoliko minuta smeha jednaka količini potrošene energije nakon 15 minuta vežbanja na sobnom biciklu.

Prvi, refleksni osmesi su urođeni. Bebe veoma rano, već od rođenja, pokazuju kratkotrajne, brze osmehe, koji bukvalno prelete njihovim licem, čak se smeju i u snu. Ali, prema stručnjacima, u pitanju je refleksna aktivnost ili instikt preživljavanja kod novorođenčadi – poput refleksa traženja usnama. Bez obzira što je ta činjenica i naučno potvrđena, prvi osmesi su ipak najznačajniji roditeljima, pa makar i ne bili „pravi“. Inače, pojava tih refleksnih osmeha se očekuje oko trećeg dana po rođenju, a javljaju se približno u toku naredna dva meseca.

Samo u jednom trenu, čitav vaš svet se menja – vaša beba se smeje zato što vas prepoznaje, istinski srećna što vas prepoznaje! Upravo tog trenutka, zaboravljate na brige. Sav vaš trud oko bebe proteklih nekoliko nedelja – besane noći, beskrajno menjanje pelena, bojazan da li ste sve uradili kako treba…izgleda da je dobro nagrađen. Jer, vaš anđelak vas je napokon obasjao širokim osmehom – tim majušnim, ružičastim, slatkim usnama. A onda kreće „predstava“ – nekoliko narednih dana, roditelji daju sve od sebe da „povrate“ taj osmeh i ponosno ga prikažu: rodbini, prijateljima, komšijama, kolegama…prodavcu, đubretaru…u principu bilo kome ko pokaže makar malu zainteresovanost.

Kad se smejemo radi nam 15 mišića. Pokreti mišića su bitni za razvoj oralne praksije. Jačanjem tih mišića radi se na poboljšanju artikulacije (pravilnog izgovora glasova), a pre toga i na samom progovaranju. Razvlačenje usana u osmeh je jedna od prvih i osnovnih vežbi oralne praksije. Vežbajte osmeh da bi govor bio lepši!!!

Poruka LEC Čabarkapa na ovaj dan je: Osmeh roditelja za nas znači puno kada su zadovoljni napretkom svoje dece, pojavom prvih reči, usvajanjem novih glasova i boljim uspehom u školi! Njihov osmeh je za nas pokretač i snaga za dalji rad i nove uspehe.

Prvi radni dan LEC Čabarkapa u Novoj godini

Danas je prvi radni dan LEC Čabarkapa u Novoj godini. Nakon kratke pauze, naš tim je spreman za rad punom parom.

Termine možete zakazivati pozivom na sledeće brojeve telefona 0114253551 i 0668279797, kao i putem mejla office@logoped-drcabarkapa.com

Kao i do sada, možete nas pratiti putem stranice na društvenoj mreži Facebook.

Hvala vam na dosadašnjoj saradnji! Nadamo se da će nam i Nova 2018. godina biti uspešna, kao i prethodna.

Vaš LEC Čabarkapa

Badnji dan

Badnji dan se proslavlja 6. januara, dan uoči Božića, i deo je Božićnih običaja. Naziv je dobio po badnjaku koji se na taj dan seče i pali.

Napravili smo priču u slikama pomoću koje ćete deci da objasnite običaje koji obeležavaju Badnji dan. Priča se sastoji šest slika i opisuje ovaj dan. Rano ujutru se ide u šumu po Badnjak koji se nosi kući. Dok otac seče Badnjak sin baca kukuruz na to mesto kako bi godina bila rodna. Na Badnje veče se u kuću unosi slama u koju se sakriju slatkiši koje deca treba da pronađu (to se u narodu zove pijukanje). Nakon toga se pali Badnjak. Badnjak se uglavnom pali ispred crkve, nakon večernje liturgije. A u kućama se pali u šporetu na drva, ukoliko postoje mogućnosti. Nakon toga porodica zajedno večera hranu koja je posna. Kada se sve završi, porodica ide na spavanje i sutradan, na dan Božića ustaje rano kako bi u miru i slozi proslavila ovaj praznik.

Pomoću priče u slikama dete će na zanimljiv i lak način da nauči običaje vezane za ovaj praznik. Pored toga ćete sa njim raditi na praćenju redosleda i povezanosti radnji, uočavanju delova, kao i na bogaćenju rečnika.

Uživajte u dnašnjem danu! Srećan Badnji dan!

Koliko ima dugmića na mom odelu? – pita Sneško

Zima je godišnje doba kome se deca posebno raduju. Jedna od zimskih radosti je i pravljenje Sneška Belića. Pored aktivnosti i igara koje deca igraju napolju važno je osmisliti igre koje su im zanimljive i u kući, dok se greju. Bitno je da te igre ne podrazumevaju neprestanoigranje igrica na telefonu, tabletu  ili računaru, kao i gledanje  crtaća.

Predstavljamo vam aktivnost koja je zanimljiva i starijoj i mlađoj deci. Potrebni su vam: papir, makaze, drveni štapići (špatule), lepak i bojice ili flomasteri. Ukoliko nemate drvene štapiće možete da koristite i karton koji ćete iseći na delove iste širine i dužine. Na papiru nacrtajte, obojte i isecite glavu Sneška Belića, dugmiće i šerpu (šešir). Na šerpama napišite brojeve. Dugmiće zalepite na štapiće. Detetov zadatak je da na svakog Sneška stavi šerpu sa odgovarajućim borjem. Broj na šerpi i Snešku treba da bude isti.

Ova aktivnost je korisna za usmeravanje i održavanje pažnje, prebrojavanje, usvajanje količine, finu motoriku, koordinaciju ruku, vozuomotornu koordinicaju.