Arhiva мај 2017

Svetski dan deteta

Svetski dan deteta

Svetski  dan deteta se u mnogim zemljama obeležava 1. juna svake godine koji je  ustanovljen na Ženevskoj svetskoj konferenciji o dobrobiti dece 1925. godine, a zvanično usvojen u međunarodnoj zajednici 1950.godine. Sličan praznik se obeležava i 20. novembra koji je ustanovljen od strane Ujedinjenih nacija 1954. godine.

Svetski dan deteta ima za cilj da se skrene pažnja javnosti na obaveze društva koje ima prema deci kao i na probleme sa kojima se deca svakodnevno suočavaju. Prava deteta su tvrđena Konvencijom o pravima deteta koji je usvojen od strane Ujedinjenih nacija 1989. godine.

Osnovni principi Konvencije su:

– pravo na život, opstanak i razvoj;

– najbolji intres deteta;

– pravo na participaciju;

– pravo na nediskriminaciju.

Porodični zakon predviđa da roditelji ne smeju dete da podvrgavaju kaznama i ponižavanjima, koje vređaju dostojanstvo deteta. Osim toga dužni su da ga štite od nasilja drugih ljudi. Roditelji moraju da znaju da se model ponašanja uči i da su oni modeli od kojih deca uče kako treba da se ponašaju. Nije dovoljno samo govoriti o lepom ponašanju, potrebno je da budemo dobar model na koji će dete da se ugleda. Osim rodtitelja model na koji dete treba da se ugleda su sve osobe koje su u njegovom neposrednom okruženju. To su vaspitači, učitelji, svi stručnjaci koji se bave detetom (pedijatri, logopedi, treneri,…), kao i rodbina i prijatelji.

Deca su jedna od najosetljivijih grupa koje su podvrgnute diskriminaciji, posebno romska deca, deca koja žive i rade na ulici, izbegla i raseljena deca, deca iz ruralnih sredina, deca sa smetnjama u razvoju i invaliditetom.

Problem dece sa invaliditetom i njihovih roditelja kao i njihovih prava su česta polemika današnjeg društva. Prava na njihovo obrazovanje, uključivanje u redovne škole, zaposlenje, što manje arhitektonskih barijera (rampi za invalidska kolica, liftovi, prilagođenih toaleta) što im omogućava dostupnost svakoj ustanovi.

Romska deca su, takođe, u mnogim aspektima diskriminisana. Okolnosti su te da u Srbiji u blizini romskih naselja postoje takozvane romske škole koje pohađaju isključivo romska deca. Nisu retki slučajevi njihove segregacije tako što se izdvajaju u posebna odeljenja, što je zabrinjavajuće.

Prema podacima izveštaja centra za socijalni rad u Srbiji danas ima preko 6000 dece bez roditeljskog staranja. Od toga je oko 5000 dece smešteno u hraniteljske porodice, a oko 1000 njih se nalazi u domovima za decu bez roditeljskog staranja.

Dragi naši roditelji, deca su kao mlado drvo. U početku slabi i nejaki, treba im naša pomoć. Dok njihovo stablo ne ojača, dobije bujnu krošnju i zdrave plodove naša su briga.

Od njihovog rođenja pa do odlaska od nas svako od njih ima svoju priču. Mi ih učimo životu, ali i oni nas. Oni nas vole, a i mi njih. Zajedno plačemo i smejemo se, padamo i ustajemo.

Ali najveću školu života uče ili savladaju u krugu porodice uz mamu, tatu, baku, deku, batu, seku…

Više

Multidisciplinarni pristup (logoped, reedukator psihomotorike i psiholog) pregledu Vašeg deteta i svakodnevni tretmani daju dobre rezultate

U našem Logopedsko edukativnom centru Čabarkapa multidisciplinarnim pristupom stimulišemo detetov razvoj.

Logoped sprovodi logopedsku dijagnostiku procenjujući govorno-jezički status deteta, odnosno procenu receptivnog i ekspresivnog govora (da li je dete progovorilo, da li razume naloge koji mu se zadaju), procenjuje artikulaciju kao i govorne organe koji učestvuju u govoru (disanje, mišiće usana, lica i jezik, kao i  celokupnu anatomiju govornog aparata) i ako je potrebno upućuje dete na dodatna medicinska ispitivanja. Logoped procenjuje grafomotoriku (da li dete pravilno drži olovku, da li ostavlja adekvatan trag olovke na papiru, da li prati smer pisanja slova), procenjuje kvalitet čitanja, prepričavanja, fonemski sluh, analizu i sintezu glasova u reči.

Reedukator psihomotorike kroz različite aktivnosti u objektivnom prostoru procenjuje motornu spretnost deteta, tonus (napetost) mišića, koordinaciju nogu i ruku, orijentaciju u prostoru, pažnju i pamćenje. Kroz aktivnosti za stolom (u manipulativnom prostoru) sa sitnim predmetima, plastelinom i drugim senzornim materijalom i kroz crtanje procenjuje zrelost šake i spretnost prstiju, koordinaciju oka i ruke, da li dobro imitira (uči) nove pokrete ovog tipa.

Značajno je da psiholog proceni i celokupni psihološki razvoj deteta. Ne tako retko se dešava da se psihičko stanje deteta, ustvari, odražava na detetov govor. Svako dete prolazi kroz određene stadijume normalnog psihološkog razvoja na koje se psiholog oslanja u svojoj proceni.

Potrebno je naglasiti da dok traje  proces dijagnostike deteta (kod koga postoji problem u govoru, jeziku, ponašanju i učenju) neophodno   je da se dete  uključi u logopedski tretman Beringer (digitalizovani logopedski set) i KSAFA-m aparatom, čime se sprečava gubitak vremena habilitacionog procesa,što se dešava kada se tretman započinje tek posle procedure dijagnostike i postavljanja konačne dijagnoze.

Momenat nastanka zastoja u razvoju govora i jezika Vašeg deteta ili prekida  u razvoju    nekih od ovih funkcija do dijagnostikovanja, a zatim do trenutka započinjanja logopedskog tretmana, prođe dug period. Taj period se naziva „kritični period“. Svaki nivo razvoja govora, jezika, ponašanja i emocija ima svoj određeni period formiranja, i ako se propusti,  teško se nadoknađuje.

Zato dragi roditelji čim posumnjate da Vaše dete ne reaguje adekvatno na okolinu oko sebe, nije progovorilo posle prve godine, obratite se stručnjaku (logopedu, reedukatoru psihomotorike i psihologu) da na multidisciplinarni način rešimo problem Vašeg deteta.

Kritični period je period koji ne smete da propustite u razvoju svoga deteta.

Više

Odvedite dete kod logopeda, čuda ne postoje!

Odvedite dete kod logopeda, čuda ne postoje!

Mnogi važni trenuci znaju da prođu u čekanju da se desi čudo. Kada je govorno-jezički razvoj u pitanju, logopedi teže da ne veruju u čuda, već u kontinuirani i intenzivni rad. Najdobronamerniji savet koji možete dobiti kada primetite bilo kakvo kašnjenje u progovaranju i razvoju govora i jezika, je da se odmah obratite logopedu.

 

Različiti nivoi razvoja sluha, govora i jezika vezuju se za određeni period, takozvani kritični period. Iz tog razloga, od presudne važnosti je savesno pratiti razvoj deteta. Ma koliko nam bilo teško da priznamo da dete u nečemu zaostaje u odnosu na svoju braću ili sestre, ili pak vršnjake, od ključnog je značaja na vreme se obratiti za pomoć. Naime, ukoliko se ti kritični periodi propuste, imajte na umu da su teško nadoknadivi. Iz tog razloga, kao roditelji, budite savesni u praćenju normi razvoja predviđenih za uzrast, a u isto vreme, obratite pažnju na načine na koje treba stimulisati dete.

Ispravna dijagnostika i rani početak tretmana u slučaju da postoji kašnjenje govora, među presudnim su faktorima za pravilan razvoj govora kod deteta. Razlozi za kašnjenje govora mogu biti brojni (na primer, mogu biti biološke ili psihološke prirode, ali i posledica neadekvatne stimulacije i nedovoljno bogatog iskustva deteta). Nekada, međutim, neki razlozi nisu dovoljno vidljivi i obelodane se tek kasnije tokom tretmana. Iz tog razloga, važno je da dete prati budno oko stručnjaka koji će znati da roditeljima skrene pažnju.

Logopedski tretman podrazumeva intenzivnu stimulaciju govorom uz pomoć različitih vrsta aktivnosti. U zavisnosti od toga šta su potrebe deteta, njegovi afiniteti, motivacije i kooperativnosti, uvode se različite vrste zajedničkih aktivnosti kroz koje logoped i dete zajedno rade ka tome da se govor „probudi“. Logoped radi na ranoj govornoj stimulaciji, na javljanju i razvoju govora, na bogaćenju rečnika, na njihovoj funkcionalnoj upotrebi, na razumevanju govora i na mnogim drugim aspektima govorno-jezičkog razvoja. S obzirom da su govor i mišljenje u sprezi, rad logopeda često prevazilazi granice onoga što se definiše kao isključivo razvoj govora, već radi na opštem osposobljavanju deteta za raznovrsne životne situacije.

Govor nije nešto što se javlja izolovano od iskustva koje ima dete. Iz tog razloga, logopedski tretman podrazumeva i pružanje različitih iskustava koja su detetu neophodna da bi počelo da koristi govor. Često, da bi se pojačala efektivnost logopedskih tretmana, u rad se uključuje multidisciplinarni tim, odnosno reedukator psihomotorike, psiholog i lekari koji prate različite medicinske aspekte koji su u direktnoj sprezi sa govorom.

U rad sa detetom, neizostavno su uključeni roditelji. Od velike važnosti je da oni prate rad logopeda sa detetom, da pažljivo slušaju sugestije i budu spremni da i sami unesu promene u svoje ponašanje, funkcionisanje, odnose. Nekada je teško prihvatiti svoju grešku i pomisliti na to da deo naše krivice stoji u osnovi problema deteta. Iz tog razloga, često je u rad uključen i psiholog koji vodi roditelje kroz taj proces promene.Vrlo je važno da kao roditelji preuzmete odgovornost koja vam pripada i da budete koterapeuti u procesu rada sa detetom.

 

Od vaše spremnosti da tražite pomoć zavisi da li će je dete na vreme dobiti, a onda i- da li će se pravilno razvijati.
Nemojte verovati kada vam kažu da ste došli prerano. Dođite što ranije.

Više

Svetski dan porodice

Svetski dan porodice

Porodica je:
To smo mama, tata, bata, seka i ja ispod kišobrana. (Ines, 4 godine)

…to je…kada se noću upiškim u krevet i kažem mami i niko ne zna. (Sara, 5 godina)

Porodica…porodica je kad me Petar poljubi u obraz ja pocrvenim, a tata dođe po mene u vrtić i pita: „Milice, šta ti je? A ja spustim pogled i ne kažem ništa.“ (Milica, 6 godina, predškolac)

Više