All Posts tagged Reedukator psihomotorike

Da li je moj predškolac spreman za polazak u prvi razred?

Da li je moj predškolac spreman za polazak u prvi razred?

Poštovani roditelji, logoped, psiholog i reedukator psihomotorike vas pitaju: Da li je vaš predškolac spreman za polazak u prvi razred?  Svaki roditelj deteta koje je budući đak prvak sa uzbuđenjem iščekuje 1. septembar. Osim uzbuđenja, roditelji imaju tremu i pitaju se šta sve njihovo dete treba da zna pre nego što krene u školu. Pitaju se da li može 45 minuta da sedi na stolici i pomno prati učitelja. I jedno od glavnih pitanja koje postavljaju sebi je: Da li je moje dete spremno za polazak u prvi razred?

Pitanje koje sada, pred upis u školu, muči svakog roditelja je: Da li je moje dete spremno za polazak u prvi razred?  Da bi Vam pomogli dajemo listu pokazatelja urednog psihomotornog razvoja:

– Crtež čoveka – šematski, 3-6 detalja, crtež prepoznatljiv.

– Razlikuje teško/lako.

– Boji crteže, precrtava trougao, crta kućicu, drvo.

– Hvata malu loptu obema rukama.

– Oblači se i skida bez pomoći.

– Hvata loptu jednom rukom, u skoku hvata loptu. Loptom pogađa cilj.

– Samostalno se oblači i obuva (veže pertle na obući).

– Palcem može dodirnuti svaki prst.

– Precrtava romb, precrtava sva slova, pravilno drži olovku.

– Razvijena sposobnost uočavanja razlika između slika, pronalaženje jednostavne slike u složenoj.

Šta radi reedukator psihomotorike?

Reedukator psihomotorike u Logopedsko edukativnom centru Čabarkapa tokom prvog prijema procenjuje psihomotorni status koji obuhvata nivo razvijenih funkcija u oblasti grube motorike, koordinacije pokreta ekstremiteta, ravnoteže, sazrevanje dominacije hemisfera (lateralizovanosti), fine motorike, grafomotorike, vizuomotorne koordinacije, orijenatacije u prostoru i vremenu. Kroz različite aktivnosti u objektivnom prostoru (penjanje, silaženje, preskakanje, ljuljanje, prelaženje raznovrsnih prepreka, hodanje, skakanje, bacanje i hvatanje) procenjuje se motorna spretnost deteta, tonus (napetost mišića), koordinacija nogu i ruku, orijentacija u prostoru, pažnja i pamćenje. Kroz aktivnosti za stolom (u manipulativnom prostoru) sa sitnim predmetima, plastelinom i drugim senzornim materijalom i kroz crtanje procenjuje se zrelost šake i spretnost prstiju, koordinacija oka i ruke, da li dete pravilno drži olovku, kojom rukom piše, da li dobro imitira (uči) nove pokrete ovog tipa. Procena se prilagođava kroz aktivnosti koje dete treba da zna na određenom uzrasu. Tako se procenjuje da li postoji kašnjenje ili su detetove sposobnosti u skladu sa uzrastom. S obzirom da je govor deo psihomotorike i da se napredak ne može ostvariti u oblasti govora i jezika ukoliko je neka oblast psihomotorike nezrela. Često se roditelji obraćaju zbog problema u govoru, ali dalja procena reedukatora psihomotorike otkriva da mnoge oblasti psihomotorike nisu adekvatno razvijene. Pored toga, reedukator psihomotorike je tu da zajedno sa detetom radi na sticanju iskustva u objektivnom prostoru, a koja  logoped kasnije oblikuje govorno-jezički i formira pojmove sa ciljem da ih dete koristi u aktivnom rečniku.

Dragi roditelji, ukoliko primetite da Vaše dete ne može da uradi neku od ovih aktivnosti pravo vreme je da se obratite stručnjacima (logoped, psiholog, reedukator psihomotorike) koji će testirati vaše dete i na osnovu dobijenih rezultata predložiti tretman.

Više

Koliko je bitna timska saradnja u proceni problema vašeg deteta?

Koliko je bitna timska saradnja u proceni problema vašeg deteta?

Da li ste upoznati sa time kako logoped, senzorni integrator i reedukator psihomotorike mogu pomoći Vašem detetu?

Logoped u svom radu koristi aparat za stimulaciju govora i jezika (Behringer aparat). Aparat nije neophodan za rad, ali može biti velika pomoć u radu. Kod poremećaja slušnog procesuiranja se javljaju smetnje u primanju i obradi govornih informacija, a mogu se javiti razne teškoće u slušanju. Osobe tada teško razumeju govor kao da se nalaze u  bučnoj sredini ili imaju teškoće sa razlikovanjem sličnih glasova. Kasnije se mogu javiti i teškoće u čitanju i razumevanju informacija koje se iskazuju verbalno pa je kod ove dece neophodan multidisciplinarni timski pristup. Logoped ovaj logopedski set koristi u dijagnostici poremećaja glasa i govora, za sve vežbe fonacije (korekciju glasova), kod postavljanja pravilne visine glasa, kod eliminisanja šuma u glasu kao i tremor (podrhtavanje) glasa. Aparat je pogodan za korekciju dislalija (distorzija, supstitucija i omisija), dizartrije, disfluentnog govora i brzopletosti.

Sve ono što nam se dešava u toku dana, što vidimo, čujemo, pomirišemo, okusimo, dodirnemo, osetimo, naš organizam prima preko čula i prosleđuje do mozga. Na neke draži reagujemo burnije (intenzivnijim odgovorom), na neke slabije, a neke nas uopšte ne dotiču. Ali ako je ono što primamo iz naše okoline pomoću čula prejako ili preslabo, ako nam treba više draži (stimulusa) da bi mogli normalno da funkcionišemo i da bi nam bilo prijatno tada govorimo o poremećaju senzorne integracije.

Naše telo govori o nama i više nego što smo svesni i što bismo ponekad hteli. Tako se i ličnost deteta doživljava i ispoljava kroz telo. Preko našeg tela, odnosno tonusa komuniciramo telesno i govorno. Upravo iz tog razloga reedukacija psihomotorike koristi telo, odnosno pokret za saznavanje o sebi, drugome, vremenu, ritmu i prostoru koji nas okružuje. Iskustva se obnavljaju preko pokreta i deluje se na stimulaciju razvoja uz praćenje prirodnog puta saznavanja.

Deca sa smetnjama u razvoju često imaju združeno poremećaj senzorne integracije, govorne smetnje i nedostatak ranih iskustava vezanih za telo odnosno nezrelu psihomotoriku. Zato je dobro da u logopedski tretman budu uključeni i tretman senzorne integracije i reedukacija psihomotorike.

Više

Šta radi reedukator psihomotorike?

Šta radi reedukator psihomotorike?

Reedukator psihomotorike u Logopedsko edukativnom centru Čabarkapa tokom prvog prijema procenjuje psihomotorni status koji obuhvata nivo razvijenih funkcija u oblasti grube motorike, koordinacije pokreta ekstremiteta, ravnoteže, sazrevanje dominacije hemisfera (lateralizovanosti), fine motorike, grafomotorike, vizuomotorne koordinacije, orijenatacije u prostoru i vremenu.

Kroz različite aktivnosti u objektivnom prostoru (penjanje, silaženje, preskakanje, ljuljanje, prelaženje raznovrsnih prepreka, hodanje, skakanje, bacanje i hvatanje) procenjuje se motorna spretnost deteta, tonus (napetost mišića), koordinacija nogu i ruku, orijentacija u prostoru, pažnja i pamćenje.

dsc_0206

Kroz aktivnosti za stolom (u manipulativnom prostoru) sa sitnim predmetima, plastelinom i drugim senzornim materijalom i kroz crtanje procenjuje se zrelost šake i spretnost prstiju, koordinacija oka i ruke, da li dete pravilno drži olovku, kojom rukom piše, da li dobro imitira (uči) nove pokrete ovog tipa. Procena se prilagođava kroz aktivnosti koje dete treba da zna na određenom uzrasu. Tako se procenjuje da li postoji kašnjenje ili su detetove sposobnosti u skladu sa uzrastom.

S obzirom da je govor deo psihomotorike i da se napredak ne može ostvariti u oblasti govora i jezika ukoliko je neka oblast psihomotorike nezrela. Često se roditelji obraćaju zbog problema u govoru, ali dalja procena reedukatora psihomotorike otkriva da mnoge oblasti psihomotorike nisu adekvatno razvijene.

Pored toga, reedukator psihomotorike je tu da zajedno sa detetom radi na sticanju iskustva u objektivnom prostoru, a koja  logoped kasnije oblikuje govorno-jezički i formira pojmove sa ciljem da ih dete koristi u aktivnom rečniku.

dsc_0715

Više