Naša adresa
Dimitrija Tucovića 18
Pozovi nas
066.827.9797
Pošalji nam poruku
office@logoped-drcabarkapa.com
Radno vreme
Pon - Petak: 10AM - 6PM

Prvi prijem i timski sastanak LEC Čabarkapa

Prošao je prvi prijem. Tim LEC Čabarkapa na radnom sastanku razgovara o problemu deteta koje je opservirano od strane logopeda, reedukatora psihomotorike i psihologa. Testovni materijal, zapisi terapeuta, anamnestički podaci i podaci roditelja su od velike pomoći za nas. Posle dogovora  i napravljenog programa započinje rad sa detetom.
Read More

Letnja logopedska avantura vas i vašeg deteta

Počeli ste sa spremanjem za more…ne znate „gde vam je glava“, šta ćete pre da spakujete, da li ćete nešto zaboraviti. Dok ste i sami u haosu, deca vas stalno nešto zapitkuju, trče oko vas, pitaju da li ste poneli loptu, reket, kupaći i ostale stvari koje su njihove. Usporite!!! Sedite i pročitajte savete kako da se spakujete koje vam daju logoped, psiholog, reedukator psihomotorike i senzorni integrator.

Read More

Razmišljate: da li je Vaše dete lenjo da govori ili ima problem? Naš savet: Proverite!

Prva reč treba da se javi oko godinu dana. Kada kažemo prva reč, mislimo na prvu reč koja je funkcionalna, odnosno upotrebljena smisleno i u pravom trenutku (npr., kada se dete obrati mami i kaže „mama“). Mnogi roditelji na pitanje logopeda kada se javila prva reč odgovaraju da je to bilo oko 6. ili 8. meseca. U tom periodu dete udvaja slogove (ma-ma, ta-ta), a roditelji misle da je to bila prva reč.
Read More

U našem Logopedsko edukativnom centru Čabarkapa multidisciplinarnim pristupom stimulišemo detetov razvoj. Logoped sprovodi logopedsku dijagnostiku procenjujući govorno-jezički status deteta, odnosno procenu receptivnog i ekspresivnog govora (da li je dete progovorilo, da li razume naloge koji mu se zadaju), procenjuje artikulaciju kao i govorne organe koji učestvuju u govoru (disanje, mišiće usana, lica i jezik, kao i  celokupnu anatomiju govornog aparata) i ako je potrebno upućuje dete na dodatna medicinska ispitivanja.
Read More

Kako razumeti stidljivo dete?

Kada kažemo da je dete stidljivo, šta zapravo mislimo? Mnogi roditelji koriste taj pridev da bi opisali dete koje se malo teže uključuje u grupu vršnjaka, slabije komunicira sa ljudima koje ne poznaje (ili ne poznaje dovoljno), koja deluju povučena u svoj svet, koja se osećaju nelagodno kada su sama bez poznatih, bliskih osoba, koja lako pocrvene, lako se zbune kada osete da ih drugi ljudi posmatraju, govore tihim glasom, kao da se plaše da će izgovoriti nešto pogrešno.
Read More

Svetski dan osoba sa Daunovim sindromom

(Tara, 4. godine)

Svi smo ljudi, samo treba da se potrudimo. Svako želi osmeh, topao zagrljaj, nežan poljubac, deo neba pod ovim suncem. Veliki, mali, bolesni, zdravi, crni ili beli svi smo ljudi, u ovom slučaju deca. Okrenite se i pogledajte oni imaju potrebu…jedan osmeh, zagrljaj, poljubac…da budu deo nas.

Današnji dan 21. mart 2017. godine počećemo ovim rečima i pesmom koja će nas podsetiti da se okrenemo oko sebe i pogledamo druge kojima treba pomoć.

U Centar Čabarkapa devojčica koja se zove Tara došla je sa dve godine.Zajedno smo prohodali, progovorili i porasli. Hrabrost njenih roditelja da se suoče sa problemom koje njihovo dete ima premašuje svu snagu i jačinu koju čovek može da iznese i podnese. To su mama i tata, a oni mogu sve, oni moraju sve. Pored mame i tate veliku podršku daje i mlađi brat Filip. Sada je Tara deo zajednice, deo kolektiva jer ide u vrtić, deo nas jer smo mnogo naučili od tog malog bića. Biti različit, a opet biti čovek tj.dete, imati problem, a boriti se i ne odustati, pasti, ustati i nastaviti dalje.

(Tara, 2 godine)

(Tara, 3. godine)

Danas je Svetski dan osoba sa Daunovim sindromom koji je ustanovljen 2006. godine. Daunov sindrom je hromozopatija koja se javlja zbog trizomije 21. para hromozoma (prisutnost 3 hromozoma umesto 2 hromozoma). Zbog toga je 21. mart simbolično izabran za taj dan jer je u osnovi tog kongenitalnog poremećaja.

Hromozomske aberacije mogu biti uzročnik različitih kliničkih sindroma. Nastanak Daunovog sindroma najčešće je uzrokovan trizomijom dvadeset prvog hromozomskog para (95%). Iako nije uvek slučaj rizik za pojavu ovog sindroma se povećava sa starošću majke i iznosi oko 1:1000 sa 30 godina; 1:500 sa 35 god.; 1:100 sa 40 godina. Analiza ili provera kariotipa ploda se radi u prenatalnom periodu, od 16. do 18. nedelje trudnoće, kombinacijom neinvazivnih testova (aminocentezom, biopsijom horionskih resica…) i time se utvrđuje da li je došlo do hromozomskih aberacija u ćelijama ploda.
Osobe sa Daunovim sindromom karakterišu koso postavljene oči, male ušne školjke, kratak vrat, kratak i širok nos, mala usta, široke šake i kratki prsti. Na dlanovima osoba sa Daunovim sindromom može postojati takozvana brazda četiri prsta (usek linija koja se prostire ispod sva četiri prsta). Kod ove dece uočljiva je hipotonija mišića, kao i hiperfleksibilnost zglobova. Važno je napomenuti da pored opisanih i uočljivih fizičkih karakteristika na osnovu kojih se može posumnjati na Daunov sindrom, konačna dijagnoza mora da se zasniva na analizi kariotipa ćelija.
Ove osobe su podložnije  infekcijama grla, nosa i uha, koje mogu da ugroze sluh deteta, što se negativno odražava i na razvoj govora. Visok i sužen nepčani luk, mala usna duplja, uvećan jezik i hipotoničnost u kombinaciji sa već pomenutim oštećenjem sluha dovode do teškoća u artikulaciji.
Govor se razvija sporije, s tim da je razumevanje uvek bolje razvijeno u odnosu na ekspresivni govor. Nivo intelektualnog funkcionisanja osoba sa Daunovim sindromom kreće se od teške do lake intelektualne ometenosti, a najveći broj njih funkcioniše na nivou umerene intelektualne ometenosti. Imaju ograničene mogućnosti održavanja pažnje, snižen kapacitet kratkoročne memorije, redukovanu sposobnost formiranja i upotrebe strategije rešavanja problema, teškoće u razumevanju apstraktnih pojmova i koncepata, kao i kompleksnih socijalnih odnosa.

Način na koji je dete sa Daunovim sindromom prihvaćeno u porodici, pozitivno utiče na razvoj komunikacije, usvajanje dnevnih životnih veština i uspešnije uklapanje u socijalno okruženje. Svaka ličnost deteta je drugačija, pa je veoma važno ne stvarati stereotipe o osobama koje imaju Daunov sindrom. Ljudi koji imaju ovaj sindrom teže ka toploj, ljubaznoj, veseloj ličnosti, uprkos stalnim izmenama na njihovim licima.
Daunov sindrom nije bolest, pa osobama sa ovim sindromom ne treba lek već ljubav i razumevanje svih nas! Podrška šire društvene zajednice, neophodna je kako bi im se omogućilo da ostvare socijalnu interakciju i van porodičnog okruženja. Deca sa Daunovim sindromom mogu biti uključena u predškolske ustanove u okviru razvojne grupe za decu sa smetnjama u razvoju, ali i u redovne grupe uz odgovarajuća prilagođavanja i podršku defektologa (logopeda). Danas postoji mogućnost da se uključe u vaspitno-obrazovni proces u redovnim školama, ali samo ukoliko ona može da obezbedi potrebna prilagođavanja i odgovarajuću podršku. Bez navedenih preduslova, neće se razviti svi detetovi potencijali, a moguće je i javljanje negativnih posledica socio-emocionalne prirode.

Ranom intervencijom, koja podrazumeva rad  logopeda, reedukatora psihomotorike, psihologa i drugih stručnjaka se u značajnoj meri može preventivno uticati na nastanak pridruženih poremećaja i stimulisati govorno-jezički, psiho-motorni i socio-emocinalni razvoj. Posebno značajne aktivnosti koje pripadaju procedurama rane intervencije, odnose se na pružanje aktivne podrške celoj porodici u vidu informisanja, savetodavnog rada i praktične obuke. Većina dece sa Daunovim sindromom u periodu ranog detinjstva ređe ostvaruje interakcije sa roditeljima i slabije odgovara na podsticaje, ali istrajnost na njihovom uključivanju u svakodnevne aktivnosti porodice ima izuzetno pozitivne efekte.

Tara sa logopedom, Nenadom

Tara sa reedukatorom psihomotorike, Majom

Tara sa somatopedom, Sandrom

Timskom saradnjom i zajedničkim trudom Tarinih roditelja i naše Tare postigli smo odlične rezultate. Naša Tara u maju puni pet godina. Njen osmeh, veseli koraci i smerni pokreti nam daju snagu za dalji rad i napredak.I današnja poruka Logopedsko edukativnog centra Čabarkapa je da tim i saradnja roditelja uvek pobeđuju.