All Posts tagged Logoped

Morske logopedske avanture ovog leta

Morske logopedske avanture ovog leta

Deca uglavnom vole more i željno ga iščekuju, da bi uživali satima igrajući se vodom i peskom na plaži. Ponekad se roditeljima učini da su suvišni u toj igri koju deca i bez njih sami organizuju. Dajemo vam predlog aktivnosti za vas i vaše dete koje će biti zabavne i korisne za njegov razvoj.

Pre nego što krenete na plažu, razgovarajte sa detetom šta vam je sve potrebno da ponesete. Dok spremate torbu za plažu, tražite od deteta da vam pomogne tako što ćete mu govoriti šta treba da vam donese. Naredbe možete da osmislite da budu u vidu zadatka. Npr.
– „Iz velikog kofera donesi žuti peškir.“
– „Iz plave torbe donesi tatin šešir.“
– „Sa gornje police u kupatilu donesi mleko za sunčanje.“

Zatim ga podsetite da spremi materijal koji vam je potreban za igranje na plaži, a to je: kofica, lopatica, grabulje, modle za igranje u pesku, prazne plastične čaše, lopta.

Zajedničke aktivnosti koje vam predlažemo su:

– Skupljajte u koficu kamenčiće, a zatim ih vadite i brojite do 5 ili 10. Nakon toga prebrojavati i prste na rukama i nogama uz blago istezanje i dodirivanje svakog prsta. Na sličan način punite koficu lopaticom i kada dete ubaci svaku lopaticu u koficu vi brojite. Na ovaj način se uči brojanje i prebrojavanje do 5 ili 10 u zavisnosti od uzrasta deteta.

– Sipajte pesak u koficu i kada je napunite prosipajte. To ponavljajte više puta i pustite dete da pokuša da imitira. Takođe, peskom, kamečićima ili vodom možete puniti i plastične čaše. Možete prosipati ili presipat iz jedne čaše u drugu i učiti pojmove puno/prazno, ima/nema, teško/lako. Ujedno vežbate i koordinaciju ruku. Ako detetu prija može da stavi obe ruke u pesak i da ih naizmenično vadi i uranja u pesak. Na taj način se upoznaje sa teksturom peska i dobija taktilnu stimulaciju.

– Dete lopaticom može kopati po pesku, sipati kamenčiće, iz kofice izbacivati pesak i pri ovim aktivnostima vežbati finu motoriku. Grabuljama šarajte po pesku, a u brazde možete ubacivati sitne kamenčiće vežbajući kako finu motoriku tako i koordinaciju oko-ruka. Ako napravite brazde različite dužine i debljine tražite da vam dete pokaže najkraću, najdužu, tanku, debelu. Na taj način vežbajte pojmove kratko-dugačko, tanko-debelo.

– U plićaku možete sa modlama za pesak praviti različite oblike i tako vežbati koordinaciju oko-ruka i koordinaciju ruku. Ako su modle različitog oblika i boje možete ih odvajati  po boji, veličini i obliku. Bacajte kamenčiće što dalje u vodu kako bi dete jačalo mišiće ruku i prilagođavalo tonus šake odnosno jačinu kojom će bacati.

– Neka dete što više hoda boso po pesku kako bi bolje osetilo svoje korake i stopala. Pustite ga da hoda i trčkara i po plićaku da oseti otpor vode. Kada je u vodi sa gumom ili mišicama pasivno mu pomerajte ruke kroz vodu ka gore i dole, kružne pokrete rukama vežbajući pojmove gore-dole, u krug. Ako je dete veće možete ruke pomerati i ispred njega, iza njega, na stomak, na leđa, glavu, uz imenovanje delova tela gde se stavljaju ruke. Noge takođe možete pomerati napred-nazad, savijati u kolenima, prelaziti preko butina, savijati prste na stopalima uz imenovanje delova tela. Na ovaj način ćete detetu pružiti pored proprioceptivne stimulacije (dubokog senzibiliteta) ruku i nogu osvešćivanje i učenje delova tela i pojmova vezanih za prostornu orijentaciju.

– Možete se dobacivati loptom na udaljenosti do koje dete može da dobaci. Ako je dete većeg uzrasta probajte da mu kažete da baci loptu, a zatim da pljesne i da to radi svaki put kada vam baca loptu. Ako je lopta manja zadatak će biti teži. Možete igrati odbojku, između dve vatre, bagmington. Veličinu lopte i igre birajte u odnosu na uzrast vašeg deteta (manje dete veća lopta, veće dete manja). Ovim aktivnostima dete vežba koordinaciju ruku i nogu, spretnost, prilagođavanje jačine pokreta zadatku i uvežbava motoriku čitavog tela.  Ako u igru uvedete i poene, biće korisno i za razvijanje takmičarskog duha.

– Pljosnatim kamenčićima možete praviti žabice na vodi tako što ćete baciti kamenčić koji treba da leti tik iznad vode, povremeno je dodirujući i praveći žabice. Jednom bacite vi kamenčić, a jednom neka baci dete. Na taj način vežbate strpljenje (čekajući red), razvijate takmičarski duh, vežbate koordinaciju oko-ruka i preciznost.

U sve navedene igre možete uključiti celu porodicu. Tako će biti mnogo zanimljivije.

Na kraju igranja podsetite dete da skupi svoje igračke pre odlaska sa plaže i da ih ponese kako bi moglo opet da se igra. Ovo su samo predlozi na koji način vreme provedeno na plaži sa svojim detetom možete učiniti i lepim i korisnim.

Više

Multidisciplinarni pristup (logoped, reedukator psihomotorike i psiholog) pregledu Vašeg deteta i svakodnevni tretmani daju dobre rezultate

U našem Logopedsko edukativnom centru Čabarkapa multidisciplinarnim pristupom stimulišemo detetov razvoj.

Logoped sprovodi logopedsku dijagnostiku procenjujući govorno-jezički status deteta, odnosno procenu receptivnog i ekspresivnog govora (da li je dete progovorilo, da li razume naloge koji mu se zadaju), procenjuje artikulaciju kao i govorne organe koji učestvuju u govoru (disanje, mišiće usana, lica i jezik, kao i  celokupnu anatomiju govornog aparata) i ako je potrebno upućuje dete na dodatna medicinska ispitivanja. Logoped procenjuje grafomotoriku (da li dete pravilno drži olovku, da li ostavlja adekvatan trag olovke na papiru, da li prati smer pisanja slova), procenjuje kvalitet čitanja, prepričavanja, fonemski sluh, analizu i sintezu glasova u reči.

Reedukator psihomotorike kroz različite aktivnosti u objektivnom prostoru procenjuje motornu spretnost deteta, tonus (napetost) mišića, koordinaciju nogu i ruku, orijentaciju u prostoru, pažnju i pamćenje. Kroz aktivnosti za stolom (u manipulativnom prostoru) sa sitnim predmetima, plastelinom i drugim senzornim materijalom i kroz crtanje procenjuje zrelost šake i spretnost prstiju, koordinaciju oka i ruke, da li dobro imitira (uči) nove pokrete ovog tipa.

Značajno je da psiholog proceni i celokupni psihološki razvoj deteta. Ne tako retko se dešava da se psihičko stanje deteta, ustvari, odražava na detetov govor. Svako dete prolazi kroz određene stadijume normalnog psihološkog razvoja na koje se psiholog oslanja u svojoj proceni.

Potrebno je naglasiti da dok traje  proces dijagnostike deteta (kod koga postoji problem u govoru, jeziku, ponašanju i učenju) neophodno   je da se dete  uključi u logopedski tretman Beringer (digitalizovani logopedski set) i KSAFA-m aparatom, čime se sprečava gubitak vremena habilitacionog procesa,što se dešava kada se tretman započinje tek posle procedure dijagnostike i postavljanja konačne dijagnoze.

Momenat nastanka zastoja u razvoju govora i jezika Vašeg deteta ili prekida  u razvoju    nekih od ovih funkcija do dijagnostikovanja, a zatim do trenutka započinjanja logopedskog tretmana, prođe dug period. Taj period se naziva „kritični period“. Svaki nivo razvoja govora, jezika, ponašanja i emocija ima svoj određeni period formiranja, i ako se propusti,  teško se nadoknađuje.

Zato dragi roditelji čim posumnjate da Vaše dete ne reaguje adekvatno na okolinu oko sebe, nije progovorilo posle prve godine, obratite se stručnjaku (logopedu, reedukatoru psihomotorike i psihologu) da na multidisciplinarni način rešimo problem Vašeg deteta.

Kritični period je period koji ne smete da propustite u razvoju svoga deteta.

Više

Svetski dan logopeda

Svetski dan logopeda

„Moram da brbljam, da pričam i da učim da bi porastao i bio čovek. Kada se to ne desi moram kod logopeda.“

 

Danas se u celoj Evropi obeležava Dan logopeda, ustanovljen 6. marta 2004. godine od strane Evropskog udruženja logopeda. Ideja obeležavanja ovog dana je u skretanju pažnje javnosti na značaj logopedske profesije. Udruženje logopeda Srbije se trinaest godina zalaže da se donese zakon koji bi uveo red u struku, propisao licenciranje i protokole lečenja dece sa smetnjama u verbalnoj i neverbalnoj komunikaciji.

Logopedija je defektološka nauka koja se bavi prevencijom, proučavanjem etiologije, simptomatologije, logopatije, dijagnostike i tretmana patološke verbalne komunikacije.

  1. godina se označava kao početak samostalnosti logopedije kao posebne naučne discipline.

  U patološku verbalnu komunikaciju spadaju:

  • poremećaji glasa,
  • poremećaji govora,
  • poremećaji jezika,
  • poremećaji čitanja i pisanja.

Ko je logoped?

 Logoped  je stručnjak koji procenjuje razvoj govora i jezika, dijagnostikuje govorno-jezičke poremećaje, pravi metodološki pristup u cilju rešavanja problema koje dete ima.

 Logopedi svoje obrazovanje stiču na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju (FASPER), nekadašnjem Defektološkom fakultetu, koji postoji od 10. novembra 1975. godine, na odseku za logopediju. Predrasuda je da se logoped bavi samo korekcijom izgovora glasova. Logoped radi na prevenciji, dijagnostici, ranoj govornoj stimulaciji i na razvoju govora. Radi na detetovom rečniku, tako što ga bogati kroz razne zadatke i aktivnosti, kao i na pravilnoj upotrebi gramatičkih kategorija. Logoped se bavi pisanjem kroz vežbanje grafomotorike i učenjem pravilnog pisanja slova, vežbama za lep rukopis, pisanje sastava i slično. Čitanje je još jedan aspekt jezika kojim se bavi logoped. Pod tim se podrazumeva usvajanje prepoznavanja slova, savladavanje tehnike čitanja, razumevanje pročitanog i prepričavanje. Pre polaska u školu dete treba da ima razvijen fonemski sluh i sposobnost analize i sinteze glasova u rečima. Logoped je taj koji će da ispita da li dete vlada ovim sposobnostima i da, ukoliko ne vlada njima, pomogne detetu na što lakši i zanimljiviji način. Pored navedenog, logoped radi i na opštem osposoblјavanju deteta za raznovrsne životne situacije.

Sa moći govora se rađamo, ali logopedi su tu da onda kada ta moć nema efektivnu snagu, nauče osobu kako da je upotrebljava.

Kao što lekari imaju norme prema kojima dijagnostikuju stepen razvoja i obim zdravstvenog problema, tako i logopedi na osnovu stručnog znanja (na osnovu testovnog materijala i razvojnih normi) prepoznaju kada se radi o poremećaju u govorno-jezičkom razvoju. Uloga logopeda međutim, nije samo da dijagnostikuje i leči patologiju, nego i da edukuje roditelje (užu socijalnu sredinu) kako da spreče javljanje iste. Kada govorimo o prevenciji, najčešće u prvom redu govorimo o govorno-jezičkoj stimulaciji.

 

Gde rade logopedi? 

U našoj zemlji logopedi su zaposleni u ustanovama socijalne zaštite, zdravstvenim i prosvetnim ustanovama, kao i u privatnim ordinacijama, poput našeg Centra.

Dodatna usavršavanja logopeda. Logoped se dodatno obučava da u svom radu koristi aparate za stimulaciju auditivne percepcije i pažnje (posebno Ksafa-m i Behringer) kako bi se efektivnost uobičajenog logopedskog tretmana intenzivirala. Takođe, logoped se edukuje i za dodatne metode za rad, poput reedukacije psihomotorike, tretmana senzorne integracije, neurofidbek metode, metode digitalne manipulacije uz druge, različite metode za rad sa specifičnim poremećajima.

Zašto je važno obeležavati Dan logopeda?  


Potreba za logopedima nesumnjivo raste (po zvaničnoj statistici više od 60% dece ima neki govorno-jezički poremećaj), ali isto tako često, nažalost, biva i ignorisana. Osim velikog procenta dece koja imaju neki govorno-jezički poremećaj, sve je veći broj logopeda koji su nezaposleni. Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje u našoj zemlji odnos jedan logoped na 20000 dece dok je u razvijenijim zemljama taj odnos drugačiji i iznosi jedan logoped na 8000 dece. Prema podacima Udruženja logopeda Srbije u opštinama Knjaževac, Bečej, Trstenik, Bačka Palanka i Sopot u državnom zdravstvenom sektoru ne postoji ni jedan logoped. Uzrok toga je uglavnom nedovoljno poznavanje oblasti rada logopeda. Kada dete ne govori ili oskudno govori, roditelji često lutaju od lekara do lekara zaboravljajući da uključe logopeda. Važno je znati da je logoped bitna karika u multidisciplinarnom timu gde učestvuju lekari, psiholozi, kolege sa drugih smerova defektološkog fakulteta (surdolozi, oligofrenolozi, somatopedi, tiflolozi), vaspitači, učitelji, nastavnici i socijalni radnici. Saradnja tima u kojem stručnjaci udružuju znanja i rad na različitim sposobnostima deteta, dalje vodi ka bržem i temeljnijem uspehu.

 

Naše je zadovoljstvo da ovaj dan obeležavamo ponosni na rad logopeda u našem Centru Čabarkapa. Tokom cele godine, rad u našem Centru podrazumeva motivaciju za lični i profesionalni razvoj, spremnost za komunikaciju sa stručnjacima drugih ekspertiza, uz angažovanje kroz medije radi povećanja svesti o značaju prevencije, dijagnostike i tretmana govorno-jezičkih poremećaja. Prioriteti su nam profesionalnost, odgovornost, kvalitet rada, uz zadovoljstvo i poverenje korisnika naših usluga. Na ovaj dan, koji je značajan za logopede,apelujemo na roditelje da redovno idu kod logopeda u cilju preventivnih konsultacija kako bi sprečili pojavu govorno-jezičkih poremećaja ili, ukoliko postoji poremećaj, da se na vreme uključi u logopedski tretman. Ne verujte kada Vam stručnjaci kažu da ste došli preprano. Dođite ranije.

Doprinos LEC Čabarkapa kolegama logopedima, stručnim saradnicima (defektolozima različitih profila, vaspitačima, učiteljima, nastavnicima, pedagozima) i roditeljima je naša autorska igrica „Pokaži i kaži“.

Više

Da li je moj predškolac spreman za polazak u prvi razred?

Da li je moj predškolac spreman za polazak u prvi razred?

 Poštovani roditelji, logoped, psiholog i reedukator psihomotorike vas pitaju: Da li je vaš predškolac spreman za polazak u prvi razred?  Svaki roditelj deteta koje je budući đak prvak sa uzbuđenjem iščekuje 1. septembar. Osim uzbuđenja, roditelji imaju tremu i pitaju se šta sve njihovo dete treba da zna pre nego što krene u školu. Pitaju se da li može 45 minuta da sedi na stolici i pomno prati učitelja. I jedno od glavnih pitanja koje postavljaju sebi je: Da li je moje dete spremno za polazak u prvi razred?

Više