Naša adresa
Dimitrija Tucovića 18
Pozovi nas
066.827.9797
Pošalji nam poruku
office@logoped-drcabarkapa.com
Radno vreme
Pon - Petak: 10AM - 6PM

Da li sam dobro razumeo šta treba da pokažem?

Razumevanje je jedan od preduslova za razvoj govora. Da bi dete moglo da ispunjava naloge (kako jednostavne tako i složene) koje dobija bitno je da ih razume. Kada dete počne da razume naloge koji se očekuju na njegovom uzrastu tada dolazi i do razvoja govora, a kasnije i bogaćenja rečnika. Na razumevanju može da se radi na različite načine. Predstavljamo vam kako možete to da radite pomoću sličica. Na papiriće nacrtajte pojmove iz detetove neposredne okoline, a zatim ih isecite po ivicama i obložite selotejpom, kako se ne bi cepale. Pomoću „žabica“ od selotejpa ih zalepite u svesvku. Od deteta tražite da vam pokaže gde se nalazi određeni pojam, a zatim tražite da vam da taj ili neki drugi pojam. Takođe, dete može od vas da traži određeni pojam. U tom slučaju je veoma bitno da dete gestom ili govorom (u zavisnosti od razvijenosti govora) traži pojam.
Osim navedenog ova aktivnost je korisna i za usvajanje pokaznog gesta,  bogaćenje rečnika, vizuelnu percepciju, vizuelno pretraživanje, koordinaciju oko ruka. Kada dete razvije govor ove stranice logopedske sveske možete da koristitite za bogaćenje rečnika postavljanjem pitanja koja su u vezi pojma, kao i za usvajanje kategorija.

Kako se razvija govor? Od vokala do prve reči

Stimulacija govora počinje vežbama oralne praksije. To su vežbe koje služe za jačanje mišića orofacijalne regije koji su bitni za progovaranje i govor. Nakon toga se radi stimulacija gestova (pokazni gest, gest za daj, pozdravni gest, gest za bravo) koji su preteče govora. Stimulaciju govora radimo kroz raspevavanje vokala i oponašanje zvukova iz prirode (životinje, prevozna sredstva i sl.). Raspevavanjem vokala se radi na definisanju njihovog izgovora, a samim tim i na pojavi prve reči i, kasnije, na bogaćenju rečnika. Kada dođe do pojave prve reči potrebno je nastaviti sa stimulacijom razvoja govora kako bi dete nadoknadilo sve ono što kasni u odnosu na uzrast.

Plačljiva seka i vesela osa u službi razvoja pokaznog gesta i govora

Pokazni gest i raspevavanje vokala su važan deo razvoja govora. Predstavljamo vam kako da na zanimljiv način radite sa detetom. Potrebni su vam papir, makaze, bojice, lepak, vunica ili neki deblji konac. Na papiru nacrtajte po jednu životinju ili pojam čije je oglašavanje u vidu vokala (avion leti – aaa, sova peva – uuu, osa leti – ooo, seka plače – eee, konj njišti – iii). Kada nacrtate, obojite i isecite. Na debljem listu papira sa jedne strane nacrtajte pojam prema kojem može da se kreće određeni pojam (Avion leti prema oblaku. Osa leti prema cvetu. Seka koja plače ide prema sladoledu. Konj ide prema senu.). Životinje ili pojmove koji se oglašavaju zalepite na vunicu ili konac tako da može da se kreće po istom. Dete treba da ih pomera i peva određeni vokal. Pre nego što pomeri tražite da vam pokaže gde je. Na taj način radite na razvoju pokaznog gesta.

Ova aktivnost je korisna za razvoj i usvajanje pokaznog gesta, razumevanje (postavljanjem pitanja da pokaže gde je nešto), raspevavanje vokala, imenovanje pojmova, bogaćenje rečnika, usmeravanje i održavanje pažnje, vizuelno praćenje, vizuomotornu koordinaciju.

 

Zašto pre prve reči mora prvo da se razvije pokazni gest?

 Kada govorimo o govoru i fazama koje čine rani razvoj komunikacije deteta, posebnu pažnju posvećujemo ekspresiji ili njegovom izražavanju: prvi zvukovi, prve reči, prve rečenice… Međutim, gestovi igraju veliku ulogu u razvoju govora i jezika. Oni su ti koji nam kazuju na koji način će se oni  razvijati.

Govor obuhvata impresivni govor (razumevanje onoga što je izrečeno) i ekspresivni govor (kada se rečima iskazuju potrebe, želje, mišljenje, namere,…). Da bi se ekspresivni govor razvio neophodan je impresivni govor tj. razumevanje govora. Onda kada dete razume govor stvorena je osnova da to što razume aktivno upotrebi u svom govoru. Ono što prethodi govoru (ono što je u stvari sama osnova) jeste iskustvo koje dete stiče senzomotornim i ranim psihomotornim aktivnostima.

Iako možda izgleda da namerna komunikacija počinje sa pojavom prve reči, komunikacija zapravo počinje mnogo pre toga. Dete se već sa par meseci osvrće i traži majku. Sazrevanjem motorike dete uočava da može svojim telom da postigne mnogo više nego ranije – željeni predmet sada može i da dohvati, umesto da ga samo gleda. Na ovaj način dete jasno komunicira bez reči. Deca često ponavljaju neku radnju (ponašanje) kako bi se odrasla osoba smejala ili komentarisala šta oni rade. Jedan od najranijih oblika gestova je pokazivanje.

Gestovi se kod dece javljaju pre prvih reči i podrazumevaju pokrete telom kojima se prenose određene poruke. Normalno se javljaju između desetog i dvanaestog meseca. Formiranje i upotreba pokaznog gesta vezano je za finu motoriku, vizuomotornu koordinaciju, auditivnu i vizuelnu pažnju. Da bi dete moglo da upotrebi pokazni gest neophodno je da se mišići šake diferenciraju (razlikuju) tako da dete može voljno da pokreće odnosno ispravi kažiprst. Pokaznim gestom dete izražava svoje potrebe i želje dok ne razvije govor na tom nivou da umesto njega  koristi reči da izrazi potrebu.

Svaki put kada vi kažete: ,,Vidi, evo je maca!,, i pokažete, dete se okrene i usmerava svoju pažnju. Pokazni gest je važan i za savladavanje telesne šeme. Prstom će pokazati gde mu je glava, oko, nos, a gde su usta. Što više bude pokazivalo različite delove tela i dodirivalo ih bolje će upoznati svoje telo, a to je bitno za dobru komunikaciju na najranijem uzrastu. Dobro razvijena motorika omogućava detetu pored ostalog i izvršavanje naloga, koje je znak razumevanja govora. Kada detetu date nalog: „Pokaži gde je tvoje oko?“, ono najpre mora razumeti šta tražite od njega, imati pojam o telesnoj šemi i delovima tela, ali i razvijen pokazni gest.

Govor je imitacija koja se automatizacijom ustaljuje u detetovom ponašanju, a njena složenost se razvija sazrevanjem deteta. Dakle, za razvoj govora je potrebna razvijena sposobnost imitacije. Imitacijom pokreta tela se stvaraju šeme kao osnova svesne namere – govora i jezika.

Poruka LEC Čabarkapa: „Kada izostane pojava pokaznog gesta potrebno je obratiti pažnju na tokove saznajnog, motornog razvoja i razvoja komunkacije.

Kod kašnjenja pojave pokaznog gesta izvesno je da će postojati i kašnjenje u razvoju govora, ali i fine motorike i vizuomotorne koordinacije. Osim toga, detetova sposobnost da sa nama komunicira biće ograničena. To važi i u obrnutoj situaciji, kada želimo da ukažemo na nešto bitno dete možda neće obratiti pažnju na naš prst jer ni ono samo ne koristi taj gest. Ukoliko primetite izostanak ili kašnjenje pokaznog gesta u odnosu na uzrasne norme potražite stručnu pomoć logopeda, reedukatora psihomotorike i psihologa.“