Naša adresa
Dimitrija Tucovića 18
Pozovi nas
066.827.9797
Pošalji nam poruku
office@logoped-drcabarkapa.com
Radno vreme
Pon - Petak: 10AM - 6PM

Moja porodica

Svakog 1. januara se obeležava Svetski dan porodice koji je nekada bio poznat pod nazivom Jedan dan mira. Porodica je bila i ostala osnovna ćelija društva. Da bi se napravila velika i jaka građevina bitan je svaki kamen od kojeg je sačinjena. Ako želimo zdravo društvo, učinimo zdravom porodicu i porodične odnose.Tako će čitav svet postati bolji.

Povodom Svetskog dana porodice razgovarali smo sa decom šta je to porodica.

„Porodica je ljubav.“ Jelena, 4 god.
„Porodica je kad mama rodi bebu i tada počinje porodica.“ Nikola, 5 god.
„To je dete koje ima dom.“ Milica, 7 god.

Porodica je grupa ljudi koju čine roditelji i njihova deca.
Dete je deo porodice, a i porodica je važan deo deteta. Od početka svog života dete se u njoj ogleda i postaje ličnost.
Kroz dečiji crtež porodice vidimo detetov doživljaj međusobne povezanosti/odnosa i to kako ono vidi svakog od njenih članova.

Svako dete ima pravo na porodicu i na to da neko o njemu brine.

Neradni dani za vreme praznika

Iza nas je još jedna uspešna godina puna zadovoljnih roditelja, dece i saradnika. Zajedno sa decom, i naš Centar, pravi pauzu predstojećih praznika, od 30.12.2017. godine do 9.1.2018. godine.

Zahvaljujemo se svima koji su uticali na to da nam i ova godina bude ispunjena uspesima i napretkom dece. Verujemo u to da će nam Nova 2018. godina doneti još uspeha i nasmejanih lica dece i roditelja. Želimo da vam godina bude ispunjena zadovoljstvom i osmehom na licu. Deci želimo mnogo lepih i novih reči, uspeha u školi, napretka u govoru i učenju.

Do skorog viđenja u 2018. godine!

Sve najbolje, vaš Logopedsko edukativni centar Čabarkapa!

Gde su se sakrili pokloni?

Tražite zadatak koji bi mogli da date detetu dok ste vi zauzeti novogodišnjim spremanjem. Dajemo vam ideju kako da napravite zadatak. Na listu papira nacrtajte Sneška Belića, jelku, ukrase (na jelci i iznad nje) i poklone. Na drugom papiru nactrajte delove Sneška Belića, ukrase i poklone, a zatim oh obojte i isecite. Ispod nekih ukrasa na jelci nacrtajte igračke ili neke druge predmete. Detetov zadatak je da otkrije ispod kojih ukrasa se nešto krije. Drugi zadatak je da stavi isečene delove.

Ova aktivnost je korisna za finu motoriku, vizuelnu percepciju, obnavljanje pojmova gore/dole, ima/nema, isto/nije isto, deo/celina, istrajnost u zadatku, usmeravanje i održavanje pažnje. #LepaReč

Ukrasi od testa

Svake godine kupujete gotove ukrase za jelku ili ste ostali bez ideja kako da sami napravite ukrase.
Predstavljamo vam ideju kako da na zanimljiv način, zajedno sa detetom, pravite ukrase od testa za jelku. Potrebno vam je testo u boji koje ćete sami da napravite, plastične modle za kolače, pirinač u boji, papir u boji, trake u boji, šljokice i ostali materijal koji može da posluži za ukrašavanje testa.

Pomoću oklagije rastanjite testo na stolu, a zatim ga isecite modlama. Na vrhu ukrasa napravite rupicu kroz koju ćete provući konac pomoću koga ćete okačiti ukras na jelku. Svaki ukras ukrasite po želji. Kada ukrasite onako kako želite, ispecite ih. Pečete ih dok ne budu dovoljno tvrdi, ali ne previže da ne bi popucali. Kada ih ispečete možete ih poprskati sprejom koji u sebi ima šljokice ili samo sjaj kako bi ukrasi bili što lepši.

Pravljenje ukrasa je korisno za razvijanje mašte, kreativnosti, usmeravanje i održavanje pažnje, istrajnost u zadatku, razvoj fine motorike, koordinaciju ruku, vizuomorornu koordinaciju.

 

Riziko faktori – prvi alarm za usporen govorno-jezički, psihomotorni i socioemocionalni razvoj

Veoma je bitno da roditelji budu upoznati sa tim da riziko faktori kojima su deca izložena tokom trudnoće, u toku porođaja i nakon porođaja mogu da utiču na govorno-jezički, psihomotorni i socioemocionalni razvoj. Kada postoji bilo kakvo kašnjenje u razvoju bebe, potrebno je odmah delovati kako bi se iskoristili razvojni potencijali za učenje i stvorila osnova za kasnije razvojne stadijume.

Period trudnoće značajan je i delikatan, kako za majku tako i za bebu. Tokom trudnoće, telo majke treba da pruži sigurnu sredinu u kojoj se beba razvija na odgovarajući način, dobijajući potrebne nutrijente. Zdravstveno (fizičko, emotivno i psihološko) stanje majke je od ključne važnosti za dobrobit bebe.

Kada govorimo o riziko faktorima za nastanak psihomotornih poremećaja, mislimo na okolnosti koje su delovale tokom trudnoće, porođaja ili nakon porođaja, a koje potencijalno mogu dovesti do zastoja, kašnjenja ili problema u psihomotornom razvoju. Ove okolnosti se mogu odnositi na majku ili bebu ili oboje. Faktori koji deluju tokom trudnoće a sredinski su, ostvaruju različit uticaj u zavisnosti od toga kada deluju. Dakle, vreme je od ogromnog značaja. Najštetnije posledice se uočavaju ukoliko je faktor delovao u prvom trimestru trudnoće.

Koji faktori rizika se mogu javiti pre rođenja?

U faktore koji deluju pre rođenja (prenatalno) spadaju: genetske predispozicije, infektivna i virusna oboljenja majke, akutna oboljenja praćena visokom temperaturom, hronična oboljenja (poput dijabetesa), neslaganje RH faktora između majke i bebe, hipertenzija, toksično dejstvo lekova, toksična trovanje majke, hipoksija ploda (nedovoljna koncentracija kiseonika u  krvi). U riziko faktore  ne spadaju samo organski, biološki faktori, već i psihološko stanje majke.

Emocionalni stresovi takođe mogu ostvariti negativni uticaj na razvoj bebe. Faktori koji se odnose na sam porođaj su: prevremen ili produžen porođaj, indukovan porođaj, porođaj završen forcepsom ili primenom vakuuma i carski rez. Faktori koji deluju oko porođaja su: asfiksija novorođenčeta (kada nema pulsa), povišen bilirubin (hiperbilirubinemija), hipoglikemija, nizak APGAR skor (ocena ispod 9), mala telesna težina, respiratorni sindrom, moždano krvarenje (hematom) i drugi.

Šta treba raditi da bi se prevenirali problemi?

 Ukoliko je delovao jedan ili više faktora rizika, potrebno je da se bebin rast i razvoj prati u kontinuitetu od strane stručnog tima koji čine različiti profili lekara (pedijatar, neonatolog, fizijatar, ortoped, endokrinolog, internista i drugi specijalisti) i defektolozi (logoped, reedukator psihomotorike i senzorni integrator i po potrebi somatoped, oligofrenolog, surdolog, tiflolog). Praćenje deteta omogućava pravovremeno delovanje i uključivanje potrebne terapije i tretmana kako bi se omogućio oporavak deteta, obezbedila stimulacija neophodna za psihomotorni razvoj i sprečilo značajnije kašnjenje u razvoju.

Psihomotorni razvoj obuhvata motorno, intelektualno i emocionalno sazrevanje. Ove oblasti su tesno povezane i postoji međuzavisnost njihovog delovanja- ukoliko postoji kašnjenje u jednoj oblasti, to ostavlja traga i u ostalim oblastima.

Dete dolazi na svet sa dispozicijama za razvoj određenih funkcija (pokret, misao, govor). Dispozicije se odnose na postojanje struktura koje omogućavaju da se razvije neka funkcija. Te strukture se odnose na samo telo deteta, na mišiće, koštano-zglobni sistem, neurone i čula. Da bi mišići mogli da obavljaju svoju funkciju, a to je izvođenje pokreta, potrebno je da se koriste. Da bi mozak mogao da obrađuje čulne informacije i da im da značenje, potrebno je da dete ima mnoštvo čulnog iskustva. Ako bismo poredili dete sa računarom, mišići, kosti, čula i sl. bi bili hardver, a shema pokreta softver.

Na koji način je iskustvo bitno za učenje? 

Neuroni ili nervne ćelije imaju zadatak da prime informacije o našem telu i okolini i da omoguće naše aktivnosti i mišljenje. Da bi oni to činili, formiraju veze (takozvane sinapse) sa drugim neuronima i na taj način ćelije komuniciraju. Što ima više sinapsi, mozak je delotvorniji, a učenje efikasnije. Što dete ima više iskustva, mozak dobija više informacija, a što češće neuroni prenose istu informaciju, to je njihovo sprovođenje brže.

S vremenom, kako dete raste, smanjuje se sposobnost sinapsi da sprovode impulse, odnosno smanjuje se plastičnost mozga. To nije zabrinjavajuće kada se radi o odrasloj osobi koja je već formirala osnovne funkcije, kao što su smislen pokret, mišljenje, pamćenje, govor i sl. Kada su u pitanju deca, važno je da znate da postoji određeno vreme do koga se određena funkcija može razviti, a posle koga je ono otežano ili čak onemogućeno. To vreme se naziva kritički period. 

Dakle, kada postoji bilo kakvo kašnjenje potrebno je odmah delovati kako bi se iskoristili razvojni potencijali za učenje i stvorila osnova za kasnije razvojne stadijume.   

 Kako pomoći detetu?

 U tretmanu dece sa poremećajima u psihomotornom razvoju, u okviru stimulativnog tretmana koriste se različite tehnike. Njih može da izvodi obučeni terapeut sa veštinama i znanjem da izvrši procenu stanja i na osnovu individualnih potreba deteta kreira program vežbi, bira tehnike koje će primenjivati u radu i postavlja ciljeve tretmana. Tokom tretmana, terapeut omogućava da se formira shema motorne aktivnosti (redosled pokreta). Dakle, beba se ne rađa sa gotovim „receptom“ za izvođenje pokreta, već se on mora razviti iskustvom, odnosno njihovim izvođenjem. Tokom tretmana se deluje na periferiju nervnog sistema, a rezultat je nastajanje motorne sheme u centralnom nervnom sistemu. Neke od tehnika su: proprioceptivna i eksteroceptivna stimulacija, Bobatova metoda refleksne inhibicije i facilitacije, Kabatova tehnika proprioceptivne neuromuskulatorne facilitacije, Vojtina tehnika refleksnog kretanja, okretanja i puzanja, Miofacijalno oslobađanje (MFR), kineziotejping i masaža beba. Ukoliko vaša beba ima potrebu za ovakvom vrstom stimulacije, najbolje je kontaktirati stručnjake koji će u skladu sa potrebama deteta preporučiti tretman i objasniti vam detalje u vezi sa svakom od tehnika.

Poruka LEC Čabarkapa glasi: Dragi roditelji, pratite razvoj vašeg deteta od prvog krika. Vodite računa o tome da li guče, brblja, da li vas primećuje, da li plače kada niste tu ili na druge stimuluse koji mu ne prijaju, da li diže glavicu, da li puže, sedi… Posebnu meru opreza treba da imaju roditelji dece na čiji razvoj su uticali neki od navedenih riziko faktora.

Sa svakom novom sličicom jedna nova reč

Svaka logopedska sveska počinje vežbama oralne praksije. Oralna praksija je jedna od osnova koje su bitne za progovaranje. Osim za progovaranje oralna praksija je bitna za razvoj govora kao i za pravilnu artikulaciju.

Nakon oralne praksije bitno je da se kod deteta razvije pokazni gest i da se definišu vokali. Na navedenom može da se radi tako što se u svesci nacrtaju pojmovi iz prirode čiji zvukovi proizvode vokale. Na jednom listu nacrtajte pojam koji proizvodi vokal, a na drugom pojam do koga treba da stigne. Ta dva pojma spojite krivom linijom. Npr. avion spojite sa oblakom. Bebu koja plače sa flašicom. Od deteta se traži da kažiprstom prati liniju i peva vokal. Na ovaj način, sa detetom se, osim navedenog, radi i na razumevanju. Još jedan način rada na razumevanju je taj da se u svesci nacrtaju pojmovi koji su poznati detetu, a zatim se od deteta traži da pokaže određeni pojam kao i odgovor na pitanje: ,,Gde je?“

Kada se razvije pokazni gest i definišu vokali, sa detetom se radi stimulisanje ostalih glasova pomoću onomatopeje, a zatim bogaćenje rečnika usvajanjem novih pojmova.

Bitno je da stimulacija prati prirodan tok razvoja govora kao i potrebe i mogućnosti deteta.

Pročitajte još: Usvajanje predloga NA i U pomoću drveta i njegovih delova

Multidisciplinarni pristup

Ne dozvolite da vam „kritični period“ za razvoj govora prođe – dođite na timsku procenu

 Primetili ste da vaše dete ne govori kao deca njegovog uzrasta, čini vam se da nema dovoljan broj reči, uz to je vam se čini da je malo trapav i emotivno osetljiv. Želite da ga odvedete kod nekog stručnjaka koji će proceniti njegov razvoj (govorno-jezički, psihomotorni i socioemocionalni), ali nemate vremena da idete od stručnjaka do stručnjaka. Potrebna vam je ustanova ili centar gde je dostupno sve na jednom mestu i gde ćete, što je jako bitno, obaviti sve u kratkom roku. Na pravom ste mestu!!! Logopedsko edukativni centar Čabarkapa pruža multidisciplinarnu procenu obuhvatajući sve aspekte koje smo pomenuli. Na jednom mestu u isto vreme ćete dobiti procenu logopeda, reedukatora psihomotorike i psihologa. Svako od članova multidsciplinarnog tipa će proceniti dete i dati mišljenje i predlog eventualnog tretmana.

Zašto je bitna multidsciplinarna procena? Multidisciplinarna procena je bitna zbog toga što ćete dobiti kompletan izveštaj o razvoju deteta i zbog toga što su tri navedena razvoja (govorno-jezički, psihomotorni i socioemocionalni) usko povezani i delujući sa sve tri strane uspeh je zagarantovan.

Šta procenjuje multidisciplinarni tim stručnjaka? Logoped procenjuje govorno-jezički status deteta, odnosno procenu receptivnog i ekspresivnog govora (da li je dete progovorilo, da li razume naloge koji mu se zadaju). Pored toga, logoped procenjuje artikulaciju kao i govorne organe koji učestvuju u govoru (disanje, mišiće usana, lica i jezik, kao i  celokupnu anatomiju govornog aparata). Ako se radi o predškolskom i školskom detetu, logoped koristi testove koji odgovaraju njegovom uzrastu. Tu spada procena grafomotorike, da li dete pravilno drži olovku, da li ostavlja adekvatan trag olovke na papiru, da li prati smer pisanja slova, procena pisanja, čitanja, prepričavanja, kao i procena fonemskog sluha i analiza i sinteza glasova u reči. Nakon odgovarajuće logopedske procene, roditeljima se iznosi mišljenje, dijagnoza kao i predlog tretmana. Logopedski tretman podrazumeva stimulaciju koja je intenzivna uz pomoć različitih vrsta aktivnosti. Zavisno od toga koji problem dete ima i šta su njegove potrebe, uvode se različite aktivnosti kroz koje dete i logoped zajedničkim snagama utiču na razvoj govora. Osim toga logoped radi na bogaćenju rečnika, na funkcionalnoj upotrebi reči, na razumevanju govora i na mnogim drugim aspektima govora. U to spada i rad sa predškolskom i školskom decom koji podrazumeva rad na grafomotorici, pisanju, čitanju, razvoju fonemskog sluha, analizi i sintezi glasova u reči i mnogi drugi aspekti koji podrazumevaju školsko gradivo. Pošto su govor i mišljenje povezani, rad logopeda nekada prevazilazi granice onoga što se definiše kao razvoj govora, već uključuje i rad na opštem osposobljavanju deteta za razne životne situacije.

Reedukator psihomotorike procenjuje psihomotorni status koji obuhvata nivo razvijenih funkcija u oblasti grube motorike, koordinacije pokreta ekstremiteta, ravnoteže, sazrevanje dominacije hemisfera (lateralizovanosti), fine motorike, grafomotorike, vizuomotorne koordinacije, orijenatacije u prostoru i vremenu. Kroz različite aktivnosti u objektivnom prostoru (penjanje, silaženje, preskakanje, ljuljanje, prelaženje raznovrsnih prepreka, hodanje, skakanje, bacanje i hvatanje) procenjuje se motorna spretnost deteta, tonus (napetost mišića), koordinacija nogu i ruku, orijentacija u prostoru, pažnja i pamćenje. Kroz aktivnosti za stolom (u manipulativnom prostoru) sa sitnim predmetima, plastelinom i drugim senzornim materijalom i kroz crtanje procenjuje se zrelost šake i spretnost prstiju, koordinacija oka i ruke, da li dete pravilno drži olovku, kojom rukom piše, da li dobro imitira (uči) nove pokrete ovog tipa. Procena se prilagođava kroz aktivnosti koje dete treba da zna na određenom uzrasu. Tako se procenjuje da li postoji kašnjenje ili su detetove sposobnosti u skladu sa uzrastom. S obzirom da je govor deo psihomotorike i da se napredak ne može ostvariti u oblasti govora i jezika ukoliko je neka oblast psihomotorike nezrela. Često se roditelji obraćaju zbog problema u govoru, ali dalja procena reedukatora psihomotorike otkriva da mnoge oblasti psihomotorike nisu adekvatno razvijene. Pored toga, reedukator psihomotorike je tu da zajedno sa detetom radi na sticanju iskustva u objektivnom prostoru, a koja  logoped kasnije oblikuje govorno-jezički i formira pojmove sa ciljem da ih dete koristi u aktivnom rečniku.

Pored procene govorno-jezičkog i psihomotornog statusa, značajno je da psiholog proceni i celokupni psihološki razvoj deteta. Ne tako retko se dešava da se psihičko stanje deteta, ustvari, odražava na detetov govor. Svako dete prolazi kroz određene stadijume normalnog psihološkog razvoja na koje se psiholog oslanja u svojoj proceni. Tokom prvog prijema koriste se različiti testovi za procenu kognitivnog i socio-emocionalnog razvoja deteta. Neki testovi su standardizovani i omogućavaju poređenje postignutog rezultata deteta sa decom tipičnog razvoja. Na osnovu toga se procenjuje u kojoj meri dete odstupa od proseka. Za finiju procenu koriste se i neke druge tehnike kao što je crtež porodice, putem kog se dobijaju kvalitativni podaci o detetu. Osim procene deteta, deo psihološke procene jeste i razgovor sa roditeljima. Važno je da su roditelji otvoreni za saradnju i da razumeju da procena nije deo kritikovanja njihovog vaspitnog stila, već formiranje celokupne slike na osnovu koje se čitav tim može usresrediti na rešavanje problematičnih situacija, kao i na detetove potencijale i osmisli najbolji plan tretmana.

Momenat nastanka zastoja u razvoju govora i jezika vašeg deteta ili prekida  u razvoju nekih od ovih funkcija do dijagnostikovanja, a zatim do trenutka započinjanja logopedskog tretmana, prođe dug period. Taj period se naziva „kritični period“. Svaki nivo razvoja govora, jezika, ponašanja i emocija ima svoj određeni period formiranja, i ako se propusti,  teško se nadoknađuje.

Zato dragi roditelji čim posumnjate da vaše dete ne reaguje adekvatno na okolinu oko sebe, nije progovorilo posle prve godine, obratite se stručnjaku (logopedu, reedukatoru psihomotorike i psihologu) da na multidisciplinarni način rešimo problem vašeg deteta.

 Kritični period je period koji ne smete da propustite u razvoju svoga deteta.

Usvajanje predloga NA i U pomoću drveta i njegovih delova

Dete pre polaska u školu treba da usvoji sve predloge (na, u, ispred, iza, iznad, pored, između). Na stranici logopedske sveske koju vam predstavljamo, radi se o tome kako da sa detetom na zanimljiv i slikovit način naučite ili obnovite predloge. Na papiru u boji nacrtajte, potom isecite oblik jabuke, lista ili nekog predmeta po izboru ( sat, ključ,…). Detetov zadatak je da određeni pojam stavi na odgovarajuće mesto. Takođe, od papira u boji napravite i mesta na koja će da stavlja oblike. Dok radite sa detetom, postavljajte mu pitanja gde se šta nalazi.

Stranica logopedske sveske koju smo vam predstavili, pored učenja i obnavljanja predloga, korisna je i za vizuelnu pažnju i percepciju, pokazni gest i finu motoriku (dete prstima uzima pojam napravljen od papira i stavlja na odgovarajuće mesto).

 

Međunarodni dan osoba sa invalididtetom

3. decembra se obeležava Međunarodni dan osoba sa invaliditetom. Obeležava se od 1992. godine kada je Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila rezoluciju kojom se sve zemlje pozivaju na obeležavanje tog dana sa ciljem da se osobama sa invaliditetom omogući jednako uživanje ljudskih prava i ravnopravno učestvovanje u društvenom životu.

Na ovaj dan se širom sveta održavaju različiti događaji kojima se odaje priznanje osobama sa invaliditetom. Održavaju tribine i kampanje o invalidnosti, a zajednice se podstiču da u svojim lokalnim sredinama organizuju sastanke, razgovore, predstave u kojima učestvuju osobe sa invaliditetom. Opšti cilj je da se osobama bez invaliditeta pokaže da osobe sa invaliditetom mogu biti aktivni članovi društva, a nepostojanje adekvatne svesti o toj činjenici može dovesti do različitih vrsta i stepena diskriminacije.

Dan osoba sa invaliditetom treba da ukaže na bolje razumevanje ovih osoba, pomogne da ljudi postanu svesniji prava, dostojanstva i dobrobiti osoba sa invaliditetom, i da se podigne nivo svesti o važnosti njihovog integrisanja u sve aspekte života, od ekonomskih i političkih, do društvenih i kulturnih.

Ujedinjene nacije navode da je procenjeno da se jedna milijarda ljudi koji žive sa invaliditetom širom sveta suočava sa mnogim preprekama za uključivanje u mnoge aspekte društva. U našoj zemlji je napravljen pomak kada je u pitanju položaj osoba sa invaliditetom, ali su one još uvek diskriminisane i imaju brojne probleme. U posebno teškoj situaciji su žene koje su dvostruko diskriminisane, češće nezaposlene, ekonomski zavisne i češće žrtve nasilja.

U Srbiji živi oko 700.000 osoba sa invaliditetom čiji su osnovni problemi zapošljavanje, arhitektonske barijere i siromaštvo. Veliki broj zgrada je nepristupačan, a iako postoji zakonodavni okvir često se i novi objekti rade sa barijerom. Najveći problem je puna integracija osoba sa invaliditetom na tržište rada pa je 2009. godine donet zakon o zapošljavanju i profesionalnoj rehabilitaciji osoba sa invaliditetom.  Ovim zakonom precizno se definišu obaveze poslodavca da zapošljavaju osobe iz ove populacije.

Kada se sagleda današnja problematika osoba sa invaliditetom i posle toliko vremena najveći problemi ostali su isti – nesposobnost za privređivanje i eliminacija iz društva. Upravo je osnovni cilj rehabilitacije danas postizanje ekonomske nezavisnosti osoba sa invaliditetom. U našoj zemlji osnovni cilj specijalne edukacije i rehabilitacije je osamostaljivanje i razvijanje ekonomske nezavisnosti osoba sa invaliditetom, za razliku od zapadnih zemalja gde je primarni cilj pružanje direktne pomoći kroz različite vidove nege i usluga.

Za osobe koja se na neki način razlikuju od drugih kroz istoriju su se koristili različiti termini. U srednjevekovnim spisima nalazimo vrlo ružne i pogrdne nazive za kao što su ubogi, ništi, kljasti, bedni, nemoćni. U novijoj literaturi osobe sa invaliditetom se definišu kao osobe sa posebnim potrebama, osobe sa teškoćama u razvoju, osobe sa teškoćama socijalne integracije. Bez obzira koji naziv se koristio, naglasak pri definisanju Svetska zdravstvena organizacija stavlja na socijalni aspekt – jer osoba koja je uspešno rehabilitovana i socijalno integrisana može postići bolji društveni status.

Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je jednoglasno 13. decembra 2006. godine Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom. Konvencija propisuje niz mera koje države treba da preduzmu kako bi osobama sa invaliditetom obezbedile ostvarivanje prava kao što su:

  • Jednako priznanje pred zakonom,
  • Zaštita od torture i nehumanog postupanja i kazni,
  • Zaštita od nasilja, zlostavljanja i eksploatacije,
  • Sloboda kretanja, mišljenja i izražavanja,
  • Pravo na prijem i širenje informacija,
  • Pravo na obrazovanje, zdravstvenu zaštitu i socijalnu sigurnost,
  • Pravo na rad i zapošljavanje,
  • Pravo na učešće u kulturnom i sportskom životu zajednice.

Konvencija takođe uređuje mere koje države treba da preduzmu kako bi osobama sa invaliditetom omogućile: samostalni život i uključenost u lokalnu zajednicu, uz odgovarajuće službe podrške, mobilnost, uz upotrebu odgovarajućih pomagala  i habilitaciju i rehabilitaciju. Zakon u Srbiji predviđa usluge podrške za samostalni život kao što su stanovanje uz podršku, personalnu asistenciju i obuku za samostalni život.

Poruka LEC Čabarkapa na ovaj dan glasi: Invaliditet je deo ljudskog stanja. Mi svi jesmo ili ćemo biti osobe sa jednim ili drugim invaliditetom tokom našeg života Važno je fokusirati se na sposobnost, a ne na nemogućnost pojedinca. Promovišući osnaživanje, stvaramo realne mogućnosti za ljude. Kada su ljudi osnaženi onda su bolje pripremljeni da iskoriste prilike i oni postaju nosioci promena i lakše prihvataju svoje građanske odgovornosti. Osobe sa invaliditetom treba da dokažu sebi da postoje mnoge stvari koje mogu da urade uprkos njihovoj situaciji, a što podiže njihovo samopouzdanje i pomaže da se odupru depresiji. Mi smo tu da ih osnažimo i podržimo.