Месец: фебруар 2020.

Kako da pomognete vašem detetu da jača mišiće šake i prstiju uz pomoć čepova

Kako bi dete savladalo složenije motorne veštine koje uključuju finu motoriku, potrebno je krenuti od nekih bazičnih aktivnosti koje su od velikog značaja za praksiju šake i prstiju. Ove vrste vežbi se takođe odražavaju pozitivno na grafomotorne sposobnosti. Sve to možemo postići ako na pravi i adekvatan način probudimo interesovanje kod deteta i koristimo aktivnosti koje će podstaći pravilan razvoj. U našem centru smo osmislili aktivnost koja vam može pomoći da na ekonomičan i jednostavan način zabavite vaše dete. Ono što je potrebno od materijala zasigurno možete pronaći u svojoj kući. To su čepovi od flaša različitih veličina, oblika i tekstura. Potrebno je iseći flaše i zalepiti čepove na čvrstoj podlozi kako bi dete moglo da odvrće i zavrće čepove koji odgovaraju određenom otvoru. Na ovaj način vežbate sledeće:

• Mišiće šake i prstiju
• Vizuelno pretraživanje- dete treba da pronađe odgovarajući čep i da zatvori odgovarajući otvor
• Lateralizaciju i orjentaciju u prostoru- odvrtanjem/zavrtanjem vežbamo pojmove levo i desno
• Bimanuelne aktivnosti- korišćenje obe ruke u obavljanju ove aktivnosti
• Pojam veličine- zavrtati sve velike čepove, potom sve male ili obrnuto; ili od najvećeg do najmanjeg
• Prelaz srednje linije tela- desnom rukom obavljamo aktivnost u levom polju i obrnuto
• Diferencijacija boja

Ovom aktivnošću dete uvežbava fine pokrete šake i prstiju (finu motoriku), kako bi izgradilo osnovu za dalje složenije pokrete, koji uzrastom postaju sve komplikovaniji. Takođe, dete stiče iskustvo koje će kasnije moći funkcionalno da primeni (otvaranje flašice vode kada je žedno).

Molim Vas morate mi pomoći!

„Moje dete ima 18 meseci, skoro je prohodalo i puzi, ali ne govori. Izgovara samo nekoliko slogova (ma-ma, pa-pa), smeje se i oglašava dok gleda crtaće. Imam utisak da sve razume ali ipak ništa ne odgovara, iako se svi trudimo, čitamo mu i govorimo, sa nama ne ostvaruje komunikaciju. Zabrinuta sam za razvoj svoga deteta, molim Vas da mi pomognete“.

Često se u praksi srećemo sa ovakvim i sličnim pitanjima zabrinutih roditelja. Trudimo se da na osnovu pruženih informacija damo što bolji odgovor. Iz ovakvih poruka prvo možemo da izdvojimo određene riziko faktore koji bi mogli biti uzrok kasnijeg progovaranja kod dece (npr. prekomerno gledanje televizije, upotreba cucle, ishrana isključivo na flašicu i kašastom hranom, kasniji početak samostalnog sedenja, a kasnije puzanja ili izostanak ovih veština…). U zavisnosti od toga posledice mogu biti različite.
Pre svega upotreba flašice, cucle ili kašaste hrane (i onda kada je dete dovoljno zrelo da jede čvrstu hranu) dovodi do slabe razvijenosti orofacijalne muskulature koja je neophodna za pravilan govorni razvoj. Mišići ove regije ostaju pasivni, ne jačaju i kasnije ne mogu da proizvedu složene pokrete neophodne za artikulaciju, odnosno formiranje glasova.
Svaka vrsta pokreta je korisna, jer predstavlja hranu za mozak deteta. Pokretom dete bogati iskustvo i upoznaje svet oko sebe. Motorni razvoj (kao i zaostajanje u razvoju motorike) može da se odrazi i na razvoj govora, koji je ujedno i motorna aktivnost.

Pokret predstavlja preteču govora, jer dete kroz pokret razvija gest, a iz gesta se javljaju i prve reči (daj, to, pa-pa…).

Kasnije ovladavanje ovim motornim veštinama može ukazivati na to da je detetu jednostavno potrebno više stimulacije da bi razvio neku veštinu, između ostalog i govor. Zato je dobro govor stimulisati na različite načine (taktilno-kinestetski- dodirom, auditivni- sluhom, vizuelni-vidom).
Blizina kortikalnih centara koji su odgovorni za određenu aktivnost može da doprinese aktiviranju bliskih centara za neke druge aktivnosti. Npr. blizina motornih centara koji su odgovorni za finu motoriku ruku i šake doprinosi lakšem aktiviranju centara koji su odgovorni za fine i koordinisane pokrete govorne muskulature.
Svaka aktivnost u mozgu ostavlja trag. Ako se neka aktivnost ponovi više puta ona ostavlja dublji trag. Dublji trag znači lakše prisećanje i korišćenje određene informacije. Trag koji ostavlja izgovorena reč naziva se akustička slika reči. Da bi se ona formirala, potrebno je da proces prijema i obrade zvuka funkcioniše uredno. Ponovljenim slušanjem određene reči povezane sa iskustvom i situacijom u kojoj je ta reč primenjena dete stiče znanje. Stečeno iskustvo (motorno, taktilno, vizuelno, pojmovno) pomaže detetu da o nekoj radnji govori (odnosno da progovori).

Da bi reč mogla adekvatno da se koristi ona mora da se čuje puno puta (nekoliko hiljada puta). Zato je potrebno vreme da bi se videli rezultati logopedskog tretmana.

Automatizacija predstavlja krajnji cilj, a do nje dolazimo putem iskustva kao i višestrukim ponavljanjem.
Ukoliko na uzrastu od 18 meseci govor kasni (nije razvijen) važno je da dete ima bar raznovrsno funkcionalno brbljanje, da upotrebljava različite glasove koji melodijski podsećaju na reči, ili da koristi početne slogove kao i da ima razvijenu neverbalnu komunikaciju (da koristi pokazni gest, tapše za bravo, maše pri pozdravljanju i traži predmet gestom). Postoje tačno određene uzrasne norme po kojima se procenjuje detetov celokupni razvoj (psihomotorni, socio-emocionalni, govorno-jezički i senzorni), pa bi na uzrastu od 18 meseci dete trebalo da aktivno koristi 6-8 reči. Ovaj fond reči bi se sa uzrastom povećavao (proširivanje rečnika).

Razumevanje je takođe bitno za govorno-jezički razvoj, jer da bi dete moglo adekvatno da upotrebi neku reč ono mora prevashodno da je razume.

Zato je ohrabrujuće ukoliko dete poseduje neki nivo razumevanja. Početno razumevanje je najčešće situaciono, dakle dete razume na osnovu konteksta, a ne toliko iz samog govora. To predstavlja osnovu za dalju govorno-jezičku stimulaciju kao i za stimulaciju samog razumevanja.
Svaki aspekt razvoja treba stimulisati na adekvatan način, prilagođen potrebama deteta. Iz svega gore navedenog vidimo koliko je značajna stimulacija celokupnog razvoja deteta. Iza kašnjenja u govoru može da se krije čitav niz faktora koji su odgovorni za to. Najbolji uvid u to stičemo iz multidisciplinarne procene razvoja koju nudimo u našem centru gde postoji tim stručnjaka (logoped, psiholog, reedukator psihomotorike i pedagog senzorne integracije) koji se bavi stimulacijom senzornog, psihomotornog, socio-emocionalnog i govorno-jezičkog razvoja.

Na taj način možemo adekvatno da reagujemo i da prilagodimo tretman potrebama baš vašeg deteta. Tako pružamo detetu više mogućnosti da ostvari sve svoje potencijale.

Večita polemika između stručnjaka (filologa, nastavnika i logopeda): Kada je pravo vreme za učenje stranog jezika?

                                                                         Strani jezik: kada, koliko i kako?

Danas, kada je prisutna velika kulturna raznolikost i kada se nameće potreba za razumevanjem i govorenjem što više jezika, roditelji se često pitaju kada je pravo vreme za početak učenja stranog jezika i na šta treba da obrate pažnju u ovom procesu.

 Treba napraviti razliku između učenja stranog jezika koje je plansko, strukturisano i vođeno od strane nastavnika ili predavača i učenja koje se odvija spontano, kada su sadržaji kojima je dete izloženo neorganizovani, slabije kontrolisani i upitnog kvaliteta. Druga vrsta učenja je češća i može imati i dobre i loše strane. Dobro je to što dete razvija sluh i za drugi jezik, više obraća pažnju na njega, interesuje se za značnje reči i njihov prevod sa maternjeg i počinje da razume po nešto, uz učenje izgovora. O ovoj situaciji govorimo kada je dete usvojilo maternji jezik, a strani jezik uči kasnije (nakon 7.godine). Sedma godina predstavlja period do kada se smatra da dete usvaja celokupnu bazu govora i jezika, koju polaskom u školu nadograđuje. Loše je to što deca vrlo često bivaju izložena sadržajima stranog jezika pre prvog rođendana i navedeni sadržaji nisu usklađeni sa trenutnim potrebama deteta, a to je jasan govorno-jezički model potreban za učenje maternjeg jezika. Neretko dete počne da govori na stranom jeziku (najčešće engleskom), preuzme melodiju stranog jezika, i izgovor glasova bude distorzovan (izobličen, umekšan). Dodatno, dete se navikne na pogrešan izgovor glasova (npr.englesko meko (vibracija izostaje) „r“ umesto srpskog tvrdog (vibratornog) „r“) i na potpuno drugačiju poziciju govornih organa pri izgovoru, kada je potreban ozbiljan rad da bi se postigle korekcije.

Zadatak filologa i nastavnika jeste da na stručan i medodološki ispravan način pomognu deci u učenju stranog jezika. Ovakav rad se najčešće obavlja u strukturisanim uslovima gde sam proces učenja prati i prilagođava detetu.

Zadatak logopeda jeste praćenje celokupnog govorno-jezičkog razvoja, njegova procena i otkrivanje eventualnih odstupanja, kao i rad na unapređenju ovih sposobnosti i otklanjanju kašnjenja.

Šta dete treba da usvoji pre početka učenja stranog jezika?

Svakako, pre početka učenja stranog jezika, potrebno je da dete ovlada maternjim jezikom. Da biste bili sigurni da učenje novog jezika neće poremetiti bazu maternjeg, već je nadograditi, neophodno je da logoped uradi procenu govorno-jezičkih sposobnosti. Deca koja zamenjuju (supstituišu) glasove, izostavljaju, umekšavaju, obezvučavaju ili/i iz bilo kog razloga kasne u govorno-jezičkom razvoju mogu da imaju takva odstupanja i u izgovoru i na stranom jeziku. Dete je spremno za učenje novog jezika tek kada logoped ukaže na kašnjenje koje dete ima i kada se kroz kontinuirani logopedski tretman otklone posledice zaostajanja za vršnjacima.  Kada govorimo o kašnjenju u razvoju govora i jezika posmatramo nivo govora – produkcije i artikulacije i nivo jezika- fond reči, kreiranje značenja pojmova, kvalitet rečeničnog iskaza i upotreba jezika u socijalnom kontekstu.

Bitno je reći da svake godine sve veći broj dece kasni u progovaranju. Često se desi da se pojave prve reči oko prve godine, ali je fond reči vrlo oskudan za uzrast ili izostaje formiranje rečenice. Ozbiljnije kašnjenje je kada i početne faze gukanja i brljanja kasne ili su slabijeg kvaliteta, a progovaranje u potpunosti izostaje. Osim što uočavamo znatan porast teškoća u progovaranju, sve veći broj dece kasni u razvoju neverbalne komunikacije (upotreba gestova, mimike i facijalne ekspresije i „čitanje“ ovih signala) bez koje se ne može razviti verbalna komunikacija.

Baza maternjeg jezika mora biti čvrsto utemeljena, kako bi izgradnja onoga što tek dolazi bila stabilna i kvalitetna. Učenje stranog jezika na mlađem uzrastu počinje kroz igru i nesvesno usvajanje. Potrebno je voditi računa o važnosti postupnog učenja na isti način na koji teče govorno jezički razvoj i savladavanje maternjeg jezika.

Na ranijem uzrastu, deca uče jezik spontano, tako što oponašaju model koji ih uči. Najbolji rezultati su postignuti kada se učenje odvija u prirodnoj sredini, a ponuđeni model je ispravan i podsticajan. Usvajanje novog je uspešnije kad se odvija kroz igru, pevanje, glumu ili imitaciju. Na kasnijem uzrastu, jezik se uči svesno i tada je moguće, osim melodije jezika, reči i fraza, učiti i gramatička pravila. Rano učenje stranog jezika pruža niz pozitivnih uticaja na razvoj deteta, pod uslovom da je govorno-jezički razvoj uredan. Neka istraživanja govore u prilog tome da deca koja su rano počela sa učenjem stranog jezika, lakše usvajaju gradivo iz ostalih predmeta. Pretpostavka je da takva vrsta iskustva, uz to, pospešuje i komunikaciju, snalažljivost u izražavanju i razumevanju jezika. Takođe, rano savladavanje maternjeg jezika i učenje stranog jezika od malih nogu, stvara osnovu za lakše učenje drugih stranih jezika.

Dakle, ako logoped proceni da je govorno-jezički razvoj uredan i da ne postoje prepreke, možete svoje dete uključiti u neki od programa za učenje stranog jezika.

Daj, dođi, donesi, pokaži

Osnovni nalozi koji se deci zadaju- daj, dođi, donesi, pokaži od krucijalne su važnosti za dečje razumevanje i progovaranje.
Deca svoja prva iskustva stiču kroz pokret. Roditelji igraju važnu ulogu u usmeravanju i davanju značaja tim iskustvima.

Svaki pokret koji teži cilju treba ispratiti rečima i dati mu verbalno značenje, npr: ukoliko dete poseže za igračkom treba mu se obratiti pitanjem „Želiš li ovu igračku?“. Ako dete ne može odgovoriti verbalno njegov pokret, osmeh ili glasanje predstavljaju temelje buduće socijalne razmene, odnosno budućih pravilnih obrazaca komunikacije. Na njegov pokret ili gest odgovorite „Evo“. Na ovaj način dete povezuje akcije sa značenjem tih pokreta. Na isti način kod deteta podstičete stvaranje predstava o pojmovima i akcijama koje ih prate. Kada detetu kažemo „daj“ da bi nam nešto dodalo, ili ukoliko dte nešto želi da to traži od nas gestom za „daj“ a zatim i rečima.
Ovi pokreti i reči se ustaljuju ponavljanjem i pozitivnim potkrepljenjem.
Dete najviše uči imitacijom tako da Vi budite model tako što ćete savijanjem prstiju šake detetu pokazati da to nosi isto značenje kao reč „daj“.

Povezivanjem reči sa radnjom razvijamo razumevanje. Kada dete razume ono može tu reč adekvatno i da upotrebi, što i jeste krajnji cilj komunikacije.
Kako bi dobili od deteta pokaži, dođi, donesi, možete da ispratite detetovu igru i da tražite da vam pokaže predmet njegovog interesovanja, da dođe do vas i da vam donese. Na taj način dobijate kompletiranu akciju koja ima velikog značaja za motorno planiranje i komunikaciju gestom i rečima.

Да ли ме моје дете разуме?

Да ли Вам се дешава да Ваше дете не реагује на једноставне налоге, имате утисак да Вас не разуме или да Вас разуме погрешно?

Нпр. „дај ми лопту“, “да ли си жедан?“ , „где ти је око“, „донеси патике“, „ко је дошао?“… Овакве налоге дете од непуне две године већ треба да разуме и извршава.

Разумевање вербалне поруке тј.говора је важан сегмент говорно-језичког развоја сваког детета. Деца су од рођења изложена и непрестано стимулисана различитим вербалним садржајима. Они слушају и обрађују различите поруке, посматрају и тако уче по моделу, али и кроз непосредно искуство доживљавајући различите ситуације где свим својим чулима откривају свет око себе и тако богате мозаик развоја сложених говорно-језичких функција.

Код неке деце присутно је кашњење у развоју говора и на нивоу разумевања и на нивоу упоребе (продукције ). Дете не говори или говори недовољно за узраст (нпр. на узрасту од две године користи мање од 300 речи). Када је разумевање говора недовољно за узраст, томе се поклања посебна пажња у третману. Да би пасивни речник (тј.оно што дете разуме) постало део активног речника, односно да би дете почело да користи реч у свакодневној комуникацији, потребно је доста усмерене стимулације. Сваки рад на унапређењу говорно-језичких способности почиње радом на разумевању.

У нашем центру рад на развоју разумевања спроводи се тимски, кроз мултидисциплинарни приступ, у раду са логопедом, реедукатором психомоторике, сензорним интегратором и психологом (зависно од потреба сваког детета појединачно).

Рад на разумевању говора почињемо усмеравањем на особу која говори и продужавањем слушне пажње. У нашем центру, на логопедском третману, користимо Behringer апарат за аудитивну стимулацију у ове сврхе.

У нашим наредним блоговима представићемо активности за подстицај разумевања.

Kako roditelji „koče“ svoju decu u progovaranju

Progovaranje je vrlo delikatan proces na koji treba obratiti punu pažnju. Prva reč koju dete upotrebljava sa smislom, obično se javlja oko 12.meseca deteta. Da bi dete progovorilo, potrebno je da ovlada raznim veštinama i stekne neophodno iskustvo.

Aspekt progovaranja možemo posmtarati kroz prizmu motorike, saznanja (iskustva), razumevanja i emocija.

Dakle, mora da postoji određena motorna zrelost govornih organa, pri čemu mislimo na sposobnost deteta da usnama, jezikom i nepcima izvodi odgovarajuće pokrete, uz prikladno disanje. Iskustvena strana govora se odnosi na dečiju izloženost govoru, na opažanje zvukova i melodije i ritma govora, slušanje reči, rečenica i dijaloga i posmatranje sagovornika (mimike, gestova, facijalne ekspresije, smena sagovornika u dijalogu). Da bi dete prikladno upotrebilo reč u svome izražavanju, neophodno je da je pre toga razume, odnosno da se ona nalazi u njegovom pasivnom rečniku.

Emocije u potpunosti prožimaju čin govora: dete govori onda kada je motivisano da nešto saopšti, češće govori ako oseća da je sigurno i bezbedno, oseća emocije drugih kroz melodiju govora i svoje saopštava na taj način.

Često zanemarimo neki od ovih faktora ili nenamerno pravimo greške koje deci otežavaju progovaranje.

Najčešće greške koje činimo I time ometamo dečiji razvoj su:

• Produženo koristimo dudu i cuclu, dajemo im pasiranu hranu ili ih hranimo. Kada dete dugo drži dudu u ustima, jezik i usne su pasivne, a pokreti govornih organa nedovoljno zreli. Ako dete koristi flašu sa cuclom onda kada bi trebalo da pređe na upotrebu čaše, ostaje uskraćeno za vizuo-motorno iskustvo i mogućnost odmeravanja pokreta. Jedenjem pasirane hrane (posle prve godine), jezik, usne i zubi bivaju minimalno angažovani i samim tim mišići lica potrebni za govor nisu dovoljno spretni za precizne pokrete. Kada hranimo dete, umesto da ono jede samo, onemogućavamo razvoj fine motorike potrebne za govor.

• Tepamo i obraćamo se detetu umekšanim govorom- moramo biti dobar model za izgovor, jer nas dete sluša i ponavlja ono što čuje. Ne možemo očekivati da dete pravilno izgovara glasove, ako je model po kome uči pogrešan.

• Retko pričamo sa decom- u nedostatku vremena kada samo želimo da završimo neku obavezu, zaboravimo da propratimo govorom aktivnost, a to je sjajna prilika za učenje kroz iskustvo. Npr. kada obuvamo dete govorimo: „daj mi nogu, evo cipele, obuvamo se i idemo napolje, u park“.

• Dajemo deci telefone, tablete ili ih stavljamo pred televizor da bismo mogli da završimo neku obavezu po kući, odmorimo ili da bi dete pojelo svoj obrok. Prekomerna upotreba tehnologije na ranom uzrastu izlaže dete mnoštvu informacija koje ne razume, a komunikacija je jednosmerna (televizor, tablet i telefon nisu sagovornici), dete upija sadržaje i na zvučnu stimulaciju ne mora da odgovori, pa zato kasnije ima problem da učestvuje u razgovoru. Osim toga, melodije govora u crtanim filmovima su uglavnom neprirodne i nekarakteristične za spontanu komunikaciju, pa dete usvaja pogrešan obrazac; boje su jarke, a slike se brzo smenjuju, što je intenzivan stimulus za dečiji nervni sistem. Kada su sadržaji na stranom jeziku, može biti otežano razumevanje na maternjem jeziku, a artikulacija izmenjena (umekšani glasovi ili njihov izostanak).

• Zapostavljamo značaj muzike i ritma- beba prvo prepoznaje i reaguje na melodiju, a na starijem uzrastu na sadržaj govora. Takođe, melodija se obrađuje u desnoj hemisferi, a sadržaj u levoj. Pevanjem pesmica i pokretanjem bebinih nogu i ruku u ritmu muzike, aktivira se mozak i sprema za govor.

• Odgovara nam da dete bude mirno i tiho- lakše nam je da dete sedi i gleda nešto, nego da trči i „galami“. Kretanje je hrana za mozak i sve što dete nauči kroz pokret biva kvalitetnije usvojeno. Pokreti govornih organa spadaju u finu motoriku, a upotreba ruku i sazrevanje mišića šake deluje podsticajno na razvoj govora. Dodatno, moramo dozvoliti detetu da samo izvodi sve aktivnosti koje može (da ne radimo umesto njega), jer se na taj način podržava pravilan razvoj deteta.

• Često vodimo decu u prostore sa visokim nivoom buke poput igraonica i tržnih centara- mozak deteta čini napor da bi razlikovao govor od okolne buke, zbog čega deca mogu biti razdražljiva, impulsivna, slabije pažnje i lakše se umaraju.

• Kada se obraćamo deci ne održavamo kontakt pogledom-tako ih lišavamo važnih neverbalnih informacija koje pomažu u razumevanju.

• Izražavamo se kao da su odrasli- dete jeste „mali čovek“, ali je potrebno da naše obraćanje prilagodimo, a to znači govorimo sporije, naglasimo bitne reči i biramo jednostavnije pojmove u skladu sa uzrastom. Vremenom ćemo koristiti složenije rečenice, davati više informacija u jednom iskazu i uvoditi nove pojmove.

• Pretpostavljamo da dete zna na šta mislimo ili o čemu pričamo- tražimo od deteta da bude „dobro“ ili da se „lepo ponaša“, ali mu pre toga nismo objasnili šta pod time mislimo. Primera radi: „Kada odemo u goste, ponašaj se lepo, slušaj druge kada pričaju, deli igračke, pokupi ih kada završiš i čekaj svoj red“. Dobro je da vam dete ponovi svojim rečima da biste bili sigurni da je zaista razumelo.

• Zaboravimo da čitamo deci knjige- priče i pesme bogate fond reči, podstiču maštu i razvoj pažnje i pamćenja.

• U želji da deci pružimo što više, rano ih uključujemo u učenje stranog jezika- iako jeste dobro da deca uče strani jezik, moramo da naglasimo da je bitnije da se formira baza maternjeg jezika, jer to je osnova za sve. Kada je dete razvilo govor na maternjem jeziku, vrlo lako i sa velikom uspehom može da nauči i drugi jezik. S druge strane, ako od prve godine sluša više jezika, teže će mu biti da raspozna karakteristike svog jezika i to primeni u govoru.

• Odgovaramo na potrebe deteta i pre nego što ono ima priliku da traži – dobro je da pustimo dete da pokaže željeni predmet, traži gestom ili kaže „daj“.

• Kupujemo previše igračaka- Kada ima previše igračaka, dete ne može ni na jednoj da zadrži pažnju dovoljno dugo, a pažnja je bitna za progovaranje. Treba napomenuti i da razvoju pogoduju jednostavnije igračke, koje traže neku aktivnost od deteta (da uoči, premesti, prespe, poveže, ubaci, pokrene, složi)

• Komunikacija je ispunjena negativnim emocijama- dete oseća sve i reaguje na naš stres, čak i kada mislimo da nije tako. Neverbalna komunikacija prethodi razvoju govora i njegova je osnova i zato treba da obratimo pažnju na našu melodiju, mimiku, gestove i položaj tela i tako prenesemo značenje obojeno pozitivnim emocijama.

Svrha ovog teksta je da skrenemo pažnju na česte greške koje pravimo, a koje se mogu nepovoljno odraziti na pravilan govorno-jezički razvoj.

Dete je sposobno da kompenzuje (nadomesti) deo iskustva koji mu nedostaje, ali ukoliko je više aspekata pogođeno, to im može predstavljati značajan problem.

Ako uočite da postoje teškoće u učenju i savladavanju govora, obratite se stručnjaku, odnosno logopedu.

U logopedskom centru Čabarkapa radimo na progovaranju dece oslanjajući se na multidisciplinaran pristup (uključujemo logopeda, psihologa i reedukatora psihmotorike, a po potrebi i senzornog intregratora). U radu koristimo Behringer aparat za auditivnu stimulaciju, igricu „Pokaži i kaži“ za razvoj govornih i jezičkih veština i praktikum „Da brbljam, da govorim, da učim“ gde možete pronaći aktivnosti za celokupnu stimulaciju deteta.