Veoma je bitno da tokom komunikacije vodimo računa o izgovoru svih glasova jer se od nas traži nekada da veliki broj informacija prenosimo govorom pa je način izgovora glasova taj koji utiče na razumljivost sadržaja govora. Ako je izgovor glasova oštećen skreće se pažnja sa sadržaja na način govora.Read More
Često roditelji ne obraćaju pažnju da li dete pravilno izgovara glasove M, N i Nj i da li ih diskriminiše (razlikuje) u govoru. Uglavnom obraćaju pažnju na one glasove koji imaju veće odstupanje u izgovoru. Takođe, dešava se da roditelji misle da je rano da dete ide kod logopeda ako ima tri i po godine i ne izgovara neki od ovih glasova.Read More
Oralna praksija je preduslov za pravilnu artikulaciju glasova i predstavlja sposobnost voljnog pokretanja delova govornog aparata (usana, obraza, vilice, jezika, mekog i tvrdog nepca). Sazrevanje oralne praksije prati fiziološki razvoj deteta.Read More
Oko trećeg meseca beba počinje da se igra vokalnim organima (guče smenjujući samoglasnike i suglasnike), tada se javlja prvo udvostručavanje slogova (“ba”, “pa”, “ta”,…), preteča glasova iz grupe ploziva. Osobine ovih glasova u ovom periodu se razlikuju od kvaliteta onih koje izgovaraju odrasli zbog nedovoljne zrelosti govornog aparata deteta i nedovoljne razvijenosti slušne osetljivosti za finese u glasovima (auditivna diskriminacija glasova).
Plozivi su oni glasovi koji u fazi izgovora imaju pregradu vazdušnoj struji, dakle kod čijeg izgovora artikulatori (organi koji učestvuju u izgovoru) u jednom trenutku naprave pregradu vazdušnoj struji, pa se pod pritiskom vazduha otvaraju i nastaje “eksplozivni” zvuk tih glasova. Grupu ploziva čine glasovi P, B, T, D, K i G.
P i B nazivamo još i usnenim plozivima zato što u izgovoru ovih glasova aktivno učestvuju usne i meko nepce (ono zatvara prolaz vazduha kroz nos). Pod pritiskom vazduha usne se naglo otvore i dolazi do zvuka.
Dentalni plozivi T i D nastaju tako što se vrh jezika se u trenutku akrtikulacije ovih glasova priljubi uz gornje sekutiće i alveole (deo nepca iza gornjih zuba), dok se bočne ivice naslanjaju na gornje kutnjake.
Kod izgovora glasova K i G (velarni plozivi) usta se umereno otvaraju, meko nepce se podiže, vrh jezika se povlači u unutrašnjost usta iza donjih sekutića, a zadnji deo jezika se uzdiže i sa mekim i zadnjim tvrdim nepcem stvara prepreku vazdušnoj struji. U trenutku izgovora zadnji deo jezika se naglo spusti i time uklanja prepreku vazdušnoj struji, tada se ceo jezik pomera napred.
U našim prethodnim blogovima pisali smo o tome da postoji određen redosled u usvajanju glasova. Pojedine grupe glasova odnosno pojedni glasovi prethode drugima, i njihov pravilan razvoj uslovljava izgovor ostalih glasova koji po razvojnim normama slede nakon njih. Na primer: usneni plozivi P i B u kombinaciji sa nazalom M su osnova za kasniji izgovor glasova F i V; plozivi T i D u kombinaciji sa nazalom N pomažu stvaranju glasova S, Z, C, Š, Ž, Č, Ć, Dž i Đ; dok se za glasove K i G po nastanku i mestu izgovora vezuje samo glas H. Iz toga razloga se ne sme prelaziti na korekciju izgovora nekog glasa dok se njegov “prethodnik” ne usvoji.
Poremećaj artikulacije ploziva:
– betacizam (nepravilan izgovor glasa B)
– tetacizam (nepravilan izgovor glasa T)
– deltacizam (nepravilan izgovor glasa D)
– kapacizam (nepravilan izgovor glasa K)
– gamacizam (nepravilan izgovor glasa G)
– tetizam – glasovi S, C, Š, Č, Ć i K zamenjuju se sa glasom T, a glasovi Z, Ž, Dž, Đ i G sa glasom D. Ovaj poremećaj izgovora relativno redak i sreće se na uzrastu do 4. godine života.
Nepravilan izgovor ovih glasova ni u kom uzrastu sa ne smatra razvojnim odstupanjem, već poremećajem izgovora koji je potrebno ispraviti.
Odvedite dete logopedu, nepravilan izgovor glasova nije nešto na šta treba gledati kao na karakternu osobinu neke osobe, poput boje očiju, visine.
Da bismo mogli pravilno da govorimo, važno je da mišići jezika, usana i lica mogu da podrže pokrete koji su nam potrebni za izgovor glasova, potrebna nam je razvijena oralna praksija. Vežbajte sa svojim detetom, stimulišite ga kroz razne vokalne igre, sličice, reči, pesmice.
Kako da vežbate sa detetom, koje vežbe oralne praksije treba da radite sa detetom, koje pesmice i priče da pričate sa detetom kako bi automatizovalo nevedene glasove možete pročitati u praktikumu „Da brbljam, da govorim, da učim“ autora Dr Nataše D. Čabarkape. U praktikumu možete pročitati i zašto je bitna pravilna artikulacija glasova, kako nepravilan izgovor glasova može da utiče na pisanje i čitanje.
Nacrtajte na papir različite pojmove (koji se mogu svrstati u više različitih kategorija) i dve kese koje ćete obojiti različitim bojama. U našem primeru, dete treba da ubaci u crvenu kesu ono što se jede (odnosno pripada kategoriji hrane), a ono što se ne jede stavlja u plavu kesu. U nastavku tražite od deteta da pojmove iz kategorije hrane razvrsta tako da voće stavi u crvenu kesu, a povrće u plavu.Read More
Predstavljamo vam ideju kako da na zanimljiv način sa detetom učite prostorije u kući. Mi smo na tabli nacrtali kuhinju, a dete ima zadatak da magnete stavi na odgovarajuće mesto. Ovom aktivnošću dete uči kategorije (nameštaj, posuđe, voće, povrće i sl.), prostorne odnose, a istovremeno bogati svoj rečnik. Svaka aktivnost koju zajedno obavljate sa vašim detetom utiče na produžavanje i održavanje združene pažnje.Read More
Iskoristite testo u boji za vežbanje vizuomotorne koordinacije, fine motorike, hvata, za taktilnu percepciju i ideaciju. Potrebno je da napravite različite oblike kao što su kifla, pica i pita. Zatim nožem napravite linije kroz koje će dete da seče. Da bi dete bogatilo svoje ideje dajte mu da samo smisli oblik i formira linije.Read More
Predstavljamo vam jednu ideju kako da na interesantan način pomognete detetu da nauči da računa.Read More
Simbolička igra ili igra pretvaranja prestavlja igru u kojoj se različiti predmeti koriste kao simboli za nešto drugo. Simbolička igra se razvija kroz obavljanje zajedničkih aktivnosti i kroz imitacuju.Read More
Svaki roditelj ima nedoumice u vezi sa detetovoim govorno-jezičkim, psihomotornim i socioemocionalnim razvojema. Ukoliko dete ne progovori na vreme i potrebna je govorno-jezička stimulacija potrebno je raditi na razumevanju naloga koji se očekuju za detetov uzrast, pokaznom gestu i progovaranju. Govorna stimulacija se radi tako što se dete stimuliše da pravilno izgovara (peva vokale) kroz onomatopeju.Read More