Novogodišnje poklon igračke za naše mališane iz LEC Čabarkapa
Tim LEC Čabarkapa je i ove godine da obradovao decu iz Centra igračkama naših prijatelja Pika Pau.
Draga naša deco, uživajte u zimskim čarolijama i igri sa novim igračkama!
Tim LEC Čabarkapa je i ove godine da obradovao decu iz Centra igračkama naših prijatelja Pika Pau.
Draga naša deco, uživajte u zimskim čarolijama i igri sa novim igračkama!
Nova godina je jedan od najlepših praznika. Posebnu draž ima ako je napolju sneg. Deca najviše vole da se igraju na snegu, da se grudvaju, prave Sneška Belića ili da se sankaju. Pošto ne mogu da budu ceo dan van kuće, potrebno je da imaju i neku aktivnost u kući koja nije uz pomoć tableta, telefona, kompjutera ili gledanje televizije.
Dajemo Vam predlog kako da spojite novogodišnje čarolije sa matematikom i grafomotorikom. Nacrtajte jelku na čijim ukrasima će biti ispisani brojevi, a na uzicama znakovi radnje koju dete treba da uradi (sabiranje, oduzimanje, množenje, deljenje) u zavisnosti od uzrasta. Ako je dete mlađe može da računa pomoću prstiju. Da bi računanje bilo zanimljivije isecite šake od debljeg papira ili kartona i zalepite na papir tako da prsti budu slobodni. Dete računa tako što savija prste i broji.
Na belom papiru nacrtajte novogodišnje kugle sa različitim šarama, a detetu dajte zadatak da ih oboji ili da nastavi šaru koju ste Vi započeli. Na taj način dete vežba grafomotoriku, pažnju, istrajnost u zadatku. Takođe, zadatak možete postaviti tako da dete treba da oboji određenu kuglu (npr. Oboj treću kuglu u drugom redu.). Na taj način radite na detetovom razumevanju naloga, na prebrojavanju i pojmu količine.
Nacrtajte novogodišnje ukrase, poklon, slatkiše, jelku ili nešto što Vas asocira na Novu godinu. Šare na nacrtanim predmetima obeležite brojevima, a detetu dajte zadatak da oboji onako kako ste Vi zadali (svaka boja ima svoj broj). Na taj način sa detetom vežbate produžavanje i usmeravanje pažnje, istrajnost u zadatku i grafomotoriku.
Prepustite se mašti i uživajte u čarolijama praznika!
LEC Čabarkapa je imao još jednu uspešnu godinu koja je puna zadovoljnih roditelja, dece i saradnika. Zajedno sa decom, i naš Centar, pravi pauzu tokom predstojećih praznika, od 29.12.2018. godine do 9.1.2019. godine.
Zahvaljujemo se svima koji su uticali na to da nam i ova godina bude ispunjena uspesima i napretkom dece. Verujemo u to da će nam Nova 2019. godina doneti još uspeha i nasmejanih lica dece i roditelja. Želimo da Vam godina bude ispunjena zadovoljstvom i osmehom na licu. Deci želimo mnogo lepih i novih reči, uspeha u školi, napretka u govoru i učenju.
Srećnu Novu 2019. godinu i sve najbolje, Vaš Logopedsko edukativni centar Čabarkapa!
Zašto moje dete ne želi da pere ruke sapunom, dodiruje pesak, vatu, ne voli da se mazi? Zašto mom detetu smeta buka? Zašto ne želi da se ljulja na ljuljašci? Na sva ova, a i druga pitanja koja ste nas pitali, smo odgovorili i pokušali da Vam pomognemo.
Najčešća pitanja roditelja koji imaju senzorno preosetljivu decu:
Zašto moje dete ne želi da pere ruke sapunom, dodiruje penu, pesak, vatu, plastelin, ne voli da se mazi, ne voli da bude prljavo, hoda na prstima, izbegava da jede pasiranu hranu?
Reč je o taktilno preosetljivom detetu. Kod ovakvog deteta intenzitet reakcije nije srazmeran intenzitetu taktilnog podražaja, pa se često dešava da burno reaguje ako dodirne vatu, pesak, ljigave loptice, testo… Cilj tretmana senzorne integracije je desenzitivacija, odnosno smanjenje taktilne preosetljivosti.
Zašto mom detetu smeta buka? Zašto moje dete stavlja ruke na uši kada čuje zvuk sirene, ljudski govor, muziku, zvuk telefona, zvona, alarm?
Reč je o auditivno preosetljivom detetu. Kod ovakovog deteta intenzitet reakcije nije srazmeran intenzitetu auditvnog podražaja, pa se često dešava da plače, pokriva uši rukama čak iako čuje ljudski glas, zvuk zvona u školi, kucanje sata… Cilj tretmana senzorne integracije je desenzitivacija, odnosno smanjenje auditivne preosetljivosti.
Zašto moje dete izbegava da se ljulja na ljuljašci? Zašto mu smetaju promene položaja? Zašto se plaši visine (odbija da se penje na gredu, na merdevine)? Zašto moje dete odbija da skače na trambolini ili da trči?
Reč je o vestibularno preosetljivom detetu. Kod ovakvog deteta intenzitet reakcije nije srazmeran intenzitetu vestibularnog podražaja, pa se često dešava da burno reaguje ako se okrene na leđa, stavi na ljuljašku, klackalicu… Cilj tretmana senzorne integracije je desenzitivacija, odnosno smanjenje vestibularne preosetljivosti.
Zašto mom detetu smeta svetlo? Zašto voli mračne prostorije? Zašto se plaši reklama u kojima dolazi do nagle smene različitih boja i oblika? Zašto ne sme da prođe pored velikih svetlećih bilborda?
Reč je o vizuelno preosetljivom detetu. Kodovakvog deteta intenzitet reakcije nije srazmeran intenzitetu vizuelnog unosa, pa se često dešava da mu smeta jako svetlo, odsjaj, šarenilo, brzo se zamara tokom čitanja… Cilj tretmana senzorne integracije je desenzitivacija, odnosno smanjenje vizuelne preosetljivosti.
Najčešća pitanja roditelja koji imaju senzorno nedovoljno osetljivu decu:
Zašto moje dete stavlja predmete u usta, dodiruje sve što vidi, trlja predmete različitih tekstura, stavlja puno hrane u usta, nema potrebu da se obuče kada je golo, ne oseća kada mu je prljava pelena?
Reč je o taktilno nedovoljno osetljivom detetu. Kod ovakvog deteta intenzitet reakcije nije srazmeran intenzitetu taktilnog podražaja, pa se često dešava da je stalno u potrazi za raznim taktilnim stimulusima koje mogu intenzivno da pritiskaju, stavljaju u usta… Cilj tretmana senzorne integracije je senzitivacija, odnosno povećanje taktilne osetljivosti.
Zašto moje dete proizvodi buku, govori glasno, uživa u glasnom okruženju, ne odaziva se na ime ili se odaziva samo kada se glasno pozove, voli da sluša glasnu muziku, pojačava televizor ili radio?
Reč je o auditivno nedovoljno osetljivom detetu. Kod ovakvog deteta intenzitet reakcije nije srazmeran intenzitetu auditivnog podražaja, pa se često dešava da je stalno u potrazi za raznim auditivnim stimulusima (često vrišti, lupka zvučnim igračkama…). Cilj tretmana senzorne integracije je senzitivacija, odnosno povećanje auditivne osetljivosti.
Zašto moje dete voli dugo da se ljulja? Zašto puno skače na trambolini, neprestano se vrti u krug, voli da dubi na glavi, voli da se baca u vazduh?
Reč je o vestibularno nedovoljno osetljivom detetu. Kod ovakvog deteta intenzitet reakcije nije srazmeran intenzitetu vestibularnog podražaja, pa se često dešava da je stalno u potrazi za raznim vestibularnim stimulusima (vrti se oko svoje ose, trči u krug, snažno ljulja ljuljašku…). Cilj tretmana senzorne integracije je senzitivacija, odnosno povećanje vestibularne osetljivosti.
Zašto moje dete dugo gleda u svetlo ili u predmete koji se okreću? Zašto maše rukom ili predmetima ispred očiju?
Reč je o vizuelno nedovoljno osetljivom detetu. Kod ovakvog deteta intenzitet reakcije nije srazmeran intenzitetu vizuelnog podražaja, pa se često dešava da je stalno u potrazi za raznim vizuelnim stimulusima. Ova deca često dugo mogu da zagledaju igračke ili predmete koje su intenzivnih boja (žute, crvene, fluorescente, zelene), vole da gledaju reklame ili scene u kojima dolazi do brze smene različitih boja, pokreta, oblika… Cilj tretmana senzorne integracije je senzitivacija, odnosno povećanje vizuelne osetljivosti.
Zašto se moje dete stalno oslanja na zid, jako lupa nogama kada hoda, baca igračke, lupa predmetima po podu ili po zidu, izuzetno jako drži predmete, voli da nosi teške lopte, vreće, flaše sa vodom, gura nameštaj u kući?
Reč je o proprioceptivno nedovoljno osetljivom detetu. Kod ovakvog deteta intenzitet reakcije nije srazmeran intenzitetu proprioceptivnog podražaja, pa se često dešava da je stalno u potrazi za raznim proprioceptivnim stimulusima, pa tako ova deca često bacaju igračke, lupkaju po nameštaju, guraju teške predmete… Cilj tretmana senzorne integracije je senzitivacija, odnosno povećanje priprioceptivne osetljivosti.
Dragi naši,
Čarolija novogodišnjih praznika je zakucala na vrata logopedskog centra Čabarkapa. Poneti prazničnom atmosferom odlučili smo da za Vas napravimo našu logopedsku bajku. Na ovaj način smo želeli da Vam damo ideju kako da sa mališanima stvorite Vašu novogodišnju i zimsku bajku.
Uz pomoć različitog edukativnog i senzornog materijala i malo mašte podstaći ćete pravilan govorno-jezički, psihomotorni i socioemocionalni razvoj. Junaci naše priče su patuljci Bole, Pole, Tile, Dile, Miki i Niki. Kao što vidite na prikazanoj slici, naši patuljci se raduju zimi, čarolijama koje nam ona donosi, kao i predstojećim praznicima koji se bliže.
Slika prikazuje radost koju donosi jedan od najlepših novogodišnjih običaja, a to je kićenje jelke u našim domovima. To je aktivnost u kojoj deca mogu da pokažu svoju kreativnost.U logopedskom centru Čabarkapa jelku smo okitili i na papiru praveći ukrase raličitih tekstura, to su uglavnom kuglice koje su mekane, bodljikave. Kao i svaka jelka, tako i naša ima sijalice koje su napravljene od sajlica koje su glatke na dodir i šljokice koje su posute po njoj i zalepljene lepkom. Na ovaj način kod dece podstičemo taktilnu diskriminaciju (mekano, glatko, bodljikavo, hrapavo).
Ovim aktivnostima se ujedno vežba hvat, vizuomotorna koordinacija (oko-ruka), manipulativna spretnost, grafomotorika tako što deca lepe materijale lepkom, seku makazama, crtaju i boje.
Priče u slikama su odlične za razvijanje veština razumevanja, logike i povezivanja. Na kreativan i zanimljiv način učite mališane kako da pravilno upotrebljavaju gramatičke kategorije (rod, broj, padež), da pravilno konstruišu rečenice i bogate svoj rečnik. Kroz ovu priču podstičete usvajanje konkretnih i apstraktnih pojmova, pojam broja, boje, veličine, pojmove pre i posle, predloge i priloge. Na ovaj način možete vežbati pravilan izgovor glasova, diskriminaciju i automatizaciju glasova. Dete može da osmisli naslov priče, radnju, da da imena junacima i osmisli dijalog koji oni vode. Ukoliko dete to ne može da učini samostalno, pomozite mu i motivišite ga postavljanjem pitanja koja će mu pomoći u osmišljavanju radnje. Broj slika, kao i složenost sadržaja koji je prikazan na njima razlikovaće se u zavisnosti od uzrasta deteta.
Uživajte u novogodišnjim praznicima i budite kreativni zajedno sa svojom decom. Osmislite bajku i stvorite svoje patuljke, princeze, vitezove…
Vaš LECČ Čabarkapa
Kada govorimo o govorno-jezičkom razvoju „istina„ je da postoje norme u razvoju: faza gukanja koja počinje između 2. i 3. meseca, faza brbljanja od 5. do 6. meseca, fazu slogovnog govora možemo očekivati oko 9. meseca kada dete udvaja slogove (ma-ma, ta-ta, ba-ba) i gde se nazire začetak buduće reči. Oko 12. meseca se očekuje pojava prve funkcionalne reči.Read More
Predstavljamo vam pet igara na snegu koje su korisne za razvoj govora, finu i grubu motoriku, vizuomotornu koordinaciju, bogaćenje rečnika, razvoj kreativnosti, istrajnost i razvoj takmičarskog duha.
Pravljenje Sneška Belića
Ono čemu će se svako dete radovati jeste pravljenje ovog snežnog čovečuljka. Pokažite detetu pre nego što izađete na sneg sliku Sneška i pričajte kako se pravi i šta ćete raditi. Možete poneti od kuće dugmiće, šargarepu za nos, šerpu za glavu (kapu možete napraviti i od kartona). Kada budete pravili Sneška objasnite detetu da vam prvo treba jedna velika lopte od snega, napravite je zajedno sa detetom. Zatim, još dve lopte različite veličine. Pokažite mu kako da ih stavi jednu na drugu ili mu vi pomozite. Izbrojite koliko lopti ima Sneško. Pitajte dete šta je telo, a šta glava Sneška Belića, šta sve treba da ima na glavi? Ako ne može da nabroji sve delove glave (lica), pomozite mu. Na taj način dete uči nove i obnavlja delove tela koje već zna. Kada ste stavili delove tela koji čine glavu, pitajte dete šta još treba da ima Sneško na svom telu, zajedno od grana koje nađete u okolini napravite ruke. Kada je Sneško Belić gotov zajedno izbrojite od koliko lopti se sastoji, koliko ima ruku, nogu, koliko očiju, noseva itd., tako ćete vežbati prebrojavanje i brojnost delova tela. Imenujte zajedno delove tela na Snešku, uporedite da li su lopte od snega koje ste pravili iste veličine, neka vam dete kaže koja je najmanja, a koja najveća . Ovom igrom vaše dete spoznaje delove tela, njihov međusobni odnos i brojnost, pojam broja kao količine, pojmove veliko/malo, vežba koordinaciju ruku, poboljšava konstruktivnu praksiju…
Anđeo
Lezite na sneg zajedno sa detetom. To je za dete pravi doživaljaj i uživanje, a može dobro doći i vama. Pokažite detetu da raširi ruke i noge i objasnite mu da istovremeno mora pomerati i ruke i noge gore/dole, odnosno da ih širi i skuplja. Ovom igrom vežbate koordinaciju ruku i nogu, a možete vežbati i pojmove desno/levo tako što ćete reći detetu da pomera samo desnu/levu ruku, samo desnu/levu nogu, istovremeno desnu/levu ruku i nogu ili desnu ruku i levu nogu. Prateći vaše instrukcije na ovaj način vaše dete vežba i pažnju. Read More
Razumevanje je jedan od preduslova za razvoj govora. Da bi dete moglo da ispunjava naloge (kako jednostavne tako i složene) koje dobija bitno je da ih razume. Kada dete počne da razume naloge koji se očekuju na njegovom uzrastu tada dolazi i do razvoja govora, a kasnije i bogaćenja rečnika. Na razumevanju može da se radi na različite načine. Predstavljamo vam kako možete to da radite pomoću sličica. Na papiriće nacrtajte pojmove iz detetove neposredne okoline, a zatim ih isecite po ivicama i obložite selotejpom, kako se ne bi cepale. Pomoću „žabica“ od selotejpa ih zalepite u svesvku. Od deteta tražite da vam pokaže gde se nalazi određeni pojam, a zatim tražite da vam da taj ili neki drugi pojam. Takođe, dete može od vas da traži određeni pojam. U tom slučaju je veoma bitno da dete gestom ili govorom (u zavisnosti od razvijenosti govora) traži pojam.
Osim navedenog ova aktivnost je korisna i za usvajanje pokaznog gesta, bogaćenje rečnika, vizuelnu percepciju, vizuelno pretraživanje, koordinaciju oko ruka. Kada dete razvije govor ove stranice logopedske sveske možete da koristitite za bogaćenje rečnika postavljanjem pitanja koja su u vezi pojma, kao i za usvajanje kategorija.
Stimulacija govora počinje vežbama oralne praksije. To su vežbe koje služe za jačanje mišića orofacijalne regije koji su bitni za progovaranje i govor. Nakon toga se radi stimulacija gestova (pokazni gest, gest za daj, pozdravni gest, gest za bravo) koji su preteče govora. Stimulaciju govora radimo kroz raspevavanje vokala i oponašanje zvukova iz prirode (životinje, prevozna sredstva i sl.). Raspevavanjem vokala se radi na definisanju njihovog izgovora, a samim tim i na pojavi prve reči i, kasnije, na bogaćenju rečnika. Kada dođe do pojave prve reči potrebno je nastaviti sa stimulacijom razvoja govora kako bi dete nadoknadilo sve ono što kasni u odnosu na uzrast.
Pokazni gest i raspevavanje vokala su važan deo razvoja govora. Predstavljamo vam kako da na zanimljiv način radite sa detetom. Potrebni su vam papir, makaze, bojice, lepak, vunica ili neki deblji konac. Na papiru nacrtajte po jednu životinju ili pojam čije je oglašavanje u vidu vokala (avion leti – aaa, sova peva – uuu, osa leti – ooo, seka plače – eee, konj njišti – iii). Kada nacrtate, obojite i isecite. Na debljem listu papira sa jedne strane nacrtajte pojam prema kojem može da se kreće određeni pojam (Avion leti prema oblaku. Osa leti prema cvetu. Seka koja plače ide prema sladoledu. Konj ide prema senu.). Životinje ili pojmove koji se oglašavaju zalepite na vunicu ili konac tako da može da se kreće po istom. Dete treba da ih pomera i peva određeni vokal. Pre nego što pomeri tražite da vam pokaže gde je. Na taj način radite na razvoju pokaznog gesta.
Ova aktivnost je korisna za razvoj i usvajanje pokaznog gesta, razumevanje (postavljanjem pitanja da pokaže gde je nešto), raspevavanje vokala, imenovanje pojmova, bogaćenje rečnika, usmeravanje i održavanje pažnje, vizuelno praćenje, vizuomotornu koordinaciju.