Prepoznajte simptome preosetljivog deteta. Šta je senzorna integracija?

Zašto moje dete ne želi da pere ruke sapunom, dodiruje pesak, vatu, ne voli da se mazi? Zašto mom detetu smeta buka? Zašto ne želi da se ljulja na ljuljašci? Na sva ova, a i druga pitanja koja ste nas pitali, smo odgovorili i pokušali da Vam pomognemo.

Najčešća pitanja roditelja koji imaju senzorno preosetljivu decu:

Zašto moje dete ne želi da pere ruke sapunom, dodiruje penu, pesak, vatu, plastelin, ne voli da se mazi, ne voli da bude prljavo, hoda na prstima,  izbegava da jede pasiranu hranu?

Reč je o taktilno preosetljivom detetu. Kod ovakvog deteta intenzitet reakcije nije srazmeran intenzitetu taktilnog podražaja, pa se često dešava da burno reaguje ako dodirne vatu, pesak, ljigave loptice, testo… Cilj tretmana senzorne integracije je desenzitivacija, odnosno smanjenje taktilne preosetljivosti.

Zašto mom detetu smeta buka? Zašto moje dete stavlja ruke na uši kada čuje zvuk sirene, ljudski govor, muziku, zvuk telefona, zvona, alarm?

Reč je o auditivno preosetljivom detetu. Kod ovakovog deteta intenzitet reakcije nije srazmeran intenzitetu auditvnog podražaja, pa se često dešava da plače, pokriva uši rukama čak iako čuje ljudski glas, zvuk zvona u školi, kucanje sata… Cilj tretmana senzorne integracije je desenzitivacija, odnosno smanjenje auditivne preosetljivosti.

Zašto moje dete izbegava da se ljulja na ljuljašci? Zašto mu smetaju promene položaja? Zašto se plaši visine (odbija da se penje na gredu, na merdevine)? Zašto moje dete odbija da skače na trambolini ili da trči?

Reč je o vestibularno preosetljivom detetu. Kod ovakvog deteta intenzitet reakcije nije srazmeran intenzitetu vestibularnog podražaja, pa se često dešava da burno reaguje ako se okrene na leđa, stavi na ljuljašku, klackalicu… Cilj tretmana senzorne integracije je desenzitivacija, odnosno smanjenje vestibularne preosetljivosti.

Zašto mom detetu smeta svetlo? Zašto voli mračne prostorije? Zašto se plaši reklama u kojima dolazi do nagle smene različitih boja i oblika? Zašto ne sme da prođe pored velikih svetlećih bilborda?

Reč je o vizuelno preosetljivom detetu. Kodovakvog deteta intenzitet reakcije nije srazmeran intenzitetu vizuelnog unosa, pa se često dešava da mu smeta jako svetlo, odsjaj, šarenilo, brzo se zamara tokom čitanja… Cilj tretmana senzorne integracije je desenzitivacija, odnosno smanjenje vizuelne preosetljivosti.

Najčešća pitanja roditelja koji imaju senzorno nedovoljno osetljivu decu:

Zašto moje dete stavlja predmete u usta, dodiruje sve što vidi, trlja predmete različitih tekstura, stavlja puno hrane u usta, nema potrebu da se obuče kada je golo, ne oseća kada mu je prljava pelena?

Reč je o taktilno nedovoljno osetljivom detetu. Kod ovakvog deteta intenzitet reakcije nije srazmeran intenzitetu taktilnog podražaja, pa se često dešava da je stalno u potrazi za raznim taktilnim stimulusima koje mogu intenzivno da pritiskaju, stavljaju u usta… Cilj tretmana senzorne integracije je senzitivacija, odnosno povećanje taktilne osetljivosti.

Zašto moje dete proizvodi buku, govori glasno, uživa u glasnom okruženju, ne odaziva se na ime ili se odaziva samo kada se glasno pozove, voli da sluša glasnu muziku, pojačava televizor ili radio?

Reč je o auditivno nedovoljno osetljivom detetu. Kod ovakvog deteta intenzitet reakcije nije srazmeran intenzitetu auditivnog podražaja, pa se često dešava da je stalno u potrazi za raznim auditivnim stimulusima (često vrišti, lupka zvučnim igračkama…). Cilj tretmana senzorne integracije je senzitivacija, odnosno povećanje auditivne osetljivosti.

Zašto moje dete voli dugo da se ljulja? Zašto puno skače na trambolini, neprestano se vrti u krug, voli da dubi na glavi, voli da se baca u vazduh?

Reč je o vestibularno nedovoljno osetljivom detetu. Kod ovakvog deteta intenzitet reakcije nije srazmeran intenzitetu vestibularnog podražaja, pa se često dešava da je stalno u potrazi za raznim vestibularnim stimulusima (vrti se oko svoje ose, trči u krug, snažno ljulja ljuljašku…). Cilj tretmana senzorne integracije je senzitivacija, odnosno povećanje vestibularne osetljivosti.

Zašto moje dete dugo gleda u svetlo ili u predmete koji se okreću? Zašto maše rukom ili predmetima ispred očiju?

Reč je o vizuelno nedovoljno osetljivom detetu. Kod ovakvog deteta intenzitet reakcije nije srazmeran intenzitetu vizuelnog podražaja, pa se često dešava da je stalno u potrazi za raznim vizuelnim stimulusima. Ova deca često dugo mogu da zagledaju igračke ili predmete koje su intenzivnih boja (žute, crvene, fluorescente, zelene), vole da gledaju reklame ili scene u kojima dolazi do brze smene različitih boja, pokreta, oblika… Cilj tretmana senzorne integracije je senzitivacija, odnosno povećanje vizuelne osetljivosti.

Zašto se moje dete stalno oslanja na zid, jako lupa nogama kada hoda, baca igračke, lupa predmetima po podu ili po zidu, izuzetno jako drži predmete, voli da nosi teške lopte, vreće, flaše sa vodom, gura nameštaj u kući?

Reč je o proprioceptivno nedovoljno osetljivom detetu. Kod ovakvog deteta intenzitet reakcije nije srazmeran intenzitetu proprioceptivnog podražaja, pa se često dešava da je stalno u potrazi za raznim proprioceptivnim stimulusima, pa tako ova deca često bacaju igračke, lupkaju po nameštaju, guraju teške predmete… Cilj tretmana senzorne integracije je senzitivacija, odnosno povećanje priprioceptivne osetljivosti.

 

4 comments

  1. znaci po vama ne pistoji dete kojem nista “ne fali” ? da li vi shvatate sta radite ionako preplasenim roditeljima? nije mi jasno cemu sve ovo i kuda vodi… imati dete danas je nauka po vama.

    1. Poštovana Tijana,

      Hvala Vam što pratite naš rad. Svrha ovog bloga je bila da skrenemo pažnju roditeljima i svima onima koji rade sa decom, da ona mogu imati problema u obradi senzornih informacija. Naveli smo primere simptoma koji treba da navedu sve nas da pažljivije opazimo dete. Nije cilj da izazovemo strah kod bilo koga, već da bolje razumemo potrebe dece i način na koji njihov mozak funkcioniše, jer samo tako možemo da im pružimo adekvatnu stimulaciju razvoja. Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije o ovoj temi, možete nas kontaktirati telefonom, koji se nalazi na našem sajtu.

      Lep pozdrav, LEC Čabarkapa

  2. Bravo Tijana! Po njima SVAKO dete ima nešto što nije dobro, a verujem i kada bi tako posmatrali nas odrasle imali bi tek mi milion mana. Pustite decu da imaju detinjstvo, ko je obraćao pažnju na sve to lada smo mi bili deca?! Najbolji psiholog je roditelj i niko više! Psiholozi rade samo po “knjizi” a sva su deca razločita, niti je realna slika kada psiholog vidi dete na pola sata. Jedno je teorija, a drugo praksa i realan život! Danas je sve to biznis na žalost.

    1. Poštovana Slađana,

      Hvala Vam na ukazanom poverenju da nam se obratite. Takođe,
      hvala Vam što pratite naš rad.

      Moramo da kažemo da mi nismo nikakva „strašila“, niti želimo da
      nekoga plašimo. Mi smo tim stručnjaka (logoped, reedukator
      psihomotorike, senzorni integrator i psiholog) koji već godinama
      radimo na podizanju svesti o problemima koji mogu da budu
      uzročnici što nam današnja deca kasnije progovaraju ili imaju neku
      drugu smetnju u razvoju.

      Svaki naš blog ili post je potkovan dugogodišnjim iskustvom i radom
      sa decom sa smetnjama u razvoju bilo kog tipa: problem čitanja,
      pisanja, korekcija nepravilno izgovorenih glasova, deca iz pervazivnog
      spektra, deca koja mucaju… Širok spektar problema u govorno-
      jezičkom, psihomotornom i socio-emocionalnom razvoju jednog
      deteta.

      Mi radimo svoj posao isto kao i drugi stručnjaci koji Vas upozore i
      kažu npr.: „Zub Vas boli ili ćemo ga lečiti ili izvaditi“.

      Tako je i sa nama. Mi skrećemo pažnju koliko je rano progovaranje i
      zdrava komunikacija životno važna za svako dete.

      Lep pozdrav

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *