Prepoznajte simptome preosetljivog deteta. Šta je senzorna integracija?

Zašto moje dete ne želi da pere ruke sapunom, dodiruje pesak, vatu, ne voli da se mazi? Zašto mom detetu smeta buka? Zašto ne želi da se ljulja na ljuljašci? Na sva ova, a i druga pitanja koja ste nas pitali, smo odgovorili i pokušali da Vam pomognemo.

Najčešća pitanja roditelja koji imaju senzorno preosetljivu decu:

Zašto moje dete ne želi da pere ruke sapunom, dodiruje penu, pesak, vatu, plastelin, ne voli da se mazi, ne voli da bude prljavo, hoda na prstima,  izbegava da jede pasiranu hranu?

Reč je o taktilno preosetljivom detetu. Kod ovakvog deteta intenzitet reakcije nije srazmeran intenzitetu taktilnog podražaja, pa se često dešava da burno reaguje ako dodirne vatu, pesak, ljigave loptice, testo… Cilj tretmana senzorne integracije je desenzitivacija, odnosno smanjenje taktilne preosetljivosti.

Zašto mom detetu smeta buka? Zašto moje dete stavlja ruke na uši kada čuje zvuk sirene, ljudski govor, muziku, zvuk telefona, zvona, alarm?

Reč je o auditivno preosetljivom detetu. Kod ovakovog deteta intenzitet reakcije nije srazmeran intenzitetu auditvnog podražaja, pa se često dešava da plače, pokriva uši rukama čak iako čuje ljudski glas, zvuk zvona u školi, kucanje sata… Cilj tretmana senzorne integracije je desenzitivacija, odnosno smanjenje auditivne preosetljivosti.

Zašto moje dete izbegava da se ljulja na ljuljašci? Zašto mu smetaju promene položaja? Zašto se plaši visine (odbija da se penje na gredu, na merdevine)? Zašto moje dete odbija da skače na trambolini ili da trči?

Reč je o vestibularno preosetljivom detetu. Kod ovakvog deteta intenzitet reakcije nije srazmeran intenzitetu vestibularnog podražaja, pa se često dešava da burno reaguje ako se okrene na leđa, stavi na ljuljašku, klackalicu… Cilj tretmana senzorne integracije je desenzitivacija, odnosno smanjenje vestibularne preosetljivosti.

Zašto mom detetu smeta svetlo? Zašto voli mračne prostorije? Zašto se plaši reklama u kojima dolazi do nagle smene različitih boja i oblika? Zašto ne sme da prođe pored velikih svetlećih bilborda?

Reč je o vizuelno preosetljivom detetu. Kodovakvog deteta intenzitet reakcije nije srazmeran intenzitetu vizuelnog unosa, pa se često dešava da mu smeta jako svetlo, odsjaj, šarenilo, brzo se zamara tokom čitanja… Cilj tretmana senzorne integracije je desenzitivacija, odnosno smanjenje vizuelne preosetljivosti.

Najčešća pitanja roditelja koji imaju senzorno nedovoljno osetljivu decu:

Zašto moje dete stavlja predmete u usta, dodiruje sve što vidi, trlja predmete različitih tekstura, stavlja puno hrane u usta, nema potrebu da se obuče kada je golo, ne oseća kada mu je prljava pelena?

Reč je o taktilno nedovoljno osetljivom detetu. Kod ovakvog deteta intenzitet reakcije nije srazmeran intenzitetu taktilnog podražaja, pa se često dešava da je stalno u potrazi za raznim taktilnim stimulusima koje mogu intenzivno da pritiskaju, stavljaju u usta… Cilj tretmana senzorne integracije je senzitivacija, odnosno povećanje taktilne osetljivosti.

Zašto moje dete proizvodi buku, govori glasno, uživa u glasnom okruženju, ne odaziva se na ime ili se odaziva samo kada se glasno pozove, voli da sluša glasnu muziku, pojačava televizor ili radio?

Reč je o auditivno nedovoljno osetljivom detetu. Kod ovakvog deteta intenzitet reakcije nije srazmeran intenzitetu auditivnog podražaja, pa se često dešava da je stalno u potrazi za raznim auditivnim stimulusima (često vrišti, lupka zvučnim igračkama…). Cilj tretmana senzorne integracije je senzitivacija, odnosno povećanje auditivne osetljivosti.

Zašto moje dete voli dugo da se ljulja? Zašto puno skače na trambolini, neprestano se vrti u krug, voli da dubi na glavi, voli da se baca u vazduh?

Reč je o vestibularno nedovoljno osetljivom detetu. Kod ovakvog deteta intenzitet reakcije nije srazmeran intenzitetu vestibularnog podražaja, pa se često dešava da je stalno u potrazi za raznim vestibularnim stimulusima (vrti se oko svoje ose, trči u krug, snažno ljulja ljuljašku…). Cilj tretmana senzorne integracije je senzitivacija, odnosno povećanje vestibularne osetljivosti.

Zašto moje dete dugo gleda u svetlo ili u predmete koji se okreću? Zašto maše rukom ili predmetima ispred očiju?

Reč je o vizuelno nedovoljno osetljivom detetu. Kod ovakvog deteta intenzitet reakcije nije srazmeran intenzitetu vizuelnog podražaja, pa se često dešava da je stalno u potrazi za raznim vizuelnim stimulusima. Ova deca često dugo mogu da zagledaju igračke ili predmete koje su intenzivnih boja (žute, crvene, fluorescente, zelene), vole da gledaju reklame ili scene u kojima dolazi do brze smene različitih boja, pokreta, oblika… Cilj tretmana senzorne integracije je senzitivacija, odnosno povećanje vizuelne osetljivosti.

Zašto se moje dete stalno oslanja na zid, jako lupa nogama kada hoda, baca igračke, lupa predmetima po podu ili po zidu, izuzetno jako drži predmete, voli da nosi teške lopte, vreće, flaše sa vodom, gura nameštaj u kući?

Reč je o proprioceptivno nedovoljno osetljivom detetu. Kod ovakvog deteta intenzitet reakcije nije srazmeran intenzitetu proprioceptivnog podražaja, pa se često dešava da je stalno u potrazi za raznim proprioceptivnim stimulusima, pa tako ova deca često bacaju igračke, lupkaju po nameštaju, guraju teške predmete… Cilj tretmana senzorne integracije je senzitivacija, odnosno povećanje priprioceptivne osetljivosti.

 

11 comments

  1. znaci po vama ne pistoji dete kojem nista “ne fali” ? da li vi shvatate sta radite ionako preplasenim roditeljima? nije mi jasno cemu sve ovo i kuda vodi… imati dete danas je nauka po vama.

    1. Poštovana Tijana,

      Hvala Vam što pratite naš rad. Svrha ovog bloga je bila da skrenemo pažnju roditeljima i svima onima koji rade sa decom, da ona mogu imati problema u obradi senzornih informacija. Naveli smo primere simptoma koji treba da navedu sve nas da pažljivije opazimo dete. Nije cilj da izazovemo strah kod bilo koga, već da bolje razumemo potrebe dece i način na koji njihov mozak funkcioniše, jer samo tako možemo da im pružimo adekvatnu stimulaciju razvoja. Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije o ovoj temi, možete nas kontaktirati telefonom, koji se nalazi na našem sajtu.

      Lep pozdrav, LEC Čabarkapa

  2. Bravo Tijana! Po njima SVAKO dete ima nešto što nije dobro, a verujem i kada bi tako posmatrali nas odrasle imali bi tek mi milion mana. Pustite decu da imaju detinjstvo, ko je obraćao pažnju na sve to lada smo mi bili deca?! Najbolji psiholog je roditelj i niko više! Psiholozi rade samo po “knjizi” a sva su deca razločita, niti je realna slika kada psiholog vidi dete na pola sata. Jedno je teorija, a drugo praksa i realan život! Danas je sve to biznis na žalost.

    1. Poštovana Slađana,

      Hvala Vam na ukazanom poverenju da nam se obratite. Takođe,
      hvala Vam što pratite naš rad.

      Moramo da kažemo da mi nismo nikakva „strašila“, niti želimo da
      nekoga plašimo. Mi smo tim stručnjaka (logoped, reedukator
      psihomotorike, senzorni integrator i psiholog) koji već godinama
      radimo na podizanju svesti o problemima koji mogu da budu
      uzročnici što nam današnja deca kasnije progovaraju ili imaju neku
      drugu smetnju u razvoju.

      Svaki naš blog ili post je potkovan dugogodišnjim iskustvom i radom
      sa decom sa smetnjama u razvoju bilo kog tipa: problem čitanja,
      pisanja, korekcija nepravilno izgovorenih glasova, deca iz pervazivnog
      spektra, deca koja mucaju… Širok spektar problema u govorno-
      jezičkom, psihomotornom i socio-emocionalnom razvoju jednog
      deteta.

      Mi radimo svoj posao isto kao i drugi stručnjaci koji Vas upozore i
      kažu npr.: „Zub Vas boli ili ćemo ga lečiti ili izvaditi“.

      Tako je i sa nama. Mi skrećemo pažnju koliko je rano progovaranje i
      zdrava komunikacija životno važna za svako dete.

      Lep pozdrav

  3. Postovani, kako privoleti dete da ponavlja vezbe zadate od logopeda, kako mu odrzati paznju i koncentraciju i kako ga spreciti da ne jurca i da se ne baca po podu? Hvala.

    1. Poštovana Mirjana,

      hvala Vam što pratite naš rad kao i na ukazanom poverenju da nam se obratite za savet. Kako ste naveli Vaše dete ima problem sa koncentracijom i pažnjom i zbog toga ima poteškoće prilikom fokusiranja na zadatke koje mu postavljate. S obzirom da nam niste naveli koliko godina ima Vaše dete, kolika je učestalost odlaska kod logopeda, da li su tretmani kontinuirani, naš savet se odnosi na značaj Vas kao roditelja i kao koterapeuta u radu sa detetom, gde Vi pored stručnjaka, logopeda, morade da sprovodite zadatke kod kuće, kao i na važnost korišćenja Behringer aparata koji je uređaj koji pospešuje detetovu auditivnu pažnju i usmerava deteta na glas logopeda koji radi sa njim, samim tim i na zadatak. Pažnja je ključna prilikom slušanja, razumevanja govora i izvršavanja zadataka. Za sve dodatne informacije možete nas pozvati na broj telefona 0668279797.

      Srdačan pozdrav,
      Nataša D. Čabarkapa

  4. Postovani dobro vece,imamo cetkicu od godinu i 3 meseca.Idemo u Sokobanjsku na vezbe zato sto kasni u razvoju.Vec dosta vremena stavlja ruke na usi,kad neko vikne,kad se malo glasnije pusti muzik,kad neko prica.Takodje je gadljiva na hranu,sta god da joj prineses ustima.Sta vi mislite?

    1. Poštovana Majo,

      Hvala Vam na ukazanom poverenju da nam se obratite za savet i što pratite naš rad. Vaša ćerkica ima 15 meseci i kako navodite pokriva uši rukama kao reakciju na zvukove, a takođe je osetljiva na hranu. Iz Vaše poruke je jasno da postoji negativna reakcija na zvuke, što nam govori da je dete auditivno osetljivo. Ono što nam je važno je da utvrdimo uzrok te preosetljivosti koji može biti različite prirode, kao što je poremećaj na senzornom nivou ali i poremećaj sluha ili strahovi deteta. Kako bismo sa sigurnošću znali uzrok važno je da dete pre svega proceni tim stručnjaka koji će utvrditi detetov govorno-jezički, psihomotorni i socioemocionalni nivo razvoja. Što se tiče osetljivosti na hranu takođe je važno utvrditi uzrok, tj da li je u pitanju taktilna preosetljivost koja se ogleda i u pojačanoj osetljivosti deteta kada dodiruje različite teksture, mokro, ljigavo…

      Za bilo kakve dodatne informacije možete nas pozvati na broj telefona 0668279797.
      Srdačan pozdrav,
      LEC Čabarkapa

  5. Postovani,
    Da li imate savet kod kog stručnjaka odvesti zdete koje ima dijagnozu disfazije govora i visoko senzitivnog djeteta i ne odgovara na opsta pitanja…na primjer kako si,da li volis ovo ili ono i sl….apstraktno mišljenje je usko…ima pet godina,rad sa logopedima i defektolozima nije imao mnogo efekta …
    Hvala

  6. Postovana Natasa, hvala za Vas blog i sto skrecete paznju roditeljima i edukujete na ovu jako bitnu temu . Sin je imao puno pronblema kao mali sa senzornim integracijama i uvek nam je receno da su to faze da ce prevazici . I dosta toga se resilo, istina, nesto uz terapije i vezbe nesto uz rad sa detetom kod kuce . Nesto je i dalje prisutno npr preosetljivost na svetlost u sobi tako da sin koji je sada vec 14 napunio uci uvek i cita uz priguseno svetlo sto me brine naravno jer ne zelim da osteti svoj vid . Takodje preosetljivost na teksture odredjene hrane dovelo je do toga da sin ne jede dosts vrste voca to jest ne jede skoro ni jedno voce cak ni bananu . Da li je prekasno sada rafiti na tome sa 14 godina ? Hvala puno i pozdrav .

    1. Poštovana,

      Hvala na ukazanom poverenju da mi se obratite za savet i hvala Vam što pratite moj rad.

      Što se tiče problema koji ima Vaš sin a koji sada ima 14 godina, kada su mnoge navike već ustaljene, je problem za njega a i Vašu porodicu. Šta to znači? Prilagođavanje njemu i njegovim potrebama. Preosetljivost na svetlost se dešava kod dece koja su vizuelno preosetljiva, a još ako imaju svetle oči problem je još veći. Kod ovakvog deteta intenzitet reakcije nije srazmeran intenzitetu vizuelnog unosa, pa se često dešava da mu smeta jako svetlo, odsjaj, šarenilo, brzo se zamara tokom čitanja… Cilj tretmana senzorne integracije je desenzitivacija, odnosno smanjenje vizuelne preosetljivosti. Savet šta tu možete da uradite: Pitajte oftalmologa da li imaju naočare koje su prilagođene vidu, a štite od jake svetlosti.

      Takođe, preosetljivost na različite teksture hrane je poseban problem koji nastaje još u najranijem detetovom životu. Nemam podatke kakav je njegov razvoj bio od rođenja, pa do 12 meseca i od 12 meseca pa do 3.godine kada se problemi sa senzornom integracijom produbljuju. Pokušaću da Vam objasnim na sledeći način;

      Oralna praksija predstavlja preduslov za pravilan izgovor glasova, a bazirana je na voljnom pokretanju delova govornih organa (usana, vilice, obraza, jezika, mekog i tvrdog nepca).

      Oralna praksija se intenzivno razvija tokom prve godine života, kada se kod dece primećuje niz neverbalnih i verbalnih oralnih motoričkih aktivnosti, kao što su žvakanje, sisanje, gutanje, pokreti orofacijalne muskulature, vokalizacija, brbljanje i na kraju ovog perioda – pojava prve funcionalne reči. Žvakanje predstavlja izuzetno važnu aktivnost jer su za njeno izvođenje potrebne različite oralne veštine kasnije neophodne za pravilan razvoj govora. Zato je deci potrebno postepeno uvoditi čvršću hranu koju mogu da žvaću, grizu (korica hleba, jabuka, keks…). Već kod tromesečne bebe se mogu uočiti prvi pokreti žvakanja, beba između 5. i 7. meseca može da žvaće zatvorenih usta, dok desetomesečno dete može duže da žvaće i da oblizuje donju usnu. Sa 2 godine dete treba da jede hranu različite teksture, čvrstine, ukusa, da može da pregrize kreker ili neki tvrđi kolačić. Međutim, neretko se dešava da veliki broj dece jede samo pasiranu hranu, odbija da žvaće ili grize hranu, često se zagrcnu ili povraćaju, imaju pojačanu salivaciju usled slabosti mišića orofacijalne regije, što može bitno uticati na pravilan razvoj govora.

      Jedan od razloga zbog kojeg dolazi do pojave loših oralno-motoričkih veština može biti problem u senzornoj integraciji. Senzorni problemi mogu dovesti do toga da dete ne oseća hranu u ustima ili je preosetljivo na određenu vrstu hrane. Tako taktilno preosetljivo dete može odbijati da jede hranu različitih tekstura ili ukusa, ili je može samo gutati, uz minimalno žvakanja, može prekomerno plakati, imati nagon za povraćanjem kada dođe vreme za ručak.S druge strane, kod neosetljivog deteta može doći do toga da ne oseća da ima hranu ili pljuvačku u ustima, da uzima velike zalogaje hrane… Kod proprioceptivno nedovoljno osetljive dece može doći do toga da retko jedu, jer često nemaju osećaj da su gladni, da škripe zubima (bruksizam), da intenzivno oralno ispituju predmete.

      Hipotonična deca (koja su često proprioceptivno nedovoljno osetljiva) imaju problem sa posturom, kontrolom trupa, stabilnošću glave, slabošću mišića orofacijalne regije, pojačanom salivacijom što bitno utiče na razvoj oralno-motoričkih veština. Sve ove nabrojane senzorne teškoće rezultiraju lošom oralnom praksijom. Pošto govor zahteva koordinisane pokrete jezika, usana, vilice, mišića orofacijalne regije i pravilno disanje, dete sa nezrelom oralnom praksijom imaće problem sa motoričkim planiranjem, sa izvođenjem motoričkih pokreta što može da uspori proces progovaranja. Usled nedovoljne osetljivosti može se desiti da dete ne oseća u kom su mu položaju jezik, usne, koliko treba da otvori usta da bi izgovorio određeni glas itd. U ovim slučajevima, detetu treba uraditi procenu senzorne integracije i ustanoviti da li se radi o poremećaju senzorne diskriminacije, registracije ili senzorne modulacije (preosetljivost, nedovoljna osetljivost ili traženje), sastaviti senzorni profil deteta i napraviti plan tretmana senzorne integracije na kojem bi se primenjivale aktivnosti za senzitivaciju ili desenzitivaciju oralne regije, oralne masaže koje mogu pomoći u senzornoj registraciji, vežbe kojima se poboljšava motorno planiranje i slično.

      Takođe je moj savet da se obratite psihologu ili dečijem psihijatru, koji bi sa svojim savetima pomogli da prevaziđete ovaj problem sa svojim sinom.

      Srdačan pozdrav,

      Nataša D. Čabarkapa

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *