Kada se Biljana razbolela

Priču „Kada se Biljana razbolela“ smo osmislili za našu decu iz centra a i za vas dragi roditelji.
Tako na edukativan način upoznajemo dete sa pojmovima: bolestan, zdrav, razboleo, kada se drug ili drugarica razbole, kada idemo da obiđemo baku, deku, druga, drugaricu koji su se razboleli… Takođe smo decu upoznali i sa načinom kako se pravilno peru ruke, kako se duva nos, zašto se nosi maska preko usta, šta znači kada si bolestan i šta radimo u tim situacijama.

Dva koraka napred, jedan nazad, skoči i nauči kretanje u prostoru

Objektivni prostor je prostor u kome se nalazimo, koji je izvan našeg tela i koji nas okružuje. To je prostor u kome se krećemo. Da bi dete moglo da se orijentiše u prostoru potrebno je da zna  pojmove koji opisuju prostorne odnose i da kretanjem po prostoru i sticanjem iskustva otkriva te odnose u odnosu na sebe.

Dete objektivni prostor otkriva najduže i postepeno kroz iskustvo.  Da bi krenulo u otkrivanje objektivnog prostora, treba da usvoji predloge u, na, ispod, iznad, kroz, kao i  pojmove  gore/dole, napred/nazad na sebi, a onda u odnosu na sebe  u prostoru.

U nastavku teksta ćemo Vam dati zanimljive aktivnosti u kojima se dete kreće po prostoru.

U okviru ovih aktivnosti dete vežba:

– otkrivanje objektivnog prostora kroz kretanje,

-razumevanje  i uvežbavanje pojmova za orijentaciju u prostoru,

-ravnotežu,

– pojma broja  i količine – osnove matematičkih operacija (koliko koraka ćeš napraviti da bi došao do žutog kruga),

– klasifikaciju po boji i obliku,

-podsticanje  na razmišljanje.

Zabavna reka osećanja

Pred vama je igrica putem koje dete na zanimljiv i zabavan način uči o svojim osećanjima i pomoću koje možete otvoriti važne teme u razgovoru sa vašim detetom.

Dete bira figuricu devojčice ili dečaka i igra može da počne! Ispod svakog kamenčića se krije neko osećanje ili zabavan izazov. Kockica je tu da nam odredi broj koraka odnosno na koji kamen treba da stanemo, a usput vežbamo i brojanje. Zadatak deteta je da otkrivenu emociju prvo imitira, zatim imenuje i potom opiše kada se ono tako osećalo i šta je radilo u toj situaciji. Ukoliko je u pitanju negativna emocija, temu možete proširiti na način da zajedno sa detetom opisujete šta sve u takvim situacijama možemo da uradimo da bi nam bilo lakše. Pored osećanja, ispod kamenčića se kriju i izazovi koji igru čine još privlačnijom deci. Mi smo izabrali pravljenje smešnog lica, pevanje pesmice, smešan ples, pričanje šale i još po nešto, a vi pustite mašti na volju. Lepo je da igrate zajedno sa detetom i vi govorite o svojim osećanjima, na taj način poslaćete svom detetu poruku da su sva osećanja deo nas i povećati bliskost i poverenje. Često se desi da se putem ove igre, dete otvori za razgovor o nekim njemu važnim temama, o kojima teže komunicira ili nema priliku.

Nije teško napraviti, a još je korisnije ako pravite zajedno sa detetom. Zalivajmo maštu, kreativnost i osećanja!

Važnost govorno-jezičkog razvoja- u susret danu logopeda

  1. Zašto je sve više govorno –jezičkih poremećaja?
  2. Zašto je sve više dece koja ne progovaraju na vreme?
  3. Zašto je sve manje logopeda u Srbiji?

Uoči dana logopeda (koji je ustanovljen 6. marta 2004. godine od strane Evropskog udruženja logopeda) danas, 2020. godine, se i dalje traže odgovori na ova pitanja.

Porast govorno-jezičke patologije u poslednjih 70 godina kod dece predškolskog uzrasta je sve veći sa 8,5% (1953.) do 63% (2010.), a po poslednjim istraživanjima od 70 do 80% dece ima neki od problema u govoru, jeziku, artikulaciji, učenju i ponašanju.

Podaci iz Nacionalne službe za zapošljavanje govore da je oko 1.100 nezaposlenih logopeda dok u Hrvatskoj i Sloveniji nema nezaposlenih. U Srbiji na 20.000 stanovnika dolazi jedan logoped,vdok po evropskim standardima jedan logoped na 8.000 stanovnika. U nekim opštinama po Srbiji nas nema ni u vrtićima, školama ni dispanzerima (opštine Knjaževac, Bačka Palanka, Trstenik, Bečej i Sopot). Ovo je rezultat nedostatka organizovane logopedske službe u Srbiji, sa izraženim deficitom logopedskih kadrova kako u vrtićima, školama tako i u zdravstvenim ustanovama.

Roditelji koji i primete kašnjenje u govorno-jezičkom, psihomotornom i socio-emocionalnom razvoju kod svog deteta, nemaju kome da se obrate za stručnu pomoć.

Vratimo se statistici, ona nam je najbolji pokazatelj. Istraživanja pokazuju da 70% roditelja već u prva tri meseca detetovog života primećuju da razvoj njihovog deteta nije u skladu sa razvojnim normama.

Šta prvo uoče?

  • izostanak ili oskudno razvijanje govorno-jezičkih faza (gukanje i brbljanje),
  • da njihova beba ne reaguje na jake zvuke,
  • ne usmerava pogled ka predmetima,
  • ne hvata predmete,
  • mirna beba koja puno spava,
  • stereotipni pokreti pri izvršenju neke radnje,
  • često motorno pažnjene, lepršanje rukama, besciljno pražnjenje tj. trčkaranje po prostoriji (od zida do zida).

Ovo je iskaz roditelja koji dođu u naš Centar na prvi prijem.

Statistika dalje kaže da više od 70% dece predškolskog uzrasta od jedne do tri godine, kod kojih je dijagnostikovan govorno-jezički problem, imaju problem i u ponašanju, usvajanju novih sadržaja i socijalizaciji. Takođe, 24% dece školskog uzrasta imaju problem u čitanju i pisanju što je posledica nepravovremenog dijagnostikovanja i započinjanja logopedskog tretmana na vreme kako bi se problem rešio pre polaska u školu.

Sve više nam dolaze roditelji koji su zabrinuti što njihovo dete ima dve, tri ili četri godine, a ne govori. Uglavnom nam govore kako su se obraćali stručnjacima, ali da su im govorili da ima vremena i da će se govor razviti sam, normalno je da dete ne govori i do treće godine, lenjo je, mali je, sve razume, ali neće da govori, a neki nam kažu: niko nam nije rekao da nam treba logoped.

Šta je ovde bitno?

Značajan faktor je neiformisanost opšte populacije koliko je razvoj govora važan za dete i da dete na vreme progovori, zatim rasprostranjeno mišljenje da je poremećaj govora samo nepravilan izgovor glasova i da logoped radi samo na pravilnom izgovoru tih glasova.

Bitni koraci u rešavanju ovih problema su:

  • roditelji,pratite razvoj svoga deteta (govorno-jezički, psihomotorni i socioemocionalni),
  • pratite njegove govorno jezičke faze (faza gukanja od 2. do 3. meseca, faza brbljanja od 5. do 6. mesec, slogovna faza oko 9. meseca i pojava prve funkcionalne reči oko 12. meseca). Savet: izostanak bilo koje od faza znači kašnjenje u govoru, odmah reagujte – javite se logopedu.
  • dođite kod logopeda samo radi pregleda, a on će Vam reći da li je tretman potreban ili samo praćenje detetovog razvoja,
  • proverite sluh svoga deteta ukoliko primetite da se ne okreće na zvuke i govor okoline,
  • ako reči kasne, rečnik je oskudan, pojavile se reči pa se izgubile,
  • ako primetite neadekvatno ponašanje i komunikaciju koja nije primerena za širu okolinu,
  • govor se neće razviti sam, niti pored tv, tableta i telefona, tako da ne stimulišete svoje dete vizuelnim i auditivnim efektima gde deca pamte samo sekvence i reklame,
  • ne hranite dete pored stimulacije zvane jutjub gde veseli i zvučni sadržaji remete pravilan razvoj Vašeg deteta,
  • takođe, ne pasirajte hranu Vašem detetu do treće ili četvrte godine praveći od njega bebu i nedozvoljavajući mu da žvaće čvrstu hranu a to je bitno za razvoj govora i stimulaciju artikulacionog aparata,
  • razgovarajte sa svojim detetom i budite mu dobar govorni model, ne tepajte, zovite ga njegovim imenom, igrajte se sa njim, govorite, objašnjavate, jer govor se može razviti samo učenjem, pričom, raznim iskustvima koje ćete dati svom detetu.

Ako ste sve ovo primetili kod svog deteta obratite se stručnjaku – logopedu. Logoped je stručnjak koji se bavi govorno-jezičkim razvojem i koji na osnovu testovne opservacije pravi adekvatan metodološki strukturisan tretman prilagođen vašem detetu. Vi ste roditelj i Vaše je samo da dođete na vreme sa svojim detetom.

Ukoliko čekate gubite dragoceno vreme. Vreme koje je nenadoknadivo. Ulaskom u školski sistem sa problemom kašnjenja u govoru može da napravi mnogo veće probleme sa kojima nećete moći tako lako da se izborite jer nećete imati vremena da se borite sa starim problemom, a nastao je novi i dete Vam je krenulo u školu.

Kako da pomognete vašem detetu da jača mišiće šake i prstiju uz pomoć čepova

Kako bi dete savladalo složenije motorne veštine koje uključuju finu motoriku, potrebno je krenuti od nekih bazičnih aktivnosti koje su od velikog značaja za praksiju šake i prstiju. Ove vrste vežbi se takođe odražavaju pozitivno na grafomotorne sposobnosti. Sve to možemo postići ako na pravi i adekvatan način probudimo interesovanje kod deteta i koristimo aktivnosti koje će podstaći pravilan razvoj. U našem centru smo osmislili aktivnost koja vam može pomoći da na ekonomičan i jednostavan način zabavite vaše dete. Ono što je potrebno od materijala zasigurno možete pronaći u svojoj kući. To su čepovi od flaša različitih veličina, oblika i tekstura. Potrebno je iseći flaše i zalepiti čepove na čvrstoj podlozi kako bi dete moglo da odvrće i zavrće čepove koji odgovaraju određenom otvoru. Na ovaj način vežbate sledeće:

  • Mišiće šake i prstiju
  • Vizuelno pretraživanje- dete treba da pronađe odgovarajući čep i da zatvori odgovarajući otvor
  • Lateralizaciju i orjentaciju u prostoru- odvrtanjem/zavrtanjem vežbamo pojmove levo i desno
  • Bimanuelne aktivnosti- korišćenje obe ruke u obavljanju ove aktivnosti
  • Pojam veličine- zavrtati sve velike čepove, potom sve male ili obrnuto; ili od najvećeg do najmanjeg
  • Prelaz srednje linije tela- desnom rukom obavljamo aktivnost u levom polju i obrnuto
  • Diferencijacija boja

Ovom aktivnošću dete uvežbava fine pokrete šake i prstiju (finu motoriku), kako bi izgradilo osnovu za dalje složenije pokrete, koji uzrastom postaju sve komplikovaniji. Takođe, dete stiče iskustvo koje će kasnije moći funkcionalno da primeni (otvaranje flašice vode kada je žedno).

Molim Vas morate mi pomoći!

„Moje dete ima 18 meseci, skoro je prohodalo i puzi, ali ne govori. Izgovara samo nekoliko slogova (ma-ma, pa-pa), smeje se i oglašava dok gleda crtaće. Imam utisak da sve razume ali ipak ništa ne odgovara, iako se svi trudimo, čitamo mu i govorimo, sa nama ne ostvaruje komunikaciju. Zabrinuta sam za razvoj svoga deteta, molim Vas da mi pomognete“.

Često se u praksi srećemo sa ovakvim i sličnim pitanjima zabrinutih roditelja. Trudimo se da na osnovu pruženih informacija damo što bolji odgovor. Iz ovakvih poruka prvo možemo da izdvojimo određene riziko faktore koji bi mogli biti uzrok kasnijeg progovaranja kod dece (npr. prekomerno gledanje televizije, upotreba cucle, ishrana isključivo na flašicu i kašastom hranom, kasniji početak samostalnog sedenja, a kasnije puzanja ili izostanak ovih veština…). U zavisnosti od toga posledice mogu biti različite.
Pre svega upotreba flašice, cucle ili kašaste hrane (i onda kada je dete dovoljno zrelo da jede čvrstu hranu) dovodi do slabe razvijenosti orofacijalne muskulature koja je neophodna za pravilan govorni razvoj. Mišići ove regije ostaju pasivni, ne jačaju i kasnije ne mogu da proizvedu složene pokrete neophodne za artikulaciju, odnosno formiranje glasova.
Svaka vrsta pokreta je korisna, jer predstavlja hranu za mozak deteta. Pokretom dete bogati iskustvo i upoznaje svet oko sebe. Motorni razvoj (kao i zaostajanje u razvoju motorike) može da se odrazi i na razvoj govora, koji je ujedno i motorna aktivnost.

Pokret predstavlja preteču govora, jer dete kroz pokret razvija gest, a iz gesta se javljaju i prve reči (daj, to, pa-pa…).

Kasnije ovladavanje ovim motornim veštinama može ukazivati na to da je detetu jednostavno potrebno više stimulacije da bi razvio neku veštinu, između ostalog i govor. Zato je dobro govor stimulisati na različite načine (taktilno-kinestetski- dodirom, auditivni- sluhom, vizuelni-vidom).
Blizina kortikalnih centara koji su odgovorni za određenu aktivnost može da doprinese aktiviranju bliskih centara za neke druge aktivnosti. Npr. blizina motornih centara koji su odgovorni za finu motoriku ruku i šake doprinosi lakšem aktiviranju centara koji su odgovorni za fine i koordinisane pokrete govorne muskulature.
Svaka aktivnost u mozgu ostavlja trag. Ako se neka aktivnost ponovi više puta ona ostavlja dublji trag. Dublji trag znači lakše prisećanje i korišćenje određene informacije. Trag koji ostavlja izgovorena reč naziva se akustička slika reči. Da bi se ona formirala, potrebno je da proces prijema i obrade zvuka funkcioniše uredno. Ponovljenim slušanjem određene reči povezane sa iskustvom i situacijom u kojoj je ta reč primenjena dete stiče znanje. Stečeno iskustvo (motorno, taktilno, vizuelno, pojmovno) pomaže detetu da o nekoj radnji govori (odnosno da progovori).

Da bi reč mogla adekvatno da se koristi ona mora da se čuje puno puta (nekoliko hiljada puta). Zato je potrebno vreme da bi se videli rezultati logopedskog tretmana.

Automatizacija predstavlja krajnji cilj, a do nje dolazimo putem iskustva kao i višestrukim ponavljanjem.
Ukoliko na uzrastu od 18 meseci govor kasni (nije razvijen) važno je da dete ima bar raznovrsno funkcionalno brbljanje, da upotrebljava različite glasove koji melodijski podsećaju na reči, ili da koristi početne slogove kao i da ima razvijenu neverbalnu komunikaciju (da koristi pokazni gest, tapše za bravo, maše pri pozdravljanju i traži predmet gestom). Postoje tačno određene uzrasne norme po kojima se procenjuje detetov celokupni razvoj (psihomotorni, socio-emocionalni, govorno-jezički i senzorni), pa bi na uzrastu od 18 meseci dete trebalo da aktivno koristi 6-8 reči. Ovaj fond reči bi se sa uzrastom povećavao (proširivanje rečnika).

Razumevanje je takođe bitno za govorno-jezički razvoj, jer da bi dete moglo adekvatno da upotrebi neku reč ono mora prevashodno da je razume.

Zato je ohrabrujuće ukoliko dete poseduje neki nivo razumevanja. Početno razumevanje je najčešće situaciono, dakle dete razume na osnovu konteksta, a ne toliko iz samog govora. To predstavlja osnovu za dalju govorno-jezičku stimulaciju kao i za stimulaciju samog razumevanja.
Svaki aspekt razvoja treba stimulisati na adekvatan način, prilagođen potrebama deteta. Iz svega gore navedenog vidimo koliko je značajna stimulacija celokupnog razvoja deteta. Iza kašnjenja u govoru može da se krije čitav niz faktora koji su odgovorni za to. Najbolji uvid u to stičemo iz multidisciplinarne procene razvoja koju nudimo u našem centru gde postoji tim stručnjaka (logoped, psiholog, reedukator psihomotorike i pedagog senzorne integracije) koji se bavi stimulacijom senzornog, psihomotornog, socio-emocionalnog i govorno-jezičkog razvoja.

Na taj način možemo adekvatno da reagujemo i da prilagodimo tretman potrebama baš vašeg deteta. Tako pružamo detetu više mogućnosti da ostvari sve svoje potencijale.

Večita polemika između stručnjaka (filologa, nastavnika i logopeda): Kada je pravo vreme za učenje stranog jezika?

                                                                         Strani jezik: kada, koliko i kako?

 

Danas, kada je prisutna velika kulturna raznolikost i kada se nameće potreba za razumevanjem i govorenjem što više jezika, roditelji se često pitaju kada je pravo vreme za početak učenja stranog jezika i na šta treba da obrate pažnju u ovom procesu.

 Treba napraviti razliku između učenja stranog jezika koje je plansko, strukturisano i vođeno od strane nastavnika ili predavača i učenja koje se odvija spontano, kada su sadržaji kojima je dete izloženo neorganizovani, slabije kontrolisani i upitnog kvaliteta. Druga vrsta učenja je češća i može imati i dobre i loše strane. Dobro je to što dete razvija sluh i za drugi jezik, više obraća pažnju na njega, interesuje se za značnje reči i njihov prevod sa maternjeg i počinje da razume po nešto, uz učenje izgovora. O ovoj situaciji govorimo kada je dete usvojilo maternji jezik, a strani jezik uči kasnije (nakon 7.godine). Sedma godina predstavlja period do kada se smatra da dete usvaja celokupnu bazu govora i jezika, koju polaskom u školu nadograđuje. Loše je to što deca vrlo često bivaju izložena sadržajima stranog jezika pre prvog rođendana i navedeni sadržaji nisu usklađeni sa trenutnim potrebama deteta, a to je jasan govorno-jezički model potreban za učenje maternjeg jezika. Neretko dete počne da govori na stranom jeziku (najčešće engleskom), preuzme melodiju stranog jezika, i izgovor glasova bude distorzovan (izobličen, umekšan). Dodatno, dete se navikne na pogrešan izgovor glasova (npr.englesko meko (vibracija izostaje) „r“ umesto srpskog tvrdog (vibratornog) „r“) i na potpuno drugačiju poziciju govornih organa pri izgovoru, kada je potreban ozbiljan rad da bi se postigle korekcije.

Zadatak filologa i nastavnika jeste da na stručan i medodološki ispravan način pomognu deci u učenju stranog jezika. Ovakav rad se najčešće obavlja u strukturisanim uslovima gde sam proces učenja prati i prilagođava detetu.

Zadatak logopeda jeste praćenje celokupnog govorno-jezičkog razvoja, njegova procena i otkrivanje eventualnih odstupanja, kao i rad na unapređenju ovih sposobnosti i otklanjanju kašnjenja.

Šta dete treba da usvoji pre početka učenja stranog jezika?

Svakako, pre početka učenja stranog jezika, potrebno je da dete ovlada maternjim jezikom. Da biste bili sigurni da učenje novog jezika neće poremetiti bazu maternjeg, već je nadograditi, neophodno je da logoped uradi procenu govorno-jezičkih sposobnosti. Deca koja zamenjuju (supstituišu) glasove, izostavljaju, umekšavaju, obezvučavaju ili/i iz bilo kog razloga kasne u govorno-jezičkom razvoju mogu da imaju takva odstupanja i u izgovoru i na stranom jeziku. Dete je spremno za učenje novog jezika tek kada logoped ukaže na kašnjenje koje dete ima i kada se kroz kontinuirani logopedski tretman otklone posledice zaostajanja za vršnjacima.  Kada govorimo o kašnjenju u razvoju govora i jezika posmatramo nivo govora – produkcije i artikulacije i nivo jezika- fond reči, kreiranje značenja pojmova, kvalitet rečeničnog iskaza i upotreba jezika u socijalnom kontekstu.

Bitno je reći da svake godine sve veći broj dece kasni u progovaranju. Često se desi da se pojave prve reči oko prve godine, ali je fond reči vrlo oskudan za uzrast ili izostaje formiranje rečenice. Ozbiljnije kašnjenje je kada i početne faze gukanja i brljanja kasne ili su slabijeg kvaliteta, a progovaranje u potpunosti izostaje. Osim što uočavamo znatan porast teškoća u progovaranju, sve veći broj dece kasni u razvoju neverbalne komunikacije (upotreba gestova, mimike i facijalne ekspresije i „čitanje“ ovih signala) bez koje se ne može razviti verbalna komunikacija.

Baza maternjeg jezika mora biti čvrsto utemeljena, kako bi izgradnja onoga što tek dolazi bila stabilna i kvalitetna. Učenje stranog jezika na mlađem uzrastu počinje kroz igru i nesvesno usvajanje. Potrebno je voditi računa o važnosti postupnog učenja na isti način na koji teče govorno jezički razvoj i savladavanje maternjeg jezika.

Na ranijem uzrastu, deca uče jezik spontano, tako što oponašaju model koji ih uči. Najbolji rezultati su postignuti kada se učenje odvija u prirodnoj sredini, a ponuđeni model je ispravan i podsticajan. Usvajanje novog je uspešnije kad se odvija kroz igru, pevanje, glumu ili imitaciju. Na kasnijem uzrastu, jezik se uči svesno i tada je moguće, osim melodije jezika, reči i fraza, učiti i gramatička pravila. Rano učenje stranog jezika pruža niz pozitivnih uticaja na razvoj deteta, pod uslovom da je govorno-jezički razvoj uredan. Neka istraživanja govore u prilog tome da deca koja su rano počela sa učenjem stranog jezika, lakše usvajaju gradivo iz ostalih predmeta. Pretpostavka je da takva vrsta iskustva, uz to, pospešuje i komunikaciju, snalažljivost u izražavanju i razumevanju jezika. Takođe, rano savladavanje maternjeg jezika i učenje stranog jezika od malih nogu, stvara osnovu za lakše učenje drugih stranih jezika.

 

Dakle, ako logoped proceni da je govorno-jezički razvoj uredan i da ne postoje prepreke, možete svoje dete uključiti u neki od programa za učenje stranog jezika.

 

Nađi pojam za čas i pusti glas

U radu sa decom uvek je bitno da materijal i aktivnosti koje koristimo budu raznoliki. U našem centru se trudimo da svaku aktivnost prilagodimo detetovim potrebama, kako bi postigli što bolje rezultate.

Predstavljamo vam aktivnost pomoću koje stimulišemo dete da pravilno izgovara prve reči. Kroz ovu aktivnost takođe stimulišemo i ostale aspekte pravilnog govorno-jezičkog razvoja, kao i pažnju, razumevanje, motoriku…

Zadatak deteta je da na nalog uzme odgovarajući imenovani pojam i da ga pronađe na kutiji i tu da zabode štapić sa sličicom datog pojma. Ukoliko dete ne govori, stimulišemo ga da izgovara samo vokale uz odgovarajući pojam (avion- „aaaa“), a možemo i da postavimo pitanje „šta je to“.  Ako dete produkuje vokale ili slogove, zadatak deteta treba da bude oponašanje ili onomatopeja izabranih pojmova, npr. kuca laje „av-av“, ovca kaže „beee“ i sl. Važno je pratiti redosled usvajanja glasova i pravilno ga stimulisati, što znači da treba početi sa vokalima, zatim vežbati onomatopeju, pa tek onda tražiti od deteta da izgovori reč koja se odnosi na pojam (kuca, lopta…)

Kroz ovu aktivnost, osim govorno-jezičke stimulacije, produžavamo pažnju deteta, razvijamo slušne sposobnosti, učimo ga da prepoznaje odgovarajuće pojmove, da vežba kontrolu impulsivnosti (kroz naloge „hajde prvo ja, pa sada ti…“), unapređujemo vizuelno pretraživanje (da pronađe zadati pojam i stavi ga na odgovarajuće mesto), poboljšavamo koordinaciju oko-ruka i finu motoriku (hvat), pokazni gest… Za bolje vizuelno pretraživanje možete promeniti podlogu iz svetle u tamnu jer veći kontrast između boja pomaže vizuelnoj diskriminaciji.

Daj, dođi, donesi, pokaži

Osnovni nalozi koji se deci zadaju- daj, dođi, donesi, pokaži od krucijalne su važnosti za dečje razumevanje i progovaranje.
Deca svoja prva iskustva stiču kroz pokret. Roditelji igraju važnu ulogu u usmeravanju i davanju značaja tim iskustvima.

Svaki pokret koji teži cilju treba ispratiti rečima i dati mu verbalno značenje, npr: ukoliko dete poseže za igračkom treba mu se obratiti pitanjem „Želiš li ovu igračku?“. Ako dete ne može odgovoriti verbalno njegov pokret, osmeh ili glasanje predstavljaju temelje buduće socijalne razmene, odnosno budućih pravilnih obrazaca komunikacije. Na njegov pokret ili gest odgovorite „Evo“. Na ovaj način dete povezuje akcije sa značenjem tih pokreta. Na isti način kod deteta podstičete stvaranje predstava o pojmovima i akcijama koje ih prate. Kada detetu kažemo „daj“ da bi nam nešto dodalo, ili ukoliko dte nešto želi da to traži od nas gestom za „daj“ a zatim i rečima.
Ovi pokreti i reči se ustaljuju ponavljanjem i pozitivnim potkrepljenjem.
Dete najviše uči imitacijom tako da Vi budite model tako što ćete savijanjem prstiju šake detetu pokazati da to nosi isto značenje kao reč „daj“.

Povezivanjem reči sa radnjom razvijamo razumevanje. Kada dete razume ono može tu reč adekvatno i da upotrebi, što i jeste krajnji cilj komunikacije.
Kako bi dobili od deteta pokaži, dođi, donesi, možete da ispratite detetovu igru i da tražite da vam pokaže predmet njegovog interesovanja, da dođe do vas i da vam donese. Na taj način dobijate kompletiranu akciju koja ima velikog značaja za motorno planiranje i komunikaciju gestom i rečima.

Logopedska aktivnost za rad na razumevanju

Sada ćemo predstaviti jednu od početnih aktivnosti za razvoj razumevanja kod dece nižeg uzrasta.
Kroz ovu aktivnost vežbamo razumevanje naloga „pokaži“, „uzmi“, „daj“, „stavi tu“, kao i razumevanje imenovanog pojma- bata, auto, konj… Za decu mlađeg uzrasta (2-3 godine) pravimo materijal za rad tako da su pojmovi (slike) veći, pregledni i jasni i koristimo manji broj elemenata (3-4 slike).

Kasnije povećavamo broj elemenata kako razumevanje i usmerenost pažnje rastu. Materijal je interaktivnog karaktera – dete može da odlepi, a zatim na nalog da zalepi tamo gde je pokazano.
Na nalog „pokaži“ očekujemo da dete kažiprstom pokaže traženi pojam tj. koristi pokazni gest. Ova aktivnost angažuje i vizuelnu pažnju i vizuelno pretraživanje, kao i koordinaciju oko-ruka.

Igru možete proširiti tako što ćete zadavati naloge Vi detetu, pa dete Vama. Tako ćete raditi na vežbanju naizmeničnosti, upotrebi i razumevanju ličnih zamenica „ja“ i „ti“ i čekanju reda, što je bitno za razvoj celokupne komunikacije, a posebno govora.