Zašto mi ne prija kada dodirnem pesak, vatu, sunđer…a prija mi kada me neko jako zagrli i kada gazim bodljikave lopte?

Taktilni sistem je najveći senzorni sistem u našem telu, koji se razvija još u majčinom stomaku. Taktilni receptori registruju dodir, pritisak, temperaturu, teksturu i nalaze se i u koži i u sluzokoži. Dete koje je taktilno preosetljivo često odbija da dodirne materijale različitih tekstura (vatu, sunđer, pesak, testo, penu, krzno…), neprijatno mu je kada se isprlja, ne želi da hoda po neravnim površinama ili hoda na prstima, pri čemu smanjuje površinu stopala kojom dodiruje podlogu.

S druge strane, taktilno nedovoljno osetljiva deca su stalno u potrazi za intenzivnim taktilnim unosima. Ovoj deci prija jak dodir, pritisak, vole da ispituju grublje materijale (četke, abrazivne sunđere, kuglice od folije…) i tada često koriste veću površinu kože, kako bi obezbedili neophodni taktilni unos.

Više o tome šta je taktilna preosetljivost. šta je taktilna neosetljivost, koje aktivnosti su korisne za senzitivaciju (povećanje) i desenzitivaciju (smanjenje) možete pročitati u praktikumu autora Dr Nataše D. Čabarkape.

Hiperaktivno ili nemirno dete

U današnje vreme vrlo često možemo da čujemo da je dete „hiperaktivno“. Uglavnom tako opisuju decu koja su nemirna, živahna, puna energije i jednostavno ih „ne drži mesto“. Bitno je da roditelji ili osobe iz dečije okoline razlikuju hiperaktivno od nemirnog deteta zbog toga što je hiperaktivnost poremećaj.
 
Šta je to hiperaktivnost? Koje karakteristike ima hiperaktivno dete? Koje aktivnosti su korisne za dete koje je hiperaktivno? Odgovore na ova kao i na mnoga druga pitanja koja imate možete pročitati u praktikumu „Da brbljam, da govorim, da učim“ autora Dr Nataše D. Čabarkape.

Nedovoljna proprioceptivna osetljivost

Propriocepija je unutrašnje čulo koje nam omogućava da pravilno opažamo spostveno telo i da imamo svest o tome u kom se položaju nalazi bilo koji deo našeg tela, čak i kada ne gledamo. Deca sa nedovoljnom proprioceptivnom osetljivošću, dobijaju neadekvatne i nedovoljne informacije iz svojih zglobova i mišića, te su neprestano u potrazi za dodatnim proprioceptivim unosima kako bi ,,osetili” sopstveno telo i njegove granice (neprestano su u pokretu, udaraju se o zid ili o razne prepreke u prostoru, jako udaraju, lupaju ili bacaju igračke, kotrljaju se po neravnim površinama, skaču itd.).

Više o proprioceptivnoj osetljivosti kao i o aktivnostima koje su korisne možete pročitati u praktikumu “Da brbljam, da govorim, da učim” autora Dr Nataše D. Čabarkape.

Leksikon za sve đake prvake i njihove roditelje

Svakog 1. septembra deca đaci prvaci polaze u školu. To je poseban dan za svako dete, ali i za roditelje. Vaša deca više nisu mala, već polako ulaze u svet „odraslih“. Tada se roditelji, a i đaci prvaci susreću sa mnogim pitanjima i nedoumicama. LEC Čabarkapa vam odgovara na neka od njih:

  • Ko su đaci prvaci? – To su deca koja su upisana u prvi razred osnovne škole u kojoj će da uče i da se druže sa svojim školskim drugovima.
  • Da li ću moći da se igram kada postanem đak prvak? – Naravno da ćeš moći. Ti si dalje dete samo što si sada i đak.
  • Roditelji đaka prvaka se pitaju šta je sve potrebno za školu? – Potreban je ranac, škloski pribor (pernica, olovka, gumica, rezač, bojice, flomasteri, lenjir i dr.), sveske, udžbenici.
  • Đaci prvaci se pitaju koje su njihove obaveze i kakva su njihova prava? – Njihova prava i obaveze su da idu u školu i da se obrazuju, da uče, da se druže, da vole i budu voljena.
  • Šta ću da radim prvi dan u školi? – Prvi dan u školi ćeš prisustvovati priredbi i prozivci đaka prvaka. Upoznaćeš svoju učiteljicu i školske drugove.
  • Da li se prvi dan polaska u školu slavi kod kuće? – Dan kada postaješ đak je veoma važan kako za tebe tako i za tvoju porodicu. Oni će se potruditi da ti taj dan bude lep i veseo.
  • Zašto me u školi uči učitelj (učiteljica)? – U školi te uči učitelj (učiteljica) zato što je to njihovo zanimanje i oni su išli na fakultet da bi mogli da uče decu.
  • Zašto je učiteljica ponekad stroga? – Učiteljice ne brinu samo o tome da li ćeš da naučiš nešto. Brinu i o bezbednosti učenika i znaju da se deca iz nestašluka mogu povrediti. Ako ne učimo i ne slušamo na času ne možemo da završimo školu. Učiteljica ponekad reaguje strogo da bi je đaci slušali. To ne znači da ih ona ne voli.
  • Zašto zvono zvoni na početku i na kraju časa? – Svaki čas ima svoje vreme trajanja kada učitelji i učenici uče i rade, ali im je neophodno i da se odmore. Zbog toga postoje odmori između časova.
  • Smem li da napustim čas da bih išao u toalet? – Trudi se da ideš u toalet na odmoru, ali ako osećaš potrebu da ideš u toku časa moraš da se javiš učiteljici i da je zamoliš da ideš.
  • Šta sve možemo da radimo na odmoru? – Đaci se na odmoru igraju raznih igara, druže se, pričaju, smeju se, jedu užinu i idu u toalet.
  • Da li je tačno da je matematika najteži predmet u školi? – To nije tačno! Matematika nije bauk. Ako pažljivo slušaš na času i redovno učiš i vežbaš matematika neće biti teška, već će biti zanimljiva.
  • Mogu li imati problem na časovima muzičke kulture, ako ne umem lepo da pevam? – Sve može da se savlada ako se trudiš. Na časovima muzičke kulture, pored pevanja, slušamo i muziku, upoznajemo instrumente, učimo note.
  • Zašto moram i kod kuće da učim? – U školi učiš uz pomoć učiteljice, ali je potrebno da obnoviš to što si naučio. Zbog toga moraš da učiš i kod kuće.
  • Kada je najbolje vreme da pakujem knjige u ranac za sledeći radni dan u školi? – Najbolje je da po rasporedu časova pakuješ knjige u ranac kada uradiš domaći zadatak i obnoviš ono što si učio u školi.
  • Da li moram da radim domaći zadatak i učim kada sam bolestan i ne idem u školu? – Kada si bolestan moraš da ležiš kod kuće i piješ lekove. Kada imaš temperaturu nije dobro da radiš domaći. Svakako te obaveze te čekaju i moraš da ih završiš.
  • Da li smem da prećutim roditeljima ako nešto nisam dobro uradio u školi ili ako sam napravio nestašluk u školi? – Veoma je važno da kažeš roditeljima kada se nešto desi u školi. Na taj način roditelji stiču poverenje u tebe.
  • Smem li da pomognem drugu na času ako nešto ne zna? – Uvek je lepo da pomogneš drugu, ali ne i da mu šapućeš.
  • Kako da se ponašam prema drugu koji drugačije izgleda ili se drugačije ponaša? – U svaku školu idu i deca koja imaju određene probleme u ponašanju i drugačije izgledaju. To ne znači da su ona manje vredna od druge dece i da treba da ih ismevamo, zadirkujemo ili žalimo.
  • Pošto sam levoruk, da li je potrebno da počnem da pišem desnom rukom? – To nije potrebno. Najbolje je da pišeš onom rukom kojom ti je lakše.
  • Kako da se ponašam ako se u školi upiškim ili isprljam, a da mi se ne smeju drugovi? – To može svakome da se dogodi i važno je da se obratiš učiteljici, a ona će da ti pomogne.
  • Zašto moram da čitam knjige kada mi je to dosadno? – Niko ne voli da radi nešto što mu je dosadno. Ali čitanje knjiga ne mora da bude dosadno. Čitanjem bogatiš svoj rečnik.
  • Da li ću biti bolji čovek kada završim školu? – Škola ne utiče na to da neko bude dobar ili loš čovek, ali nas uči pravilima ponašanja, obrazuje nas i sprema za život koji nas čeka kada odrastemo.

Kako kažu „Škola je učiteljica života“. Uči te pisanju, čitanju, računanju, obavezama, tvojim pravima, da deliš, družiš se, upoznaješ nove drugare, a sa nekima ostvariš druženje za ceo život.

Poruka LEC Čabarkapa: „U svakom pogledu ćeš naučiti u školi mnoge životne primere i situacije koje će ti pomoći da budeš bolji dečak, drug, momak, lekar, advokat i čovek.“

Izvor „Vodič za đaka prvaka“, autor Goran Marković, izdavač Pčelica, Čačak 2017.god.

Da li je pata ili bata, blaka ili dlaka, sveklo ili svetlo?

Oko trećeg meseca beba počinje da se igra vokalnim organima (guče smenjujući samoglasnike i suglasnike), tada se javlja prvo udvostručavanje slogova (“ba”, “pa”, “ta”,…), preteča glasova iz grupe ploziva. Osobine ovih glasova u ovom periodu se razlikuju od kvaliteta onih koje izgovaraju odrasli zbog nedovoljne zrelosti govornog aparata deteta i nedovoljne razvijenosti slušne osetljivosti za finese u glasovima (auditivna diskriminacija glasova).

Plozivi su oni glasovi koji u fazi izgovora imaju pregradu vazdušnoj struji, dakle kod čijeg izgovora artikulatori (organi koji učestvuju u izgovoru) u jednom trenutku naprave pregradu vazdušnoj struji, pa se pod pritiskom vazduha otvaraju i nastaje “eksplozivni” zvuk tih glasova. Grupu ploziva čine glasovi P, B, T, D, K i G.

P i B nazivamo još i usnenim plozivima zato što u izgovoru ovih glasova aktivno učestvuju usne i meko nepce (ono zatvara prolaz vazduha kroz nos). Pod pritiskom vazduha usne se naglo otvore i dolazi do zvuka.

Dentalni plozivi T i D nastaju tako što se vrh jezika se u trenutku akrtikulacije ovih glasova priljubi uz gornje sekutiće i alveole (deo nepca iza gornjih zuba), dok se bočne ivice naslanjaju na gornje kutnjake.

Kod izgovora glasova K i G (velarni plozivi) usta se umereno otvaraju, meko nepce se podiže, vrh jezika se povlači u unutrašnjost usta iza donjih sekutića, a zadnji deo jezika se uzdiže i sa mekim i zadnjim tvrdim nepcem stvara prepreku vazdušnoj struji. U trenutku izgovora zadnji deo jezika se naglo spusti i time uklanja prepreku vazdušnoj struji, tada se ceo jezik pomera napred.

U našim prethodnim blogovima pisali smo o tome da postoji određen redosled u usvajanju glasova. Pojedine grupe glasova odnosno pojedni glasovi prethode drugima, i njihov pravilan razvoj uslovljava izgovor ostalih glasova koji po razvojnim normama slede nakon njih. Na primer: usneni plozivi P i B u kombinaciji sa nazalom M su osnova za  kasniji izgovor glasova F i V; plozivi T i D u kombinaciji sa nazalom N pomažu stvaranju glasova S, Z, C, Š, Ž, Č, Ć, Dž i Đ; dok se za glasove K i G po nastanku i mestu izgovora vezuje samo glas H. Iz toga razloga se ne sme prelaziti na korekciju izgovora nekog glasa dok se njegov “prethodnik” ne usvoji.

Poremećaj artikulacije ploziva:

– betacizam (nepravilan izgovor glasa B)

– tetacizam (nepravilan izgovor glasa T)

– deltacizam (nepravilan izgovor glasa D)

– kapacizam (nepravilan izgovor glasa K)

– gamacizam (nepravilan izgovor glasa G)

– tetizam – glasovi S, C, Š, Č, Ć i K zamenjuju se sa glasom T, a glasovi Z, Ž, Dž, Đ i G sa glasom D. Ovaj poremećaj izgovora relativno redak i sreće se na uzrastu do 4. godine života.

Nepravilan izgovor ovih glasova ni u kom uzrastu sa ne smatra razvojnim odstupanjem, već poremećajem izgovora koji je potrebno ispraviti.

Odvedite dete logopedu, nepravilan izgovor glasova nije nešto na šta treba gledati kao na karakternu osobinu neke osobe, poput boje očiju, visine.

Da bismo mogli pravilno da govorimo, važno je da mišići jezika, usana i lica mogu da podrže pokrete koji su nam potrebni za izgovor glasova, potrebna nam je razvijena oralna praksija. Vežbajte sa svojim detetom, stimulišite ga kroz razne vokalne igre, sličice, reči, pesmice.

Kako da vežbate sa detetom, koje vežbe oralne praksije treba da radite sa detetom, koje pesmice i priče da pričate sa detetom kako bi automatizovalo nevedene glasove možete pročitati u praktikumu „Da brbljam, da govorim, da učim“ autora Dr Nataše D. Čabarkape. U praktikumu možete pročitati i zašto je bitna pravilna artikulacija glasova, kako nepravilan izgovor glasova može da utiče na pisanje i čitanje.