Da li je strah od nečega bauk ili iluzija

Da li smo od straha napravili bauk ili strašno čudovište ili samo iluziju neproživljenih životnih situacija… Svako od nas je imao neki strah dok je bio mali… Neki su dolazili iz strepnje od nepoznatog, glasnog ili od priča kojima su nas naši stariji zastrašivali kada smo bili nevaljali. Emocije su tu, uvek! Pomozimo detetu da ih prepozna, imenuje, razlikuje… Upoznavanjem emocija, lepih, prijatnih i onih manje prijatnih kao i razgovori o svim emocijama pomažu detetu da bolje razume sebe i svet oko sebe, uči da se izrazi, da pomogne sebi kada ga osećanja „preplave“.

Prepoznavanje i imenovanje osećanja je osnova mentalne higijene. Neretko se iza „Muka mi je“ ili „Boli me stomak“ krije neka neprijatna emocija koju dete ne ume da verbalizuje. To se dešava i nama odraslima. Strah je urođena emocija, nešto sa čime se svako od nas rađa, a tokom života učimo da pozitivne i negativne emocije kontrolišemo i savladamo.

Za zdraviji i ispunjeniji život važno je da prepoznajemo sebe i druge, prihvatamo svoja i tuđa osećanja, pomažemo sebi i drugima u osećajnoj sferi. Jedan od načina da sa detetom vežbamo prepoznavanje i razlikovanje osećanja, kao i da razvijamo strategije za nošenje sa neprijatnim emocijama, jeste da kroz vizuelni prikaz situacija u kojima su deca, tumačimo tu situaciju, zaključujemo iz nje i smišljamo načine delovanja.

U našem logopedskom centru multidisciplinarnim pristupom u saradnji sa logopedom i psihologom to radimo kroz zajednički opis slike i postavljanje pitanja koja su u vezi sa tim. Psiholog radi na oživljavanju socioemocionalnog doživljaja priče i situacije koju smo dali, dok logoped radi na govorno-jezičkom izražavanju i verbalizaciji emocija u kojoj se dete našlo, sa kojom se bori i koju treba da prevaziđe. Pa tako možemo da pitamo: Kako se ovaj bata oseća? Zašto se uplašio? Šta misliš, šta može da uradi da bi mu bilo lakše? Kada si se ti tako osećao? Šta si radio? Da li se plašiš još nečega?

I naravno, navođenjem svojih primera i strategija pomažemo detetu da pronađe svoje. Za to možete koristiti primere crteža koje smo mi izabrali, ali i knjige koje već čitate svom detetu, videćete, to može biti novi način čitanja knjiga. Za obradu situacije iz detetovog života koje ja bila izazovna, takođe možete napraviti crtež te konkretne situacije, pa zajedno sa detetom na ovaj način proći kroz situaciju i bolje je razumeti.

Savet LEC Čabarkapa: Ne stvarajte svom detetu veštački strah, npr strah od zubara, od logopeda, mraka, jakog zvuka, čudovišta, buke… Prilagodite svoju životnu situaciju i trenutak sa svojim deteom koji ga je uplašio na pravi način, tako što ćete ga upoznati sa situacijom sa kojom će se susresti. Na primer ukoliko dete treba da ide kod zubara, lekara, logopeda… objasnite mu šta će ga dočekati i šta će mu se desiti kada uđe da popravlja zube, da dobije vakcinu, pregleda grlo, dođe na logopedsku procenu…

Razumem te da nekada nećeš – imaš problem? Polako ćemo, ne plaši se

Da li me vidiš? Otvorili smo ti vrata – govori.
Dajem ti ruku – uzmi je ne tražim puno – pogledaj me.
Tu sam pored tebe – ne plaši se.
Trčimo i učimo nove reči – tu sam da ti pomognem.
Razumem te da nekada nećeš – polako ćemo.
Ti i ja smo prijatelji i pobedićemo tvoj problem.

Govorimo o problemu koji se zove autizam.
Šta je autizam? Često pitanje koje postavljaju roditelji koji imaju problem sa svojim detetom. Autizam je veoma složen razvojni poremećaj. U svojoj kliničkoj slici obuhvata slabu socijalnu interakciju i komunikaciju sa ponavljajućim (stereotipnim) pokretima. Češći je kod dečaka nego kod devojčica. Autizam nije retka pojava i sve je veći broj dece sa ovom vrstom razvojnog poremećaja.
Prvi znak autizma je izostanak kontakta očima, a pored njega i neuzvraćanje osmeha osobi koja mu se osmehuje, izostanak odazivanja na poziv po imenu ili okretanje na glas bliske osobe. Dete sa autizmom ne prati pogledom predmet koji mu se pokazuje, ne mazi se, niti započinje bilo koji vid nežnosti sa bliskom osobom, ne imitira pokrete ni izraze lica, ne pokazuje sreću kada je u kontaktu sa drugom decom. Kontakt sa drugim osobama ili druženje sa decom je otežano kao i igra sa njima. Uglavnom se igraju sami ili sede u nekom ćošku gde se stereotipno igraju, nesvesni svoje okoline.
Kako se bavimo ovim problemom?

Multidisciplinarni pristup kod dijagnostikovanja poremećaja iz autističnog spektra je potreban i neophodan.
Prva karika u lancu timskog rada je uključivanje logopeda, psihologa, reedukatora psihomotorike, senzornog integratora, dečijeg psihijatara i drugih stručnjaka po potrebi. Ako je potrebno uključuju se i sledeće dijagnostičke metode poput EEG-a, MR snimanja, ispitivanje sluha, laboratorijske i metaboličke analize.
Ako pitate za lek za autizam?

Lek za autizam još uvek ne postoji. Ali postoji metodološki strukturisan logopedski tretman koji je na osnovu testovnog materijala prilagođen detetu. Govorno jezičke sposobnosti i razumevanje dete uči na logopedskom tretmanu. Iako se na logopedskom tretmanu dete „veštački“ uvodi u ulogu onomatopeje, reči, rečenice, slike, povezivanje slike sa reči, na tretmanu reedukacije psihomotorike se sve to povezuje i radi se na razumevanju govora (tj. osnovnih naloga koji mu se upućuju u kući, vrtiću ili široj okolini). Logopedski tretman je pasivan tretman gde dete sedi i posmatra ono što mu se daje a reedukacija psihomotorike je tretman pokretom, gde dete u prostoru primenjuje sve što je pasivno učilo na logopedskom tretmanu. Takođe dete postaje svesno sebe i drugih, uči pokazni gest kojim počinje da pokazuje delove tela na sebi i na drugima. Treća karika u radu sa decom pervazivnog spektra je tretman senzorne integracije gde deca sa autizmom uče da reaguju adekvatno na raznovrsne senzorne nadražaje. Četvrta karika je psihološki tretman koja je podjednako bitna s obzirom da deca sa autizmom ne izražavaju i ne ispoljavaju svoje emocije, ponekad imaju neadekvatno ponašanje za širu okolinu, nekada znaju da budu i agresivna prema sebi a i prema drugima… Zato je jako bitno da u timu bude uključen i psiholog koji radi na celokupnom sociemocionalnom razvoju deteta.

Mnoge priče su ispričane o ovom problemu, još uvek misterioznom, za nas stručnjake. Zašto misterioznom? Zato što je nepredvidiv i mnogi aspekti još uvek nisu rasvetljeni. Uvek može da nas iznenadi.
Postoji priča mame Katarine koja je svoju ćerku svako jutro u vrtić vodila istim putem jer ako bi nešto menjala mala Maša bi plakala i vikala. To je mami smetalo… to je jako bolelo… htela je da pomogne, a nije znala kako ni kome da se obrati. Jednog dana slomljena i u suzama je zakucala na vrata našeg Centra. Posle razgovora i dijagnostike koja je bila timska (logoped, psiholog i reedukator psihomotorike) krenuli smo da radimo. Maša je bila divlja, neuhvatljiva devojčica kojoj je pogled lutao i bilo je potrebno strpljenje i veština da se uhvati taj njen pogled. Znala je da pola sata plače, baca igračke i besciljno trči po senzornoj sobi. Gledali smo sve to i pitali se kada će stati i pogledati nas, kada će se osmehnuti, mahnuti, poslati poljubac. Neizvesnost i agonija kroz koju je mama Katarina prolazila zajedno sa nama je bila teška, tužna i na trenutke obeshrabrujuća. Ali život je nekada nepredvidiv, ne ide onim tokom kojim smo zamislili… Lepa mama Katarina sa svojim anđelom Mašom… da li možemo da vratimo vreme da Maša nema problem i da je mama srećna? Ne, ne možemo. Moramo se uklopiti u tu kockicu koju nam je Maša pružila na dlan, biti obazrivi i nastaviti da joj pomažemo, tako što ćemo joj pomoći da postane deo našeg, stvarnog sveta… To je ono što nas stručnjake čini srećnim, a i mamu Katarinu. Upravo ta sreća, nekada prividna, davala je snage nama, mami i svima koji su učestvovali u životu male Maše. Ona je išla napred, a i mi sa njom… srećni i radosni jer se video napredak. Maša je počela da se okreće kada je pozovemo, smejala se svojoj mami kada je vidi na vratima… slala nam je poljupce i mahala do sledećeg dana. Kada bi se vrata zatvorila svako od nas je krio suzu… ali radosnicu. Život jeste nepredvidiv i teče krivudavo, a mi smo tu da ga usmerimo i pomognemo koliko možemo deci koja imaju problem u komunikaciji i interakciji sa drugima.

Maša raste i napreduje. Idemo napred, korak po korak, a cilj su nam nove reči, pesmice, novi drugari… Cilj od koga ne odustajemo ni mi ni mama Katarina. Tu je naravno i tata, obožava svoju mezimicu i iz prikrajka se raduje svemu. Još uvek bojažljivo, ali svakim danom sve sigurniji u uspeh svoje Maše.

Maša nam svaki dan kuca na vrata… poklanja nam najlepši osmeh i poneku reč. Naučila je da sama skida svoje cipelice i da ih stavlja na policu, pere svoje male ruke, a do juče nije volela dodir vode i sapuna… seda na stolicu i počinje svoje učenje. Mnogo smo naučili od nje… tako mala, a već drži čas o upornosti i istrajnosti koju joj je nametnuo život.

Ovo je samo jedna od hiljadu priča koju ste čuli. Mi smo ispričali svoju… a želja nam je da sledeće godine ispričamo još priča gde smo pomogli, olakšali ono sa čime se susreću roditelji ove dece. Želje su velike, ali ovi roditelji imaju samo jednu, da im dete postane svesno sebe, njih i drugih koji ih okružuju.
Otvorili smo svoja vrata… uđite i obratite nam se – tu smo da pomognemo Vama i Vašem detetu…

Tačnost je bitna vrlina

Koliko je bitno da ne kasnite na posao, u vrtić ili školu? Toliko je bitno ne kasniti za početak logopedskog tretmana. Zašto? Govor je budućnost Vašeg deteta. Ako kasni i ne razvije se na vreme dolaze vam sledeći problemi: deca ne govore i nemaju lep i pravilan izgovor glasova, problemi u čitanju i pisanju, ne drže pravilno olovku, diktatu, pisanju sastava, jer imaju oskudan i siromašan rečnik…

A onda se dešava povučenost, stid i problemi u ponašanju vašeg deteta jer se razlikuje od svojih drugara. Timskom procenom Vašeg deteta dobijate kompletan uvid u problem koji Vaše dete ima. Zato dođite na vreme da posle ne bude kasno.

Naš logopedski centar se nalazi u ulici Dimitrija Tucovića br. 18, Beograd. Naše radno vreme je radnim danima od 10h do 18h, a subotom od 9h do 14h. Brojevi telefona na koje možete da nas kontaktirate su 011/42-53-551 i 066/827-9797.

Prvi radni dan LEC Čabarkapa u Novoj godini

Posle male pauze i novogodišnjih i Božićnih praznika tim LEC Čabarkapa je ponovo spreman za rad. Danas je prvi radni dan Centra u Novoj 2021. godini. Termine možete zakazivati pozivom na sledeće brojeve telefona: 0114253551 i 0668279797; kao i putem e-mail adrese: office@logoped-drcabarkapa.com. Kao i do sada možete nas pratiti putem stranice na društvenoj mreži Facebook. Sa nestrpljenjem očekujemo nove uspehe u ovoj godini.

Hvala vam na dosadašnjoj saradnji!
Vaš Logopedsko edukativni centar Čabarkapa.

Sneško Belić traži dugmić- učimo pojam broja i količine

U eri moderne tehnologije jako je bitno da dečije igre ne podrazumevaju neprestano igranje igrica na telefonu, tabletu ili računaru, kao i prekomerno gledanje crtaća. Važno je da svom detetu osmisliti igre koje će im biti zanimljive onda kada nema igrališta i druženja u školi…
Zima je godišnje doba kome se deca posebno raduju, a i u nama odraslima budi dosta kreativnosti. Jedna od zimskih radosti je i pravljenje Sneška Belića.

U LEC Čabarkapa osmislili smo aktivnost koja je zanimljiva i starijoj i mlađoj deci. Sve što Vam je potrebno su: papir, makaze, drveni štapići (špatule), lepak i bojice ili flomasteri. Ukoliko nemate drvene štapiće možete da koristite i karton koji ćete iseći na delove iste širine i dužine. Na papiru nacrtajte, obojte i isecite glavu Sneška Belića, dugmiće i šerpu (šešir). Na šeširu napišite brojeve. Detetov zadatak je da na svakog Sneška stavi zadati broj dugmića. “Ovom Snešku nedostaje četiri dugmeta. Hajde izbroj i izdvoji četiri dugmeta za njega…”. Broj na šerpi i broj Sneškovih dugmića treba da bude isti.

Ova aktivnost je korisna za:

  • usmeravanje i održavanje pažnje,
  • usvajanje pojma broja,
  • prebrojavanje,
  • usvajanje količine,
  • finu motoriku,
  • koordinaciju ruku,
  • vozuomotornu koordinicaju.

Uživajte sa Vašim mališanima u zimskim danima na edukativan i kreativan način.

Deo po deo i Sneško je ceo- senzorna aktivnost

Bila zima sa puno snega ili ne, mi nalazimo različite načine da napravimo Sneška Belića iako nismo napolju. Jer zimska čarolija ne može da prođe bez njega. Ovaj Sneško pomaže nam da naučimo mnogo toga. Kada dođe zima senzorna soba centra LEC Čabarkapa postaje ukrašena najlepšim zimskim crtežima, a i aktivnosti koje vežbamo sa mališanima imaju zimsku tematiku. Slažemo deo po deo Sneška i tako otkrivamo sva naša znanja i sposobnosti. Učimo delove tela i opažanje odnosa dela i celina. Vežbamo orijentaciju u prostoru (takođe verbalno označavamo položaje u prostoru, tj. govorimo gde se šta nalazi). Vredne ruke koje prave Sneška vežbaju koordinaciju oko ruka i finu motoriku.

Ova aktivnost je takođe korisna za taktilnu stimulaciju i percepciju, naročito za taktilno preosetljivu ili nedovoljno osetljivu decu, jer ih izlažemo različitim taktilnim stimulusima. Praveći ovog Sneška razvijamo i bimanuelne aktivnosti. Tokom ove aktivnosti sve vreme vodimo računa o tome da dete razume govor i izvrši svaki verbalni nalog koji mu zadajemo. Igrajte se, učite i utičite na svaki aspekat razvoja Vašeg deteta kada ste kod kuće uz ovakvog ili sličnog senzornog Sneška.

 

Precizne pokrete pravim da trag u snegu ostavim

Dragi roditelji i mališani, osmislili smo još jednu aktivnost kroz koju na maštovit i zabavan način podstičemo pravilan razvoj dece. Sve naše aktivnosti i “igre” su pre svega edukativne, jer je svaka od aktivnosti usmerena na određen segment razvoja koji želimo da poboljšamo i unapredimo, a kroz igru sve je i lakše i lepše.

Za ovu aktivnost Vam treba špatula, bojice, olovka i sneg (stiropor ili bilo koji drugi materijal koji podseća na sneg). Izaberite likove (dečake i devojčice) koje ćete povesti na klizanje i zabaviti se sa decom.
Kada ste napravili glavne junake koji se klizaju, nacrtajte model, odnosno putanju, koju dete treba da ponovi na “snegu” po zadatom modelu.

Kroz ovu aktivnost – praćenjem zadatih modela stvaramo osnovu za orijentaciju u prostoru i poboljšavamo je. Na ovaj način se stvara i osnova za precrtavanje oblika kao i osnova za pisanje slova i brojeva, odnosno pripremamo dete za grafomotorne aktivnosti.  Ova aktivnost je dobra i za taktilnu stimulaciju i percepciju. Koristeći različit materijal- brašno, pesak, so, ekspandirani pirinač, proso ili kombinaciju nekoliko ovih materijala, mekih  i grubih, menja se stimulacija  i to pozitivno utiče na detetovu taktilnu percepciju. To podstičemo ukoliko dete pravi šare svojom rukom, što je korisno i za poboljšanje spretnosti prstiju. Na ovaj način poboljšavamo i koordinacuju oko-ruka. Bogatimo detetov rečnik pričajući o svim aktivnostima koje možemo da izvodimo na snegu, o odeći i obući koju nosimo kada je zima…

Napravite ovu aktivnost kod svoje kuće i uverite se koliko je zabavna, kreativna, a pre svega edukativna!

Obaveštenje o neradnim danima tokom praznika

Dragi naši,

Sećate se naše priče o virusu Sjajku, dečaku Bajku i devojčici Maji… Kada se osvrnemo i pogledamo ovu godinu upravo nam je virus obeležio. Virus po imenu Corona. Mesecima smo pričali o čistim rukama i kako se pravilno peru i decu učili o tome. Nosili smo maske i držali distancu među sobom. Došao je kraj godine i tako je završavamo sa brojkama zaraženih, zdravih i preminulih. Ako Deda Mraz postoji mi želimo da nam ispuni sledeće želje u novoj 2021. godini. Želimo da svi budu zdravi, da opet možemo da se grlimo i ljubimo i družimo, da ne moramo sa daljine da pričamo i da više ne nosimo maske.

Logopedski centar Čabarkapa zajedno sa našim mališanima pravi pauzu tokom predstojećih praznika, od 31.12.2020. do 10.01.2021. godine. Srećnu Novu 2021. godinu i sve najbolje u predstojećim praznicima od srca vam želi LEC Čabarkapa.

Novogodišnja čarobna čestitka

U našem centru zajedno sa našim mališanima radujemo se i uživamo u svim prednovogodišnjim i novogodišnjim aktivnostima. Ove godine, kao i uvek, zajedno pravimo novogodišnje čestitke u kojima uživaju svi. I oni koji ih prave i oni koji ih dobiju.

Predstavljamo Vam naše ovogodišnje čestitke. Naši mališani su se baš potrudili da izgledaju što lepše (malo smo im i mi pomogli). Predlažemo Vam da i Vi zajedno sa Vašom decom učinite isto. Ispunite Vašu kuću osmesima, bojama, ukrasima i čestitakama koje pravite zajedno. Za mališane koji još uvek nisu naučili da pišu u pomoć stižu starije bate i seke, mame, tate, bake ili deke. Pitajte ih kome bi voleli da pošalju čestitku, šta bi sve poželeli nekom u godini koja nam dolazi… Na taj način učimo decu da razgovaraju, misle, da dele svoja osećanja i želje sa drugim dragim ljudima.
Dragi roditelji, ne zaboravite da i sebi, u ime vašeg deteta, poželite neku lepu želju. Poželite sebi i njima puno zdravlja, sreće, novih znanja, uspeha, strpljenja i mnogo ljubavi. To je ono što nam svima treba u svakom danu našeg života.