Svetski dan dobrote i ljubaznosti

Pomoću priče u slikama ćemo pokušati da vam objasnimo šta je dobrota i ljubaznosti. Danas, 13. novembra, se u mnogim zemljama obeležava Svetski dan dobrote i ljubaznosti.

Na prvoj slici su baka koja nosi korpu sa povrćem i unukin ranac i kaput i unuka koja ide pored nje i ne nosi ništa.

Na drugoj slici su baka i unuka srele devojčicu koja im je rekla da nije lepo to što baka sve sama nosi, a unuka ide pored nje i da nije lepo koristiti nečiju dobrotu i ljubaznost

Unuka se zahvalila devojčici i rekla joj da je u pravu i dalji put su nastavile tako što je ona nosila kaput i ranac, a baka je nosila korpu sa povrćem. Poruka priče je da ne treba da zloupotrebljavamo nečiju dobrotu i ljubaznost, a posebno ne naših baka i deka koji nas mnogi vole i čija snaga je slaba.

Ljubaznost i dobrota se razvijaju od malih nogu. Tome su nas naučili prvenstveno naši roditelji, a zatim vaspitači, učitelji, nastavnici, profesori, osobe iz naše bliže okoline. Našim prolaznicima i sagovornicima je znatno prijatnije kada smo ljubazni prema njima nego kada im odgovaramo drsko, kratko i bez upotrebe lepih reči. Ako smo mi dobri prema nekome i taj neko će biti dobar prema nama. Ako se ipak desi da od strane nekoga ne osetimo dobrotu, ne znači da treba da mu uzvratimo istom merom. Baš naprotiv! I taj neko ko nije dobar prema nama treba da ima model koji će mu pokazati kako izgleda dobrota.

Poruka LEC Čabarkapa na ovaj dan je: Ljubaznost je vrlina kojoj se učimo od detinjstva. Dete će najpre naučiti posmatrajući nas – ako smo mi ljubazni prema drugima i detetu, već vrlo rano u ponašanju deteta možemo primetiti to isto. Ljubaznost deci pomaže da ostvaruju toplije odnose i podstiče saradnju i međusobno pomaganje. Ona čini razvoj i učenje lakšim i lepšim.

DAN PROSVETNIH RADNIKA

Današnji dan, dan prosvetnih radnika ćemo posvetiti sećanju lepih, srećnih i bezbrižnih školskih naših dana. Svi se sećamo naših prvih koraka kada smo pošli u školu. Školske klupe, stolice, nasmejane učiteljice, prvih slova i brojeva….našeg odrastanja i našeg detinjstva. Nažalost moramo priznati da mi nismo odrastali uz tablete, telefone i strane crtane filmove i da su nam reči bile prvo na našem maternjem jeziku. Danas se sve promenilo i izmenilo… Došlo je neko novo doba, neko novo vreme i neke nove vrednosti.

Zato na današnji dan poruka Logopedskog centra Čabarkapa je: Kroz potočiće, šume, prve prolećne ljubičice i visibabe, prve stidljive poljubce, prvi šamar i prve batine zbog nestašluka, pesmice u bakinom krilu priča nam Desanka Maksimović  u svojoj pesmi.

Kada je poslednji trenutak kada roditelj treba da se zabrine za pojavu prve reči kod svog deteta?

Govorno-jezički problemi i sve kasnije progovaranje sve su češće teme među roditeljima. Činjenica je da su problemi sa progovaranjem sve češći, a o njima se toliko priča da su i roditelji čija se deca pravilno razvijaju, u blagoj panici i pomno slušaju svaki detetovu izgovorenu reč. Kako bi roditelji manje brinuli, ali i kako bi mogli da prate razvoj svog deteta i primete odstupanja, potrebno je prvo da znaju kako teče uredan govorno-jezički razvoj.

Prvo je važno da znamo da su za pravilan razvoj govora potrebne tri komponente: imitacija, pokret i pokazni gest.

Već onog trenutka kada se rodi, svojim prvim plačom nam pokazuje da je došlo na svet i tada počinje njegova neverbalna komunikacija. Da bi roditelj znao da li se dete pravilno razvija i da li njegov govorno-jezički razvoj teče uredno, on mora da bude upoznat sa dinamikom pravilnog razvoja govora koja teče ovako:

– od drugog do trećeg meseca očekujemo fazu gukanja;
– između petog i šestog meseca očekujemo fazu brbljanja;
– u dvanaestom mesecu očekujemo prvu funkcionalnu reč.

Funkcionalna reč uglavnom bude upućena osobi koja najviše vremena provodi sa bebom, što je obično majka. Dakle, majka je prva osoba koja može da primeti da li sa njenom bebom nešto nije u redu. Druga osoba koja može da vam kaže da se dete ne razvija očekivano je pedijatar, jer beba tokom prve godine ima redovne kontrolne preglede. Izostanak bilo koje faze, znači gukanja, brbljanja ili funkcionalne reči, to su u bebinom razvoju kritični periodi kada roditelj treba da odreaguje i da se javi stručnjaku.

Poslednji trenutak kada roditelj treba da se zabrine da se prva reč nije pojavila je osamnaesti mesec.
Ako dete nema nijednu reč, ako dete nema kontakt očima, ako dete nema pokazni gest, ako se dete ne okreće na poziv svog imena – to su sve prvi pokazatelji koji govore roditelju da mora da se javi logopedu koji će proceniti, dijagnostikovati dete i reći da li je detetu odmah potreban logopedski tretman ili samo može da se prati govorno-jezički i psihomotorni razvoj.

Razvojna disfazija je usporen govorno-jezički razvoj, kada dete ne razume govor odraslih, a njegov govor ne odgovara njegovom hronološkom i mentalnom uzrastu.
Dete sa razvojnom disfazijim ima oskudan govor, agramatičan rečnik, dete u svom izgovoru ima puno glasova koji su distorzovani, dete vrlo teško usvaja apstrakte pojmove, vrlo teško može da uradi dva ili tri naloga odjednom – znači potrebno mu je vreme da obradi informacije da bi moglo da izvrši nalog. Dete sa razvojnom disfazijom može da dostigne svoj kalendarski uzrast i da nadoknadi ono što je izgubljeno samo ako se, naravno, na vreme javi stručnjaku (logopedu) i započne logopedski tretman.

Više o tome kako se razvija govor, koji su kritični periodi, kako prepoznati najčešće poremećaje i koji su to poremećaji možete čuti u video snimku:

 

Zašto dolazi do kašnjenja u razvoju govora i jezika?

U poslednje vreme nam dolaze roditelji koji postavljaju pitanje: „Zašto moje dete ne govori?“ Roditelji sami sebe uglavnom teše: „Moje dete ima dve ili tri godine, progovoriće, mali je, ima vremena. Ja kao mali sam progovorio sa četiri godine pa sada pričam.“

„Govorna klima“ tj. stimulacija u kojoj se dete nalazi je preduslov za razvoj govora. Govor se uči imitacijom. Modeli za imitaciju su mama, tata, ostali deo porodice, vaspitači. Kada toga nema dolazi do kašnjenja u govoru i jeziku.

Više o pravilnoj dinamici govora i kako prepoznati kašnjenje u dečijem govorno-jezičkom razvoju poslušajte u video klipu dr Nataše D. Čabarkape koja je bila na gost na Sajmu medija u organizaciji Adria Media group. Dr Nataša D. Čabarkapa je višegodišnji blog stručnjak najčitanijeg dečijeg portala Yumama. Pogledajte video:

KAKO NAŠE SVESKE PRIČAJU SA NAŠOM DECOM?

Zašto su naše logopedske sveske interaktivne? Zato što su one govornik pored nas logopeda, a dete sagovornik u tretmanu.

Da bi usvajanje pojmova, bogaćenje dečijeg vokabulara, razumevanje edukativnog sadržaja dete lakše i brže usvojilo i počelo da primenjuje mi u našem Centru Čabarkapa pravimo sveske koje su interaktivne i zanimljive za decu.

Za dobar logopedski tretman koji je metodološki dobro postavljen i individualan za svako dete je potrebna i sveska koja je od velike pomoći roditeljima za rad kod kuće sa njihovom decom.

„Da brbljam, da govorim, da učim“

Praktikum „Da brbljam, da govorim, da učim“ autorke logopeda dr Nataše D. Čabarkape napisan je na temeljima dugogodišnjeg iskustva i rada s decom s teškoćama u govorno-jezičkom, psihomotornom i socioemocionalnom razvoju. Knjiga je vođena idejom da pokriva nedoumice i pruža jasna očekivanja i smernice za rad i stimulaciju, praktično od rođenja deteta pa sve do školskih dana.

Više o praktikumu, njegovom nastanku i sadržaju možete saznati iz video snimka.

Svetski dan čistih ruku

Bolesti koje se mogu preneti prljavim rukama su žutica, razni virusni prolivi, dizenterija, amebna dizenterija, putnička dijareja.To su crevne bolesti, koje nastaju naglo, sa povišenom temperaturom, bolovima u stomaku, povraćanjem dijarejom. Lek tj. najbolji način zaštite od ovih oboljenja je redovno pranje ruku ,ne konzumiranje hrane koja nije sveža i vode koja nije za piće (česme, izvori, potoci).Ove navike se kod dece uče od malih nogu.

Najefikasniji način da se spreči širenje nekih zaraznih oboljenja je redovno pranje ruku.

Upravo na današnji dan, 15.10.2018., na svetski dan čistih ruku mi u Centru Čabarkapa Vam predstavljamo kako vodimo računa o čistoći i redovnom pranju ruku. Naša deca pre početka tretmana obavezno peru ruke.

Ruke moraju da se pravilno peru. Pored sapuna,vode i asepsola postoji pravilo kako se peru ruke.

Neka deca vole vodu i sapun, a nekima to ne prija. Da bi bili na nivou zadatka mi u Centru Čabarkapa pomažemo da deca na što lakši način nauče pravilno pranje ruku.

Tretman senzorne integracije u logopedskom centru Čabarkapa

Senzorna integracija je aktivnost koja omogućava da se informacije koje stižu iz različitih čula obrade u mozgu. Dobra senzorna obrada je od ključne važnosti za svakodnevno funkcionisanje. Zahvaljujući dobroj integraciji čulnih informacija mi imamo jasnu sliku o tome gde se nalazimo, šta s dešava oko nas, uspevamo da usmerimo pažnju na aktivnost koju trenutno obavljamo, a nebitne poruke zanemarujemo (npr.buku sa ulice).Read More