Naša adresa
Dimitrija Tucovića 18
Pozovi nas
066.827.9797
Pošalji nam poruku
office@logoped-drcabarkapa.com
Radno vreme
Pon - Petak: 10AM - 6PM

Telo od likre

Deca koja ne dobijaju pouzdane senzorne informacije iz svog tela nemaju adekvatnu svest o vlastitom telu (ne znaju gde im je telo u prostoru, nisu sigurni gde im je koji deo tela osim ako ne pogledaju), potreban im je napor da se pokrenu ili da se zaustave, mogu biti nespretni, nemaju sposobnost odmeravanja težine predmeta, imaju povećan mišićni tonus…

Telo od likre pomaže u razvoju svesti o telu. Pruža stimulaciju celog tela kako bi dete stvorilo pojam o telu i doživelo ga kao svoje. Takođe pomaže u oslobađanju tonične napetosti. Dete može da se njiše, kotrlja, valja, prevrće i tako zauzimanjem različitih položaja oseti granice svog tela i dobije adekvatan pritisak.

Senzorne zvezde (telo od likre) smo napravili u našem Centru kako bismo deci sa nedovoljnom taktilnom i proprioceptivnom osetljivošću (opažanje u dubokom senzibilitetu), pomogli da zadovolje svoje senzorne potrebe ( da oseti duboki pritisak  i istezanje mišića u  rukama, nogama, dlanovima, leđima, ramenima što dovodi do boljeg opažanja granica svog tela).

 

Više o tome možete pročitati u praktikumu „Da brbljam, da govorim, da učim“ autora Dr Nataše D. Čabarkape.

Šta sve možete pročitati u praktikumu „Da brbljam, da govorim, da učim“?

Praktikum „Da brbljam, da govorim, da učim” autorke logopeda dr sci Nataše D. Čabarkape je napisan na temeljima dugogodišnjeg iskustva i rada s decom s teškoćama u govorno-jezičkom, psihomotornom i socioemocionalnom razvoju. Knjiga je vođena idejom da pokriva nedoumice i pruža jasna očekivanja i smernice za rad i stimulaciju, praktično od rođenja deteta pa do školskih dana.

U uvodnom delu „Rani razvoj deteta (od rođenja do treće godine): kako da ga shvatim, pratim i stimulišem“ dat je detaljan prikaz osnovnih karakteristika toka psihomotornog, govorno-jezičkog i socioemocionalnog razvoja. Paralelno s tokom razvoja, opisuju se i konkretni načini stimulacije u skladu sa uzrastom.

U poglavlju „Izazovi predškolskog i ranog školskog perioda: najčešći problemi zbog kojih nam se roditelji obraćaju“ razmatraju se najčešći govorno-jezički poremećaji dece iz dugogodišnje prakse autorke. Opisi osnovnih karakteristika poremećaja dati su na način koji obezbeđuje razumevanje i čitaocima koji nisu iz logopedske struke, što je i bio autorkin cilj.

„Vežbe“ predstavljaju sledeće poglavlje u kojem se na jasan, precizan, konkretan i pragmatičan način čitaocima pruža niz aktivnosti, da kroz igru uče, stimulišu i koriguju različite aspekte dečjeg razvoja. Reč je o kreativnim i korisnim načinima vežbanja orijentacije u prostoru, ravnoteže, pojmova vremena i redosleda, percepcije, pažnje, grafomotorike, opštih verbalnih sposobnosti, savladavanja čitanja i pisanja i nošenja s nekim specifičnim školskim izazovima (kao što je pisanje sastava, mešanje slova pri pisanju itd.). Takođe su dati predlozi koje roditelji mogu obavljati u okviru svakodnevnih aktivnosti s decom (u kuhinji, na plaži, na snegu i sl.). Poglavlje sadrži i detaljne vežbe za pravilan izgovor svih glasova, s korisnim savetima i uputstvima.

Autorka zatim daje i prikaze deset primera kreativnih radionica na različite teme. Radionice su smišljene tako da integrišu podsticanje divergentnog mišljenja, pažnje, lepote usmenog izražavanja, likovnog izražavanja, manipulativnih sposobnosti (rad na finoj motorici), kao i vežbanje veština učenja i pamćenja. Dete istovremeno vežba poštovanje pravila ponašanja u okviru vršnjačke grupe, poštovanje različitosti u mišljenju i strpljenje u izražavanju svog mišljenja i uz to dobija podsticaj da nauči da traži i pruža pomoć vršnjacima u isto vreme. Radionice su sveobuhvatno i precizno opisane. Na kraju se nalazi i pregled inovativnih igrica koje su produkt autorkine prakse.

Praktikum “Da brbljam, da govorim, da učim” je knjiga koja može biti pouzdan saveznik roditeljima, pedijatrima, defektolozima (različitih profila), vaspitačima, učiteljima i nastavnicima. Ukoliko neko vama drag ulazi u svet roditeljstva ili je njegovo dete pred razvojnim izazovom, ovo je poklon na kom će vam biti dugo zahvalan. U pitanju je knjiga koja se dugi niz godina uzima sa police.

Ukoliko imate dodatnih pitanja u vezi praktikuma možete nas pozvati na sledeće brojeve telefona 0114253551 i 0668279797 ili pisati na sledeću mejl adresu

office@logoped-drcabarkapa.com

Зашто ми не прија када додирнем песак, вату, сунђер…а прија ми када ме неко јако загрли и када газим бодљикаве лопте?

Тактилни систем је највећи сензорни систем у нашем телу, који се развија још у мајчином стомаку. Тактилни рецептори региструју додир, притисак, температуру, текстуру и налазе се и у кожи и у слузокожи. Дете које је тактилно преосетљиво често одбија да додирне материјале различитих текстура (вату, сунђер, песак, тесто, пену, крзно…), непријатно му је када се испрља, не жели да хода по неравним површинама или хода на прстима, при чему смањује површину стопала којом додирује подлогу.

С друге стране, тактилно недовољно осетљива деца су стално у потрази за интензивним тактилним уносима. Овој деци прија јак додир, притисак, воле да испитују грубље материјале (четке, абразивне сунђере, куглице од фолије…) и тада често користе већу површину коже, како би обезбедили неопходни тактилни унос.

Више о томе шта је тактилна преосетљивост. шта је тактилна неосетљивост, које активности су корисне за сензитивацију (повећање) и десензитивацију (смањење) можете прочитати у практикуму аутора Др Наташе Д. Чабаркапе.

Hiperaktivno ili nemirno dete

U današnje vreme vrlo često možemo da čujemo da je dete „hiperaktivno“. Uglavnom tako opisuju decu koja su nemirna, živahna, puna energije i jednostavno ih „ne drži mesto“. Bitno je da roditelji ili osobe iz dečije okoline razlikuju hiperaktivno od nemirnog deteta zbog toga što je hiperaktivnost poremećaj.
 
Šta je to hiperaktivnost? Koje karakteristike ima hiperaktivno dete? Koje aktivnosti su korisne za dete koje je hiperaktivno? Odgovore na ova kao i na mnoga druga pitanja koja imate možete pročitati u praktikumu „Da brbljam, da govorim, da učim“ autora Dr Nataše D. Čabarkape.

Nedovoljna proprioceptivna osetljivost

Propriocepija je unutrašnje čulo koje nam omogućava da pravilno opažamo spostveno telo i da imamo svest o tome u kom se položaju nalazi bilo koji deo našeg tela, čak i kada ne gledamo. Deca sa nedovoljnom proprioceptivnom osetljivošću, dobijaju neadekvatne i nedovoljne informacije iz svojih zglobova i mišića, te su neprestano u potrazi za dodatnim proprioceptivim unosima kako bi ,,osetili” sopstveno telo i njegove granice (neprestano su u pokretu, udaraju se o zid ili o razne prepreke u prostoru, jako udaraju, lupaju ili bacaju igračke, kotrljaju se po neravnim površinama, skaču itd.).

Više o proprioceptivnoj osetljivosti kao i o aktivnostima koje su korisne možete pročitati u praktikumu “Da brbljam, da govorim, da učim” autora Dr Nataše D. Čabarkape.

Leksikon za sve đake prvake i njihove roditelje

Svakog 1. septembra deca đaci prvaci polaze u školu. To je poseban dan za svako dete, ali i za roditelje. Vaša deca više nisu mala, već polako ulaze u svet „odraslih“. Tada se roditelji, a i đaci prvaci susreću sa mnogim pitanjima i nedoumicama. LEC Čabarkapa vam odgovara na neka od njih:

  • Ko su đaci prvaci? – To su deca koja su upisana u prvi razred osnovne škole u kojoj će da uče i da se druže sa svojim školskim drugovima.
  • Da li ću moći da se igram kada postanem đak prvak? – Naravno da ćeš moći. Ti si dalje dete samo što si sada i đak.
  • Roditelji đaka prvaka se pitaju šta je sve potrebno za školu? – Potreban je ranac, škloski pribor (pernica, olovka, gumica, rezač, bojice, flomasteri, lenjir i dr.), sveske, udžbenici.
  • Đaci prvaci se pitaju koje su njihove obaveze i kakva su njihova prava? – Njihova prava i obaveze su da idu u školu i da se obrazuju, da uče, da se druže, da vole i budu voljena.
  • Šta ću da radim prvi dan u školi? – Prvi dan u školi ćeš prisustvovati priredbi i prozivci đaka prvaka. Upoznaćeš svoju učiteljicu i školske drugove.
  • Da li se prvi dan polaska u školu slavi kod kuće? – Dan kada postaješ đak je veoma važan kako za tebe tako i za tvoju porodicu. Oni će se potruditi da ti taj dan bude lep i veseo.
  • Zašto me u školi uči učitelj (učiteljica)? – U školi te uči učitelj (učiteljica) zato što je to njihovo zanimanje i oni su išli na fakultet da bi mogli da uče decu.
  • Zašto je učiteljica ponekad stroga? – Učiteljice ne brinu samo o tome da li ćeš da naučiš nešto. Brinu i o bezbednosti učenika i znaju da se deca iz nestašluka mogu povrediti. Ako ne učimo i ne slušamo na času ne možemo da završimo školu. Učiteljica ponekad reaguje strogo da bi je đaci slušali. To ne znači da ih ona ne voli.
  • Zašto zvono zvoni na početku i na kraju časa? – Svaki čas ima svoje vreme trajanja kada učitelji i učenici uče i rade, ali im je neophodno i da se odmore. Zbog toga postoje odmori između časova.
  • Smem li da napustim čas da bih išao u toalet? – Trudi se da ideš u toalet na odmoru, ali ako osećaš potrebu da ideš u toku časa moraš da se javiš učiteljici i da je zamoliš da ideš.
  • Šta sve možemo da radimo na odmoru? – Đaci se na odmoru igraju raznih igara, druže se, pričaju, smeju se, jedu užinu i idu u toalet.
  • Da li je tačno da je matematika najteži predmet u školi? – To nije tačno! Matematika nije bauk. Ako pažljivo slušaš na času i redovno učiš i vežbaš matematika neće biti teška, već će biti zanimljiva.
  • Mogu li imati problem na časovima muzičke kulture, ako ne umem lepo da pevam? – Sve može da se savlada ako se trudiš. Na časovima muzičke kulture, pored pevanja, slušamo i muziku, upoznajemo instrumente, učimo note.
  • Zašto moram i kod kuće da učim? – U školi učiš uz pomoć učiteljice, ali je potrebno da obnoviš to što si naučio. Zbog toga moraš da učiš i kod kuće.
  • Kada je najbolje vreme da pakujem knjige u ranac za sledeći radni dan u školi? – Najbolje je da po rasporedu časova pakuješ knjige u ranac kada uradiš domaći zadatak i obnoviš ono što si učio u školi.
  • Da li moram da radim domaći zadatak i učim kada sam bolestan i ne idem u školu? – Kada si bolestan moraš da ležiš kod kuće i piješ lekove. Kada imaš temperaturu nije dobro da radiš domaći. Svakako te obaveze te čekaju i moraš da ih završiš.
  • Da li smem da prećutim roditeljima ako nešto nisam dobro uradio u školi ili ako sam napravio nestašluk u školi? – Veoma je važno da kažeš roditeljima kada se nešto desi u školi. Na taj način roditelji stiču poverenje u tebe.
  • Smem li da pomognem drugu na času ako nešto ne zna? – Uvek je lepo da pomogneš drugu, ali ne i da mu šapućeš.
  • Kako da se ponašam prema drugu koji drugačije izgleda ili se drugačije ponaša? – U svaku školu idu i deca koja imaju određene probleme u ponašanju i drugačije izgledaju. To ne znači da su ona manje vredna od druge dece i da treba da ih ismevamo, zadirkujemo ili žalimo.
  • Pošto sam levoruk, da li je potrebno da počnem da pišem desnom rukom? – To nije potrebno. Najbolje je da pišeš onom rukom kojom ti je lakše.
  • Kako da se ponašam ako se u školi upiškim ili isprljam, a da mi se ne smeju drugovi? – To može svakome da se dogodi i važno je da se obratiš učiteljici, a ona će da ti pomogne.
  • Zašto moram da čitam knjige kada mi je to dosadno? – Niko ne voli da radi nešto što mu je dosadno. Ali čitanje knjiga ne mora da bude dosadno. Čitanjem bogatiš svoj rečnik.
  • Da li ću biti bolji čovek kada završim školu? – Škola ne utiče na to da neko bude dobar ili loš čovek, ali nas uči pravilima ponašanja, obrazuje nas i sprema za život koji nas čeka kada odrastemo.

Kako kažu „Škola je učiteljica života“. Uči te pisanju, čitanju, računanju, obavezama, tvojim pravima, da deliš, družiš se, upoznaješ nove drugare, a sa nekima ostvariš druženje za ceo život.

Poruka LEC Čabarkapa: „U svakom pogledu ćeš naučiti u školi mnoge životne primere i situacije koje će ti pomoći da budeš bolji dečak, drug, momak, lekar, advokat i čovek.“

Izvor „Vodič za đaka prvaka“, autor Goran Marković, izdavač Pčelica, Čačak 2017.god.