Da bi roditelj mogao na vreme da primeti da govorno-jezički razvoj kasni, trebalo bi i da bude upoznat sa tim kako on izgleda. Taj razvoj zapravo počinje gotovo od samog rođenja. Dete već od drugog, trećeg meseca počinje da guče, a od oko petog, šestog da brblja. Prvu reč možemo da očekujemo od devetog meseca, a najčešće se javlja oko prvog rođendana. Najbolji vid stimulacije je da govorite sa detetom. Sve što radite zajedno (presvlačite ga, kupate, dok jedete i sl.) propratite govorom. Imenujte radnje, predmete i pojmove iz neposredne okoline. Takođe, sve propratite onomatopejom (zvukovima iz prirode). Imitirajte oglašavanje životinja, zvukove prevoznih sredstava (npr. Avion leti „aaaa“. Krava kaže „muuu“. Zeka skače „opa“.).
Razvojna disfazija podrazumeva kašnjenje, u odnosu na uzrasne norme, u govorno-jezičkom, psihomotornom i socioemocionalnom razvoju. Veoma je važno da roditelji na vreme uoče kašnjenje kod svog deteta i obrate se stručnjacima (logoped, psiholog i reedukator psihomotorike) koji će nakon procene prepoznati uzroke i poreklo odstupanja, dijagnostikovati, a onda i osmisliti plan tretmana koji će odgovarati potrebama deteta. Dobra dijagnostika i rani početak tretmana u slučaju da postoji kašnjenje su među presudnim faktorima za dalji pravilan razvoj govora kod deteta. Razlozi za kašnjenje mogu biti brojni (mogu biti biološke ili psihološke prirode, ali i posledica neadekvatne ili nedovoljne stimulacije deteta). Nekada, međutim, neki razlozi nisu dovoljno vidljivi i obelodane se tek kasnije tokom tretmana. Iz tog razloga, važno je da dete prati budno oko stručnjaka koji će znati da roditeljima skrene pažnju.
Dete koje ima tri godine u svom rečniku treba da ima od 500 do 1000 reči i da koristi rečenice koje se sastoje od nekoliko elemenata, pravilno imenuje predmete iz svoje okoline, broji do tri, zna koliko ima godina i koji je pol. Treba da razume jednostavne naloge, kao i složenije. Potrebno je da pored gesta imenuje šta želi, odnosno da upotrebljava rečenicu tražeći željeni predmet. Preporuka je da dete odvedete kod stručnjaka koji će da proceni govorno-jezički status Vašeg deteta i predloži eventualni tretman.
Problemi sa kojima se susrećemo su izuzetno raznoliki, postoji čitav spektar teškoća i poremećaja u razvoju govora i jezika. U zavisnosti od karakteristika problema koje dete ima, uzrasta i karakteristika deteta, porodične situacije, angažovanja i ozbiljnosti shvatanja problema od strane roditelja, ali i još mnogo faktora, zavisi i sam tretman kao i njegovo trajanje i uspešnost.
Logopedski tretman podrazumeva stimulaciju koja je intenzivna uz pomoć različitih vrsta aktivnosti. Zavisno od toga koji problem dete ima i šta su njegove potrebe, uvode se različite aktivnosti kroz koje dete i logoped zajedničkim snagama utiču na razvoj govora. Osim toga, logoped radi na bogaćenju rečnika, na funkcionalnoj upotrebi reči, na razumevanju govora i na mnogim drugim aspektima govora. U to spada i rad sa predškolskom i školskom decom koji podrazumeva rad na grafomotorici, pisanju, čitanju, razvoju fonemskog sluha, analizi i sintezi glasova u reči i mnogi drugi aspekti koji podrazumevaju školsko gradivo. U našem Centru tretman se odvija uz rad na KSAFA ili Behringer aparatu koji stimuliše auditivnu percepciju i dete može da na pravim frekvencama precizno čuje izgovor svakog glasa, svake reči. Pošto su govor i mišljenje povezani, rad logopeda nekada prevazilazi granice onoga što se definiše kao razvoj govora, već uključuje i rad na opštem osposobljavanju deteta za razne životne situacije.
Svako dete i svaki problem je različit. Prema tome svaki tretman se kreira prema potrebama deteta i prirodi problema. Logoped ne može da predviti koliko dugo će dete biti uključeno u tretman. Na dužinu uključenosti u logopedski tretman utiče i angažovanost roditelja kao koterapeuta. Bitno je da roditelji prate uputsva logopeda prema kojima će da rade sa detetom kod kuće.
Preporučujemo da dete odvedete kod tima stručnjaka (logoped, psiholog i reedukator psihomotorike) koji će proceniti govorno.jezički, psihomotorni i socioemocionalni status Vašeg deteta i na osnovu toga predložiti eventualni tretman. Kod dece koja imaju ovakav vid problema uglavnom je zastupljeno odstupanje u sva tri aspekta razvoja. Dešava se da se načini propust u predškolskom periodu (nesavladanost pravilnog izgovora glasova, nerazvijenost fonemskog sluha, nesavladanost analize i sinteze glasova u rečima) i da se kasnije problem samo nadograđuje pa do njegove evaluacije dolazi u trećem ili petom razredu, u zavisnosti od težine problema i od angažovanosti stručnjaka (učitelj, psiholog, pedagog) koji rade sa detetom. Takođe, čest uzrok navedenog problema je i teškoća održavanja i usmeravanja pažnje.
Ukoliko dete ne može da sedi na stolici duže od 10 minuta ili ne može da bude usmereno u izvršavanje zadatka verovatno je problem u usmeravanju i održavanju pažnje. Sa takvim detetom je potrebno raditi vežbe i aktivnosti koje utiču na produžavanje i održavanje pažnje. U tom slučaju sa detetom koje ima ovakav vid problema radi tim stručnjaka (logoped, psiholog i reedukator psihomotorike) gde svako sa svog aspekta radi vežbe koje su korisne za rešavanje navedenog problema. Ispunjavajući zadatke i vežbe koje dobije dete produžava pažnju, a samim tim duže sedi na stolici.
Dolaskom doba tehnike i elektronike, nove generacije kao da evoluiraju u decu "6D formata". Lebdeći hod, rasuta pažnja, hiperaktivnost, nespretnost, pasivnost, napetost, fobičnost - samo su primeri ponašanja dece koji su par godina ranije rasla ispred omiljenih elektronskih igračaka birajući šareni sadržaj. Roditelji su prezaposleni pa TV i video igrice im daju vreme da ispune svakodnevne obaveze, a da dete bude zadovoljno i mirno, ali ipak je veoma važno da budu svesni značaja svoje komunikacije sa detetom. Oni su ti koji uče dete uživanju razmene, oni su govorni modeli i nosioci i slobode i pravila. Tehnologija nije bauk i biće deo života Vašeg deteta, ali tableti i telefoni mogu učiniti loše njegovom razvoju. Uvek ga pre usmerite na igru koja sadrži pokret, kreaciju i zahteva održavanje pažnje i drugu osobu.
Pratite i osluškujte dete, na vreme reagujte ako primetite da govor kasni. Detetu što više pružite šansu da istražuje, da se kreće, da bude radoznalo. Potrebno je da ga što više stimulišete govorom, i to polako, jasno i pravilno. Roditelji su govorni modeli. Potrebno je da objašnjavate detetu svet oko njega – šta je to, čemu služi, kako to koristimo i tako dalje. Postavljajte mu pitanja, prepričavajte i razgovarajte. Nekada je roditeljima teško da isprate dete i da mu objašnjavaju sa njegovog nivoa i na način koji je njemu potreban, ali imajte strpljenja i vremena za Vaše dete.
Postavite nam upit
U slučaju da niste pronašli svoj odgovor u ovoj sekciji, budite slobodni da nam postavite upit. Vaša poruka će biti prosleđena našem timu i očekujte odgovor ubrzo.