Istine, zablude i izazovi u razvoju govora, jezika i učenja kod dece
24. 11. 2018. godine dr Nataša D. Čabarkapa je u saradnji sa savetovalištem „Bebiron“ u svečanoj sali opštine Vračar održala predavanje budućim trudnicama, mamama i tatama koji su se ostvarili u toj ulozi. Pored logopeda, dr Nataše D. Čabarkape, govorili su i psiholog, pedijatar i medicinska sestra koja je roditelje uputila o dojenju, kupanju i presvlačenju bebe. Tema predavanja bila je „Istine, zablude i izazovi u razvoju govora, jezika i učenja kod dece“. Doktorka je nakon predavanja odgovarala na pitanja zabrinutih roditelja. Izdvojili smo neka zanimljiva pitanja:
- Koji su riziko faktori koji utiču na razvoj govora i jezika?
S obzirom da su govor i jezik najsloženije ljudske psihofiziološke funkcije sklone su delovanju mnogobrojnih riziko faktora koji negativno utiču na njihov razvoj. Delovanje riziko faktora se ogleda u vidu usporenog govorno-jezičkog razvoja, najranije u periodu progovaranja, sve do predškolskog i ranog školskog uzrasta. Još prenatalno (dok je beba u majčinom stomaku) postoje riziko faktori koji mogu da utiču na bebin razvoj, a samim tim i na njen razvoj govora i jezika. To je povećan insulin u krvi majke, odnosno gestacijski dijabetes. Osim toga, stres je jedan od najčešćih faktora koji negativno utiču na razvoj bebe. Po rođenju ne prestaje delovanje riziko faktora. Faktori koji se javljaju posle rođenja, a utiču na razvoj govora i jezika su hiperbilirubinemija, asfiksija, intraventrikularna hemoragija, hipoksija, prevremeni porođaj i mala telesna težina.
- Do kada treba da se koristi cucla i kako ona može da naškodi detetu?
Ukoliko ste detetu po rođenju uveli cuclu, najbolje bi bilo da da odviknete od te navike u periodu između 6. i 12. meseca. U tom periodu dete počinje oralno da ispituje svoju okolinu i uglavnom počinju zubi da rastu. Ukoliko dete nastavi da koristi cuclu i nakon navršenih 12. meseci može doći do deformacije zuba, kao i govornog aparata što kasnije utiče na kvalitet izgovora glasova. Osim toga dete se psihički vezuje za cuculu, pa je sve teže odvojiti ga od nje jer ga oseća kao „prelazni predmet“ koji mu stvara dozu sigurnosti.
- Kada dete treba da počne sa čvrstom hranom?
Već sa navršena 4 meseca dete počinje da jede kašice koje ste mu vi pripremili ili ste kupili gotove. Sa 6 meseci dete treba da ima bar 2-3 obroka koji su u vidu čvrste hrane, a ostale obroke čini mleko. Najbolje je da mleko bude majčino jer dojenjem dete stvara imunitet i lakše se bori sa virusima koji su neminovni. Najbolje je da se dete doji oko godinu dana jer dužim dojenjem se stvara simbioza između majke i deteta koje se teško razusloviti u kasnijem periodu. Uvođenje čvrste hrane je važno i zbog razvoja mišića oralne regije (usana, obraza, jezika, nepca) koji su bitni prvenstveno za progovaranje, a kasnije i za izgovor glasova.
- Kada treba da se javim logopedu?
Nikada nije rano da se javite logopedu! Ako već u periodu prelingvalnih faza (gukanje i brbljanje) primetite da je glasanje oskudnije ili da dete ne reaguje na vaš govor najbolje je da se obratite logopedu koji će proceniti razvoj navedenih faza. Zatim, ako sa godinu dana nije došlo do pojave prve funkcionalne reči, takođe, je bitno da se obratite logopedu. Ako vaše dete sa 18 meseci ili 2 godine ne razume jednostavne naloge, ako je rečnik oskudan, ako vam se ne obraća, ne gleda vas u oči, ne odaziva se na poziv po imenu pod hitno morate otići kod logopeda koji će proceniti njegov govorno-jezički razvoj i dati smernice za dalje (eventualni tretman ili dodatne procene).
- Moje dete ima četiri i po godine i ima dijagnozu Razvojna disfazija. Šta je to?
Razvojna disfazija podrazumeva poremećaj sposobnosti da dete razume, strukturira i izrazi misao kroz govor. Tada je sposobnost deteta da govori ispod očekivanog nivoa za njegov mentalni i kalendarski uzrast. Zaksnelo progovaranje i spor govorno-jezički razvoj nisu stvar slučajnosti. Potrebno je prepoznati uzroke i poreklo problema, odnosno zašto govorno-jezički razvoj kasni. Od izuzetne važnosti je da roditelj eliminiše sve organske uzroke (obavezno dakle, proveriti sluh). Provera sluha je prvi nalaz koji će logoped, koji radi sa detetom, od vas tražiti. Način na koji dete govori deluje siromašnije u odnosu na ono što pokazuju njegovi vršnjaci. Teže nego ostala deca razume značenje reči, višesložne reči izgovara samo sa početnim ili završnim slogom, skraćuje reči tako što zamenjuje glasove i slogove, teško formira rečenicu. Iz tog razloga, rečenice su najčešće kratke, a upitne, upitno-odrične gotovo da ne može da usvoji. Što ranija dijagnostika i što ranije uključivanje u logopedski tretman su od izuzetne važnosti. U radu sa decom sa razvojnom disfazijom treba pristupiti pažljivo, izgraditi odnos sa detetom i voditi ga kroz težak proces vraćanja na pravu govorno-jezičku trasu.
6.Moje dete ima četri godine,kada treba da se opredeli kojom će rukom da piše?
Proces opredeljivanja za vodeću ruku počinje oko 3. godine, da bi dete već sa 4 godine uspostavilo dominaciju jedne (u najvećem broju manipulativnih aktivnosti dete koristi dominantnu ruku kojom vrši aktivnost, dok mu nedominantna ruka služi da bi se njom pomagalo). Ako vaše dete posle ovog perioda nije uspostavilo dominaciju ruke (podjednako koristi i levu i desnu ruku), potrebno mu je davati što više bimanulelnih aktivnosti i aktivnosti koji angažuju finu motoriku (nizanje perlica na kanap, sečenje makazama, lepljenje kolaž papira, crtanje, bojenje, manipulacija sitnim predmetima – klikerima, lopticama od stiropora, gline, zrncima kukuruza, pšenice, pravljenje oblika od plastelina).
