Naša adresa
Dimitrija Tucovića 18
Pozovi nas
066.827.9797
Pošalji nam poruku
office@logoped-drcabarkapa.com
Radno vreme
Pon - Petak: 10AM - 6PM

Životinje – naši verni prijatelji koji zaslužuju mnogo

Nekome su omiljene kuce a nekome mace, nekoga oduševljavaju dinosaurusi, a neko se divi snažnim lavovima i tigrovima. Bilo da su to naši kućni ljubimci ili bilo koje druge životinje važno je pomoći slabijima, nezaštićenima, onima u nevolji.

Na današnji dan pre dvadeset godina osnovana je humanitarna organizacija koja svojim radom i predanošću ukazuje na značaj i dobrobit životinja. ORCA je humanitarna organizacija koja je osnovana 28. novembra 2000. godine i koja se od tada bori za promovisanje poštovanja, brige i odgovornog odnosa prema životinjama. Jednom rečju možemo reći da se bavi dobrobiti životinja. Ova humanitarna organizacija predano radi na ostvarenju svojih ciljeva, a to je povećanje svesti kako pojedinca tako i čitavih institucija koje svojom brigom mogu da doprinesu dobrobiti životinja. Oni se bave zaštitiom životinja, edukacijom najmlađih o dobrobiti životinja, savetodavnim radom, pronalaskom izgubljenih životinja ili udomljavanjem životinja, zaštitom životne sredine…

Kućni ljubimci imaju pozitivnu ulogu na razvoj deteta, posebno ukoliko je reč o deci sa posebnim potrebama. Deca koja rastu uz neku životinju lakše ostvaruju komunikaciju sa ljudima, imaju bolje međuljudske odnose, bolje tumače neverbalnu komunikaciju, brižniji su i imaju više samopouzdanja. Takođe, deca se od malena uče odgovornosti koja proizilazi iz brige prema životinji koju vole i koja im uzvraća ljubav.
U logopedskom radu često koristimo različite životinje koje nam pomažu da čujemo neke prve reči (onomatopeju), da zajedno imenujemo, oponašamo, brojimo… Životinje imitiramo, opisujemo, razvrstavamo u kategorije (domaće i divlje), crtamo ih i bojimo, pričamo priče sa životinjama u glavnim ulogama. Kroz sav taj rad dete uči, raste i razvija se. Dok učimo o životinjama učimo i o brizi i nežnosti koja im je neophodna, učimo da je na nama da očuvamo prirodu i da stvorimo zdrav i bezbedan svet za ljude, za decu, za životinje.

L.E.C. Čabarkapa ima člana tima koji nepogrešivo uspeva da dotakne srca naših mališana, a to je naša voljena kuca Una. Dečiju sreću ništa ne može sakriti i ništa ih ne zainteresuje više od životinja. Pričati o značaju koji životinje imaju na decu i biti svedok tome su sasvim drugačije stvari. Stidljivo dete koje se oslobodi, plašljivo se osnaži a uznemireno se smiri… Zato dozvolite deci da dožive svet oko sebe, da budu deo prirode, da otkrivaju sebe i druge i da budu mali istraživači zainteresovani za životinje i prirodu. To su ključne stvari za zdravo odrastanje i pravilan biopsihosocijalni razvoj (govorno-jezički, psihomotorni i socioemocionalni).
ORCA je osnovala i poseban klub za decu, pod nazivom “dečiji klub ORkiCA” gde se za naše najmlađe organizuju različiti izleti, aktivnosti, kreativne radionice gde deca razvijaju maštu, empatiju i šire znanja o životinjama a sve to kroz igru, druženje i istraživanje prirode.

Planeta po meri deteta – Svetski dan deteta

Svetski dan deteta ili Međunarodni dan deteta se proslavlja 20. novembra kako bi se internacionalno ukazalo na dečija prava i skrenula pažnja na obaveze društva prema deci kao i na aktuelne probleme sa kojima se deca suočavaju.

Ovaj datum je ustanovljen od strane Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 1954. godine s ciljem da se u svim državama slavi istog dana. Dečija prava su utvrđena Konvencijom o pravima deteta usvojenoj 1989. godine.
Osnovni principi Konvencije su:
– pravo na život, opstanak i razvoj;
– najbolji interes deteta;
– pravo na participaciju;
– pravo na nediskriminaciju.

Ovaj dan je prilika za podsećanje na sve obaveze koje društvo ima prema deci. U našoj zemlji se dosta toga čini na unapređenju položaja dece, međutim dalek je put do ostvarivanja temeljnih prava deteta posebno dece iz osetljivih sredina i diskriminisanih grupa. Nažalost mnogo dece živi u siromaštvu, a ima i dece koja su isključena iz obrazovnog sistema i društva.
Kada govorimo o pravima deteta treba spomenuti i Porodični zakon koji predviđa da roditelji ne smeju da podvrgavaju dete ponižavajućim kaznama, koje vređaju ljudsko dostojanstvo deteta, kao i da su dužni da ga zaštite od nasilja drugih ljudi. Važnost ovog zakona je u tome da roditelji moraju da znaju da se modeli ponašanja uče i da nije dovoljno deci govoriti kako treba da se ponašaju, nego da smo im mi, roditelji, vaspitači, terapeuti zapravo model na koji se ona ugledaju.

Problem dece sa invaliditetom i njihovih roditelja kao i njihovih prava su česta polemika današnjeg društva. Prava na njihovo obrazovanje u redovnim školama, zaposlenje i uključivanje u društvenu zajednicu. Poseban problem predstavljaju fizičke barijere koje onemogućavaju dostupnost svakoj ustanovi. Neophodne su rampe za invalidska kolica, liftovi, prilagođeni toaleti, kako bi ova deca imala kvalitetniji život.
Romska deca su, takođe, u mnogim aspektima diskriminisana. Okolnosti su te da u Srbiji u blizini romskih naselja postoje, takozvane, romske škole koje pohađaju isključivo romska deca. Nisu retki slučajevi njihove segregacije tako što se izdvajaju u posebna odeljenja, što je zabrinjavajuće.
Ono što nas još brine, a tiče se dece, je i porast govorno-jezičke patologije. Višegodišnja istraživanja koja su rađena od 1953. godine su pokazala da je tada bilo oko 8% dece predškolskog i školskog uzrasta sa problemima u govoru, jeziku, ponašanju, učenju i verbalnoj komunikaciji. Od 2008. godine taj procenat se povećao na 63% , a po poslednjim istraživanjima od 70 do 80 odsto dece predškolskog i školskog uzrasta ima neki govorno-jezički problem.

Zbog ovoga je važno da uočimo odstupanja od uzrasnih normi kada je u pitanju govorno-jezički, psihomotorni i socio-emocionalni razvoj dece da bismo na vreme tretirali poremećaje koji bi mogli uticati na akademske veštine tokom obrazovanja, pa i na kasniji izbor zanimanja.

Poruka LEC Čabarkapa: Svoj deci čestitamo današnji dan i želimo im da budu radosna, bezbrižna, da budu dobri đaci, sportisti, da budu dobri drugovi, da budu dobri ljudi – da pomognu drugome u nevolji, da poštuju starije, a budu vredni, istrajni i sigurni u sebe, a kada porastu da stvore bolje sutra.Volimo, čuvajmo i pazimo svu decu sveta!

Razumi, prihvati, voli – Međunarodni dan tolerancije

U savremenom društvu stalno smo okruženi ljudima koji se razlikuju. Ta različitost se ogleda u nacionalnosti, kulturi, običajima, veri, fizičkom izgledu, vaspitanju, stepenu obrazovanja, a tu su i osobe sa različitim nivoima invaliditeta i drugim razlikama.
Mi se ne rađamo tolerantni ili netolerantni, to je osobina koja se razvija i uči. Kao pojedinci možemo puno učiniti da dete izraste u osobu koja će znati da poštuje različitosti.

Dan tolerancije se obeležava 16. novembra. Toleranciju je definisao UNESCO, 1995. godine:

“Tolerancija je poštovanje, prihvatanje i uvažavanje bogatstva različitosti u svetskim kulturama, naša forma izražavanja i način da budemo ljudi. Ona je zasnovana na znanju, otvorenosti, komunikaciji i slobodi mišljenja, savesti i uverenju. Tolerancija je harmonija u različitostima. To nije samo moralna dužnost, to je takođe politički i zakonit zahtev. Tolerancija, vrlina koja mir može učiniti mogućim, doprinosi menjanju kulture rata u kulturu mira.”

Neki ljudi vole da budu u raznovrsnim okruženjima, dok se drugi u takvom okruženju ne osećaju prijatno. To zavisi od učestalosti boravka među različitim ljudima, stepena interakcije sa različitim ljudima, kao i od naših stavova prema razlikama. Važno je znati da će stavovi roditelja u velikoj meri uticati na stavove koji se tokom odrastanja formiraju kod dece.

Najčešće smo tolerantni prema onima koji su nam slični a za osobe koje to nisu dolazi do smanjene tolerancije. Deca uče po modelu, ona nas stalno posmatraju i imitiraju, čak i pre nego što progovore. Ukoliko ste vi kao roditelji netolerantni onda ni dete ne može postati tolerantno.

Netolerancija se izražava vređanjem, nasiljem, agresijom, ruganjem… Način na koji ćemo izraziti toleranciju zavisi od vaspitanja. Zato budite uzor svojoj deci, izbegavajte šale na tuđi račun, pokažite poštovanje prema drugima i prema njihovim različitostima, razgovarajte iskreno i otvoreno sa svojom decom, podstičite samopoštovanje u svojoj porodici. Bitno je da dete uključite u situacije u kojima je prisutna različitost. To može da bude u vrtiću, igraonici, na sportu, u školi, na izletu, u parku… Kroz igru deca uče o sebi, o drugima i o različitostima koje nas okružuju. Tako deci pružamo priliku da prihvate različitosti i da odrastu u tolerantne osobe.

Poruka L.E.C. Čabarkape: Nađite razumevanja za različitosti, prihvatite ono što je drugačije, naučite da volite bez predrasuda i budite dobar primer vašoj deci. Uvažavajmo različitosti – od toga rastemo i mi i deca.

Svetski dan dijabetesa 2020.- Značaj medicinskih sestara („Diabetes: Nurses make the difference“)

Svetski dan dijabetesa obeležavamo 14. novembra svake godine. Na današnji dan je rođen Frederik Banting koji je doprineo otkriću insulina 1922. godine. Ovogodišnji slogan Svetskog dana dijabetesa glasi „Dijabetes-značaj medicinskih sestara“. Svetski dan dijabetesa 2020. godine ima za cilj da skrene pažnju na značaj medicinskih sestara u prevenciji i lečenju dijabetesa. Ovogodišnja kampanja govori o ključnoj ulozi koju medicinske sestre imaju u pružanju podrške ljudima koji žive sa dijabetesom. One su takođe neophodna podrška i ljudima koji imaju rizik da obole od dijabetesa kao i ljudima koji već žive sa njim. Šećerna bolest ili dijabetes (lat. diabetes mellitus) je hronični, neizlečivi poremećaj metabolizma, koji se karakteriše trajno povišenim nivoom glukoze (šećera) u krvi. Uglavnom je uslovljen naslednim faktorima, a nastaje zbog smanjenog lučenja ili
smanjenog biološkog dejstva hormona insulina, odnosno u kombinaciji ova dva faktora. Dijabetes u trudnoći utiče na plod. Dijabetes je jedan od faktora koji može da se pojavi u toku trudnoće i koji može da se povuče posle 24. nedelje. Ako majka vodi računa o tome trudnoća može da prođe u najboljem redu. Ukoliko majka ne vodi računa može da dođe do većih problema i velikih posledica. Ono što je tu najveći problem je što majka koja boluje od dijabetesa koristi razna medikamentozna sredstva. Dejstvo lekova je nepredvidivo iako je tehnologija napredovala i neke probleme možemo da detektujemo i u toku trudnoće. Međutim mnogi problemi
ne budu detetovani u toku trudnoće. Tu nastupamo mi logopedi, defektolozi različitih profila, koji radimo sa detetom i bavimo se sa njim. Naravno prvenstveno je značajan ginekolog, neonatolog i pedijatar… Dijabetes je bolest koja utiče na mnogo aspekata života i osobama obolelim od dijabetesa treba posebna nega i briga. Zato je važno skrenuti pažnju na značaj edukacije medicinskih sestara kako bi imale potrebna znanja i veštine u radu i nezi ovih osoba. Broj osoba obolelih od dijabetesa se povećava i samim tim se povećava i potreba za stručnim medicinskim osobljem koje se trudi da im ulepša i olakša život koji remeti ova teška bolest.

Poruka ovogodišnjeg dana dijabetesa bi bila da čuvamo svoje zdravlje, kao i da cenimo trud i posvećenost svih medicinskih radnika koji zajedno sa nama brinu o očuvanju zdravlja.

Dan ljubaznosti i dobrote u 21. veku

Uprkos neprilikama koje su nas zadesile ove godine, ne smemo da zaboravimo koliko su dobrota i ljubaznost bitni i neophodni, pogotovo kada su u pitanju naši najstariji (naše bake, deke ili roditelji). Svetski dan ljubaznosti i dobrote se obeležava od 13. novembra 1998. godine, ali to nas ne sprečava da i svakog drugog dana nekome udelimo kompliment, pomognemo, zagrlimo, pružimo podršku i razumevanje, kažemo hvala i izvoli… Tim L.E.C. Čabarkapa je ove godine odlučio da naš slikovit prikaz prilagodimo trenutnim zbivanjima. Kroz ovu priču učimo decu na koje načine možemo pomoći onima kojima je naša pomoć trenutno najpotrebnija i lepim gestovima
im ulepšati ovaj, ali i sve ostale dane.

Ovogodišnji slogan može da bude da ovaj virus kovid bude prenešen u pozitivnom smislu i prenese dobrotu i ljubaznost svima nama, jer nam jepotrebna.

Bez puno muke do spretne ruke- vizuomotorna koordinacija

Vizuomotorna koordinacija (koordinacija oko-ruka) predstavlja sposobnost oka da prati ruku u toku izvršavanja radnje. To je složen proces kojim dete počinje da ovladava već od najranijeg uzrasta.
Manipulativna spretnost, grube motoričke aktivnosti, usvajanje školskih veština uslovljeni su dobro razvijenom vizuomotornom koordinacijom. Brojne aktivnosti stimulišu razvoj vizuomotorne koordinacije.
Postoji aktivnost koju lako možete da napravite i kod kuće, a koju mi rado koristimo prilikom tretmana u LEC Čabarkapa. Kroz ovu aktivnost dete pokreće ruke i pravi precizne pokrete, dete uviđa i uči putem pokušaja i pogreške, usmerava i održava pažnju u datoj aktivnosti, istrajava u zadatku…

Takođe, kroz ovu zanimljivu aktivnost podstičete razvoj i stimulisanje:
• vizuomotorne koordinacije;
• manipulativnu spretnost (brzinu, preciznost, jasnoću pokreta);
• hvatanje predmeta;
• vizuelno pretraživanje;
• klasifikaciju po boji;
• pojam količine;
• prelaz preko srednje linije tela;

Materijal koji koristimo za ovu aktivnost je:
• kukuruz, pirinač ili pasulj;
• mekani štapći od kojih se prave krugovi;
• hvataljka (štapić);
• sundjer;

U posudu sipate kukuruz, pirinač, pasulj zatim napravite od mekanih stapića krugove u raznim bojama i stavite u posudu. Dete treba drvenim štapićem (možete koristiti i pincetu) da uzima krug određene boje i stavi u čašu ili na postolje napravljeno od štapića i sunđera. Možete organizovati i timsku igru u kojoj određujete vreme za koje dete treba da stavi krug, ali i preciznost pokreta.

Poruka L.E.C.Čabarkapa: Stimulišite i vežbajte manipulativnu spretnost, vizomotornu koordinaciju, vizuelno pretraživanje i tako ćete poboljšati školske veštine Vašeg deteta.

 

Zašto sve više stručnjaka govori da pre treće godine dete ne treba da ide kod logopeda?

Pitanje koje sve češće čujemo od zabrinutih roditelja koji primete da postoji neki vid kašnjenja u razvoju njihovog deteta je: „Da li smo došli prerano?“
Svako dete ima svoj tempo razvoja koji je individualan ali ipak postoje određene faze razvoja koje svako dete treba da savlada na određenom uzrastu. Kada se to ne desi reč je o razvojnom kašnjenju. Kada postoji kašnjenje bitno je uočiti problem i adekvatno stimulisati razvoj deteta. Već na uzrastu od dva meseca javlja se prva faza u razvoju govora i jezika. Naizgled besmislene faze brbljanja i gukanja vode do pojave prve reči. To znači da se tada mogu primetiti prvi znaci razvojnog kašnjenja.

Ovo su neki od znakova kašnjenja u govorno-jezičkom razvoju na koje treba da obratite pažnju:
-kašnjenje faze gukanja (gukanje se javlja između 2. i 4. meseca);
-kašnjenje faze brbljanja (brbljanje se javlja između 5. i 6. meseca);
-kašnjenje pojave prve reči (prva reč se javlja između 9 meseci i godinu i po dana);
-ako dete ne usmerava pažnju na govor drugih ljudi, ako ne oponaša onomatopeje;
-dete koje ne tapše, ne maše, ne pokazuje gde mu je glava;
-ako sa godinu i po godine nije progovorilo;
-ako na uzrastu od dve godine u rečniku ima tek nekoliko reči, ne razume jednostavne i situacione naloge, ukoliko nema prostih rečenica;

Ukoliko na uzrastu od 12 meseci dete ne reaguje na govor to može biti znak za brigu, jer na tom uzratu dete treba da koristi gestove, da reaguje na govor drugih ljudi, da razume jednostavne naloge… To znači da dete razume komunikaciju. U tom periodu se javlja i prva reč.

Sa dve godine dete bi trebalo da imenuje predmete, bia I radnje koje svakodnevno ima u svom iskustvu. Na tom uzrastu treba da se javi i začetak dvočlane rečenice.

Preporuka stručnjaka sa višegodišnjim iskustvom u radu sa decom sa govorno-jezičkim problemima uvek glasi isto: „Kucajući na naša vrata već ste napravili prvi korak ka rešavanju problema. I, ako su Vam rekli da ste došli prerano, ne verujte. Dođite ranije.“