Naša adresa
Dimitrija Tucovića 18
Pozovi nas
066.827.9797
Pošalji nam poruku
office@logoped-drcabarkapa.com
Radno vreme
Pon - Petak: 10AM - 6PM

Da li sam dobro razumeo šta treba da pokažem?

Razumevanje je jedan od preduslova za razvoj govora. Da bi dete moglo da ispunjava naloge (kako jednostavne tako i složene) koje dobija bitno je da ih razume. Kada dete počne da razume naloge koji se očekuju na njegovom uzrastu tada dolazi i do razvoja govora, a kasnije i bogaćenja rečnika. Na razumevanju može da se radi na različite načine. Predstavljamo vam kako možete to da radite pomoću sličica. Na papiriće nacrtajte pojmove iz detetove neposredne okoline, a zatim ih isecite po ivicama i obložite selotejpom, kako se ne bi cepale. Pomoću „žabica“ od selotejpa ih zalepite u svesvku. Od deteta tražite da vam pokaže gde se nalazi određeni pojam, a zatim tražite da vam da taj ili neki drugi pojam. Takođe, dete može od vas da traži određeni pojam. U tom slučaju je veoma bitno da dete gestom ili govorom (u zavisnosti od razvijenosti govora) traži pojam.
Osim navedenog ova aktivnost je korisna i za usvajanje pokaznog gesta,  bogaćenje rečnika, vizuelnu percepciju, vizuelno pretraživanje, koordinaciju oko ruka. Kada dete razvije govor ove stranice logopedske sveske možete da koristitite za bogaćenje rečnika postavljanjem pitanja koja su u vezi pojma, kao i za usvajanje kategorija.

Plačljiva seka i vesela osa u službi razvoja pokaznog gesta i govora

Pokazni gest i raspevavanje vokala su važan deo razvoja govora. Predstavljamo vam kako da na zanimljiv način radite sa detetom. Potrebni su vam papir, makaze, bojice, lepak, vunica ili neki deblji konac. Na papiru nacrtajte po jednu životinju ili pojam čije je oglašavanje u vidu vokala (avion leti – aaa, sova peva – uuu, osa leti – ooo, seka plače – eee, konj njišti – iii). Kada nacrtate, obojite i isecite. Na debljem listu papira sa jedne strane nacrtajte pojam prema kojem može da se kreće određeni pojam (Avion leti prema oblaku. Osa leti prema cvetu. Seka koja plače ide prema sladoledu. Konj ide prema senu.). Životinje ili pojmove koji se oglašavaju zalepite na vunicu ili konac tako da može da se kreće po istom. Dete treba da ih pomera i peva određeni vokal. Pre nego što pomeri tražite da vam pokaže gde je. Na taj način radite na razvoju pokaznog gesta.

Ova aktivnost je korisna za razvoj i usvajanje pokaznog gesta, razumevanje (postavljanjem pitanja da pokaže gde je nešto), raspevavanje vokala, imenovanje pojmova, bogaćenje rečnika, usmeravanje i održavanje pažnje, vizuelno praćenje, vizuomotornu koordinaciju.

 

KAKO NAŠE SVESKE PRIČAJU SA NAŠOM DECOM?

Zašto su naše logopedske sveske interaktivne? Zato što su one govornik pored nas logopeda, a dete sagovornik u tretmanu.

Da bi usvajanje pojmova, bogaćenje dečijeg vokabulara, razumevanje edukativnog sadržaja dete lakše i brže usvojilo i počelo da primenjuje mi u našem Centru Čabarkapa pravimo sveske koje su interaktivne i zanimljive za decu.

Za dobar logopedski tretman koji je metodološki dobro postavljen i individualan za svako dete je potrebna i sveska koja je od velike pomoći roditeljima za rad kod kuće sa njihovom decom.

Tretman senzorne integracije u logopedskom centru Čabarkapa

Senzorna integracija je aktivnost koja omogućava da se informacije koje stižu iz različitih čula obrade u mozgu. Dobra senzorna obrada je od ključne važnosti za svakodnevno funkcionisanje. Zahvaljujući dobroj integraciji čulnih informacija mi imamo jasnu sliku o tome gde se nalazimo, šta s dešava oko nas, uspevamo da usmerimo pažnju na aktivnost koju trenutno obavljamo, a nebitne poruke zanemarujemo (npr.buku sa ulice).Read More

Porodična aktivnost

Povodom dečije nedelje,  čija je tema „Moje je pravo da živim srećno i zdravo“, dajemo vam predlog  porodične aktivnosti koja će ulepšati vaš dom i učiniti da se skupa osvrnete na lepe stvari koje međusobno delite i razmenjujete.

Zajedno sa detetom nacrtajte, izrežite i obojite jesenje lišće. Zadatak svakog člana porodice je da na listovima napiše ili nacrta na čemu je zahvalan članovima svoje porodice i šta voli kod svakog od njih. Listove možete zalepiti ili zakačiti malim štipaljkama na granu koju nađete u parku ili napravite od kartona. Aktivnost možete raditi duži vremenski period, tako što ćete svakog dana dodavati po neki listić na drvo.

Ovom aktivnošću usmeravate dete na lepe vrednosti, uočavanje i uvažavanje međusobne brige u porodici, podstičete solidarnost i zahvalnost članova porodice, povećavate osećanje zajedništva i pripadnosti. Uživajte!

 

Telo od likre

Deca koja ne dobijaju pouzdane senzorne informacije iz svog tela nemaju adekvatnu svest o vlastitom telu (ne znaju gde im je telo u prostoru, nisu sigurni gde im je koji deo tela osim ako ne pogledaju), potreban im je napor da se pokrenu ili da se zaustave, mogu biti nespretni, nemaju sposobnost odmeravanja težine predmeta, imaju povećan mišićni tonus…

Telo od likre pomaže u razvoju svesti o telu. Pruža stimulaciju celog tela kako bi dete stvorilo pojam o telu i doživelo ga kao svoje. Takođe pomaže u oslobađanju tonične napetosti. Dete može da se njiše, kotrlja, valja, prevrće i tako zauzimanjem različitih položaja oseti granice svog tela i dobije adekvatan pritisak.

Senzorne zvezde (telo od likre) smo napravili u našem Centru kako bismo deci sa nedovoljnom taktilnom i proprioceptivnom osetljivošću (opažanje u dubokom senzibilitetu), pomogli da zadovolje svoje senzorne potrebe ( da oseti duboki pritisak  i istezanje mišića u  rukama, nogama, dlanovima, leđima, ramenima što dovodi do boljeg opažanja granica svog tela).

 

Više o tome možete pročitati u praktikumu „Da brbljam, da govorim, da učim“ autora Dr Nataše D. Čabarkape.

Zašto mi ne prija kada dodirnem pesak, vatu, sunđer…a prija mi kada me neko jako zagrli i kada gazim bodljikave lopte?

Taktilni sistem je najveći senzorni sistem u našem telu, koji se razvija još u majčinom stomaku. Taktilni receptori registruju dodir, pritisak, temperaturu, teksturu i nalaze se i u koži i u sluzokoži. Dete koje je taktilno preosetljivo često odbija da dodirne materijale različitih tekstura (vatu, sunđer, pesak, testo, penu, krzno…), neprijatno mu je kada se isprlja, ne želi da hoda po neravnim površinama ili hoda na prstima, pri čemu smanjuje površinu stopala kojom dodiruje podlogu.

S druge strane, taktilno nedovoljno osetljiva deca su stalno u potrazi za intenzivnim taktilnim unosima. Ovoj deci prija jak dodir, pritisak, vole da ispituju grublje materijale (četke, abrazivne sunđere, kuglice od folije…) i tada često koriste veću površinu kože, kako bi obezbedili neophodni taktilni unos.

Više o tome šta je taktilna preosetljivost. šta je taktilna neosetljivost, koje aktivnosti su korisne za senzitivaciju (povećanje) i desenzitivaciju (smanjenje) možete pročitati u praktikumu autora Dr Nataše D. Čabarkape.

Hiperaktivno ili nemirno dete

U današnje vreme vrlo često možemo da čujemo da je dete „hiperaktivno“. Uglavnom tako opisuju decu koja su nemirna, živahna, puna energije i jednostavno ih „ne drži mesto“. Bitno je da roditelji ili osobe iz dečije okoline razlikuju hiperaktivno od nemirnog deteta zbog toga što je hiperaktivnost poremećaj.
 
Šta je to hiperaktivnost? Koje karakteristike ima hiperaktivno dete? Koje aktivnosti su korisne za dete koje je hiperaktivno? Odgovore na ova kao i na mnoga druga pitanja koja imate možete pročitati u praktikumu „Da brbljam, da govorim, da učim“ autora Dr Nataše D. Čabarkape.

Nedovoljna proprioceptivna osetljivost

Propriocepija je unutrašnje čulo koje nam omogućava da pravilno opažamo spostveno telo i da imamo svest o tome u kom se položaju nalazi bilo koji deo našeg tela, čak i kada ne gledamo. Deca sa nedovoljnom proprioceptivnom osetljivošću, dobijaju neadekvatne i nedovoljne informacije iz svojih zglobova i mišića, te su neprestano u potrazi za dodatnim proprioceptivim unosima kako bi ,,osetili” sopstveno telo i njegove granice (neprestano su u pokretu, udaraju se o zid ili o razne prepreke u prostoru, jako udaraju, lupaju ili bacaju igračke, kotrljaju se po neravnim površinama, skaču itd.).

Više o proprioceptivnoj osetljivosti kao i o aktivnostima koje su korisne možete pročitati u praktikumu “Da brbljam, da govorim, da učim” autora Dr Nataše D. Čabarkape.