Naša adresa
Dimitrija Tucovića 18
Pozovi nas
066.827.9797
Pošalji nam poruku
office@logoped-drcabarkapa.com
Radno vreme
Pon - Petak: 10AM - 6PM

Kako za razvoj sluha, govora i jezika postoji takozvani „kritični period“, važno je da kao roditelji ili staratelji budemo savesni u praćenju razvoja deteta. Treba biti svestan toga da ne uviđanjem ovih  nedostataka, odusustava različitih elemenata govora i razumevanja izgovorenog, potencijalno nanosimo nepopravljivu ili teško popravljivu štetu.


Kada kontaktirati logopeda?

Svaki nivo razvoja sluha, govora i jezika je vezan za određeni period i ako se on propusti, teško se nadoknađuje. Iz tog razloga od velike je važnosti da Vaše dete dovedete kod stručnjaka koji će vas uključiti u defektološku dijagnostiku i rani logopedski tretman.

Produkcija i razumevanje govora predstavljaju složene mentalne funkcije koje su od izuzetnog značaja za naš psihički razvoj, te priprema za njih počinje već rođenjem deteta.

Mi ne možemo da ne komuniciramo. Bebin plač pri neprijatnom osećaju u stomaku, šalje roditeljima poruku koju roditelji tumače kao glad i koja dalje predstavlja uputstvo za akciju. Na imitaciju osmeha ili mahanjem rukicama, dete dobija povratnu informaciju kroz reakciju roditelja, a onda se uz povezanost dveju akcija vremenom dodaje i značenje (srećan sam, prijatno mi je).

Pravilan razvoj jezika uključuje odsustvo patologije vezano za više psihičke funkcije i moždano funkcionisanje sa jedne, i rane jezičke stimulacije, ranog podsticanja komunikacije sa druge strane.

 

Predrasuda je da se logoped bavi samo korekcijom finesa u artikulaciji. Logoped radi i na ranoj govornoj stimulaciji, na javljanju i razvoju govora, na bogatstvu rečnika,  i na mnogim drugim aspektima govorno-jezičkog razvoja. Uz to, kako je jezik pratilac misaonih procesa, rad logopeda izlazi iz spektra korekcije govorno-jezičke patologije i ulazi u opšte osposobljavanje deteta za raznovrsne životne situacije. U našem centru, logopedski tretman uključuje rad na logopedskim set aparatima KSAFA i „Behringer“, koji podstiču bolju auditivnu pažnju i percepciju.
Ne verujte kada Vam stručnjaci kažu da ste došli prerano. Dođite ranije.

Da bismo Vam olakšali da prepoznate izvesne nedostatke kod govorne produkcije i razumevanja govora, mi smo ovde pokušali da na najkoncizniji mogući način opišemo karakteristike svakog perioda razvoja.  Ukoliko primetite bilo kakva odstupanja od onoga što je normalna dinamika razvoja sluha, govora i jezika, ne propustite da se obratite stručnjaku.

Dete vokalizuje, igra se govornim organima, dobro guta, vuče dobro pri sisanju, dobro otvara i zatvara usta. Zbog nedovoljne razvijenosti motornog sistema, reakcije na iznenadne zvuke i šumove su nestabilne i nezrele, ali se može razaznati kojih se zvukova dete boji, koji su mu zanimljivi i zabavni, na najopštijem nivou, koji su mu prijatni a koji neprijatni.

Kod deteta se može primetiti gukanje, kao da dete raspevava vokale. Dete produkuje slogove poput „ba“, „ga“ koji su slični po trajanju i intenzitetu. Javljaju se bezvučni plozivi, „P“, „T“. Povezuju se 3 različita vokala („eau“…). Dete očima traži izvor zvukova, odnosno pokušava da lokalizuje zvukove u prostoru.

Vokali se povezuju u slogove i spontano dolazi do pojave glasova koji podsećaju na „L“, „H“, „F“, „V“. Brbljanje je tipično za ovaj period uz kombinacije „ap“, „apa“, „ba“ , „da“, „ta“, „ga“. Vokalizacijom dete ponekad daje potvrdu da prepoznaje majku. Prepoznaje glasove ukućana i češćih posetilaca. Na zvuke poput laveža psa, mjaukanje mačke, zvono, telefon, dozivanje po imenu reaguje povećanom pažnjom i okretanjem glave ka smeru izvora zvuka.

Dete počinje da udvaja najpre iste slogove ( „ba-ba“, „pa-pa“, „ta-ta“) a potom i različite slogove („ma-ba“, „ta-ba“). Razume svoje ime i odaziva se pri pozivu. Kada plače izgovara „m…m…m.“. Dete počinje da razaznaje zvuke i pripaja im značenje. Pokazatelj da se sluh ne razvija adekvatno može biti odsustvo pokretanja glave u pravcu zvuka ili odsustvo brbljanja.

Dete izgovara određeni broj glasova uz kombinacije glasova. Ima više reči koje su nastale udvajanjem istih slogova i kojima je pripojeno značenje (baba, deda, papa, tata). Na ovom govorno-jezičkom stadijumu se reč povezuje sa osobom ili predmetom i na taj način dobija svoje značenje. Dete ume da pokaže „gde zeka pije vodu“, „gde je pametna glava“, zna da taši, podražava zvuke (mau-mau, av-ab). Razume značenje nekih reči iako ih ne izgovara poput „Daj“, „Evo“, „no-no“. Dete može da fokusirano osluškuje i povremeno pokušava da imitira zvuke koje čuje, a na govorni podsticaj pokušava da ponovi reči.

Dete razume imperative poput „Dođi“, „Donesi“, „Idemo“. Imenovane predmete dete može da prepozna i pokaže (na zahtev). Ima aktivan rečnik od 6-8 reči (mama, baba, papa, tata), zna da upotrebi drazu od dve reči (daj to, daj vo, ajde mama) i spontano imenuje poznate predmete.
Obratite pažnju na ove govorne aktivnosti jer ukoliko izostaju delimično ili u potpunosti, može se posumnjati na oštećenje sluha.

Dete reaguje na zahteve da pokaže različite objekte (kuću, kapu), likove (batu, seku), razume naloge i pokazuje svoje i tuđe delove tela (lutkino oko, sekinu ruku, mamino oko). Pravi prosto proširene rečenice od 3 reči, zna da imenuje predmete kao što su lopram ključ, sat, lutka i sl. Govor je na nivou prostih rečenica: „Milica plače“. Od predloga zna da razlikuje „u“ (unutra) i „I“ (ispod). Odgovara na pitanje „Ko si ti?“, „Kako se zoveš?“, Kako kaže maca?“ Priča dok se igra i može da saopšti šta želi.
Rado i sa pažnjom sluša pesmice i priče. Ako govorne aktivnosti izostaju, NEOPHODNO je proveriti sluh deteta.

Sebe zove imenom (ne kaže „ja“). Prepoznaje na osnovu slike funkciju predmeta (nešto što oblačim, nešto što jedem). Pokazuje prstima koliko ima godina. Oponaša neke zvuke. Rečnik je od oko 500 do 1000 reči. Zna da recituje pesmicu.

Zna da opisuje radnje na slikama („bata se smeje“, „seka se igra“), shvata razlike na najbazičnijem nivou (veliko-malo, bata-seka). Može da prepozna pravila igre (Ne ljuti se čoveče, Žmurke). Daje odgovor, razume pitanja: „Šta radiš kad si gladan?“, „Šta radiš kad ti je hladno?“. Broji redom do 5. Imenuje i prepoznaje 2-3 boje. Raspolaže rečnikom od oko 1500 reči. Govori potpunim rečenicama razumljivo, o sebi i drugima, događajima u toku dana. Igra se izmišljenih igara (izmišlja uloge). Razlikuje levu i desnu stranu. Može da izrecituje pesmicu od tri strofe. Radoznalo prati sadržaje priča i postavlja pitanja.

Govor je gramatičan. Dete može da definiše jednostavne reči (šta je sunce, šta je jabuka). Prepričava priče koje je čulo. Izvršava tri uzastopna naređenja. Može da broji u nizu do 10. Može da prepozna osnovne razlike i sličnosti (po čemu su slične krava i ovca, po čemu se razlikuju riba i ptica). Zna koja životinja daje mleko, koliko nogu ima pas.

Zna da imenuje dane u nedelji, definiše jednostavne reči, prepričava priče koje je čulo, izvršava tri uzastopna naređenja („Odi do dnevne sobe, uzmi svesku sa stola i donesi mi je“). Može da broji u nizu do 10. Može da ponovi 4 ili 5 besmislenih slogova. Ima rečnik od oko 2000 reči i pravilno koristi sve elemente govora.

Može da prepriča ispričanu priču. Može da razazna kojim slovom počinje određena reč. Vrši analizu i sintezu reči od 4-5 glasova (Šta sam rekla K U Ć A, koja sloba čuješ kada kažem „seka“) Zna da broji do 20 unapred i unazad. Zna da imenuje godišnja doba, da objasni razliku između njih. Opisuje slike i uočava uzročno posledične veze.