Месец: јануар 2019.

Moje dete ne zna pravilno da izgovori glas Č. Kako to može da utiče na pisanje, čitanje i savladavanje školskog gradiva?

Do navršenih pet i po godina dete treba pravilno da izgovara sve glasove srpskog jezika. Sve je veći broj predškolaca koji dolaze u naš Centar, a koji ne znaju da izgovaraju veliku broj glasova. Među tim glasovima su u glavnom glasovi čiji izgovor zahteva podizanje jezika, a to su Č, Dž, Š i Ž. Roditelji imaju različite stavove o pravilnom izgovaranju glasova. Neki imaju stav da će izgovor glasova da se koriguje „sam od debe“, kada dete krene u školu, a neki imaju stav da je to simpatično i da nema veze što je već predškolac, a ne izgovara sve glasove pravilno. Svakako, neki roditelji imaju stav da dete treba da izgovara sve glasove pravilno pre nego što krene u školu pa samim tim dete na vreme vode kod logopeda kako bi dobili procenu kompletnog govorno-jezičkog statusa i započeli tretman, ukoliko je potreban.

Ukoliko dete krene u školu i nepravilno izgovara glasove teže će da nauči kako se koje slovo zove i veoma često u pisanju diktata zamenjuje glasove koji su slični po zvučnosti ili mestu tvorbe. Iz toga proizilaze drugi problemi kao što su lošiji kvalitet čitanja i pisanja, lošije poznavanje analize i sinteze glasova u rečima, povlačenje deteta u sebe, pojava nezadovoljstva, manje vrednosti. Sve navedeno vodi do toga da dete teže savladava školsko gradivo i ima slabiji uspeh u školi.

Vežbajući izgovor glasova kroz izgovaranje, reči, rečenica i priča radimo na detetovom pamćenju, a samim tim i na pažnji.

Imam šesnaest meseci i samo dve reči u rečniku

Govorno-jezički razvoj je proces koji predstavlja individualnu bazu svakog deteta. Na razvoj govora i jezika utiče mnogo faktora kao što su: genetska predispozicija (nasleđe), uredan sluh, inteligencija, pol deteta, karakter kao i sredina u kojoj dete odrasta.

Na uzrastu od devet do dvanaest meseci dete najčešće izgovara svoje prve reči. Te reči uglavnom imaju funciju rečenice. U ovom periodu dete mnogo više razume nego nego što može da iskaže. Takođe, dete oponaša različite životinje i predmete kako pokretom tako i glasom. Dete  treba da nauči i izvršava jednostavne naloge (Donesi loptu, Dođi, Daj).

VAŽNO: Sluh je bitan u razvoju govora, zato obavezno proverite da li Vaše dete čuje. Ako je oštećen sluh obavezno je oštećen i govor.

Pojavi prve reči prethodi razvoj gesta (pokazni gest, gest za daj, pozdravni gest) koji je pokazatelj urednog govorno-jezičkog razvoja. Pomoću gesta dete lakše prenosi poruke, izražava svoje potrebe i želje dok govorni razvoj ne dosegne nivo kada  dete umesto gesta koristi reč.  Pokazni gest ima važnu ulogu u savladavanju telesne šeme. Na taj način dete uči delove tela, pokazuje ih  na sebi i drugima, izvršava zadati nalog, što je znak da dete razume govor.

VAŽNO: Ukoliko izostane pokazni gest, neodazivanje na ime i kontakt očima…ne čekajte odmah se javite logopedu.

Na uzrastu od dvanaest do osamnaest meseci dete pokušava da imitira ono što odrasli kažu. Povezuje reč sa predmetima koje opaža u svojoj okolini. Dete na ovom uzrastu ima fond od oko pedest reči u spontanom govoru i frazama i jednostavnim rečenicama može da traži ono što želi (Mama mleko, Daj to…). U ovom periodu dete počinje da žvrlja olovkom  na papiru i  uči da povlači prve linije.

VAŽNO: Svaki govorno-jezički poremećaj, karakteriše i deficit slušne pažnje. Zato je bitno da u logopedskom tretmanu se koriste aparati za auditivnu pažnju (Behringer i Ksafa-m aparat). Poboljšanjem auditivne pažnje dete bolje napreduje.

U uzrastu od šesnaest meseci hodanje predstavlja glavnu detetovu aktivnost u okviru bazičnih aktivnih pokreta. U ovom periodu se očekuje hod, uz diskretno proširenu površinu oslonca. Detetu treba omogućiti i podsticati ga na različite motorne aktivnosti, uz što više kretanja u prostoru. To ćete mu omogućiti tako što ćete predmete postavljati na dostupno mesto, tako da dete dođe do njih, čučne, uhvati, gura i time ujedno ovladava kordinacijom i ravnotežom.

Ukoliko se govorno-jezički razvoj Vašeg deteta odvija usporeno, veoma je važno da govorite jasno i da  se detetu obraćate  jednostavnim rečenicama. Koristite dečju radoznalost, pratite na šta usmerava pažnju i imenujte aktivnosti na kojima se zadržava detetova pažnja (Ooo, vidi, to je lopta…). Podstičite dete na razumevanje zahteva i naloga (Donesi mi jabuku). Ako niste sigurni da dete razume, priđite, uzmite jabuku i recite: ,,Ovo je jabuka“. Veoma je važno da podstaknete dete da rečima objasni ono što želi jer nije dovoljno da samo pokaže prstom. Ukoliko ne može da izgovori punu rečenicu, potrudite se da ga podstaknete da bar imenuje željeni predmet.

VAŽNO: Ne razmišljajte dugo zakažite svoj prvi prijem gde će se u našem centru multidisciplinarnim pristupom (logoped, reedukator psihomotorike i psiholog) proceniti Vaše dete i dati predlog tretmana.

Razgovarajte sa detetom, čitajte mu priče i recitujte sa njim. Pomozite mu da bogati svoj rečnik, postičite ga da postavlja pitanja i da se uključuje u svakodnevne aktivnosti.

VAŽNO: Nikada nije kasno da proverite govorno-jezički, psihomotorni i socioemocionalni razvoj Vašeg deteta.

Detaljnije o  toku govorno-jezičkog, psihomotornog i socioemocinalnog razvoja, odstupanjima, stimulisanju govora, kao i druge korisne savete o govoru, psihomotorici i emocijama možete pročitati u  praktikumu dr Nataše D. Čabarkape  ,,Da brbljam, da govorim, da učim“. Ukoliko želite stručno mišljenje, naš  tim je tu za Vas i rado će odgovoriti na sva Vaša pitanja.

Upis u školu kuca na vrata. Da li je Vaše dete spremno?

Većina roditelja đaka prvaka sa uzbuđenjem i tremom iščekuje prvi septembar.  Uzbuđenje i trema proizilaze iz svesti roditelja da se njihovo dete nalazi pred jednom od prvih važnih životnih promena koje ga uvode u svet obrazovanja.  Roditelji imaju mnogo nedoumica vezanih za polazak u školu. Sve nedoumice mogu da stanu u jedno pitanje: Da li je moje dete dovoljno spremno za polazak u školu? Pomoći ćemo Vam da otklonite nedoumice tako što ćemo Vam dati listu pokazatelja urednog razvoja. Lista sadrži sve ono što dete treba da zna i čime treba da vlada pre nego što krene u školu.

Može mirno da sedi

Pravilno drži olovku (između tri prsta – palca, kažiprsta i srednjeg prsta).

Rado prihvata grafomotorne aktivnosti.

Prepoznaje slova i brojeve i pravilno određuje količinu.

Ne piše ogledalski nijedno slovo ni broj (piše pravilno).

Zna da pokaže delove tela na sebi sa desne i leve strane.

Može da zapamti barem tri naloga koja čuje odnosno može da zapamti i reprodukuje kombinaciju auditivno izloženih redoslede (6 elemenata unapred i 4 elementa unazad).

Pravilno izgovara sve glasove.

Zna koji je prvi glas u nekoj reči; koji glas je pre, a koji posle (Analiza glasova u rečima).

Zna koju reč ste rekli ako kažete reč glas po glas (Sinteza glasova u rečima).

Pravilno upotrebljava gramatičke kategorije (rod, broj, padež).

Bez previše muke može da prepriča priču ili nauči pesmicu.

Dobro usmerava pažnju i može da je održi tokom aktivnosti.

Kako pomoću ručne lampe u našem Centru stimulišemo vizuelno nedovoljno osetljivu i preosetljivu decu?

Vizuelna percepcija je sposobnost uočavanja i razlikovanja oblika, boja, veličina, nijansi, opažanja dubine, rastojanja itd. i predstavlja završni proizvod senzorne integracije. Kod dece sa poremećajem senzorne integracije (posebno u domenu vestibularnog, ali i taktilnog i proprioceptivnog sistema)  vizuelne veštine su  lošije razvijene. To se najčešće manifestuje tako što dete izbegava kontakt pogledom, ne može da isprati pogledom kretanje objekata, ima lošu vizuomotornu kontrolu, teže uočava sličnosti i razlike na slikama, položaj slova na papiru, ima teškoće prilikom čitanja, narušen je smer pisanja. Kod ove dece su često prisutni neki od znakova pormećaja modulacije u okviru vizuelnog sistema i to: znaci vizuelne preosetljivosti (dete izbegava svetlo ili bilo koje druge vizuelne nadražaje, pokriva oči u intenzivno osvetljenoj prostoriji, voli da boravi u mračnim prostorijama…) , vizuelne nedovoljne osetljivosti (dete voli da gleda velike predmete, teško mogu da vizuelno isprate predmete koji se kreću) ili vizuelnog traženja (dete uživa da gleda u jako svetlo, u predmete koji se vrte, u bljesak fotoaparata…).

Kako mi u našem centru stimulišemo decu sa ovim problemima?

U igri u senzornoj sobi sa ručnom lampom dete treba da isprati pogledom snop svetla koji se kreće u različitim pravcima (levo/desno; gore/dole; pravolinijski; kružno; cik-cak) i brzinama. Na ovaj način dolazi do razvoja i poboljšanja vizuelnih veština: okulomotorne sposobnosti, udruženog rada oba oka, prebacivanje pogleda sa jednog na drugi predmet, održavanje fokusa pažnje, vizuomotorne integracije.

Kako mi stimulišemo dete da progovori?

Ako Vaše dete ima 12 meseci već bi trebalo da udvaja iste slogove (ba-ba, ta-ta, ma-ma, pa-pa). Oko 12. meseca pojavljuje se prva funkcionalna reč (reč se odnosi na osobu koja je pored deteta – mama, tata, baba itd.). Ako pojava prve funkcionalne reči izostane, ako izostane razumevanje nekih reči iako ih ne izgovara, ako pasivno ne razume daj, evo, pa-pa, ako ne izvršava naloge: sedi na stolicu, donesi, dođi obavezno nam se javite. Mi ćemo  proceniti govorno-jezički razvoj i ukoliko je potrebno uputićemo Vas da proverite detetov sluh. Takođe, ukoliko procenimo da je potrebna verbalna stimulacija mi to radimo na sledeći način.

U našem centru stimulaciju govora započinjemo vežbama oralne praksije i definisanjem izgovora vokala (raspevavanjem vokala). Zajedno sa tim se radi na gestovima (pokazni gest, gest za daj, pozdravni gest) koji su preteče govora. Sa detetom se ujedno radi i na razumevanju – da bi dete progovorilo potrebno je da razume naloge koje dobija od osoba iz neposredne okoline.

Sledeće što treba da očekujemo od deteta je da pokušava da imitira neke zvuke iz bliže okoline ili oponaša onomatopeju (av, mau, tu..) i da počinje da formira reči koje povezuje sa pojmom ili predmetom koji mu je ponuđen.

Stimulaciju nastavljamo onomatopejom (zvukovima iz prirode) . Na taj način dete i dalje uči da pravilno izgovara vokale, usvaja gestove, razume naloge i bogati svoj rečnik imenovanjem pojmova koje crtamo u logopedsku interaktivnu svesku.

Sledeće što očekujemo od deteta je da na zahtev pokazuje delove tela na sebi, na lutki i na drugoj osobi.

Učenjem delova tela dete dobija pojam o sebi i drugim osobama. Takođe, učenjem i pokazivanjem delova tela (u skladu sa uzrastom) dete bogati svoj rečnik i ispunjava naloge koje dobija od logopeda.

Ako Vaše dete ima 18 meseci već bi trebalo da u svom vokabularu ima od 10 do 20 reči, da ima frazu od dve ili tri reči.
Ako Vaše dete ima dve godine već bi trebalo da ima rečnik od 200 do 300 reči. Zna da kaže kako se zove, koliko ima godina. Kada je žedan, gladan zna da traži.

Sledeći korak u stimulaciji govora je proširivanje rečenice. Rečenicu proširujemo tako što od deteta tražimo da imenuje pojmove iz neposredne okoline rečenicom: To je… Nakon toga dete počinje da upotrebljava pojmove koje je naučilo i da ih spaja u rečenicu.

U našem centru se trudimo da detetu koje je na adaptaciji prilagodimo prostor kako bismo i njemu i roditeljima olakšali taj period koji je težak kako za dete tako i za roditelje i za logopeda.

U našem centru se logopedski tretman odvija na Behringer i KSAFA-m aparatu koji obezbeđuju pravilnu auditivnu stimulaciju, a samim tim i govorno-jezički razvoj. Govorno-jezička stimulacija se radi pomoću interaktivne logopedske sveske, edukativnog materijala, igračaka, umetaljki i sl.  Roditeljima savetujemo kontinuirane logopedske tretmane (svakodnevne kod teže patologije ili minimum tri puta nedeljno kod lakše).

Savet logopedskog centra Čabarkapa:  „Ukoliko je Vaše dete imalo oskudne faze gukanja i brbljanja ili su u potpunosti izostale, ne reaguje na zvučne stimuluse, ne okreće se na svoje ime, nemate kontakt pogledom sa njim, izostaje pokazni gest, ne razume naloge, ima neadekvatno ponašanje i slabu komunikaciju obavezno se javite logopedu što ranije jer nikada nije rano (poslednji alarm za pojavu reči je 18 meseci, sve posle toga je kasno).“

Koje su faze u pojavi prve reči?

Pokazni gest – Preteča govora. Zašto? Zbog čega?

Pokazni gest je preteča govora. Gestovi se kod dece javljaju pre pojave prvih reči, podrazumevaju pokrete telom kojim se prenosi poruka.

Kontakt pogledom – Zašto? Zbog čega?

Kontakt pogledom je jedan od pokazatelja detetove želje za ostvarivanjem komunikacije (pre nego što započnemo komunikaciju sa nekom osobom prvo ostvarimo kontakt pogledom sa njom). Pokazatelj da je dete svesno sebe i osobe pored sebe.

Odazivanje na ime – Zašto? Zbog čega?

Odazivanje deteta na poziv imenom nam je jedan od pokazatelja da nas dete čuje, percipira i da je svesno sebe i svog imena.

Gest za daj – Zašto? Zbog čega?

Veliki pomak u napretku detetovog govorno-jezičkog razvoja jer dete izražava svoje potrebe i želje. Važno je da gest prati i verbalizacija (izgovaranje reči „daj“), to je početak sponatne komunikacije.

Gest za mahanje (Pozdravni gest) – Zašto? Zbog čega?

Uvek izmami osmeh i suze radosnice kod roditelja. Završetkom tretmana i polaskom kući dete nam maše što znači da nam se na svoj način obraća i komunicira.

Baci pet (kompletiranje akcije) – Zašto? Zbog čega?

Još jedan gest koji pored razumevanja govora uključuje i motorni pokret tj. akciju i kompletiranje akcije ukoliko je sagovornik započinje.

Telesna šema –Zašto? Zbog čega?

Poznavanje telesne šeme je bitno zbog svesnosti sebe, svog tela i drugih osoba. Pokazuje nam i da dete razume, uspeva da izvrši nalog i da ima razvijen pokazni gest. U odnosu na uzrast potrebno je da dete poznaje određeni broj delova tela (što je dete starije poznavanje telesne šeme je kompleksnije).

Motorna imitacija (oralna praksija ) – Zašto? Zbog čega?

Motorna imitacija je sposobnost deteta da izvede viđeni pokret. Imitacijom dete uči i stiče nove sposobnosti i veštine. Motorna imitacija je bitna kod izvođenja vežbi oralne praksije zbog toga što dete imitira vežbe koje mu pokaže logoped.

Verbalna imitacija (onomatopeja) – Zašto? Zbog čega?

Govor se razvija učenjem i imitacijom. Verbalna imitacija je ponavljanje deteta onoga što je čulo. Najčešće počinje imitacijom zvukova iz prirode – onomatopejom.

Razumevanje – Zašto? Zbog čega?

Razumevanje je sposobnost deteta da ono što je čulo percipira, obradi i da mu značenje.