Naša adresa
Dimitrija Tucovića 18
Pozovi nas
066.827.9797
Pošalji nam poruku
office@logoped-drcabarkapa.com
Radno vreme
Pon - Petak: 10AM - 6PM

Poremećaji komunikacije kod traumatskih oštećenja mozga

Poštovane kolege,

U L.E.C Čabarkapa pored rada sa decom, dodatnih edukacija trudimo se da uvek budemo upoznati sa novom literaturom u našoj oblasti i to rado delimo sa Vama.
Nedavno je izašla knjiga „
Poremećaji komunikacije kod traumatskih oštećenja mozga“, drugo dopunjeno izdanje, autora prof. dr Mileta Vukovića, redovnog profesora Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju Univerziteta u Beogradu. Knjiga se zasniva na vlastitim empirijskim podacima do kojih je autor došao dugogodišnjim angažovanjem u oblasti jezičkog i kognitivnog funkcionisanja osoba sa trumatskim povredama mozga, i pažljivom odabiru naučne i stručne literature.

U knjizi su prikazani tipovi traumatskih oštećenja mozga i njihov uticaj na govorno, jezičko, kognitivno i komunikaciono funkcionisanje dece i odraslih. Opisani su oblici ispoljavanja jezičkih poremećaja u formi afazije i neafazičkih poremećaja jezika, zatim poremećaji govora po tipu dizartrije, apraksija govora i mutizma. Posebno su prikazani poremećaji pažnje, pamćenja, mišljenja i egzekutivnih funkcija i povezanost ovih poremećaja sa oštećenjem jezičkih sposobnosti. Takođe su prikazane metode procene i tretmana jezičkih, kognitivnih i komunikacionih poremećaja kod dece i odraslih. Kako su traumatske povrede mozga često praćene poremećajima gutanja, prof. Vuković nas upoznaje sa simptomima i tipovima disfagije, uz prikaz dijagnostike i metoda tretmana.

Na kraju su prikazani eklantantni slučajevi s traumatskom povredom mozga, sa rezultatima neuropsihološkog testiranja, profilom jezičkog i kognitivnog poremećaja i dinamikom oporavka.

U Prilogu su dati testovi za kliničku procenu, jezičkog, govornog i kognitivnog funkcinisnaja pacijenata.

Cilj i želja autora je da čitaocima što više približi oblast poremećaja govora, jezika i kognicije traumatske etiologije i da doprinese boljem razumevanju povezanosti jezičkih poremećaja sa oštećenjem drugih kognitivnih funkcija. Takođe, prof. Vuković je nastojao da istakne uticaj jezičkih, govornih i kognitivnih poremećaja na obavljanje svakodnevnih životnih aktivnosti.
Knjiga je namenjena studentima logopedije i formiranim stručnjacima koji se bave dijagnostikom i tretmanom govornih i jezičkih poremećaja. Međutim, po svom sadržaju i načinu prezentacije materije, ova knjiga može da koristi i studentima specijalne edukacije i rehabilitacije, medicine, psihologije, lingivstike, kao i svima onima koji se bave govorom, jezikom, komunikacijom i rehabilitacijom osoba sa traumatskim povredama mozga.

Od pokreta, preko gesta, do reči

Prve reči se javljaju kao kruna iskustva koje je dete sticalo, još u maminom stomaku i tokom cele prve godine života. Pokret je bitan iz dva razloga: prvi je što mozak dobija „hranu“ iz čula onda kada ih dete koristi, odnosno izvodi pokrete, a drugi je što je i sam govor zbir pokreta govornih organa. Kada se pokretu pridruži značenje, odnosno njime se prenosi poruka, govorimo o gestovima. Sledeći korak u razvoju jeste da se značenje prenese verbalno, odnosno izgovaranje prvih reči. Svaka karika u ovom lancu je jednako bitna i treba joj posvetiti punu pažnju.

Ukoliko primetite da gestovi ili prva reč vašeg deteta izostaju, nemojte čekati, jer je vreme dragoceno, obratite se stručnjaku (logopedu).

„Pokaži i kaži“ poligon za progovaranje

Od samog rođenja pokret detetu omogućava da podigne glavu, da se okrene, sedne, ustane, hoda, skače, da govori i da izrazi svoje emocije… Prvi pokreti koji su ispraćeni rečima su gestovi i zato mi svakodnevno uz pokret decu stimulišemo da razumeju, a onda i da progovore.

U LEC Čabarkapa igricu „Pokaži i kaži“ koristimo na logopedskim tretmanima, ali i na tretmanima reedukacije psihomotorike.
Kroz ovu aktivnost dete bogati pokret, uvežbava skakanje, kao i razumevanje i progovaranje uz upotrebu gesta. Dete najpre čuje, potom razume, a zatim izvršava nalog „uzmi macu“. Skakanjem po školici ono se saginje, uzima odgovarajuću karticu i na kraju koristi manipulativne sposobnosti da bi štipaljkom stavilo pojam na konopac, i za kraj imenuje odgovarajući pojam sa „Pokaži i kaži“ kartice.

Kroz ovu aktivnost vežbate i strukturu, odnosno da sve ima svoj početak, sredinu i kraj.

Tretman eholalija

Eholalija se najčešće javlja kod dece i tada je potreban sveobuhvatan pristup u tretmanu. Podsetimo, dete ponavlja ono što je čulo onda kada ne razume govor u potpunosti i na pravi način. Može da se javi kod dece u fazi progovaranja ili kada je dete već progovorilo, ali nivo razvijenosti govora nije u skladu sa uzrastom.

Osnovni cilj u tretmanu eholalije jeste postići odgovarajući nivo razumevanja. Logoped, reedukator psihomotorike i psiholog pomažu detetu da stekne raznovrsna iskustva koja se zatim oblikuju i bivaju označena rečima.

Osnovni cilj u tretmanu eholalije je rad na razumevanju.

U logopedskom tretmanu, se polazi od nivoa govora koji je dete usvojilo, a zatim se on obogaćuje novim pojmovima. Raznovrsni materijali poput slika, drvenih igračaka, knjiga i logopedske sveske pomažu detetu da, počevši od onomatopeje, preko prvih reči, stigne do formiranja rečenice i njenog bogaćenja.

Reedukator psihomotorike pomaže detetu da uposli svoja čula i uči telom, a sve proživljeno propraća govorom. Na ovaj način se formira pravilna veza između zvuka (reči) i značenja kroz iskustveno učenje.

S obzirom da se eholalija često javlja kada deca treba da izraze šta osećaju, psiholog je bitan deo tima u procesu tretmana. Prvo stvara osećaj sigurnosti kod deteta i ohrabruje ga da slobodno izrazi svoje misli i emocije, neverbalno i verbalno. Osim toga pomaže mu da osvesti emocije i da ih imenuje i što je vrlo bitno savetuje članove porodice kako da rade sa detetom.

Logoped, reedukator psihomotorike i psiholog pomažu detetu da eholaličan govor zameni funkcionalnim, razumljivim i smislenim izražavanjem.

Podrška članova porodice i rad u kućnim uslovima su neophodni kako bi dete u spontanoj komunikaciji moglo da primeni naučeno i još više je obogati. Svakodnevni dijalozi su emotivno obojeni i pružaju dosta prilika za učenje. Važno je da se ne vrši pritisak na dete da odgovori i ne grditi dete ako odgovori pogrešno ili nije dovoljno uključeno u razgovor. Treba imati razumevanja i dati mu vremena da organizuje svoje misli i ono što želi da kaže.

Proces rada na razumevanju kod dece sa eholalijom je dugotrajan, ali uz učešće svih i njihovo puno razumevanje, dete stiče samopouzdanje da govori i celokupna komunikacija postaje kvalitetnija.

U Logopedskom centru Čabarkapa problemu eholalije pristupamo timski i na multidisciplinaran način, uz saradnju sa roditeljima.

Zašto ponavljam ono što čujem? Eholalija (echolalia)

Eholalija predstavlja ponavljanje fraza i reči koje je neko već izgovorio, što sagovorniku zvuči kao eho. Karakteristična je za period između prve i druge godine. Tada deca još nisu razvila sve aspekte jezika i baza maternjeg jezika se nije jos učvrstila, pa nisu sigurna u upotrebu nekih reči. Npr. na pitanje “Da li želiš vodu?“ dete odgovara “Vodu“ ili ponovi celo pitanje. Od druge godine deca komuniciraju na višem nivou, pa  se eholalija javlja samo kada im se postave složenija pitanja. Do treće godine bi trebalo da iščezne, a ukoliko se zadrži i nakon tog perioda, može se reći da je reč o patologiji. U nekim slučajevima eholalija može da posluži za komuniciranje, učenje ili vežbanje jezika.

Eholalija ili ponavljanje onoga što je dete čulo, karakteristično je za prve dve godine. Ukoliko se zadrži u trećoj godini i kasnije, smatra se patologijom.

Simptomi eholalije

Glavni simptom eholalije je ponavljanje izraza i zvukova koji su se čuli, ponavljanje reči na stranom jeziku koje se ne razumeju ili ponavljanje poslednjih reči iz  rečenice.
Može biti trenutna, kada osoba odmah ponovi ono što je čula ili odložena, kada ponovi nakon određenog vremena (sata, dana).
Prateći simptomi eholalije mogu biti frustracija, depresija, mutizam ili razdražljivost, pogotovo kada im se postavljaju pitanja.

Tipovieholalije

Glavne kategorije eholalije su:

1.Funkcionalna (interaktivna) eholalija
Njome se ostvaruje interakcija u komunikaciji. Neki od primera su:
-Osoba sa eholalijom koristi naučene fraze tokom komunikacije
-Kada izvršavaju neki zadatak mogu da kažu ‘’Bravo, svaka čast”, jer je to ono što inače čuju na kraju zadatka
-Kao odgovor na pitanje ‘’Šta želiš za ručak?’’ osoba sa eholalijom može otpevati pesmu iz neke reklame za supu i reći da želi meso
-Osoba sa eholalijom može postaviti pitanje ‘’Da li želiš da jedeš?’’ i tako saopštiti da je gladna

2.Neinteraktivna eholalija
Nije u funkciji komunikacije i namenjena je ličnoj upotrebi, poput ličnog označavanja i samo-stimulacije, kada se osoba obraća samoj sebi. Neki od primera su:
-Osoba sa eholalijom kaže nešto što nema veze sa trenutnom situacijom, poput recitovanja delova reklame dok šeta učionicom.

-Ako u prodavnici vidi naziv nekog proizvoda moze otpevati pesmu iz reklame za taj proizvod.
-Osoba sa eholalijom može ponoviti neku frazu više puta zaredom
– Tokom celog procesa izgovaraju postupke koje će izvesti, npr. ‘Pusti vodu”, “Uzmi sapun” , “Isperi ruke”, Zatvori vodu”…

Eholalija i drugi poremećaji

Autizam
Deca  sa autizmom često koriste trenutnu, a ponekad i odloženu eholaliju. Ponavljaju reči ili rečenice da izraze emocije u određenim situacijama. Na primer, dete traži da ide u prodavnicu, ali mu majka govori da prodavnica ne radi;  tužno je zbog toga, pa odgovara ‘’ne radi’’. Kada se ponovi situacija u kojoj je dete tužno, ono će reći ‘’ne radi’’. Tako izražava tugu, jer nema odgovarajuće reči, kojima bi iskazao svoje osećanje.

Kod dece je učestalija eholalija  kada treba da izraze svoja osećanja.

Afazije
Afazija nastaje kao posledica oštećenja mozga, usled čega dolazi do problema u razumevanju govora. Osoba tada teži da ponavlja sve što čuje. Eholalija se može pojaviti i tokom oporavka osobe posle moždanog udara I tada ima istu funkciju kao eholalije koju koriste deca dok razvijaju govorno jezičke sposobnosti, odnosno dok uče da govore.

Eholalije se mogu javiti i kod osoba koje imaju epilepsiju, nakon gubitka svesti i buđenja. Javlja se I kod osoba sa dijagnozom šizofrenije i Tourett-ovim sindromom.

Tretman eholalije

Eholalija se može tretirati nekom od metoda ili njihovom kombinacijom:

Logopedski tretman
Većina osoba sa eholalijom dolazi na tretmane kod logopeda, kako bi naučile da iskažu svoje misli. Jedna od vežbi koja im u tome može pomoći je da logoped postavi pitanje, a osoba treba  da sačeka znak kada treba da saopšti odgovor. Dodatno vreme im pomaže da jasnije formulišu iskaz I odgovore tačno. U ove svrhe se mogu koristiti i kartice sa tačnim odgovorom.

Medikamentozna terapija
Mogu se koristiti antidepresivi ili lekovi protiv anksioznosti, kako bi se ublažili prateći simptomi eholalije. Ovi lekovi ne mogu lečiti eholaliju, ali mogu pomoći osobi sa eholalijom da se ublaži stanje napetosti i nervoze i da bude smirena.

Podrška porodice
Podrška, strpljenje i razumevanje ovog stanja od strane porodice je jako važno, kako bi osoba mogla da prevaziđe teškoće u komunikaciji.  Članovi porodice mogu biti od velike pomoći u unapređenju govorno-jezičkih sposobnosti, jer u svakodnevnom porodičnom funkcionisanju ima mnošto prilika za vežbu. Na početku je dobro u obraćanju detetu koristiti prostije rečenice, kako bi mu se olakšalo formulisanje iskaza. Vremenom se koriste složenije i raznovrsnije reči i fraze, shodno sposobnostima deteta, što unapređuje njegove celokupne sposobnosti komunikacije.

Podrška, strpljenje i razumevanje članova porodice su od najveće važnosti u  tretmanu eholalije.

Čaša u čaši, obrni – okreni, nauči predloge i mozak pokreni

Predlozi su nepromenljiva vrsta reči. Njima objašnjavamo odnose među pojmovima uz koje stoje. Razlikujemo nekoliko vrsta predloga: mesni, vremenski, uzročni, predlozi za poređenje, predlozi koji označavaju društvo/zajednicu.

Dete najpre usvaja predloge NA i U i taj period počinje uzrastu oko druge godine. Ponekad se roditeljima čini da je znanje predloga detetu urođeno, jer ono počinje spontano da ih koristi, ali to nije tako.
Pojam o predlozima dete postepeno usvaja, kroz doživljaje iz različitih situacija. Dakle, da bi usvojilo predloge, detetu je neophodno iskustvo koje stiče prvo upoznavanjem sebe i svog tela (šta se nalazi NA/U licu, telu, glavi), a potom i krećući se kroz prostor. Dete tada počinje da uočava odnos sebe i drugog predmeta ili bića kao i odnose predmeta međusobno i spontano ih usvaja.
Predlozi se prvo usvajaju na nivou razumevanja, odnosno da dete razume značenje, a kasnije ih ono izgovara i aktivno upotrebljava u svom rečniku.
To znači da će dete prvo razumeti kada mu kažete da stavi nešto NA sto, a kasnije će ono samo početi da u svom govoru koristi ovu gramatičku kategoriju.
U našem centru učimo predloge na jedan zanimljiv način. Sve što će vam biti potrebno za ovu aktivnost su plastične čaše (veće, providne), papir, bojice, lepljiva traka i makaze.
Prvo osmislite, zatim nacrtajte, obojite i isecite pojmove koje ćete zalepiti na čašu, npr. riba-akvarijum, knjige-sto, meda-fotelja, mačka-vrata…Zatim, na jednu čašu zalepite jedan pojam (sto), a na drugu čašu drugi pojam (knjige). Stavite čašu u čašu i pitajte dete „Gde su knjige?“. Dete treba da okreće čašu tako da se pojmovi postave pravilno i da tada tačno odgovori, odnosno da kaže „Knjige su na stolu“. Kroz ovu aktivnost vežbate predloge na, u, ispred, iza, između, iznad, ispod (u zavisnosti od toga za koje ste predloge napravili primere)…
Ovom aktivnošću ćete vaše dete stimulisati na pravi način i ono će brže i lakše usvajati i učiti predloge kao i nove pojmove.

Roditelji i deco vežbajte uz šareno gnezdo

Svuda oko nas je materijal kojim možemo da koristimo kako bi stimulisali razvoj motorike deteta. U centru Čabarkapa osmislili smo jednu zanimljivu aktivnost koja će pozitivno uticati na razvoj vašeg mališana.

Razvoj fine motorike u toku ove edukativne igre je pretežno izražen, ali pored toga dolazi i do razvoja pažnje, vizuelne diskriminacije, koordinacije pokreta oko-ruka, razvoja bimanuelnih aktivnosti, orijentacije u prostoru.

Proces pravljenja počinje tako štouzmete karton od ubrusa ili više karton od utrošenih rolni toalet papira pa ih spojite, u zavisnosti koliko želite da drvo bude visoko. Ovaj karton možete oblepiti različitim materijalom ili papirom u boji, koje ćete sa vašim detetom lepiti i seći, i tako uvežbavati držanje makaza i sečenje po zakrljivenim i pravim linijama. Od drugih papira možete iseckati listove za drvo koje ćete zalepiti na grane i stablo, kako bi bilo zanimljivije i privlačnije za dete. Ono što će vam još biti potrebno su čepovi od flaša i štapići od sladoleda, koje ćete obojiti različitim bojama sa vašim detetom ili iskoristite one koji su već u boji, kao što smo mi to uradili. Na drvetu napravite otvore kroz koje ćete ubaciti jedan kraj štapića , a na drugom kraju štapića zalepite čep u koji će se ubacivati loptice, kamenčići ili papirići iste boje kao i čep.

Na ovaj način vaše dete uči i usvaja različite boje i vrši diskriminaciju i kalasifikaciju boja u odnosu na čepove. Ukoliko želite da igru proširite, što će zavisiti od uzrasta vašeg deteta, možete koristiti pincetu ili mašu (kao u našem primeru) za hvatanje loptica, kamenčića ili papirića. Pinceta ili maša se drži kažiprstom i palcem dominantne ruke, kako bi se uspostavio pincet hvat. Drugom rukom dete treba da pridržava drvo kako bi se stimulisale bimanuelne aktivnosti. Korišćenje obe ruke je izuzetno značajno u pravilnom razvoju deteta, jer će dete u predškolskom i školskom uzrastu jednom rukom pridržavati papir ili svesku a drugom rukom pisati pravilno i to pincet hvatom koji vežbamo kroz ovu aktivnost.

Kako smo već naglasili ovom aktivnošću pretežno stimulišemo pravilan razvoj fine motorike.
Fina motirika je bitna za pravilan razvoj opšte motoričke spretnosti, što se odražava na veštine oblačenja, svlačenja, otkopčavanja i zakopčavanja dugmadi, vezivanje pertli, pranja zuba, pisanja i grafomotirke. Ona takođe utiče i na razvoj intelektualnih sposobnosti i to još od trenutka otvaranja šaka vašeg deteta.

 

DO ZNANJA – UZ DOMAĆE I DIVLJE ŽIVOTINJE

Predstavljamo vam još jednu aktivnost koju smo osmislili a vi je možete napraviti kod kuće sa vašim mališanom. Ova aktivnost se sastoji od više koraka i možete je prilagoditi uzrastu vašeg deteta.
Za ovu aktivnost mi smo koristili magnete na kojima su životinje (domaće i divlje) a vi možete da nacrtate ili da odštampate životinje koje učite sa detetom.


Prvi korak u pravljenju ove aktivnosti je da dok crtate i bojite pričate detetu šta ta životinja jede, kako se oglašava, kako se kreće i na taj način dete će se upoznavati sa njima. Ukoliko je dete starijeg uzrasta možete da nacrtate porodicu neke životinjske vrste (kokoška, petao, pile).


Drugi korak je da tablu ili veliki beli papir, podelite na dve polovine. Na jednoj polovini nacrtajte objekte koji će asocirati na staništa domaćih životinja (farma, obor, bašta..) a na drugoj polovini elemente koji će podsećati dete da tu žive divlje životinje (džungla, kavez, šuma…). U sredini nacrtajte devet kvadrata u kojima ćete upisati brojeve od 1-9, to će biti mesta na koje će dete po nalogu da stavlja određene životinje. Ukoliko je vaše dete starije, umesto kvadrata možete da nacrtate različite geometrijske oblike (krug, trougao, pravougaonik, zvezdu…).
Treći korak je da dete po nalogu uzme imenovanu životinju npr. zeca, da o njoj ispriča sve što zna (šta jede, gde živi, kako se kreće..) i da je odnese do table imitiranjem kretanja te životinje (skakutajući kao zec). Ukoliko dete nema kompletnu predstavu o određenoj životinji, možete mu ispričati neku zanimljivu pričicu kojom će on proširiti svoju predstavu o njoj.
Ukoliko učimo brojeve koji su ispisani u kvadratima kažete „Uzmi zeca i stavi ga na broj 1“. Ukoliko sa detetom radimo na prostornoj orijentaciji ili redosledu kažete „ Zalepi zeca pored majmuna“.


Ovom aktivnošću stimulišemo dete i razvijamo grubu motoriku (imitirajući hod životinja npr. sunožni skok-kod skakutanja kao zeka). Finu motoriku, grafomotoriku, hvat stimulišemo i vežbamo crtanjem i bojenjem životinja.
Pomoću ove aktivnosti razvijamo i percepciju, vizuelnu diskriminaciju, orijentaciju u prostoru, bimanuelne aktivnosti, koordinaciju oko-ruka, razvijamo glasove kroz onomatopeju. Vežbamo pamćenje i pažnju. Takođe učimo dete i da razlikuje geometrijske oblike, učimo brojeve, redosled, predloge.

Kako da na vreme prepoznate rane znake kašnjenja u govoru kod Vašeg deteta

Psihomotorni kao i govorno-jezički razvoj deteta, odvija se kroz faze i postepeno bogaćenje i ovladavanje raznovrsnim veštinama. Svaka faza predstavlja važnu kariku u procesu formiranja načina na koji dete verbalno komunicira. Kako za razvoj govora i jezika postoje određeni kritični periodi, važno je da roditelji budu informisani o tome šta treba da očekuju od svoje dece na određenom uzrastu, da znaju kako da ih podrže i stimulišu i kada da se obrate stručnjaku ukoliko primete odstupanja.

Važno je da znate da su sluh, govor i jezik međusobno neraskidivo povezani pa tako, oštećenje sluha uvek dovodi do oštećenja govora.

Delovanje riziko faktora se ogleda u vidu usporenog govorno-jezičkog razvoja, najranije u periodu progovaranja, sve do predškolskog i ranog školskog uzrasta.

Kada govorimo o organskim faktorima, jedan od najčešćih je svakako hiperbilirubinemija (povećana vrednost bilirubina) koja može da nastane iz više razloga, poput dijabetesa majke, nedovoljnog dotoka kiseonika do mozga, prevremenog porođaja, prenešenog porođaja, indukovanog porođaj. Posledice koje mogu da nastanu usled hiperbilirubinemije su: oštećenje vida, oštećenje sluha, mentalna retardacija, usporen psihomotorni razvoj, nekoordinisani pokreti, kasno progovaranje, otežano pamćenje, poremećaj u auditivnoj percepciji, otežana artikulacija glasova, otežano usvajanje pisanja i čitanja i mnogi drugi poremećaji.

Logopedi tvrde da posledice, koje nastaju usled hiperbilirubinemije, dovode do oštećenja govora, jezika i sluha što zahteva ranu intervenciju.

Prevencijom i ranim otkrivanjem može da se spreči javljanje poremećaja i njegov razvoj.

Preventivno delovanje i stimulacija imaju za cilj da se podstakne normalan govorno-jezički razvoj. Stimulacija omogućava detetu da kvalitetno prolazi kroz sve razvojne faze govora, počevši od faza gukanja i brbljanja, preko pojave prve reči, do razvoja svih govorno-jezičkih struktura.

Pored hiperbilirubinemije, postoji još riziko faktora koji ometaju normalan razvoj govora i jezika, a to su asfiksija, intraventrikularna hemoragija, hipoksija i prevremeni porođaj. Kod dece koja su imala intraventrikularnu hemoragiju, najčešći poremećaj u govoru je poremećaj artikulacije. Kod prevremeno rođene dece najčešće dolazi do usporenog fonetskog (glasovnog) razvoja, kao i usporen razvoj ekspresivnog govora. Mala telesna težina na rođenju predstavlja rizik za nastanak cerebralne paralize i mentalne retardacije.

Pomenuti faktori spadaju u riziko faktore po rođenju (perinatalne), ali veliki značaj imaju i prenatalni faktori (odnosno, oni dok je beba još uvek u stomaku). U najvažnije prenatalne faktore spadaju dijabetes majke, Rh inkompatibilija, hipertenzija u trudnoći, infektivne bolesti majke (poput rubeole ili toksoplazmoze). Tako na primer, istraživanja pokazuju da infekcija rubeolom u prva tri meseca trudnoće izaziva oštećanja sluha.

Jako je važno da budete upoznati sa kontraindikacijama lekova koje koristite u trudnoći (kako za lečenje bolesti koje se javljaju u trudnoći tako i za samo održavanje trudnoće). Budite stalno u kontaktu sa nadležnim lekarom i trudite se da se adekvatno informišete.

Možemo zaključiti da biološki faktori rizika mogu imati negativan uticaj na psihomotorni i govorno-jezički razvoj. Iz tog razloga je rana detekcija, dijagnostika i intervencija problema kod dece rođene uz prisustvo riziko faktora od velikog značaja.

U tim procesima neonatolog, pedijatar, logoped, defektolog, reedukator psihomotorike, psiholog tj. multidsciplinarni tim igra veoma važnu ulogu u otkrivanju i skretanju pažnje na moguće faktore rizika koji mogu da utiču na razvoj govora i jezika.

Vaša je odgovornost da dete na vreme odvedete kod stručnjaka na multidisciplinarnu procenu (logoped, reedukatora psihomotorike i psiholog) koji će da procene razvoj Vašeg deteta i dati adekvatne smernice i predlog za dalji rad sa Vašim detetom.

Od momenat nastanka zastoja u razvoju govora i jezika Vašeg deteta ili prekida  u razvoju nekih od ovih funkcija do dijagnostikovanja, a zatim do trenutka započinjanja logopedskog tretmana, može da prođe dug period. Taj period se naziva „kritični period“. Svaki nivo razvoja govora, jezika, ponašanja i emocija ima svoj određeni period formiranja, i ako se propusti,  teško se nadoknađuje.

Preuzmite odgovornost i budite savesni u praćenju razvoja svoga deteta.

Ne verujte kada Vam stručnjaci kažu da ste došli prerano. Dođite ranije.

Igra memorije na drugačiji način

Pred vama je jedna dobro poznata igra- igra memorije. U našem centru smo osmislili igru koju smo malo izmenili i prilagodili kako bi ona mogla ujedno da bude i edukativni materijal.

Za ovu igru biće vam potreban karton, papir, bojice, makaze i sličice sa pojmovima koje ćete sami odabrati i napraviti. Mi smo za potrebe ove igre koristili različite kategorije: životinje (domaće i divlje), voće, brojeve, boje… Shodno tome vi možete odabrati druge kategorije, lakše ili teže, u zavisnosti od uzrasta i interesovanja deteta. Sa decom mlađeg uzrasta možete kroz date pojmove vežbati pokazni gest, vizuelno pretraživanje, razumevanje i izvršavanje naloga, onomatopeju. Dok deca starijeg uzrasta kroz ovu aktivnost mogu usvajati i proširivati znanje o pojmovima, vežbati kategorije, analizu i sintezu glasova u rečima…

Ovu igru igrate tako što postavite papir, na kom se nalaze zalepljene sličice sa pojmovima, iza otvora. Kada su sličice postavljene zatvorite poklopcem sve „prozore“. Zadatak deteta je da otvori i zapamti prikazan pojam i ponovo zatvori prozor. Kada dete pronađe dva ista pojma poklopce ostavi sa strane i pojmovi ostaju otkriveni. Zadatak je završen kada dete pronađe sve parove, nakon čega možemo promeniti kategoriju. Daljim otvaranjem dete treba da pronadje prethodno upamćen pojam, da upamti nove pojmove i da ih sve poveže. Dok dete pronalazi i povezuje pojmove sa njim možemo obrađivati date kategorije (npr nabrajati sta je sve još voće, domaće životinje, oponašati glasanje tih životinja, diskutovati o bojama, veličini…). Podizanjem poklopca dete uvežbava pokrete fine motorike, pincet hvat i koordinacija oko-ruka.

Kroz ovu igru sa svojim detetom vežbate radnu memoriju, pamćenje, pažnju, vizuelnu diskriminaciju, širite rečnik, dete uči pojmove i određene kategorije, razvija finu motoriku… Uvek je dobro kada igra može da bude ujedno i edukativna i kada uz nju naše dete raste i razvija se na adekvatan način.