Arhiva јун 2017

Prvi prijem u LEC Čabarkapa Dijagnostika i tretman za vaše dete

Prvi prijem u LEC Čabarkapa Dijagnostika i tretman za vaše dete

Sigurno ste pomislili: „Zašto je bitno da na prvom prijemu, pored logopeda, budu prisutni psiholog, reedukator psihomotorike i senzorni integrator?“ ili „Mom detetu treba logoped, a ne psiholog.“ Često se dešava da se iza govorno-jezičkog poremećaja krije još neki problem, kao što je npr. problem sa pažnjom ili problem sa motorikom ili ipak dete nije sigurno da li treba da piše levom ili desnom rukom (dominantna lateralizacija) ili detetu ne prija kada dodirne plišanu igračku ili ne voli da nosi kapu.

Zbog navedenog je bitno da na prvom prijemu bude prisutan stručni tim koji čine: logoped, psiholog, reedukator psihomotorike i senzorni integrator. Ispravna dijagnostika i rano započet tretman su presudni faktori za razvoj govora kod deteta kod kog postoji kašnjenje u govoru. Nekada su razlozi za kašnjenje u govoru vidljivi odmah, a nekada se to kašnjenje primeti tek tokom tretmana. Upravo to je još jedan razlog zbog koga je bitno da dete bude opservirano sa različitih aspekata.

Kako izgleda prvi prijem i šta svako od stručnjaka procenjuje?

Svaki prijem se razlikuje u zavisnosti  o kom problemu se radi i koliko godina ima dete (da li je predškolac, školsko dete ili dete koje još uvek nije progovorilo). Svaki član posebno opservira dete, odvojeno od roditelja, kako bi rezultati bili što relevantniji i potpuniji.

Jedan od najbitnijih delova prvog prijema je uzimanje anamnestičkih podataka.

Važno je da roditelji kažu tačne informacije koje su nam bitne, a to je da li su faze gukanja i brbljanja protekle uredno, da li se prva reč pojavila i kada se pojavila prva reč sa značenjem, da li je govor počeo da se razgrađuje ili nije došlo do razgradnje, da li su reči od početka bile funkcionalno upotrebljavane, da li postoji pozitivan porodični hereditet (da li je neko iz porodice imao neki govorno-jezički ili psihomotorni poremećaj ili problem sa sluhom), da li su faze psihomotornog razvoja (sedenje, puzanje, prohodavanje) protekle uredno, da li dete ne voli nešto da dodiruje ili jede, da li je postojala neka situacija koja je možda uticala na dete i sl.

Logoped procenjuje govorno-jezički status deteta, odnosno procenu receptivnog i ekspresivnog govora (da li je dete progovorilo, da li razume naloge koji mu se zadaju). Pored toga, logoped procenjuje artikulaciju kao i govorne organe koji učestvuju u govoru (disanje, mišiće usana, lica i jezik, kao i  celokupnu anatomiju govornog aparata). Ako se radi o predškolskom i školskom detetu, logoped koristi testove koji odgovaraju njegovom uzrastu. Tu spada procena grafomotorike, da li dete pravilno drži olovku, da li ostavlja adekvatan trag olovke na papiru, da li prati smer pisanja slova, procena pisanja, čitanja, prepričavanja, kao i procena fonemskog sluha i analiza i sinteza glasova u reči. Nakon odgovarajuće logopedske procene, roditeljima se iznosi mišljenje, dijagnoza kao i predlog tretmana. Logopedski tretman podrazumeva stimulaciju koja je intenzivna uz pomoć različitih vrsta aktivnosti. Zavisno od toga koji problem dete ima i šta su njegove potrebe, uvode se različite aktivnosti kroz koje dete i logoped zajedničkim snagama utiču na razvoj govora. Osim toga logoped radi na bogaćenju rečnika, na funkcionalnoj upotrebi reči, na razumevanju govora i na mnogim drugim aspektima govora. U to spada i rad sa predškolskom i školskom decom koji podrazumeva rad na grafomotorici, pisanju, čitanju, razvoju fonemskog sluha, analizi i sintezi glasova u reči i mnogi drugi aspekti koji podrazumevaju školsko gradivo. Pošto su govor i mišljenje povezani, rad logopeda nekada prevazilazi granice onoga što se definiše kao razvoj govora, već uključuje i rad na opštem osposobljavanju deteta za razne životne situacije.

Pored procene govorno-jezičkog statusa, značajno je da psiholog proceni i celokupni psihološki razvoj deteta. Ne tako retko se dešava da se psihičko stanje deteta, ustvari, odražava na detetov govor. Svako dete prolazi kroz određene stadijume normalnog psihološkog razvoja na koje se psiholog oslanja u svojoj proceni. Tokom prvog prijema koriste se različiti testovi za procenu kognitivnog i socio-emocionalnog razvoja deteta. Neki testovi su standardizovani i omogućavaju poređenje postignutog rezultata deteta sa decom tipičnog razvoja. Na osnovu toga se procenjuje u kojoj meri dete odstupa od proseka. Za finiju procenu koriste se i neke druge tehnike kao što je crtež porodice, putem kog se dobijaju kvalitativni podaci o detetu. Osim procene deteta, deo psihološke procene jeste i razgovor sa roditeljima. Važno je da su roditelji otvoreni za saradnju i da razumeju da procena nije deo kritikovanja njihovog vaspitnog stila, već formiranje celokupne slike na osnovu koje se čitav tim može usresrediti na rešavanje problematičnih situacija, kao i na detetove potencijale i osmisli najbolji plan tretmana.

Reedukator psihomotorike tokom prvog prijema procenjuje psihomotorni status koji obuhvata nivo razvijenih funkcija u oblasti grube motorike, koordinacije pokreta ekstremiteta, ravnoteže, sazrevanje dominacije hemisfera (lateralizovanosti), fine motorike, grafomotorike, vizuomotorne koordinacije, orijenatacije u prostoru i vremenu. Kroz različite aktivnosti u objektivnom prostoru (penjanje, silaženje, preskakanje, ljuljanje, prelaženje raznovrsnih prepreka, hodanje, skakanje, bacanje i hvatanje) procenjuje se motorna spretnost deteta, tonus (napetost mišića), koordinacija nogu i ruku, orijentacija u prostoru, pažnja i pamćenje. Kroz aktivnosti za stolom (u manipulativnom prostoru) sa sitnim predmetima, plastelinom i drugim senzornim materijalom i kroz crtanje procenjuje se zrelost šake i spretnost prstiju, koordinacija oka i ruke, da li dete pravilno drži olovku, kojom rukom piše, da li dobro imitira (uči) nove pokrete ovog tipa. Procena se prilagođava kroz aktivnosti koje dete treba da zna na određenom uzrasu. Tako se procenjuje da li postoji kašnjenje ili su detetove sposobnosti u skladu sa uzrastom. S obzirom da je govor deo psihomotorike i da se napredak ne može ostvariti u oblasti govora i jezika ukoliko je neka oblast psihomotorike nezrela. Često se roditelji obraćaju zbog problema u govoru, ali dalja procena reedukatora psihomotorike otkriva da mnoge oblasti psihomotorike nisu adekvatno razvijene. Pored toga, reedukator psihomotorike je tu da zajedno sa detetom radi na sticanju iskustva u objektivnom prostoru, a koja  logoped kasnije oblikuje govorno-jezički i formira pojmove sa ciljem da ih dete koristi u aktivnom rečniku.

Sve ono što nam se dešava u toku dana, što vidimo, čujemo, pomirišemo, okusimo, dodirnemo, osetimo, naš organizam prima preko čula i prosleđuje do mozga. Na neke draži reagujemo burnije (intenzivnijim odgovorom), na neke slabije, a neke nas uopšte ne dotiču. Ali ako je ono što primamo iz naše okoline pomoću čula prejako ili preslabo, ako nam treba više draži (stimulusa) da bi mogli normalno da funkcionišemo i da bi nam bilo prijatno tada govorimo o poremećaju senzorne integracije. Zbog toga je značajno da tokom prvog prijema senzorni integrator opservira dete.

Deca sa smetnjama u razvoju često imaju združeno poremećaj senzorne integracije, govorne smetnje i nedostatak ranih iskustava vezanih za telo odnosno nezrelu psihomotoriku. Zato je dobro da u logopedski tretman budu uključeni i tretman senzorne integracije i reedukacija psihomotorike.

Multidisciplinarni tim koji čine logoped, psiholog, reedukator psihomotorike i senzorni integrator  je tu kako bi se postavila odgovarajuća dijagnoza i na vreme započeo tretman. Zbog toga što je govor u direktnoj vezi sa mišljenjem, socio-emocionalnim stanjem deteta i psihomotorikom svako od članova tima je tu da sa svog aspekta proceni dete i da da adekvatan plan tretmana koji zajedničkim radom daje rezultate. 

Više

Dan ponosa osoba sa autizmom

Dan ponosa osoba sa autizmom

Barijere za autizam ne postoje…kada smo zajedno.

 

  1. juna,svake godine, organizacije širom sveta raznim događajima obeležavaju Dan ponosa osoba sa autizmom. Na taj način oni skreću pažnju na to da su osobe sa autizmom na prvom mestu jedinstvene individue, a ne samo “slučaj” kome je potreban tretman.
Više

L.E.C.Č na novoj adresi

L.E.C.Č na novoj adresi

Poštovani roditelji, koji dovodite decu kod nas ili planirate da ih dovedete, obaveštavamo vas da se LEC Čabarkapa od 26. juna 2017. godine nalazi na novoj adresi. Možete nas naći u ulici Dimitrija Tucovića 18.

Za više informacija možete nas kontaktirati putem mejla logopeddrcabarkapa@gmail.com ili pozivom na broj telefona 066.827.9797.

Tim LEC Čabarkapa vas očekuje!

Više

Razmišljate: da li je Vaše dete lenjo da govori ili ima problem? Naš savet: Proverite!

Prva reč treba da se javi oko godinu dana. Kada kažemo prva reč, mislimo na prvu reč koja je funkcionalna, odnosno upotrebljena smisleno i u pravom trenutku (npr., kada se dete obrati mami i kaže „mama“). Mnogi roditelji na pitanje logopeda kada se javila prva reč odgovaraju da je to bilo oko 6. ili 8. meseca. U tom periodu dete udvaja slogove (ma-ma, ta-ta), a roditelji misle da je to bila prva reč.

Zašto je bitno da „prva reč“ dođe na vreme?

Sigurno ste čuli od ljudi iz vaše okoliko da neko dete ima dve, tri ili čak četiri godine, a još uvek nije progovorilo. Neki ljudi se brinu zbog toga, a neki imaju stav da to nije bitno i da ima vremena da progovori. Zašto „terati“ dete da govori ako ne želi? Bitno je da razume sve što mu se kaže. Lenjo je da govori. Govoriće ceo život. Ovi i mnogi slični stavovi su pogrešni!!! Važno je da dete progovori na vreme kako bi njegov razvoj tekao uredno u skladu sa normama.

Kao što pedijatri imaju norme prema kojima prate stepen razvoja deteta, tako i logopedi imaju skalu prema kojoj prate da li detetov govorno-jezički razvoj teče uredno. Pored govorno-jezičkog razvoja, prati se i psihomotorni i socioemocionalni razvoj.

Da biste znali koja aktivnost je prilagođena kom uzrastu deteta, važno je da znate šta da očekujete u određenim razvojnim periodima.

U periodu oko šest meseci dete, osim pevanja vokala (A, E, I, O, U) počinje da izgovara i neke konsonante (m, p, t, d, ) i tada, po prvi put, od deteta dobijamo nešto što naliči prvim pokušajima da se produkuju reči, odnosno slogovi (ma, ta, ba, pa). Ta faza razvoja naziva se faza „brbljanja“. Pre šestog meseca, važno je da podstičemo dete da produkuje vokale  tako što ćemo zajedno sa njim da pevamo (aaaaa, eeee…). Osim toga nastojite da verbalizujete sve ono što radite sa detetom (npr. kada šetate i vidite kucu kažete: „Vidi kucu. Kako kaže kuca? Av, av, aaav…“).

Logopedska igrica „Pokaži i kaži“ u službi stimulacije i razvoja govora

 

Kada dete počne da udvaja slogove, važno je da mu uzvratite na isti način („ma-ma“, „ta-ta“). Dete možete da stimulišete tako što ćete da imenujete određene aktivnosti koje radite sa njim (npr. kada ga uspavljujete, pevajte „ni-na, na-na“, kada ga hranite oponašate: hajde otvori usta „am-am“ i sl).

Onomatopeja je jedna od važnih stimulacija, stoga kada vidite neku životinju, auto ili uradite neku aktivnost propratite to vokalizacijom (npr. Kako kaže maca „mau-mau“; Kako skače zeka „opa“; Kako ide auto „brm-brm“; Kako svira auto „bi-bi“ i sl.).

Od šestog do devetog meseca beba je spremna za aktivno učenje tako što gleda ono što dodiruje, traži ono što čuje i započinje gestovnu komunikaciju. U ovom periodu majka uvodi dete u svet zvuka, uči ga da imitira i da posmatra svoje lice u ogledalu. U devetom mesecu dolazi do udvajanja slogova, a brbljanje postaje intenzivnije i podseća na pravi govor. Taj period između devetog i dvanasetog meseca je period kada dete najčešće izgovara svoje prve reči. Tada je važno biti osetljiv na to kuda dete usmerava pažnju i koristiti detetovu radoznalost da bi naučilo kako da nešto imenuje („Aha, to je kuca!“). Tada roditelji imaju zadatak da dete uče da poštuje zabrane i izvršava jednostavne naloge (npr.Daj loptu.“. „Daj auto.“).

(dr sci. Nataša D. Čabarkapa u radu sa detetom na stimulaciji govora)

Ako dete nije progovorilo oko prve godine ili se razvoj govora odvija usporeno, od značaja je da njegova okolina (prvenstveno roditelji) koriste jasno artikulisan govor. Bitno je da pravilno izgovarate reči kada se obraćate detetu. Nemojte da mu se obraćate izmenjemom artikulacijom, odnosno da govorite umekšane glasove (npr., Idemo da pavamo. Vojim te. Jubim moje pije.). Neophodno je sve aktivnosti, vezane za dete, propratititi govorom jer je detetu potrebna stalna govorna stimulacija.

 Ne čekajte dve, tri ili četiri godine da Vaše dete progovori.

 Moć govora dobijamo rođenjem, ali logopedi su tu da onda kada ta moć nema efektivnu snagu, nauče dete kako da je upotrebljava. Dobra stimulacija podrazumeva uključenost roditelja, odlučnost i energičnost. Zadaci koje treba roditelji da obave stimulišući dete da govori mogu da budu naporni i teški, ali napredak koji naprave, posle određenog vremena, zajedno sa svojim detetom učiniće da taj osećaj nestane. Osim dijagnostikovanja i rada sa decom, logopedi imaju ulogu i da edukuju roditelje kako da spreče javljanje govorno-jezičkih poremećaja, kao i da rade sa svojom decom ukoliko se javi neki poremećaj.

 Ukoliko mislite da vaše dete kasni u odnosu na razvojne govorno-jezičke norme, prva reč se nije javila na vreme ili samo želite da proverite da li govorno-jezički, psihomotorni i socio-emocionalni razvoj teče uredno pravi način da budete sigurni u to je da dete odvedete kod tima stručnjaka (logoped, psiholog i reedukator psihomotorike) koji će vam reći svoje mišljenje i predlog rada sa detetom… poruka našeg Logopedskog centra Čabarkapa je: Vaše dete nije lenjo za govor, moguće je da ono u ovom trenutku samo treba našu pomoć da razvije svoj govor i jezik (logoped), svoju psihomotoriku (reedukator psihomotorike) i svoje emocije (psiholog) i Vi kao roditelji da pomognete na svoj način jer vreme, strpljenje i zrelost su potrebni Vama i Vašem detetu da prevaziđete problem.

Više