Naša adresa
Dimitrija Tucovića 18
Pozovi nas
066.827.9797
Pošalji nam poruku
office@logoped-drcabarkapa.com
Radno vreme
Pon - Petak: 10AM - 6PM

Neobična logopedska kuća

Svaka kuća ima krov. Krov je napravljen od crepa. Na našoj kući svaki crep krije tajnu. Ispod svakog crepa se krije po jedna reč (imenica ili glagol). Te reči treba da otkrije Vaše dete i da od njih sklopi rečenicu. Ali tu nije kraj zadatka. Kada dete odabere reči, baca kockicu koja ima šest različitih boja. Prozori na kućici su istih boja i kriju poseban zadatak. Oni određuju kakva će ta rečenica biti (potvrdna, odrična, upitna, uzvična, obaveštajna ili u kom vremenu će biti). Kada baci kockicu dete smišlja rečenicu u skladu sa zadatkom, zapisuje je na papirić i ubacuje kroz vrata u kuću.
Ovim putem dete vežba radnu memoriju, čitanje i pisanje, bogati rečnik, uči interpunkciju, vrste rečenica i vremena, vežba sintezu i divergentno mišljenje (davanje većeg broja različitih odgovora, što predstavlja osnovu kreativnosti), uči o bogatstvu jezika, vežba kreativnost i uživa u uspehu izvršenog zadatka.

Kada imamo dete mlađeg uzrasta lako možemo da pretvorimo igru u nešto korisno za razvoj, ali kada je dete starije to postaje nešto teži zadatak. Zato je ova kuća od reči savršena igra za stimulaciju dece starijeg uzrasta a lako se pravi.

Ovu i još mnoge igrice koje se koriste u LEC Čabarkapa možete pronaći u praktikumu „Da brbljam, da govorim, da učim“ autorke dr Nataše D. Čabarkape koja navodi: „Naloge i zahteve možete prilagođavati detetovom uzrastu, a kuća nije jedini način ovakvog učenja, možete napraviti drvo reči, bunar, loptu… Jedina granica je granica naše mašte“.

Moje dete još nije progovorilo-Šta da radim?

Najdragoceniji poklon koji možete dati svom detetu je govor. Najviše nas obraduju reči našeg deteta koje po prvi put kaže mama ili tata. A kada porastu znaju da budu prave pričalice čija nas mašta i znatiželjnost iznenađuju.

Govor se uči u kući, sama porodica je zadužena za bogatstvo odnosno siromaštvo detetovog jezika. Razgovori odraslih se reflektuju u govoru dece. Kada razvoj govora izostane ili se primeti kašnjenje u svakom roditelju se javi briga: „Šta sada da radim?“. Razvoj jezika zavisi od mnogih faktora. Zavisi od socijalnih činilaca koji su mahom u našoj kontroli kao i od bioloških i anatomskih faktora koji su van naše kontrole. Roditelji bi trebalo da prate razvoj svog deteta i ukoliko primete neki znak kašnjenja da se obrate stručnjaku.

Ovo su neki od znakova kašnjenja u govorno-jezičkom razvoju na koje treba da obratite pažnju:
-kašnjenje faze gukanja (gukanje se javlja od 8. do 20. nedelje)
-kašnjenje faze brbljanja (brbljanje se javlja od 6. do 9. nedelje)
-kašnjenje pojave prve reči (prva reč se javlja između 9 meseci i godinu i po dana)
-ako dete ne usmerava pažnju na govor drugih ljudi, ne razume jednostavne govorne naloge, ne oponaša zvukove iz okoline
-dete koje ne tapše, ne maše, ne pokazuje gde mu je glava
-ako sa 2 godine nije progovorilo
-ako u rečniku ima tek nekoliko reči
-ako nema prostih rečenica


Rečnik dece do treće godine bi trebalo da bude razumljiv i da sadrži više od 500 reči (tačnije između 500 i 1000 reči). Dete na uzrastu od 3 godine bez problema razlikuje rod, usvaja množinu, padeže, razume postavljena pitanja. Ukoliko dete na ovom uzrastu ne koristi prideve, priloge, predloge, veznike, nije usvojilo zamenice, izostavlja pomoćne glagole, meša određene suglasnike (B i P, D i T, U i V, L i J), neke glasove ne izgovara pravilno onda je veoma važno da se na vreme otpočne logopedski tretman. Što duže čekate problem će biti teže korigovati.

Ono što svaki roditelj treba da učini je da stimuliše svoje dete da govori. Treba ih hrabriti da Vam pričaju svoje događaje doživljene tokom šetnje, vožnje u kolima, u kupovini… Morate ih pažljivo slušati bez požurivanja i prekidanja. Tako i tada će se i sama deca truditi da se lepo izražavaju. Ako dete izgovori neku neadekvatnu reč ili nepravilno izgovori neki glas nemojte ga ismevati i očekivati od njega da se izražava kao odrasla osoba. Kada Vam dete postavi pitanje, odgovorite mu jasno i koristite reči koje ono može da razume. Vodite razgovore pred Vašom decom, pričajte im šta ste radili, videli, čitali… Na taj način širite vidike i znanja svojoj deci. Svakodnevni život pruža na hiljade mogoućnosti da se govori o različitim temama (igra, kućni poslovi, putovanja, zanimanja roditelja…). To će obogatiti jezik deteta i njegova znanja i omogući će mu da znanja koja stiče u školi poveže sa realnim životom.

Osnovu govora čine dve sposobnosti, sposobnost da se govor razume i sposobnost da se govor produkuje. Razumevanje i pričanje ne smeju da se odvajaju. Zato se radi paralelno na stimulaciji obe vrste sposobnosti. Govor je u vezi sa razvojem mišljenja i razvojem motorike bez kojih govor ne bi bio moguć. Zato je u tretmanu pored logopeda važna uključenost psihologa i reedukatora psihomotorike. Ukoliko imate i najmanju sumnju u vezi razvoja govora Vašeg deteta posavetujte se sa logopedom. Nemojte čekati da problemi budu isuviše očigledni svima u Vašoj okolini. Doći rano za logopeda znači da ste došli na vreme.

Od čega ćeš sladoled? Ukus izaberi i napravi sladoled po svojoj meri

Omiljena poslastica svakog deteta u letnjim mesecima je zasigurno sladoled i svako dete ima omiljen ukus. Njemu se svako raduje pa je zato ova aktivnost posebno zanimljiva deci. Pričamo o sladoledu, o različitim ukusima i pravimo maštovite kombinacije koje deca sama osmišljaju.

U našem centru napravili smo jedan kornet i mnoštvo različitih kugli od raznih boja i materijala. Pravi se lako, a stimulišemo različite i brojne oblasti razvoja deteta. Ovu aktivnost izvodimo na više načina u zavisnosti od toga šta želimo da stimulišemo kao i od sposobnosti i uzrasta Vašeg mališana. Detetu možete dati model po kom će da napravi isti sladoled ili mu zadajte verbalni nalog npr. „Prvo stavi crvenu kuglu sladoleda, zatim zelenu i na kraju narandžastu kuglu“. Na ovaj način se vežba verbalna memorija, a ukoliko mu pokažete model pa ga sklonite vežbamo vizuelnu memoriju.
Ova aktivnost je posebno važna za praćenje vizuelnih redosleda (šta je pre a šta posle). Ukoliko je dete starije možete povećati broj kugli ili umesto boje govoriti ukuse koje te boje predstavljaju (crvena-jagoda, zelena-kivi, bela-vanila…). Deci je posebno zanimljivo ako ih pustimo da sami naprave svoj sladoled. Tako dobijamo šansu da uđemo u dečiji svet mašte i da ga stimulišemo da proširi svoju priču (postavljajte mu pitanja kao što su: „Od čega je taj sladoled?“, „Koje je boje?“, „Kakvog je ukusa?“, „Da li je hladan ili topao?“, „Kada ga jedemo?“, „Koliko ima kugli?“…). Mogućnosti su brojne. Kroz ovu aktivnost stimulišemo:

  • vizuelnu percepciju i pretraživanje
  • taktilnu percepciju
  • praćenje redosleda
  • vizuelnu i auditivnu memoriju
  • pažnju
  • kategorije (boje, ukusi, voće…)
  • količinu
  • predloge (na, ispod, iznad, gore, dole…)
  • bogaćenje rečnika

Slažem slagalicu i učim delove tela

U praktikumu „Da brbljam, da govorim, da učim“ autora dr Nataše D. Čabarkape postoji mnogo tekstova, primera i aktivnosti koji mogu biti korisni kako defektolozima tako i roditeljima. Jedna od njih je tema koja se odnosi na delove tela, odnosno na telesnu šemu. Izdvajamo Vam deo koji možete pročitati u praktikumu dr Nataše D. Čabarkape a koji se odnosi na to kako dete spoznaje svoje telo.

„Doživljaj telesne celovitosti usvaja se postepeno, tokom celog života, ali je najintenzivniji u prvim godinama života.“

U sledećem odlomku Vam dajemo savet kako možete da učite telesnu šemu sa svojim mališanom: „Delove tela s detetom možete učiti koristeći njegovo i svoje telo, lutke, crteže… Možete ih i nacrtati, a zatim od deteta tražiti da imenuje određeni deo i da ga pokaže na sebi, na vama ili na lutki. Takođe za učenje delova tela možete koristiti i slagalice tako što ćete nacrtati ljudsku figuru, a zatim je iseći u vidu slagalice koju dete traba da složi.
Učenje delova tela i odnosa deo-celina na telu osnova je za usvajanje analize i sinteze glasova u rečima, kao i odnosa da je nešto deo celine (npr. da je slovo deo reči, a reč deo rečenice). Poimanje sebe važno je i u psihološkom smislu…“

Kroz ovu slagalicu dete na zanimljiv način usvaja znanja o delovima tela i telesnoj šemi. Aktivnost se sprovodi tako što od deteta tražimo da nam imenuje i pokaže određeni deo tela (npr. gde je glava, stavi glavu na mesto…). Kada je dete mlađeg uzrasta koristimo jednostavne naloge i krećemo od osnovnih delova tela (glava, ruke, noge, stomak, leđa). Ukoliko je dete starijeg uzrasta polako dodajemo složenije i detaljnije delove tela (npr. delove glave, delove lica, delove oka itd.). Za mlađu decu možete koristiti model po kom će da slažu slagalicu, a ukoliko je dete starije onda može da je složi i bez zadatog modela.
Ovu slagalicu možete koristiti i za proširivanje znanja, pa tako možemo učiti predloge (glava je gore, noge su dole, uši su na glavi…), usvajati pojam količine (imam jedan nos, imam dve ruke…), poznavanje lateralizovanosti (to je leva ruka, to je desno oko)…

Leva ili desna strana, koja noga/ruka ide sada?

Lateralizovanost predstavlja podeljenost tela na dve simetrične polovine, levu i desnu. Otkrivanjem leve i desne polovine dete postaje svesno podeljenosti tela, što predstavlja osnov za orijentaciju u prostoru, praćenje redosleda auditivnih i vizuelnih informacija i osnov za čitanje i pisanje.
U našem centru smo osmislili aktivnost kojom dete uvežbava poznavanje lateralizovanost na sebi. Ovu aktivnost lako možete napraviti kod kuće a sve što Vam je potrebno su papir, bojice i makaze. Aktivnost se može prilagoditi uzrastu Vašeg deteta.
Deca kada napune četiri godine polako mogu da se upoznaju sa levom i desnom stranom tela. Ukoliko dete ne poznaje lateralizaciju na svom telu to će se odraziti na pojavu smetnji u učenju i usvajanju školskih znanja. Smetnje ovog tipa mogu postojati izolovano ali mogu biti i deo disleksije, disgrafije, dispraksije, diskalkulije i opšte disharmonije.
Ovu aktivnost dete izvodi po vašim nalozima. Nalog izdajete: „Stavi levu nogu na narandžasto stopalo, stavi desnu ruku na plavu šaku…“. Kroz ovu aktivnost vežbamo i:

  • Razumevanje i izvršavanje naloga
  • Pamćenje
  • Prelazak preko središnje linije tela
  • Pokrete tela u objektivnom i gestualnom prostoru (prostor izvan tela)
  • Ravnotežu
  • Koordinaciju pokreta

Predstavljamo vam “Vežbe” kao deo praktikuma “Da brbljam, da govorim, da učim”

Praktikum “Da brbljam, da govorim, da učim” autora dr Nataše D. Čabarkape je knjiga koja može biti pouzdan saveznik roditeljima, pedijatrima, defektolozima (različitih profila), vaspitačima, učiteljima i nastavnicima. Ukoliko neko vama drag ulazi u svet roditeljstva ili je njegovo dete pred razvojnim izazovom, ovo je poklon na kom će vam biti dugo zahvalan. U pitanju je knjiga koja se dugi niz godina uzima sa police.

Praktikum se sastoji iz nekoliko segmenata, “Rani razvoj deteta”, “Izazovi predškolskog i ranog školskog perioda”, “Vežbe”, “Igrice logopedsko-edukativnog centra Čabarkapa” i “Radionice”. Oni obuhvataju različite etape razvoja vašeg deteta kao i određene vežbe, igrice, radionice…

„Vežbe“ predstavljaju poglavlje u kojem se na jasan, precizan, konkretan i pragmatičan način čitaocima pruža niz aktivnosti, da kroz igru uče, stimulišu i koriguju različite aspekte dečjeg razvoja. Reč je o kreativnim i korisnim načinima vežbanja orijentacije u prostoru, ravnoteže, pojmova vremena i redosleda, percepcije, pažnje, grafomotorike, opštih verbalnih sposobnosti, savladavanja čitanja i pisanja i nošenja s nekim specifičnim školskim izazovima (kao što je pisanje sastava, mešanje slova pri pisanju itd.). Takođe su dati predlozi koje roditelji mogu obavljati u okviru svakodnevnih aktivnosti s decom (u kuhinji, na plaži, na snegu i sl.). Poglavlje sadrži detaljne vežbe za pravilan izgovor svih glasova, s korisnim savetima i uputstvima.

U praktikumu je opisano mnoštvo aktivnosti koje mogu da se obavljaju sa decom u kućnim uslovima. U ovom tekstu ćemo vam prikazati jednu od vežbi koju možete lako da napravite i koristite u radu sa decom a koje se mogu naći u ovom poglavlju.
Slagalica
Na papiru nacrtajte različite oblike od kojih ćete napraviti slagalicu. Na jednoj strani neka bude sličica, a na drugoj slova. Dete ima zadatak da složi slagalicu, a zatim da pročita reč. Na ovaj zanimljiv način dete vežba redosled slova u rečima, a vi možete da mu pomognete tako što ćete ga pitati koje je slovo (glas) prvo, koje slovo ide posle slova A, koje je poslednje slovo…