Naša adresa
Dimitrija Tucovića 18
Pozovi nas
066.827.9797
Pošalji nam poruku
office@logoped-drcabarkapa.com
Radno vreme
Pon - Petak: 10AM - 6PM

RIZIKO FAKTORI – jedan od razloga koji utiču na razvoj govora

Govor i jezik su najsloženije ljudske psihofiziološke funkcije i samim tim su podložne delovanju raznih riziko faktora. Cilj ovog teksta je postavljanje pored najvažnijih riziko faktora velike znakove uzvičnika koji roditeljima treba da skrenu pažnju i učine ih jako osetljivim za prve naznake bilo kakve potrebe za dodatnim radom sa logopedom.

Neka istraživanja pokazuju da 40% dece koja su bila izložena nekom od riziko faktora na rođenju imaju neki od oštećenja sluha, govora i jezika.

Važno je da znate da su sluh, govor i jezik međusobno neraskidivo povezani pa tako, oštećenje sluha uvek dovodi do oštećenja govora.

Delovanje riziko faktora se ogleda u vidu usporenog govorno-jezičkog razvoja, najranije u periodu progovaranja, sve do predškolskog i ranog školskog uzrasta.

Kada govorimo o organskim faktorima, jedan od najčešćih je svakako hiperbilirubinemija (povećana vrednost bilirubina) koja može da nastane iz više razloga, poput dijabetesa majke, nedovoljnog dotoka kiseonika do mozga, prevremenog porođaja, prenešenog porođaja, indukovanog porođaj. Posledice koje mogu da nastanu usled hiperbilirubinemije su: oštećenje vida, oštećenje sluha, mentalna retardacija, usporen psihomotorni razvoj, nekoordinisani pokreti, kasno progovaranje, otežano pamćenje, poremećaj u auditivnoj percepciji, otežana artikulacija glasova, otežano usvajanje pisanja i čitanja i mnogi drugi poremećaji.

Logopedi tvrde da posledice, koje nastaju usled hiperbilirubinemije, dovode do oštećenja govora, jezika i sluha što zahteva ranu intervenciju.

Prevencijom i ranim otkrivanjem može da se spreči javljanje poremećaja i njegov razvoj.

Preventivno delovanje i stimulacija imaju za cilj da se podstakne normalan govorno-jezički razvoj. Stimulacija omogućava detetu da kvalitetno prolazi kroz sve razvojne faze govora, počevši od faza gukanja i brbljanja, preko pojave prve reči, do razvoja svih govorno-jezičkih struktura.

Pored hiperbilirubinemije, postoji još riziko faktora koji ometaju normalan razvoj govora i jezika, a to su asfiksija, intraventrikularna hemoragija, hipoksija i prevremeni porođaj. Kod dece koja su imala intraventrikularnu hemoragiju, najčešći poremećaj u govoru je poremećaj artikulacije. Kod prevremeno rođene dece najčešće dolazi do usporenog fonetskog (glasovnog) razvoja, kao i usporen razvoj ekspresivnog govora. Mala telesna težina na rođenju predstavlja rizik za nastanak cerebralne paralize i mentalne retardacije.

Pomenuti faktori spadaju u riziko faktore po rođenju (perinatalne), ali veliki značaj imaju i prenatalni faktori (odnosno, oni dok je beba još uvek u stomaku). U najvažnije prenatalne faktore spadaju dijabetes majke, Rh inkompatibilija, hipertenzija u trudnoći, infektivne bolesti majke (poput rubeole ili toksoplazmoze). Tako na primer, istraživanja pokazuju da infekcija rubeolom u prva tri meseca trudnoće izaziva oštećanja sluha.

Jako je važno da budete upoznati sa kontraindikacijama lekova koje koristite u trudnoći (kako za lečenje bolesti koje se javljaju u trudnoći tako i za samo održavanje trudnoće). Budite stalno u kontaktu sa nadležnim lekarom i trudite se da se adekvatno informišete.

Možemo zaključiti da biološki faktori rizika mogu imati negativan uticaj na psihomotorni i govorno-jezički razvoj. Iz tog razloga je rana detekcija, dijagnostika i intervencija problema kod dece rođene uz prisustvo riziko faktora od velikog značaja.

U tim procesima neonatolog, pedijatar, logoped, defektolog, reedukator psihomotorike, psiholog tj. multidsciplinarni tim igra veoma važnu ulogu u otkrivanju i skretanju pažnje na moguće faktore rizika koji mogu da utiču na razvoj govora i jezika.

Vaša je odgovornost da dete na vreme odvedete kod stručnjaka na multidisciplinarnu procenu (logoped, reedukatora psihomotorike i psiholog) koji će da procene razvoj Vašeg deteta i dati adekvatne smernice i predlog za dalji rad sa Vašim detetom.

Momenat nastanka zastoja u razvoju govora i jezika Vašeg deteta ili prekida u razvoju nekih od ovih funkcija do dijagnostikovanja, a zatim do trenutka započinjanja logopedskog tretmana, prođe dug period. Taj period se naziva „kritični period“. Svaki nivo razvoja govora, jezika, ponašanja i emocija ima svoj određeni period formiranja, i ako se propusti, teško se nadoknađuje.

Preuzmite odgovornost i budite savesni u praćenju razvoja svoga deteta.

Ne verujte kada Vam stručnjaci kažu da ste došli prerano. Dođite ranije.

Šta je autizam i šta su pervazivni razvojni poremećaji

Autizam ili pervazivni poremećaj pokriva širok spektar poremećaja i definiše ga odsustvo određenog ponašanja. Šta to znači?

Poremećaj verbalne i neverbalne komunikacije; nepostojanje imaginacije; nemogućnost socijalizacije; prisustvo stereotipnih pokreta – prstima ili telom, hod na prstima, lepršanje rukama, preosetljivost čula: bilo da je stimulus (nadražaj) slušni, vizuelni ili taktilni tj. rutina u svakodnevnim aktivnostima, povećana hiperaktivnost i uznemirenost; opsednutost tv reklamama, telefonom, tabletom, kompjuterom, svetlećim predmetima. Kada govorimo o siptomima jedan od prvih je: neodazivanje na ime (gde roditelj prvo posumnja na sluh) Savet:obavezno proveriti sluh. Oskudan rečnik za detetov uzrast. Koristi gest ili ga uopšte nema kada mu nešto treba, neadekvatno i siromašno igranje igračkama (ređanje u istom nizu,vrtenje točkova na autiću, korišćenje perifernog vida kada posmatra igračku), kao i odsustvo osmišljavanja igara. Isključivanje tj.odsustvo pogleda, pažnja je kratka, a hiperaktivnost povećana u situacijama usmerene aktivnosti, nedostatak pokaznog gesta (koji je preteče razvoja govora), vreme kada roditelj treba da reaguje je oko druge godine (moj savet je 18. mesec) kada se multidisciplinarnom opservacijom deteta (logoped, reedukator psihomotorike, senzorni integrator i psiholog) dijagnostikuje problem.

Zašto tada?

Autizam kao i pervazivni poremećaji se ne dijagnostikuju pre 3.godine. Pre tog perioda stručnjaci mogu uočiti elemente iz pervazivnog spektra i raditi na tome.  18. mesec je važan jer se smatra da je to ključan period do kada je dete trebalo da usvoji sve aspekte govorno-jezičkog, psihomotornog i socio-emocionalnog razvoja potrebne za taj uzrast. Jer, ukoliko se javi bilo kakvo odstupanje baš ovaj period je ključan za adekvatnu stimulaciju i tretman, a samim tim se očekuju i bolji rezultati.

Često nas pitaju da li se zna uzrok ovim poremećajima?

Uzroci mogu biti genetski, imunološki, metabolički, ali se ne znaju svi uzroci. Kod neke dece sa imunološkim deficitom, koja često upotrebljavaju antibiotike ili imaju slab imunitet mogu da budu okidači za nastanak poremećaja.

Da li postoji lek za autizam?

Za poremećaj koji nazivamo autizam još uvek nije pronađen lek. Međutim dolaskom na vreme kod stručnjaka (logoped, defektolog, oligofrenolog, reedukator psihomotorike, senzorni integrator i psiholog) i timskim radom mogu se postići dobri rezultati, toliko dobri da dete postaje funkcionalno i socijalizovano.

U ovim situacijama bitna je timska stručna saradnja. Roditelj se uglavnom obrati pedijatru kada uoči neki problem kod svog deteta. Pedijatar upućuje na dalju dijagnostiku, gde se kada se utvrdi dijagnoza sprovodi adekvatan stručni tretman (logoped, reedukator psihomotorike, senzorni integrator i psiholog) svako sa svog aspekta.

Zašto roditelji krive sebe za problem svoga deteta?

U dugogodišnjoj praksi u radu sa decom sa različitim govorno-jezičkim, psihomotornim i socio-emocionalnim problemima često se susrećemo sa tim da roditelj krivi sebe za problem svoga deteta. Zašto nisu došli na vreme? Zbog čega su čekali, a videli su da dete ima problem.

Prvo mislim na one roditelje koji su svesni da njihovo dete ima neki problem u govoru i komunikaciji, ali nisu svesni da je potrebno odmah započeti logopedski tretman, već misle „Mali je, ima vremena“. Drugo, roditelj dođe kod stručnjaka a on mu kaže „Rano je“. Ne slušajte kada vam kažu da je rano, a vaš instinkt, posebno majke, kaže da nešto nije u redu sa vašim detetom.

Onog trenutka kada posumnjate da nešto nije u redu da vašim detom, pozovite i dođite kod stručnjaka na procenu. Možda će vam reći da je sve u redu ili da odmah morate da krenete na logopedske tretmane. Bolje je doći na kompletnu timsku opservaciju nego posle kriviti sebe zašto niste došli ranije.

Dan intelektualne svojine

Na današnji dan već 40 godina u 180 država se raznim aktivnostima i skupovima podiže svest o značaju intelektualne svojine. Intelektualna svojina je vaš izum, patent, crtež, stih, slika, neki inovativni tehnološki izum.

Poruka LEC Čabarkapa na današnji dan je: „Čuvajte svoju reč, misao, zamisao i ono što ste osmislili…jer vi ste inovatori novih ideja i vizionari koji će drugim ljudima preneti svoju poruku i pomoći u rešavanju njihovih problema.“

Kako na zabavan način da proširite detetov rečnik?

Nakon što dete progovori, potrebno je raditi na proširivanju njegovog rečnika. Najbolji način je da to radite pomoću različitog edukativnog materijala (sličica, kartica, umetaljki i sl.). Kada dete dovoljno obogati svoj rečnik i proširi rečenicu za bogaćenje rečnika možete da koristite i priče u slikama. Na početku neka bude manji broj slika sa manjim brojem detalja. Detetu postavljajte odgovarajuća pitanja i podstičite ga da Vam odgovara rečenicama koje su potpune, sa većim brojem rečeničnih elemenata. Nakon toga dozvolite detetu da samo ispriča priču.
Priče u slikama su korisne i za pisanje sastava. Ukoliko dete ne može samo da napiše sastav pomozite mu tako što ćete pronaći priču u slikama, postavljati mu odgovarajuća pitanja čijim odgovori će činiti sastav. Nakon toga neka dete samo piše sastav bez Vaših postavljenih pitanja.

Više o tome kako da radite na proširivanju detetovog rečnika, zašto su priče u slikama korisne i kako utiču na razvoj školskih veština možete pročitati u praktikumu „Da brbljam, da govorim, da učim“ autora dr Nataše D. Čabarkape.

„Da brbljam, da govorim, da učim“

Praktikum „Da brbljam, da govorim, da učim“ autorke logopeda dr Nataše D. Čabarkape napisan je na temeljima dugogodišnjeg iskustva i rada s decom s teškoćama u govorno-jezičkom, psihomotornom i socioemocionalnom razvoju. Knjiga je vođena idejom da pokriva nedoumice i pruža jasna očekivanja i smernice za rad i stimulaciju, praktično od rođenja deteta pa sve do školskih dana.

Više o praktikumu, njegovom nastanku i sadržaju možete saznati iz video snimka.

vežbanje vizuomotorne koordinacije

Čarobno testo

Iskoristite testo u boji za vežbanje vizuomotorne koordinacije, fine motorike, hvata, za taktilnu percepciju i ideaciju. Potrebno je da napravite različite oblike kao što su kifla, pica i pita. Zatim nožem napravite linije kroz koje će dete da seče. Da bi dete bogatilo svoje ideje dajte mu da samo smisli oblik i formira linije.Read More

razvojna disfazija

Šta je razvojna disfazija i kako je prepoznati?

Šta je razvojna disfazija, kako je prepoznati i kada je pravo vreme da dete odvedete kod stručnjaka?

Veoma je važno da roditelji na vreme uoče kašnjenje u govorno-jezičkom razvoju i obrate se stručnjaku, logopedu koji će nakon svoje procene prepoznati uzroke i poreklo govorno-jezičkog odstupanja, dijagnostikovati, a zatim osmisliti plan tretmana koji će odgovarati potrebama deteta. Ispravna dijagnostika i rani početak tretmana, u slučaju da postoji kašnjenje u govorno-jezičkom razvoju, su među presudnim faktorima za pravilan razvoj govora kod deteta.Read More

opisivanje slika

Kako da od slika nastane priča?

Tokom školske godine deca veoma često pišu sastave. Na kraju školske godine pišu sastav o nekom književnom delu koje su pročitali, a na početku školske godine pišu sastav kako su proveli letnji raspust. Osim toga, tu je i pisanje pismenih vežbi i pismenih zadataka. Nije svakom detetu lako da napiše sastav iako zna šta svaki sastav treba da sadrži.Read More