U dobu tehnike i tehnologije u kome živimo, korišćenje raznih elektronskih uređaja je uzelo maha (tv, tableti, računari, telefoni). Tako sve više srećemo roditelje koji ostavljaju svoju decu satima da sede ispred ekrana, nepomično posmatrajući akcije animiranih junaka ili igrajući neku od igrica na telefonu ili tabletu. Deca su ispred ekrana mirna i zadovoljna, pa roditelji smatraju da je to najbolje rešenje kako bi brže i lakše obavili dnevne obaveze koje imaju.
Šta se dešava kada dete nije dovoljno stimulisano govorom?
Dragi roditelji, vreme provedeno ispred ekrana može da ostavi negativne posledice na razvoj deteta. Neki će se, verovatno, pobuniti i reći da su crtani filmovi, reklame ili pesmice pomogle da njihovo dete imenuje neke predmete, otpeva pesmicu na engleskom ili nekom drugom stranom jeziku. To je istina, jer deca najviše uče i pamte slušajući i gledajući. Detetu je potrebno da hvata, dodiruje, opipava i na druge načine istražuje nove predmete, a uz to sve i da imenuje kako bi uspelo da poveže predmet i reč (određeni pojam dobije značenje). Nažalost, učenje uz crtane filmove ili pesmice na stranom jeziku su primeri lošeg govornog modela. Neretko je sadržaj koji se plasira na TV-u neadekvatan za dečiji uzrast, pun scena nasilja, neprimerenih uzvika i apstraktnih reči za njihov uzrast. Tako da, pored usvojenog lošeg govornog modela, karakteristike dece koja su rasla ispred omiljenih elektronskih uređaja su i rasuta pažnja, hiperaktivnost, nespretnost, pasivnost, napetost ili fobičnost (nelagodnost u situacijama spontane komunikacije).
Šta je detetu potrebno?
Da bi detetu pružili mogućnost da se adekvatno razvija u govorno-jezičkom, psihomotornom i socioemocionalnom pogledu, važno je da ima mogućnost da iskusi svet oko sebe. Pokretač saznajnog razvoja je radoznalost. Vrlo je važno da dete potrči, saplete se, ostvari razmenu u igri sa drugom decom, čuje govor direktno upućen njemu, da ostvari kontakt pogledom. Potrebno je da dete pokaže šta želi, da pruži ruku ka željenom predmetu, da istražuje i tako saznaje nove stvari. Svakim novim iskustvom dete doživljava nova i dograđuje dosadašnja iskustva. Takvu vrstu iskustva, sigurno ne može dobiti ukoliko sedi ispred TV ekrana, tableta ili telefona, slušajući modifikovane glasove na stranom jeziku koji nisu upućeni njemu direktno i gledajući animirane likove. Od najveće važnosti za razvoj govora i jezika je omogućiti deci da prvo razviju neverbalnu komunikaciju, a zatim verbalnu. Za dete koje tek uči da govori je ujedno važna i verbalna i neverbalna komunikacija. Neverbalna komunikacija se odnosi na značenje date reči i isto je važna za proširivanje rečnika tj. dalji razvoj govora i jezika kao i verbalna komunikacija. Neophodno je da postoji neverbalna komunikacija kako bi se razvila verbalna.
Dete prvo uči da pokazuje, a zatim izgovara ime pojma. Zato i kažemo da pokazni gest prethodi govoru. Za razvoj govora bitno je stvoriti bazu maternjeg jezika, pa tek onda krenuti sa usvajanjem drugog jezika. Ako dete ima govorno-jezički problem, prvi i osnovni korak u rešavanju problema je odlučivanje samo za jedan jezik, najčešće jezik koji dete koristi u vrtiću i koji će kasnije koristiti u školi. Prvi jezik ostaje onaj jezik kojim se majka (ili osoba koja je imala najveći kontakt sa detetom) obraćala detetu u prvoj godini života, to je maternji jezik. Usmerite dete na igru, na istraživanje, na pokret. Kada ste sa detetom kod kuće, razgovarajte što više sa njim, zajedno prelistavajte slikovnice, čitajte i prepričavajte priče, postavljajte mu pitanja. Jako je važno posle svake rečenice napraviti pauzu kako bi dete uvidelo da postoji vreme i za njega. Potrebno je da uvidi da je komunikacija dvosmerna i da se i od njega isto očekuje. Budite strpljivi, dajte detetu vremena. Ukoliko vidite da bi odustalo od komunikacije i zadatka podstaknite ga i verbalno i neverbalno, kako biste mu istu olakšali. Uvidite šta dete voli i gleda, pa se uključite u njegove omiljene aktivnosti, kako biste razgovarali o njima i izvodili ih zajedno. Dete će od vas najviše naučiti. Pričajte o onome što radite, o onome što dodirujete, pokazujte prstom, uključite u te radnje govor, pokret, ritam. Dete pružajući ruke ka nekom premetu i vodeći osobu do željenog predmeta, istražuje i uči. Dete često pokazuje želju da se neka radnja ili reč ponovi više puta. Na taj način daje sebi vremena da poveže ime predmeta sa datim pojmom, kao i da pamti redosled glasova u datoj reči, da bi usvojilo oblik i značenje. 
Kada dete počne da pokazuje željeni predmet, postavljate mu pitanja To ? Da li TO želiš? Trudite se da intonacijom ispratite pitanje. Igrajte se govorom kako bi deci bilo zanimljivo. Nekada dajte i odgovor ili deo odgovora (To je…) umesto deteta kako biste ga motivisali. Na zahtev deteta šta je to ili samo to, dajte odgovor. Služite se pitanjem Gde je?. Na taj način podstičete razvoj pokaznog gesta i ujedno proveravate detetovo poznavanje reči. Podstaći ćete detetov govor kako bi više obogatilo svoj rečnik. Potrebno je da ne govorite opširno, već da rečenice budu što kraće i jasnije. Takav dvosmeran odnos podstiče kako vaspitni proces u okviru porodice, tako i pravilan razvoj govora. Na taj način će dete na starijem uzrastu nesmetano komunicirati sa svojom okolinom.
Neodovoljno stimulisano dete govorom je uskraćeno za iskustvo, nije u mogućnosti da sam razvije govor i nauči da komunicira i inicira komunikaciju. Ne inicirajući komunikaciju dete postaje pasivno, samo sebi dovoljno, „u svom svetu“. Zato pokažite svom detetu moć govora, naučite ga da sa vama deli svoje želje, potrebe govorom (verbalnim putem).
Ukoliko se to ne desi ne ustručavajte se da se obratite stručnjaku (logopedu) koji će adekvatno proceniti vaše dete i predložiti potreban tretman.
