Naša adresa
Dimitrija Tucovića 18
Pozovi nas
066.827.9797
Pošalji nam poruku
office@logoped-drcabarkapa.com
Radno vreme
Pon - Petak: 10AM - 6PM

Svetski Dan autizma

Da li me vidiš? Otvorili smo ti vrata – govori
Dajem ti ruku – uzmi je ne tražim puno – pogledaj me

Tu sam pored tebe – ne plaši se

Trčimo i učimo nove reči – tu sam da ti pomognem

Razumem te da nekada nećeš – polako ćemo

Ti i ja smo prijatelji i pobedićemo tvoj problem

  1. april je dan osoba sa autizmom, koji je u decembru 2007. godine proglašen od strane generalne skupštine Ujedinjenih nacija. Šta je autizam? Često pitanje koje postavljaju roditelji koji imaju problem sa svojim detetom. Autizam je vrlo složen biološki poremećaj mozga. U svojoj kliničkoj slici obuhvata  slabu socijalnu interakciju i komunikaciju sa ponavljajućim (stereotipnim) pokretima. Češći je kod dečaka nego kod devojčica.

Prvi i osnovni znak autizma je izostanak kontakta očima, a pored njega i neuzvraćanje osmeha osobi koja mu se osmehuje, izostanak  odazivanja na poziv po imenu ili okretanje na glas bliske osobe. Dete sa autizmom ne prati pogledom predmet koji mu se pokazuje, ne mazi se niti započinje bilo koji vid nežnosti sa bliskom osobom, ne imitira pokrete i izraze lica roditelja i osoba iz svog okruženja, ne pokazuje sreću kada je u kontaktu sa drugom decom. Kontakt sa drugim osobama ili druženje sa decom je otežano kao i igra sa njima. Uglavnom se igraju sami ili sede u nekom ćošku gde se stereotipno igraju, nesvesni svoje okoline.

Članice Evropske Unije i Saveta Evrope podsećaju nas na sledeće činjenice:

  1. Postoji velika potreba da se obrati posebna pažnja na autizam, uzimajući u obzir velike probleme koje stvara ova vrste poremećaja.
  2. Autizam je veoma složen razvojni poremećaj koji se javlja tokom prve tri godine života.
  3. Na osnovu činjeničnih podataka dobijenih naučnim istraživanjem danas znamo da autizam nije retka pojava, a ukoliko se u obzir uzme ceo spektar autističnih poremećaja, ova vrsta poremećaja obuhvata 0,6 % ukupne populacije. Ovo znači da u Evropi postoji oko 5 miliona osoba sa autizmom.

Dijagnostika autizma

Multidisciplinarni pristup kod dijagnostikovanja poremećaja iz autističnog spektra je potreban i neophodan.

Prva karika u lancu timskog rada je pedijatar koga upoznajemo sa problemima koje dete ima. Dalje se uključuju logoped, psiholog, reedukator psihomotorike, senzorni  integrator, dečiji psihijatar i drugi profili stručnjaka po potrebi. Ako je potrebno uključuju se i sledeće dijagnostičke metode poput EEG-a, MR snimanja, ispitivanje sluha, laboratorijske i metaboličke analize.

Tretman autizma

Lek za autizam još ne postoji. Postoje niz tretmana koji pomažu deci u svakodnevnom normalnom funkcionisanju. Prvi i osnovni je govorni tj. logopedski tretman gde dete razvija razumevanje osnovnih naloga koji mu se upućuju u kući, vrtiću ili široj okolini. Drugi je tretman pokretom tj. reedukacija psihomotorike gde dete postaje svesno sebe i drugih, uči pokazni gest kojim, uz pomoć reedukatora psihomotorike počinje da pokazuje delove tela na sebi i na drugima. Treća karika u radu sa decom pervazivnog spektra je tretman senzorne integracije gde se uz pomoć senzorno integrativnog  terapeuta deca sa autizmom uče da reaguju adekvatno na raznovrsne senzorne nadražaje.

Mnoge priče su ispričane o ovom  misterioznom problemu za nas stručnjake. Zašto misterioznom? Zato što je nepredvidiv, a mnogi aspekti još uvek nisu rasvetljeni. Uvek može da nas iznenadi.

Postoji  priča mame Katarine koja je svoju ćerku svako jutro u vrtić vodila istim putem jer ako bi nešto menjala mala Maša bi plakala i vikala. To je mami Katarini jako smetalo..to je jako bolelo…htela je da pomogne, a nije znala kako ni kome da se obrati. Jednog dana skrhana i u suzama je zakucala na vrata našeg Centra. Posle razgovora i dijagnostike koja je bila timska (logoped, psiholog i reedukator psihomotorike) krenuli smo da radimo. Maša je bila divlja, neuhvatljiva devojčica kojoj je pogled lutao i bilo je potrebno strpljenje i veština da se uhvati taj njen pogled. Znala je da pola sata plače, baca igračke i besciljno trči po senzornoj sobi. Gledali smo sve to i pitali se kada će stati i pogledati nas, kada će se osmehnuti, mahnuti, poslati poljubac. Neizvesnost i agonija kroz koju je mama Katarina prolazila zajedno sa nama je bila teška, tužna i na trenutke obeshrabrujuća. Ali život je nekada nepredvidiv, ne ide onim tokom kojim smo zamislili… Lepa mama Katarina sa svojim anđelom Mašom…da li možemo da vratimo vreme da Maša nema problem i da je mama srećna? Ne, ne možemo. Moramo se uklopiti u tu kockicu koju nam je Maša pružila na dlan, biti obazrivi i nastaviti da joj pomažemo, tako što ćemo je izvući odatle i staviti u stvarni svet… To je ono što nas stručnjake čini srećnim,  a i mamu Katarinu. Upravo ta sreća, nekada prividna, davala je snage nama, mami i svima koji su učestvovali u životu male Maše. Mala Maša je išla napred,  a i mi sa njom…srećni i radosni jer se video napredak. Maša je počela da se okreće kada je pozovemo, smejala se svojoj mami kada je vidi na vratima…slala nam je poljupce i mahala do sledećeg dana. Kada bi se vrata Centra zatvorila svako od nas je krio suzu…ali suzu radosnicu.

Jer život jeste nepredvidiv i teče krivudavo, a mi smo tu da ga usmerimo i pomognemo koliko možemo deci koja imaju problem u komunikaciji i interakciji sa drugima.

Maša raste i napreduje. To malo biće nas čini srećnim i mi ne odustajemo kao i mama Katarina. Idemo napred, korak po korak, a cilj su nam nove reči, pesmice, novi drugari… Cilj od koga ne odustajemo ni mi ni mama Katarina. Prošle godine je Maša duvala 4 svećice na torti, a ove godine će duvati 5. Pitate se gde je tata? Malo je falilo da ga zaboravimo. Oprostite tata Dragane! Tu je tata, obožava svoju mezimicu i iz prikrajka se raduje svemu. Još uvek bojažljivo, ali svakim danom sve sigurniji u uspeh svoje Maše.

Maša nam svaki dan kuca na vrata…poklanja nam najlepši osmeh i poneku reč. Naučila je da sama skida svoje cipelice i da ih stavlja na policu, pere svoje male ruke, a do juče nije volela dodir vode i sapuna…seda na stolicu i počinje svoje učenje. Mnogo smo naučili od nje…tako mala, a već drži čas o upornoti i istrajnosti  koju joj je nametnuo život.

Ovo je samo  jedna od hiljadu priča koju ste čuli. Mi smo ispričali svoju…a želja nam je da sledeće godine ispričamo još priča gde smo pomogli ,olakšali ono sa čime se susreću roditelji ove dece. Želje su velike, ali ovi roditelji imaju samo jednu, da im dete postane svesno sebe, njih i drugih koji ih okružuju.

Otvorili smo svoja vrata….uđite i obratite nam se – tu smo da Vama i Vašem detetu pomognemo…