Naša adresa
Dimitrija Tucovića 18
Pozovi nas
066.827.9797
Pošalji nam poruku
office@logoped-drcabarkapa.com
Radno vreme
Pon - Petak: 10AM - 6PM

Dr sci Nataša D. Čabarkapa na međunarodnoj konferenciji

Dr Nataša D. Čabarkapa ima čast da učestvuje na međunarodnoj konferenciji
„Govorno-jezički poremećaji kod dece i mladih“ koja će se održati u petak,
22.3.2019. godine u Novom Sadu, sa početkom u 15:30h. Mesto održavanja
konferencije je plava sala ŠOSO „Milan Petrović“ sa domom učenika, Bate
Brkića bb. Organizator konferencije je udruženje „Vitezovi osmeha“. Tema o
kojoj će govoriti dr Nataša D Čabarkapa je „Govorno-jezički poremećaji dece i
mladih“.

Više informacija možete dobiti klikom na link – https://bit.ly/2FiXZcZ

Stiglo nam je proleće…učite sa decom o lastama, sreći, šumama i kako da zaštitimo našu vodu

Naredna četiri dana obeležavamo svetski dan lastavica (19.3.2019. godine), svetski dan sreće i dolazak proleća (20.3.2019. godine), svetski dan šuma (21.3.2018. godine) i svetski dan zaštite voda.

Da bi dete usvojilo da obeležava neki dan počinjemo od obeležavanja njegovog rođendana i rođendana članova porodice. Da bi dete znalo kada je nečiji, prvenstveno njegov rođendan, mora da vlada određenim pojmovima, a to su dani u nedelji, meseci u godini, godišnja doba, brojevi. Kada sa detetom učite navedene pojmove, učite i kada se koji pozdrav govori, šta se oblači u kojem godišnjem dobu, koji dan je pre, a koji posle i sl. Na taj način dete usvaja redoslede i kategorije.

Učenjem o svetskom danu šume, lastavica i zaštite voda sa detetom učimo o tome šta znače navedeni pojmovi, koje vrste ptica postoje, koje šume postoje i na koji način utičemo na njihovo očuvanje.

Više o aktivnostima koje utiču na učenje navedenih pojma, kao i o radionicama koje su vezane za godišnja doba, dane u nedelji i delove dana možete pročitati u praktikumu „Da brbljam, da govorim, da učim“ autora dr Nataše D. Čabarkape.

14.03.2019 Međunarodni dan reka

Ovaj dan nas podseća koliko su reke bitne i kolika je njihova vrednost za celo čovečanstvo.

U Srbiji postoji veliki broj reka i jezera.

Reke Srbije pripadaju slivovima Egejskog mora, pri čemu su tri reke plovne kroz čitavu Srbiju, a to su: Dunav, Sava i Tisa. Reke koje su delimično plovne su: Velika Morava i Tamiš. Dunav je najduža reka koja teče u Srbiji dužine 588km.

Logopedski Centar Čabarkapa Vam poručuje na današnji dan: „Čuvajmo naše reke da bi naša deca mogla da se igraju pored reka, naše deke da pecaju i da svi uživamo u kupanju  i vožnji  čamcem po našim lepim rekama..“

Različiti primeri učenja deo/celina

Da bi nešto bilo deo nečega mora da ima svoju celinu. Koliko i zbog čega je bitno da dete zna da je oko deo lica, a prsti deo šake, da je točak deo automobila, da je parče deo torte?

Logopedski centar Čabarkapa je u svojoj logopedskoj radionici, za Vas i Vašu decu, napravio sledeće primere i aktivnosti pomoću kojih možete da vežbate ove pojmove.

Na karton ili deblji papir nacrtajte neki pojam (voće, povrće, životinju i sl.), a zatim isecite. Detetu dajte zadatak da slioži slagalicu. Isto možete da uradite i sa drvenim špatulama. Na taj način dete uočava delove koji čine jednu celinu.

Na papir nacrtajte krug, trougao, jabuku, lubenicu i sl. sa jednim izostavljenim delom. Pored toga nacrtajte nekoliko delova. Detetu dajte zadatak da prepozna koji deo je odgovarajući, a zatim linijom da spoji odgovarajući deo kako bi dobio celinu. Nacrtano možete da izrežete kako bi dete izabralo i sklopilo odgovarajući deo i dobilo celinu.

Manipulacijom predmetima (ili štapovima) različitih dužina dete usvaja odnos delova i celine tj. da se celina sastoji iz više delova. Zeleni štap odgovara broju 3 i on predstavlja celinu, a plave kocke predstavljaju delove tj. jedinice koje se mogu brojati, dodavati i grupisati da bi se dobila celina. Na ovaj način dete uočava da se dodavanjem delova dobija celina što je ključno za ovladavanje pojmovima veće, manje kao i za razumevanje sabiranja (dodavanjem jedinica, dobija se zbir).

Usvajanje pojmova deo/celina su korisni za savladavanje analize i sinteze glasova u rečima, uočavanje redosleda pri pričanju priče u slikama, pisanje sastava.

Mnoštvo aktivnosti koje su korisne za usvajanje pojmova deo/celina možete pronaći u praktikumu „Da brbljam, da govorim, da učim“ autora dr Nataše D. Čabarkape.

Razvoj govora, jezika i učenja po koracima

Logopedski centar Čabarkapa Vam predstavlja aktivnosti koje su korisne za razvoj govora, bogaćenje rečnika i pravilnu upotrebu jezičkih struktura. Aktivnosti ćemo Vam predstavljati u narednih nekoliko postova.

  1. Stimulisanje progovaranja

Prvi skup aktivnosti koje Vam predstavljamo su aktivnosti koje podstiču progovaranje. Da bi dete progovorilo potrebna je adekvatna stimulacija koja počinje stimulisanjem razvoja gestova (pokazni gest, gest za daj, pozdravni gest, gest za bravo). Nijedan gest nije manje bitan od drugog, ali posebnu važnost zauzima pokazni gest koji je preteča govora. Dete, da bi iskazalo svoju želju ili potrebu, pokazuje prstom u željenom pravcu. Pokazni gest je, takođe, pokazatelj razumevanja. Na pitanje „Gde je?“ ili na zahtev „Pokaži mi.“ dete koje ne govori pokazuje prstom kao odgovor na pitanje. Dalje stimulisanje progovaranja podrazumeva definisanje izgovora vokala, a zatim imitiranje zvukova iz prirode i glasanje životinja (onomatopeja).

Kako da pomognemo razvoj kognitivnih (saznajnih) i motoričkih sposobnosti?

Logopedski centar Čabarkapa Vam predstavlja osam zanimljivih aktivnosti koje sprovodimo u našem Centru uz pomoć penjalice i raznobojnih bokalčića.

Za ove aktivnosti su nam potrebni: penjalica ili merdevine, raznobojni bokalčići, karike, predmete različitih boja, oblika i veličina, klikeri, brojevi, slova i materijali različitih tekstura (vata, vuna, mekane loptice).

1. Aktivnost za razvoj klasifikacije predmeta po boji, obliku i veličini

Za ovu aktivnost su nam potrebni oblici različitih boja i veličina koje dete treba sa stavi u bokalčić određene boje (npr. žuti kvadrat treba da stavi u bokalčić žute boje). Ovu aktivnost možemo sprovesti i tako što ćemo na svaki bokalčić zalepiti oblike različitih veličina i od deteta tražiti da uzme mali plavi krug i ubaci ga u odgovarajući bokal.

2. Aktivnost za decu sa ravnim stopalima

Za ovu aktivnost su nam potrebni plastični raznobojni bokalčići i karike. Detetov zadatak je da nožnim prstima dohvati kariku sa poda i da je ubaci u bokal koji je okačen na penjalici.

3. Aktivnost za jačanje mišića

Potrebno je da se bokalčići zakače na različitim visinama na penjalici i da detetu date različite predmete koje treba da ubacuje. Najbolje je da bokalčići budu postavljeni iznad nivoa detetove glave kao bi se ono izdizalo na prste i podizalo glavu prilikom ubacivanja oblika. Cilj ove aktivnosti je jačanje leđnih mišića, mišića donjih ekstremiteta, korekcija nepravilnog držanja tela i ravnih stopala.

4. Aktivnost kojom se poboljšava senzorna integracija 

Za ovu aktivnost su nam potrebni materijali različitih tekstura ili taktilne staze (vata, vuna, sunđer, čupave ili ljigave loptice, pesak…) na koje dete treba da stane kako bi ubacilo određeni oblik u bokalčić koji se nalazi iznad visine njegove glave. Na ovaj način dete se isteže I dobija potreban proprioceptivni unos, a istovremeno postepenim I kontrolisanim izlaganjem deteta različitim teksturama utičemo na smanjenje taktilne preosetljivosti.

5. Aktivnost za poboljšanje auditivne memorije

Penjalicu i bokalčiće možemo iskorisiti u radu sa decom predškolskog I školskog uzrasta koja teže pamte auditivno prezentovane informacije. Detetu možemo dati sledeće instrukcije: 2 žuta kruga ubaci u zeleni bokal, 1 plavi kvadrat u žuti bokal, 3 plava trougla u crveni bokal I 2 zelene zvezde u plavi bokal.

6. Aktivnost za poboljšanje vizuelne memorije

Penjalicu i bokalčiće možemo upotrebiti u radu sa decom predškolskog i školskog uzrasta koja teže pamte vizuelno prezentovane informacije. Aktivnost možemo sprovesti tako što ćemo, dok nas dete posmatra, u boklačiće ubacivati papiriće na kojima su napisani brojevi ili slova. Tako na primer u žuti bokalčić možemo ubaciti slovo V, u plavi slovo D, u zeleni slovo Č, u beli slovo Đ, itd. i nakon toga pitamo dete da nam kaže u kom bokalu je bilo slovo V, u kom slovo Đ itd.

7. Aktivnost za usvajanje pojma broja

Na bokalčiće zalepite brojeve od 1 do 10 i od deteta tražite da stavi odgovarajući broj predmeta u svaki od bokala. Na ovaj način kod deteta podstičete usvajanje pojma broja.

8. Aktivnost za poboljšanje opšte motoričke spretnosti, ideacije i motornog planiranja

Dete samostalno ili uz pomoć treba da osmisli i napravi poligon, koji treba da pređe kako bi došlo do penjalice i u bokalčiće ubacilo određene predmete. Insistirajte na tome da dete svaki naredni put na drugačiji način prelazi poligon (npr.trčeći, skačući na jednoj nozi, hodajući na prstima, petama, unapred ili unazad, brzo ili polako…)

Dr sci Nataša D. Čabarkapa u poseti Banja Luci

Dr sci Nataša D. Čabarkapa je 21.2.2019. bila gost po pozivu USZ centra za  specijalističke socijalne usluge „Za majku i dijete“ iz Banja Luke u interaktivnoj radionici pod nazivom  „Izazovi i rjesenja u Autizmu“ na kojoj je predavač bio dr Cem Kinaci. Dr sci Nataša D. Čabarkapa je predstavila svoj praktikum „Da brbljam, da govorim, da učim“ koji je nastao kao rezultat dugogodišnjeg rada sa decom.

Teme na predavanju su bile:

  • Prepoznavanje autistične tendencije
  • Uzroci i predispozicije Faktori ASD
  • Biohemijske posledice
  • Gastrointestinalni problemi
  • Dijeta i ishrana
  • Vitamini i mineralna podrška
  • Toksični teški metali i njihova veza sa autizmom
  • Čišćenje teških metala iz tela
  • Opis Brain Damage (MR i SPECT skeniranje)
  • Oksidativni stres Teorije autizma
  • Hiperbarična oksigenoterapija
  • Biomolekularna nutrigenomika (Bi-Passing gene)
  • GcMAF imunoterapija
  • Obrazovna i Bihevioral terapija
  • Tomatis
  • Sport

Učesnici interaktivne radionice su dobili sertifikate.

Dr Nataša D. Čabarkapa u razgovoru sa dr Kinaci i čelnim ljudima iz ministarstva zdravlja RS

 

Međunarodni dan maternjeg jezika

„Jezik je hranitelj naroda. Dokle god živi jezik, dokle ga ljubimo i počitujemo, njim govorimo i pišemo, pročišćavamo, dotle živi i narod, može se među sobom razumijevati i umno sajedinjavati, ne preliva se u drugi, ne propada.“ – Vuk Stefanović Karadžić

Danas je međunarodni Dan maternjeg jezika, ustanovljen 21. februara 1999. godine od strane generalne skupštine UNESCO-a, u cilju promovisanja jezičke kulture i raznovrsnosti, kao i multilingvizma (višejezičnosti). U znak sećanja na studente koji su 21. februara 1952. godine ubijeni u Daki u Istočnom Pakistanu, danas Bangladešu, jer su protestovali zbog toga što njihov maternji jezik nije zvanični.

Šta je maternji jezik?

Maternji jezik je onaj jezik koji dete usvaja u svom najranijem dobu, tokom odrastanja u porodici. To je jezik njegovih roditelja (staratelja). Maternjih jezika može biti više od jednog, ako je reč o dvojezičnoj (bilingvalnoj) ili višejezičnoj (polilingvalnoj) porodici, npr. ako dete odgaja bračni par koji koristi različite jezike. Maternji jezik je deo kulturnog identiteta naroda, tačka prepoznavanja, različitosti, ali i tolerancije i razumevanja. Briga o maternjem jeziku je način dokazivanja svesti o bogatstvu i kulturi jednog naroda, ali i poštovanju jezičke i kulturne raznolikosti i multilingvizma.

Svi narodi imaju svoju kulturu, tradiciju i jezik.

U današnje vreme savremeno doba donelo je i nov način izopštavanja iz komunikacije. Sve je veći uticaj kablovske televizije, interneta i ostalih tehnologija koje nam nameću strane jezike. Preterana je upotreba stranih reči u medijima i svakodnevnoj komunikaciji, ljudi sve češće i neumerenije upotrebljavaju engleske reči umesto pojmova za koje u srpskom jeziku postoji odgovarajuća reč. Odlazak u kupovinu smo zamenili odlaskom u šoping, umesto predstavnika imamo reprezente,… Kod mlađe populacije prilikom pisanja tekstulanih poruka na mobilnom telefonu sve je češća upotreba slova W umesto slova V, Y umesto I. Treba naglasiti da je jezik “živ”, sklon je promenama, obogaćuje se stranim rečima ako u maternjem nema dostojnih zamena ili ako nam nedostaju sinonimi.

„Ukoliko se obraćaš čoveku na jeziku koji razume, to ide u njegovu glavu. Ukoliko mu se obraćaš na maternjem jeziku, to ide u njegovo srce.“ –Nelson Mendela

Čovek vredi onoliko koliko jezika zna. – Ukoliko želimo da budemo uključeni u širu zajednicu neophodno je da znamo bar jedan strani jezik. Učenjem ili znanjem stranih jezika ne treba da zanemarimo lepotu našeg jezika i gramatiku. Jezičke nedoumice izvinem – izvinim, koristan – korisan, je l’ – jer su postale gotovo deo našesvakodnevnice. Obratite pažnju i trudite se da sačuvate svoj jezik kako biste bili što bolji govorni model svom detetu. Vaše dete još u najranijem periodu svog života upravo uz pomoć Vas uči i razvija svoj govor. Tek kada ono ovlada maternjim jezikom može početi sa učenjem stranog jezika.

Savetujemo Vam da odvedete dete kod logopeda kako biste dobili stručnu procenu govorno-jezičkog statusa Vašeg deteta i kako biste bili sigurni da učenje novog jezika neće poremetiti bazu maternjeg, već je nadograditi. Deca koja zamenjuju (supstituišu) glasove, omituju, umekšavaju, obezvučavaju ili/i iz bilo kog razloga kasne u govorno-jezičkom razvoju mogu da imaju takva odstupanja i u izgovoru stranog jezika. Tek kada logoped ukaže na probleme koje dete ima prilikom izgovora glasova ili u samom kašnjenju govora, i nakon kontinuiranog logopedskog tretmana i rešavanja problema u govoru i jeziku dete je spremno za učenje novog jezika. Baza maternjeg jezika mora imati dobar temelj, kako bi izgradnja onoga što tek dolazi bila čvrsta i ustaljena.

Negujmo maternji jezik jer je to veliko bogastvo svakog od nas. Vodimo se izrekom: “Piši kao što govoriš, a čitaj kao što je napisano.” Maternji jezik govori o našem poreklu, kulturi, tradiciji i čini nas jednistvenima.

Procena senzorne integracije

Da li je Vaše dete senzorno preosetljivo, nedovoljno osetljivo ili je u senzornom traženju? Ukoliko niste sigurni, proverite jer je onda Vašem detetu potrebna procena senzorne integracije.

Senzorna integracija je aktivnost koja omogućava da se informacije koje stižu iz različitih čula obrade u mozgu. Zahvaljujući dobroj senzornoj integraciji  mi imamo jasnu sliku o tome šta se dešava oko nas, uspešno se orijentišemo, svesni smo granica sopstvenog tela i položaja ekstremiteta u prostoru, uspevamo da adekvatno održimo i usmerimo pažnju… Deca sa poremećajem senzorne integracije imaju problem sa svakodnevnim funcionisanjem jer njihov mozak ne prerađuje dobro čulne informacije. Oni imaju problem da zanemare okolnu buku i usresrede se na izvođenje zadate aktivnosti, u nedostatku svesti o granicama svog tela mogu se neprestano vrpoljiti na stolici, jako udarati nogama o pod, mogu izbegavati kontakt pogledom, burno reagovati ako im se peru ruke, dodiruje lice ili ako dođu u kontakt sa materijalima različitih tekstura… Procena senzorne integracije se izvodi u senzornoj sobi u kojoj se nalaze ljuljaška, različite vrste penjalica, tunel, trambolina, prepreke, lejzi beg, igračke, materijali i predmeti različitih oblika, boja, veličina i tekstura, muzičke igračke, lopte, prostirke po kojima deca mogu da gaze… Procena se zasniva na snimanju i posmatranju deteta tokom izvođenja slobodnih aktivnosti u prostoru (kako reaguje na materijale različitih tekstura, kako organizuje i izvodi svoju igru, koje aktivnosti i predmete preferira, a koje izbegava…). Na osnovu analize snimaka, beležimo da li su kod deteta prisutni neki od znakova poremećaja senzorne integracije (poremećaj senzorne modulacije – nedovoljna osetljivost, preosetljivost ili traženje, poremećaj senzorne diskriminacije, senzorne registracije…) u nekom od sledećih domena: taktilnom, vestibularnom, proprioceptivnom, auditivnom ili vizuelnom. Važnost procene senzorne integracije i detekcije teškoća u ovom domenu, ogledaju se u činjenici da dete neće moći da izvrši aktivnosti koje zahtevaju pažnju, dok ne zadovolji svoje senzorne potrebe.

Pitanje zabrinutih roditelja: Moje dete neće da obuče novu jaknu, da obuje nove patike, ne želi kapu na glavi ni rukavice…

Sa decom koja ne žele da obuku novu jaknu, da obuju cipele, koja ne žele da nose kapu ili rukavice, oblačenje može da se pretvori u borbu. Obratite pažnju, možda je vaše dete preosetljivo ili prolazi kroz fazu u svom razvoju. Čak i male iritacije takvoj deci mogu biti nepodnošljive. Neka deca mogu imati tantrume (napade besa) pa ćete možda morati da eksperimentišete kako da na najlakši način dete obuče jaknu, duksericu, džemper, šal ili obuje patike, sandale, čizme. Logopedski centar Čabarkapa Vam daje nekoliko predloga koji oblačenje i obuvanje možeučiniti jednostavnim:

  • Izbegavajte sve što steže oko vrata, zglobova, struka.
  • Birajte čarape koje se detetu neće izuvati, kliziti.
  • Izbegavajte farmerice jer stežu, birajte mekane ili pantalone sa elastičnim pojasom.
  • Uklonite etikete sa odeće i izbegavajte majice sa aplikacijama jer deci često mogu biti neprijatne.
  • Neka deca mogu biti alergična na omekšivač pa izbegavajte korišćenje istog.
  • Deci više prijaju mekanije, više puta oprane stvari nego nove koje mogu biti neprijatne za nošenje.
  • Koristite odeću napravljenu od prirodnih materijala. Možete eksperimentisati da vidite koji materijali vašem detetu odgovaraju vuna, pamuk, pliš..
  • Vežbajte nošenje novih stvari na kratko.
  • Ako više voli majice obucite ga slojevito da može da se skine kada je u zatvorenom prostoru.
  • Dajte deci izbor i neki osećaj kontrole – kupujte zajedno, pregovarajte (npr. odustanite od šala ako pristane na kapu).

Roditelji dece koja su taktilno preosetljiva mogu im obuvati po dva para čarapa kako bi umanjili dodir sa podlogama različitih struktura koje im ne prijaju.

Više o taktilnoj preosetljivosti i načinima na koje možete da rešite ovaj problem možete pročitati u praktikumu autora dr Nataše D. Čabarkape „Da brbljam, da govorim, da učim“.