Naša adresa
Dimitrija Tucovića 18
Pozovi nas
066.827.9797
Pošalji nam poruku
office@logoped-drcabarkapa.com
Radno vreme
Pon - Petak: 10AM - 6PM

Zašto se deca vizuelno stimulišu?

Kada govorimo o poremećajima senzorne modulacije na nivou vizuelnog sistema, najčešće govorimo o vizuelnoj preosetljivosti, vizuelnoj neosetljivosti i vizuelnom traženju. Dok vizuelno preosetljiva deca mogu burno reagovati i na najmanji vizuelni stimulus (npr. pokrivaju oči kada uđu u osvetljenu prostoriju), dotle su vizuelno neosetljiva i deca u vizuelnom traženju, neprestano u potrazi za različitim vizuelnim podražajima. Često mogu mahati rukama ili različitim igračkama ispred očiju, intenzivno gledati u svetlo, dugo posmatrati predmete intenzivnih boja ili objekte koji se okreću, vrteti predmete kružnog oblika i slično. U ovakvim situacijama, zabranom se problem može kratkotrajno rešiti, jer će dete vrlo brzo naći novi izvor stimulacije (npr. ako mu zabranite da maše rukom ili nekom igračkom ispred očiju, ono će izvor stimulacije pronaći u šarama ili resama na tepihu ili u slikovnici koju će neprestano otvarati i zatvarati). U terapiji senzorne integracije se nastoji da se izborom adekvatne aktivnosti utiče na to da dete svoj vid koristi funkcionalno- u cilju ostvarivanja kontakta pogledom, vizuelnog praćenja, vizuelnog pretraživanja, vizuelnog pamćenja, uz naglašavanje njegove protektivne (zaštitne) uloge. Kako biste usmerili dete da sve vreme gleda gde se i kuda kreće, tj. da funkcionalno upotrebljava svoj vid, možete u prostoriji postaviti prepreke različite širine, veličine, dubine, nagiba. Obraćajući pažnju na to gde se i kuda kreće, dete štiti svoje telo od pada i povreda.

Zašto sve mora da bude „pobrkani lončići šerpe i poklopčići“?

Šta je usporen govor? Ko se bavi razvojem govora? Šta nam je doneo 21.vek, a šta odnelo novo vreme u kome živimo?

Kada je govor usporen, ne razvija se kako treba, kasne faze u gukanju i brbljanju, prva reč se pojavi oko druge godine…tada pričamo o kašnjenju u govorno – jezičkom razvoju, ili da dete ima dijagnozu Razvojna disfazija.

Šta je Razvojna disfazija ili usporen razvoj govora?

Razvojna disfazija ili usporen govorno – jezički razvoj je neadekvatan razvoj govora kod deteta čiji rečnik ne odgovara njegovom uzrastu, a isto tako i nivo razumevanja nije u skladu sa njegovim hronološkim uzrastom.

Kada se primeti bilo kakvo kašnjenje, na bilo kom nivou govorno – jezičkog, psihomotornog ili socio – emocionalnog razvoja potrebno je da se obratite logopedu. Zašto? Da bi logoped procenio testovnim materijalom Vaše dete, postavio dijagnozu i predložio logopedski tretman (ako smo zaboravili, logoped je stručnjak koji procenjuje govorno – jezički status deteta, odnosno procenjuje receptivni i ekspresivni govor (koliko dete razume ono što mu se govori i koliko ima reči u svom rečniku u odnosu na trenutni uzrast)).

Logopedski tretman mora biti metodološki strukturisan i prilagođen detetu i njegovom problemu.

Govor je dvosmerna relacija i pored rečnika mora da postoji i razumevanje onoga ko priča i onoga ko sluša i odgovara – u ovom slučaju dete.

Kada se osvrnemo na prošli vek vidimo da je govorna patologija bila 8,5 odsto, a kako smo se bližili 21. veku se povećavala na 63 odsto, a po poslednjim istraživanjima od 70 do 80 odsto dece ima neki problem u govoru, jeziku, učenju, artikulaciji, mucanju i ponašanju.

Zašto je to tako? Kao što mnogi govore ulaskom u 21. vek mnogo toga se promenilo. Mišljenja smo da su se zaboravili mnogi kodeksi ponašanja, kulture, ali i poštovanja u verbalnoj zdravoj komunikaciji. Takođe smo zaboravili ko šta radi, ali i ko šta uči tj. ko se za šta školovao. Pa nije ni čudo što se povećao i broj govorne patologije.

I pored očuvanog sluha, urednog opšteg razvoja deteta, dobre motorike govornih organa dešava se da dete kasni u progovaranju. Svesni smo da se govor neće razviti sam već mora da bude stimulisan kako spoljnim tako i unutrašnjim stimulusima. Porodično okruženje je stimulativna sredina koja iz spoljnog sveta prenosi detetu nove sadržaje. Dete nove sadržaje podstaknuto iskustvom slaže u pasivni deo svog pamćenja da bi to vremenom dobilo funkciju i prešlo u aktivni govor. Tako nastaje govor tj. verbalna komunikacija.

Isti taj 21. vek nam je doneo manjak vremena za našu decu i bavljenje njima, igranjem, pričanjem, ali je doneo i mnogo obaveza i provođenje vremena na poslu. U tim trenucima zamena je televizor ili telefon. Verbalna komunikacija izostaje, a govornik je zvuk i glas nekoga tamo koji je u nekoj kutiji iz koje nam dolaze razni glasovi koje dete sluša i upija. Neko će reći ne preteruj…logoped ne preteruje on ukazuje na negativne strane prekomernog korišćenja moderne tehnologije…ne preteruje samo savetuje.

Kad govorimo o televiziji i kanalima koji su namenjeni deci oni su pravljeni tako da ih karakterišu jarke boje, sadržaj ima karakteristične zvuke i melodije, sadržaji se često ponavljaju i njihovo vreme trajanja je neograničeno. Da naglasimo tokom svih ovih vizuelnih i auditivnih senzacija dete je pasivan posmatrač.

Kao što možemo zaključiti stimulusi su prenaglašeni, dečija pažnja je okupirana ali sadržaji koje dete gleda ili sluša ne daju nikakve informacije iz stvarnog realnog sveta već iz virtualnog sveta.

Ono što nam je praksa pokazala i dokazala je da dete koje je izloženo prekomernom gledanju tv kanala koji emituju crtane filmove namenjene bebama i maloj deci negativno utiču na razvoj govora kod deteta koje se nalazi u optimalnom periodu za progovaranje.

Takvo dete je uskraćeno za ispitivanje prostora i da se po tom prostoru kreće i upoznaje ga i da mu to iskustvo pomogne u daljem napredovanju i sazrevanju.

Svako dete se sastoji iz čulnih podražaja pa je zato potrebno da dete dolazi u kontakt sa stimulusima koji utiču na sva čula (vizuelna, auditivna, taktilna, vestibularna), kako bi iskustvo pomoglo u njegovom sazrevanju na tom uzrastu.

Da rezimiramo, novo vreme nam je donelo mnogo dece koja kasne u progovaranju, imaju poremećaj pažnje i imaju problem sa izmenjenim ponašanjem. Postavlja se pitanje ko je kriv za to? Da li je to moderno doba sa mnogo podražaja, svetlećih i zvučnih igračaka koje pevaju ili recituju pesmice na stranom jeziku, moderno roditeljstvo koje smatra da dete od malena mora da ide na više aktivnosti koje mu ispunjavaju vreme ali nemaju značaj jer dete ima problem koji iziskuje rad sa stručnjakom tj.logopedom.

Filmska traka duga 25.godina onoga stvarnog, istinitih događaja i to raznih sa puno suza i bola, suočavanja i gledanja pravo u oči i očekivanja da li će se problem rešiti , „Da li će moje dete progovoriti? Da li je to autizam?“ nažalost nije snimljena (ali su zadovoljni i srećni preneli dalje) jer tada je bilo vreme bez mobilnih telefona i gledanja stranih crtanih filmova. Tada deca nisu mnogo vremena provodila pored tv-a.

Danas u modernom vremenu i modernoj tehnologiji držimo korak sa svim novim tehnikama, metodama i principima u logopedskom radu, ali nikako ne smemo da zaboravimo da nam se mnogi obraćaju jer im dete nije progovorilo, da nas pitaju da li je to autizam? Moje dete ima problem u izgovoru glasa R ili Š ili S, ima problem u pisanju diktata, ne čita tečno, loša mu je pažnja, ne može da „se svrti na jednom mestu“ i tako dalje… mnogo primera i mnogo problema koji nam govore da je problem nastao u detetovom ranom detinjstvu, a ne onog trenutka kada ste se obratili stručnjaku.

Savet nas logopeda koji se bavimo svim tim problemima sa kojima nam dolazite, a i za šta smo se školovali i stručnjaci smo u toj oblasti dođite na vreme jer vreme je bitan faktor za započinjanje logopedske dijagnostike i strukturisanog metodološki dobro isplaniranog logopedskog tretmana koji se u ovom moru modernizacije pomalo i zaboravio.

RIZIKO FAKTORI – jedan od razloga koji utiču na razvoj govora

Govor i jezik su najsloženije ljudske psihofiziološke funkcije i samim tim su podložne delovanju raznih riziko faktora. Cilj ovog teksta je postavljanje pored najvažnijih riziko faktora velike znakove uzvičnika koji roditeljima treba da skrenu pažnju i učine ih jako osetljivim za prve naznake bilo kakve potrebe za dodatnim radom sa logopedom.

Neka istraživanja pokazuju da 40% dece koja su bila izložena nekom od riziko faktora na rođenju imaju neki od oštećenja sluha, govora i jezika.

Važno je da znate da su sluh, govor i jezik međusobno neraskidivo povezani pa tako, oštećenje sluha uvek dovodi do oštećenja govora.

Delovanje riziko faktora se ogleda u vidu usporenog govorno-jezičkog razvoja, najranije u periodu progovaranja, sve do predškolskog i ranog školskog uzrasta.

Kada govorimo o organskim faktorima, jedan od najčešćih je svakako hiperbilirubinemija (povećana vrednost bilirubina) koja može da nastane iz više razloga, poput dijabetesa majke, nedovoljnog dotoka kiseonika do mozga, prevremenog porođaja, prenešenog porođaja, indukovanog porođaj. Posledice koje mogu da nastanu usled hiperbilirubinemije su: oštećenje vida, oštećenje sluha, mentalna retardacija, usporen psihomotorni razvoj, nekoordinisani pokreti, kasno progovaranje, otežano pamćenje, poremećaj u auditivnoj percepciji, otežana artikulacija glasova, otežano usvajanje pisanja i čitanja i mnogi drugi poremećaji.

Logopedi tvrde da posledice, koje nastaju usled hiperbilirubinemije, dovode do oštećenja govora, jezika i sluha što zahteva ranu intervenciju.

Prevencijom i ranim otkrivanjem može da se spreči javljanje poremećaja i njegov razvoj.

Preventivno delovanje i stimulacija imaju za cilj da se podstakne normalan govorno-jezički razvoj. Stimulacija omogućava detetu da kvalitetno prolazi kroz sve razvojne faze govora, počevši od faza gukanja i brbljanja, preko pojave prve reči, do razvoja svih govorno-jezičkih struktura.

Pored hiperbilirubinemije, postoji još riziko faktora koji ometaju normalan razvoj govora i jezika, a to su asfiksija, intraventrikularna hemoragija, hipoksija i prevremeni porođaj. Kod dece koja su imala intraventrikularnu hemoragiju, najčešći poremećaj u govoru je poremećaj artikulacije. Kod prevremeno rođene dece najčešće dolazi do usporenog fonetskog (glasovnog) razvoja, kao i usporen razvoj ekspresivnog govora. Mala telesna težina na rođenju predstavlja rizik za nastanak cerebralne paralize i mentalne retardacije.

Pomenuti faktori spadaju u riziko faktore po rođenju (perinatalne), ali veliki značaj imaju i prenatalni faktori (odnosno, oni dok je beba još uvek u stomaku). U najvažnije prenatalne faktore spadaju dijabetes majke, Rh inkompatibilija, hipertenzija u trudnoći, infektivne bolesti majke (poput rubeole ili toksoplazmoze). Tako na primer, istraživanja pokazuju da infekcija rubeolom u prva tri meseca trudnoće izaziva oštećanja sluha.

Jako je važno da budete upoznati sa kontraindikacijama lekova koje koristite u trudnoći (kako za lečenje bolesti koje se javljaju u trudnoći tako i za samo održavanje trudnoće). Budite stalno u kontaktu sa nadležnim lekarom i trudite se da se adekvatno informišete.

Možemo zaključiti da biološki faktori rizika mogu imati negativan uticaj na psihomotorni i govorno-jezički razvoj. Iz tog razloga je rana detekcija, dijagnostika i intervencija problema kod dece rođene uz prisustvo riziko faktora od velikog značaja.

U tim procesima neonatolog, pedijatar, logoped, defektolog, reedukator psihomotorike, psiholog tj. multidsciplinarni tim igra veoma važnu ulogu u otkrivanju i skretanju pažnje na moguće faktore rizika koji mogu da utiču na razvoj govora i jezika.

Vaša je odgovornost da dete na vreme odvedete kod stručnjaka na multidisciplinarnu procenu (logoped, reedukatora psihomotorike i psiholog) koji će da procene razvoj Vašeg deteta i dati adekvatne smernice i predlog za dalji rad sa Vašim detetom.

Momenat nastanka zastoja u razvoju govora i jezika Vašeg deteta ili prekida u razvoju nekih od ovih funkcija do dijagnostikovanja, a zatim do trenutka započinjanja logopedskog tretmana, prođe dug period. Taj period se naziva „kritični period“. Svaki nivo razvoja govora, jezika, ponašanja i emocija ima svoj određeni period formiranja, i ako se propusti, teško se nadoknađuje.

Preuzmite odgovornost i budite savesni u praćenju razvoja svoga deteta.

Ne verujte kada Vam stručnjaci kažu da ste došli prerano. Dođite ranije.

Kako izborom aktivnosti možete smanjiti taktilnu preosetljivost?

Taktilna preosetljivost se manifestuje tako što dete izbegava kontakt sa materijalima različitih tekstura, burno reaguje ako se pokvasi ili isprlja, ne želi da istražuje rukama, hoda na prstima i slično. Izborom adekvatne aktivnosti možete uticati na to da se značajno smanje znaci taktilne preosetljivosti kod deteta. U sklopu aktivnosti koje dete preferira (npr. ljuljanje na ljuljašci), treba postepeno uvoditi različite taktilne stimuluse (npr. da bi se zaljuljalo, dete treba da stane na mokru krpu, sunđer ili da dok se ljulja uhvati ljigavu, čupavu lopticu ili mokru lopticu).

Učimo dodirom

Taktilna percepcija (osetljivost) je osetljivost tela na dodir i pritisak. Kroz ovu aktivnost razvijamo čulo dodira pomoću raznih senzornih materijala, ali i učimo osobine predmeta kao što su: oblik, veličina, tekstura i temperatura.
Više o taktilnoj percepciji i aktivnostima koje su korisne za njeno podsticanje možete pročitati u praktikumu „Da brbljam, da govorim, da učim“ autora dr Nataše D. Čabarkape.

Od sličice do priče i sastava

Već u prvom razredu osnovne škole deca uče da pišu sastave, a mnogo pre toga uče da ispričaju priču pomoću slika. Sigurno ćete se pitati kako dete od 3 godine da priča priču…
Upravo vam dajemo predlog aktivnosti kako da svoje dete naučite kako da vam ispriča šta je radilo u vrtiću, sa kim se igralo, šta je jelo….pa sve do pričanja priče sa sličica da bi to posle pretočilo u pisanu reč tj. sastav.
Da bi dete uspešno napisalo sastav potrebno je da ima bogat rečnik, a zajedničkim pričanjem priča po slikama ili slušanjem priča koje vi pričate detetu. Da bi pričanje priče bilo što kvalitetnije menjate sličice i postavlajte različita pitanja kako dete ne bi napamet naučilo priču i pričalo ono što ste vi njemu ispričali.
Mi vam predstavljamo priču u slikama koju smo sami osmislili, a zatim sa decom učili da pričamo priču i da pišemo sastav.

Praktikum

Praktikum „Da brbljam, da govorim, da učim“ autora dr Nataše D. Čabarkape je namenjen logopedima i defektolozima različitih profila, vaspitačima, učiteljima i nastavnicima.
Logopedima i defektolozima različitih profila pomaže kao pomoćno edukativno sredstvo u svakom trenutku njihovog rada.
Vaspitači se svakodnevno susreću sa različitim govorno-jezičkim, psihomotornim i socioemocionalnim problemima gde žele da pomognu detetu, ali nisu dovoljno edukovani te stoga im praktikum može dati objašnjenje za svaki problem sa kojim se susreću.
Učitelji i nastavnici od nižih ka višim razredima se sreću sa problemima čitanja, pisanja, računanja, problemima u ponašanju, mucanjem, a praktikum obiluje mnogim savetima kako da se prepozna problem i da se reaguje na vreme.

Praktikum „Da brbljam, da govorim, da učim“

Dragi naši roditelji, Centar Čabarkapa vam predstavlja praktikum „Da brbljam, da govorim, da učim“ autora dr Nataše D. Čabarkape koji će pomoći vama i vašem detetu.
Praktikum je namenjen roditeljima koji:
• Ulaze u svet roditeljstva kako bi od prvih dana detetovog života pratili pravilan
govorno-jezički, psihomotorni i socioemocionalni razvoj.
• Roditelji čija deca kasne u progovaranju, pravilnom razvoju govora i jezika, ponašanja
i učenja.
Praktikum obiluje primerima iz prakse i dugogodišnjeg iskustva autorke koja je na osnovu toga dala smernice kako i na koji način da se bavite svojim detetom, napravite zajedničku edukativnu igračku od materijala koji imate u kući, a da ne morate da idete u prodavnicu, ako ste na moru ili planini kako da osmislite igru a sve u cilju učenja verbalne komunikacije i razumevanja, nemate ideju ili ne znate kako da napišete sastav iz srpskog jezika (primer kako u koracima da to uradite i pomognete svom školarcu)….i tako dalje.
Praktikum „Da brbljam, da govorim, da učim“ je pouzdan saveznik vama, naši dragi roditelji, koji ćete vrlo često da ga uzimate u ruke, a bila nam je želja da vam bude tu uvek kada vaš logoped nije tu, a u tom trenutku vam je preko potreban jer imate problem.

Vizuo-spacijalna orijentacija

Kod dece sa poremećajem senzorne integracije (posebno u domenu vizuelnog, vestibularnog i proprioceptivnog sistema), često su prisutne teškoće u vizuo-spacijalnoj orijentaciji. Dete koje ima ovaj problem loše procenjuje dubinu prostora, ćesto se spotiče, pada, zapinje, teško ocenjuje rastojanja, položaje u prostoru i slično. Ako izostane pravovremena reakcija i adekvatan tretman, gore navedeni problemi značajno mogu ometati proces usvajanja akademskih veština, kao i funkcionisanje u socijalnoj sredini. Tako se može desiti da dete i pored očuvane inteligncije, ispoljava teškoće prilikom ovladavanja veštinama čitanja i pisanja, orijentacije na tabli, u knjizi ili svesci, usvajanju određenih motoričkih veština, snalaženja u prostoru…
Više o vizuo-spacijalnoj orijentaciji kao i o aktivnostima koje su korisne za njeno podsticanje možete pročitati u praktikumu „Da brbljam, da govorim, da učim“ autora dr Nataše D. Čabarkape.

O praktikumu

Praktikum „Da brbljam, da govorim, da učim“ autorke logopeda dr Nataše D. Čabarkape napisan je na temeljima dugogodišnjeg iskustva i rada s decom s teškoćama u govorno-jezičkom, psihomotornom i socioemocionalnom razvoju.
Knjiga je vođena idejom da pokriva nedoumice i pruža jasna očekivanja i smernice za rad i stimulaciju, praktično od rođenja deteta pa sve do školskih dana.

U uvodnom delu „Rani razvoj deteta (od rođenja do treće godine): kako da ga shvatim, pratim i stimulišem“ dat je detaljan prikaz osnovnih karakteristika toka psihomotornog, govorno-jezičkog i socioemocionalnog razvoja. Paralelno s tokom razvoja, opisuju se i konkretni načini stimulacije u skladu sa uzrastom.

U poglavlju „Izazovi predškolskog i ranog školskog perioda: najčešći problemi zbog kojih nam se roditelji obraćaju“ razmatraju se najčešći govorno-jezički poremećaji kod dece iz dugogodišnje autorkine prakse. Opisi osnovnih karakteristika poremećaja dati su na način koji obezbeđuje razumevanje i čitaocima koji nisu iz logopedske struke, što je i bio autorkin cilj.

„Vežbe“ predstavljaju sledeće poglavlje, u kojem se na jasan, precizan, konkretan i pragmatičan način čitaocima pruža niz aktivnosti, kako bi kroz igru mogli da stimulišu i koriguju različite aspekte dečjeg razvoja. Reč je o kreativnim i korisnim načinima vežbanja orijentacije u prostoru, ravnoteže, pojmova vremena i redosleda, percepcije, pažnje, grafomotorike, opštih verbalnih sposobnosti, savladavanja čitanja i pisanja i nošenja s nekim specifičnim školskim izazovima (kao što su pisanje sastava, mešanje slova pri pisanju itd.).Takođe su dati predlozi koje roditelji mogu primenjivati u okviru svakodnevnih aktivnosti s decom (u kuhinji, na plaži, na snegu i sl.)
Poglavlje sadrži i detaljne vežbe za pravilan izgovor svih glasova, s korisnim savetima i uputstvima.

Autorka zatim daje i prikaze deset primera kreativnih radionica na različite teme. Radionice su mišljene tako da integrišu podsticanje divergentnog mišljenja, pažnje, lepote usmenog izražavanja, likovnog izražavanja, manipulativnih sposobnosti (rad na finoj motorici), kao i vežbanje veština učenja i pamćenja. Dete istovremeno vežba poštovanje pravila ponašanja u okviru vršnjačke grupe, poštovanje različitosti u mišljenju i strpljenje u izražavanju svog mišljenja i uz to takođe dobija podsticaj da nauči da traži i pruža pomoć vršnjacima.
Radionice su sveobuhvatno i precizno opisane.
Na kraju se nalazi i pregled inovativnih igrica koje su produkt autorkine dugogodišnje prakse.

Praktikum „Da brbljam, da govorim, da učim“ je knjiga koja može biti pouzdan saveznik roditeljima, defektolozima, vaspitačima, učiteljima i nastavnicima. Ukoliko neko vama drag ulazi u svet roditeljstva ili je njegovo dete pred razvojnim izazovom, ovo je poklon na kojem će vam biti dugo zahvalan. Dragocen sadržaj i pažljiv dizajn iskusnih stručnjaka čine ovu knjigu pouzdanim prijateljem svakoga ko je blizak deci. Reč je o knjizi koja će se dugi niz godina uzimati s police.

Ukoliko imate dodatnih pitanja u vezi s praktikumom, možete nas pozvati na sledeće brojeve
telefona: 011-425-35-51 i 066-827-97-97.