U vreme kad je tehnologija preuzela maha mi se vraćamo starim dobrim tradicijama. Jedna od njih je slanje novogodišnjih čestitki, a najlepša je ukoliko je ona ručno napravljena. Na taj način ćemo uživati dok je pravimo zajedno sa našim mališanima, a ujedno ulepšati praznike onima koji je dobiju.
Za pripremu ove čestitke biće vam potreban papir u boji, svetlucavi papir, vata, mekane kuglice, plastične oči, makaze i lepak. Od papira u boji izrežite krug koji ćete presaviti na pola. Na gornjoj strani će biti lice Deda Mraza a sa unutrašnje strane ćete napisati svoju čestitku. Od svetlucavog papira napravite oblik kape i zalepite iznad „lica“ Deda Mraza. Lice i kapu ukrasite vatom (umesto brade) i mekanim kuglicama.
Pohvalite svoje dete i dajte mu do znanja da će trud koji je uložio biti zaslužan za nečiju radost. Ovu unikatnu čestitku zapakujte u kovertu i pošaljite svojim najmilijima.
Bliži nam se kraj još jedne uspešne radne godine. Zajedno sa našim mališanima i naš Centar pravi pauzu tokom predstojećih praznika, od 30.12.2019. do 09.01.2020. Logopedsko edukativni centar Čabarkapa Vam želi uspešnu narednu godinu. Nadamo se da će nam Nova 2020. doneti još više uspeha, sreće i mnogo iskrenih osmeha na licima roditelja i njihovih mališana. Deci želimo mnogo lepih i novih reči, uspeha u školi, napretka u govoru i učenju. Zahvaljujemo se svima koji su doprineli da ova radna godina bude uspešna nama, našoj deci, roditeljima i saradnicima. Srećnu Novu 2020. godinu i sve najbolje od srca vam želi Vaš LEC Čabarkapa!
Kada želimo pravilno da stimulišemo razvoj našeg deteta biramo aktivnosti koje su adekvatne za razvoj tih sposobnosti. Najbolje rezultate postižemo ukoliko su te aktivnosti detetu zanimljive. Svako dete najviše voli da se igra, pogotovo ako u toj igri može da pobedi.
U LEC Čabarkapa smo smislili aktivnost koja je zanimljiva deci, a ujedno razvija i oralnu praksiju. Lako se i brzo pravi a neophodan materijal možete naći i u svom domu (papirne/plastične čase, slamčice i konopac). Naša je u duhu praznika (iscrtali smo Deda Mraza na sankama) a vi možete da iskoristite bilo koji motiv koji vaše dete voli. Isecite slamčice u dužini čaše i fiksirajte ih za njih, kroz slamke provucite konopac a čašu ukrasite odabranim motivima. Cilj ove aktivnosti je da čaša, koju će dete duvanjem pomerati, pređe određenu razdaljinu kako bi došla do cilja. Da bi dete moglo da izvede datu aktivnost potrebno je da obezbedi dovolju jačinu vazdušne struje, da je pravilno usmeri i da je oslobađa u kontinuitetu, čime jača orofacijalnu muskulaturu.
„Duni i napravi da pada sneg“
Još jedna slična vežba oralne praksije koja uključuje duvanje podrazumeva usmeravanje vazdušne struje kroz slamčicu. Da bi ovu vežbu učinili zanimljivom za decu, pogotovo u ovom zimskom periodu, napravili smo Sneška Belića oko kog bi dete učinilo da pada sneg. Taj sneg pokreće vazdušna struja koju proizvodi dete. Jačina vazdušne struje mora da bude prilagođena (ni previše jaka, ni previše slaba) i da se kao takva održava u kontinuitetu. Na listu papira nacrtajte Sneška Belića koji ćete ubaciti u tanku, providnu fasciklu a zatim u nju dodajte kuglice stiropora. Gornju ivicu fascikle zalepite ostavljajući prostor za jednu slamčicu.
Ovo su neke od aktivnosti koje možete brzo i lako da napravite a koje će ujedno da zabave i da budu korisne za vaše dete.
U našem centru je osmišljena nova novogodišnja kreativna aktivnost koja vam može pomoći da sa svojim detetom provedete vreme kvalitetno i kreativno.
Proces pravljenja: na hamer papiru proizvoljne veličine nacrtajte paketić ili poklon u kome su različiti oblici na štapićima (u našem slučaju srca i zvezdice), prilikom crtanja možete aktivirati i vašeg mališana koji bi ovim postupkom uvežbavao geometrijske oblike i razvijao grafomotoriku. Zatim pronađite zajedno sa detetom različite materijale i pripremite ih, npr: vata, dugmići, cevčice, slamčice (mekše i tvrđe), kuglice (od papira, celofana, ukrasnog papira, kupite ih ili napravite od mekane vunice)- što različitijih materijala za što veću taktilnu stimulaciju i zabavu. Za štapiće koristite različite trakice i dajte detetu da meri kolika je dužina potrebna a zatim i da seče makazama i uvežbava korišćenje istih (ukoliko je adekvatnog uzrasta za to).
Možete kupiti različite zvončiće kako bi podsticali i auditivnu stimulaciju. Koristite papire sa šljokicama, rupičaste, sa neravninama… Jako je bitna kombinacija različitih boja koje će dete da imenuje i uklapa, jer je vizuelna stimulacija sastavni deo našeg kreativnog poklona.
Dozvolite detetu da samostalno osmisli gde bi šta stavilo i koji materijal bi gde iskoristio uz minimalno usmeravanje, jer bi ovo trebao biti njegov rad i ponos. Učinite svoje dete srećnim i budite ponosni na njegov i svoj trud.
U iščekivanju snega i svih zimskih čarolija pripremili smo za vas jednu kreativnu zimsku idilu. Materijal može biti raznovrstan i većinu stvari možete naći u svojoj kući. Mi smo ovde koristili: karton, hamer papir, mekani i sjajni papir, dosta vate, celofan, šljokice, sneg u spreju, mekane kuglice, bojice, makaze, lepak… Pored stimulacije razvoja mašte i kreativnosti, uključivanjem deteta u pravljenju “zimske čarolije“ ono razvija i širi svoj rečnik i pojmovnu predstavu o zimi kao godišnjem dobu. Različita tekstura materijala nam pomaže da stimulišemo razvoj taktilne percepcije, pravljenjem sitnih detalja utičemo na razvoj fine motorike ujedno vežbajući predloge, imenovanje, vizuelnu percepciju… Uživajte i zabavite se praveći na svoj način vašu zimsku idilu. Neka ovaj kreativni materijal ujedno bude i edukativni.
Često nam se desi da imamo višak materijala koji na prvi pogled deluje beskorisno, ali uz maštu to možemo da pretvorimo u nešto lepo i korisno. Vodeći se ovom idejom u našem centru smo napravili našu jedinstvenu jelku od flajera. Našom idejom želimo i vas da podstaknemo da maštate i kreirate svoje jedinstvene jelke. Sve što je potrebno od materijala je jedan veći karton na koji ćete zalepiti duplu lepljivu traku (onu koja je lepljiva sa obe strane) i dosta papira koji ćete uviti u fišeke i zalepiti krajeve. Papir koji će krasiti jelku može da bude raznovrstan po boji i teksturi. Trudite se da iskoristite ono što imate kući, neke stare novine ili časopise, ukrasne papire, papire u boji, prospekte, flajere… Ukoliko uključite svoje dete u ceo proces pravljenja jelke ono može imati koristi u smislu razvoja motorike, mašte, socijalne interakcije…
Postoji još dosta novogodišnjih aktivnosti koje možete raditi zajedno sa vašim detetom. Još jedna od njih je pravljenje ukrasa. Mi smo u našem centru iskoristili šarene štapiće koji mogu biti korisni i za učenje boja, pojma broja i količine, praksičke aktivnosti, ideaciju, sekvenciranje, vizuelno praćenje… Deo njih smo iskoristili za pravljenje šarenih ukrasa za jelku. Kada formirate trougao od štapića, praveći oblik jelke, stranice možete ukrasiti, obavijati i upotpuniti različitim materijalima (sjajne trakice, veće i manje mekane loptice, zvonči, papire različitih tekstura i oblika, končiće, dugmiće…)
Bliže nam se novogodišnji praznici i pravo je vreme da iskoristimo duh praznika na kreativan način za razvoj deteta. U našoj logopedskoj radionici osmislili smo kreativnu aktivnost za vas. Da bi napravili ovu neobičnu jelku potreban je: veliki hamer papir zelene boje, papiri različitih boja i tekstura, šarene kuglice, jedan štap, konopac, lepak i makaze. Prvo treba da isečete hamer papir u obliku jelke. Izmerite veličinu loptica kako bi mogle da prođu kroz otvore. Zatim nacrtajte 8 krugova od kojih ćete 5 iseći a 3 ne. Od papira različitih boja izrežite takođe 8 krugova, nešto većih, kako bi mogli da prekriju otvore kroz koje će prolaziti loptice. Krugove zalepite preko otvora tako da mogu da se otvaraju na gore. Sa zadnje strane zalepite nešto čime biste mogli da fiksirate jelku za štap (ovde je korišćen konopac). Zatim je fiksirajte za štap i jelka je spremna. Jelku možete da ukrasite po želji. Savet: štap možete da fiksirate za kutiju kako bi stajalo uspravno i kako bi kuglice mogle da upadaju u nju kada ih dete probaci kroz krug.
Detetu dajte nalog, npr. uzmi plavu loptu i nađi odgovarajući krug (ukras) kroz koji možeš da je ubaciš. Ovom aktivnošću dete razvija:
→ pažnju: usmerava pažnju na zadatak i na drugu osobu (deljena pažnja)
→ bimanuelne aktivnosti: koristi obe ruke pri izvršavanju zadatka i prenosi loptice preko središne linije tela na suprotnu stranu
→ vizuelnu percepciju: uočavanje i imenovanje različitih boja loptica
→ razumevanje: razvija razumevanje naloga
→ usvaja pojmove ima-nema
→ usvaja pojmova gore-dole: ukrasi su gore na jelci, loptice su dole na podu ili žuti ukras je gore plavi je dole
→ taktilna percepcija: razlikuje materijale od kojih su napravljene kugle, ukrasi, na jelci
→ grubu motoriku
→ koordinaciju oko-ruka
→ orjentaciju u prostoru: uz naloge „uzmi lopticu iz kutije, sa poda…“, „ubaci je kroz krug“…
→ predloge
→ pojam količine
→ socijalnu interakciju: učestvuje u zadatku zajedno sa drugim osobama, ostvaruje kontakt pogledom.
Sve počinje mnogo ranije, još u ranom detetovom razvoju. Možda ste primetili, videli, bili svedoci, učesnici a niste odreagovali kako treba nego ste pustili da se pređu granice. A svi ti rani znaci su počeci nečeg što se kasnije pokaže kao problem u detetovom ponašanju. Treba raditi na detetovom lepom ponašanju i vaspitanju a ružno i neadekvatno korigovati i uvek ukazivati da je loše a ne pothranjivati i opravdavati.
Kroz našu strip priču smo sa decom obrađivali lepo i ružno ponašanje kao i socijalno (ne)prihvatljive modele ponašanja.
Nataša Đordjević Misić, urednica portala “Yumama” je na tribini pod nazivom -Ne nasilju da drugarstvu- napravila je uvod o vršnjackom nasilju I koliko je bitno da se uoči na vreme i da se odreaguje na pravi način. Bojana Bogojević, diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom, specijalista za pravne aspekte korporativnog upravljanja, je govorila o odgovornostima i posledicama u nasilnoj interakciji kod vršnjaka.
Ivana Đurić, diplomirani psiholog je govorila o tome zašto je važno da pričamo o vršnjačkom nasilju i njegovim oblicima, ko sve učestvuje u vršnjačkom nasilju, kakve su posledice, kako sve deca reaguje na vršnjačko nasilje i šta mi odrasli da radimo i šta da ne radimo. Na kraju je Ivana poslala poruku sa ove tribine: Moramo se baviti i šire- uz svest da smo mi ti koji smo deci model, preispitati kakav smo im uzor, da li ih slušamo, imaju li poverenja da nam se povere, imaju li poverenje da ćemo ih razumeti i zaštititi, veruju nam kada ih učimo da nasilje nije u redu. I na nivou škole i na nivou čitavog društva moramo stvarati klimu koja ne neguje nasilje, naprotiv!
Zašto je važno da pričamo o vršnjačkom nasilju? Kakve su i kakve mogu biti posledice? Šta bi mi odrasli trebalo da radimo, a šta da ne?
Vršnjačko nasilje je tema koja izaziva zabrinutost kako roditelja tako i šire javnosti. Svedoci smo potrebe za sveobuhvatnim bavljenjem od nivoa porodice, preko škole ali i medija i celokupnog društva. Svi imamo odgovornost da o vršnjačkom nasilju znamo, govorimo i učestvujemo u adekvatnom bavljenju. I svačiji doprinos je važan.
Zašto je važno da pričamo o vršnjačkom nasilju i njegovim oblicima?
Kao prvo – da bismo ga prepoznali. Dalje, da bi na njega reagovali i naravno zaštitili žrtve, ali i stvorili klimu koja ga smanjuje i podrazumeva druge oblike ponašanja.
Da bismo vršnjačko nasilje prepoznali, mi moramo biti upoznati šta se sve krije u tom klupku. Iako je većini ljudi prva asocijacija fizičko nasilje među vršnjacima, vršnjačko nasilje je značajno širi fenomen. Ono obuhvata čitav spektar ponašanja, bilo fizičkih bilo verbalnih, koja za posledicu imaju povredu ili potencijalnu povredu deteta, njegovog razvoja i dostojanstva. Upravo razgovaranje o konkretnim oblicima nasilja će proširi svest i deci i odraslima. Kada se razgovara sa decom o konkretnim oblicima ponašanja, veći broj njih će shvatiti da je zapravo u pitanju nasilje, nego da ih samo pitate – ima li nasilja u tvom okruženju.
Vršnjačko nasilje može biti fizičko i emocionalno/psihičko, ali se kao posebni oblici izdvajaju i socijalno, digitalno i seksualno nasilje. Često se ovi oblici nasilja međusobno prepliću i odvijaju skupa.
Pod fizičkim nasiljem se podrazumevaju ponašanja koja izazivaju bol ili povrede, ali i sputavanje kretanja kao i oštećivanje, otimanje i krađa predmeta.
Verbalno nasilje obuhvata čitavu sferu bilo usmenih bilo pisanih poruka čiji je cilj da povrede drugog i ona mogu biti uvrede, dobacivanja, davanje pogrdnih nadimaka, ucenjivanje, etikatiranje, zastrašivanje itd.
Pod socijalnim nasiljem se podrazumevaju ponašanja koja imaju za cilj narušavanje ugleda deteta, širenje glasina, laži ali i komprimitujućeg materijala o tom detetu, spletkarenje, izolovanje, teror grupe nad pojedincem i tako dalje.
Digitalno nasilje se izdvaja kao specifično, iako je u svojoj biti ono verbalno, psihičko i socijalno, upravo zbog nekih karakteristika koje ga čine potencijalno veoma opasnim. Ovo nasilje obavlja se korišćenjem komunikacione tehnike i tehnologije. Usled toga nasilnik ima mogućnost da ostane anoniman, što utiče i na njegovo ponašanje i na strah žrtve. Isto tako, broj ljudi koji su svedoci ovog nasilja je mnogo veći. Sadržaji se velikom brzinom mogu podeliti velikom broju ljudi, a i sam sadržaj ostaje trajno zabeležen. Ova forma nasilje je izazovna upravo i zbog toga što se roditelji ne osećaju dovoljno kompetentnim da razumeju i isprate tehnologiju i zbivanja u toj sferi života svoje dece.
Oblik nasilja koje je prisutan među vršnjacima je i seksualno nasilje koje se odnosi na ugrožavanje seksualnog identiteta žrtve omalovažavanjem ili primoravanjem na seksualnu komunikaciju. Ono može biti fizičko i verbalno, i njegovi oblici obuhvataju ponašanja kao što su lascivni komentari, seksualno dodirivanje, pokazivanje pornografskih snimaka ili delova tela, iznuđivanje i prinuda na seksualni čin itd.
Ko sve učestvuje u vršnjačkom nasilju?
U direktnom smislu, učesnici u nasilju su dete ili grupa dece koja se nasilno ponaša i dete koje je meta tog ponašanja. Neretko, dete može u jednom periodu ili trenutku biti nasilnik a u drugom žrtva.
I devojčice i dečaci učestvuju nasilju, uz to da istraživanja pokazuju da su dečaci češće nasilni, bilo da je u pitanju verbalno ili fizičko nasilje.
Pored direktnih učesnika, važna grupa su deca koja su svedoci ili posmatrači nasilja. Reakcije svedoka nasilja mogu značajno uticati i na konkretnu situaciju nasilja ali i na opštu klimu nasilja u nekom okruženju. Njihovo ponašanje može sprečiti nasilje ali i ohrabiti nasilnika. Same žrtve će vam reći da su vršnjaci spremni da pomognu, ali oni najugroženiji to ne osećaju. Određen broj svedoka će vam reći da oseća krivicu što nije reagovalo a zna da je trebalo.
Kakve su i kakve mogu biti posledice?
Pored ekstremnih situacija teških i opasnih povreda, pa i gubitka života, posledice vršnjačkog nasilja čini i širok spektar doživljaja. Određen broj dece pored aktuelne traume tokom nasilja, imaju odložene reakcije u smislu negativnih emocija, povlačenja iz socijalne sredine, bezvoljnosti, izbegavanja druženja, izbegavanja odlaska u školu, smanjenja školskog uspeha, teškoća u učenju, pojačane razdražljivosti, pojačane agresivnosti, depresivnosti, noćnog mokrenja, pa i suicidalnih ideja a u nekim slučajevima i realizacie takvih ideja.
Kako sve deca reaguju na vršnjačko nasilje?
Strategije koje deca koriste u situacijama kada su izložena nasilju su raznolike. Istraživanja pokazuju da najveći broj dece koristi izbegavanje nasilnika (nebivanje u njegovoj blizini). Deca takođe traže pomoć odraslih kada se nađu u situaciji nasilja, kako odraslih u školi tako i odraslih van škole. Nešto ređe deca traže pomoć od vršnjaka u nošenju sa nasiljem. Kako postaju stariji, deca manje traže pomoć odraslih a više rešavaju sami ili traže pomoć vršnjaka. Iznova se moramo pitati zašto je to tako, zašto jedan broj njih kaže da im odrasli nisu pomogli.
Određena grupa dece su deca koja trpe. Ta deca ne traže pomoć niotkoga i ne dele svoja iskustva trpljenja nasilja sa drugima. Ovo je najosetljivija grupa dece i zaslužuju najveću pažnju. Iz njihove prespektive oni su potpuno nemoćni i žele da tu svoju nemoć sakriju od drugih. Istraživanja pokazuju da je u pitanju svaki osmi učenik.
