Moje dete još nije progovorilo-Šta da radim?

Najdragoceniji poklon koji možete dati svom detetu je govor. Najviše nas obraduju reči našeg deteta koje po prvi put kaže mama ili tata. A kada porastu znaju da budu prave pričalice čija nas mašta i znatiželjnost iznenađuju.

Govor se uči u kući, sama porodica je zadužena za bogatstvo odnosno siromaštvo detetovog jezika. Razgovori odraslih se reflektuju u govoru dece. Kada razvoj govora izostane ili se primeti kašnjenje u svakom roditelju se javi briga: „Šta sada da radim?“. Razvoj jezika zavisi od mnogih faktora. Zavisi od socijalnih činilaca koji su mahom u našoj kontroli kao i od bioloških i anatomskih faktora koji su van naše kontrole. Roditelji bi trebalo da prate razvoj svog deteta i ukoliko primete neki znak kašnjenja da se obrate stručnjaku.

Ovo su neki od znakova kašnjenja u govorno-jezičkom razvoju na koje treba da obratite pažnju:
-kašnjenje faze gukanja (gukanje se javlja od 8. do 20. nedelje)
-kašnjenje faze brbljanja (brbljanje se javlja od 6. do 9. nedelje)
-kašnjenje pojave prve reči (prva reč se javlja između 9 meseci i godinu i po dana)
-ako dete ne usmerava pažnju na govor drugih ljudi, ne razume jednostavne govorne naloge, ne oponaša zvukove iz okoline
-dete koje ne tapše, ne maše, ne pokazuje gde mu je glava
-ako sa 2 godine nije progovorilo
-ako u rečniku ima tek nekoliko reči
-ako nema prostih rečenica


Rečnik dece do treće godine bi trebalo da bude razumljiv i da sadrži više od 500 reči (tačnije između 500 i 1000 reči). Dete na uzrastu od 3 godine bez problema razlikuje rod, usvaja množinu, padeže, razume postavljena pitanja. Ukoliko dete na ovom uzrastu ne koristi prideve, priloge, predloge, veznike, nije usvojilo zamenice, izostavlja pomoćne glagole, meša određene suglasnike (B i P, D i T, U i V, L i J), neke glasove ne izgovara pravilno onda je veoma važno da se na vreme otpočne logopedski tretman. Što duže čekate problem će biti teže korigovati.

Ono što svaki roditelj treba da učini je da stimuliše svoje dete da govori. Treba ih hrabriti da Vam pričaju svoje događaje doživljene tokom šetnje, vožnje u kolima, u kupovini… Morate ih pažljivo slušati bez požurivanja i prekidanja. Tako i tada će se i sama deca truditi da se lepo izražavaju. Ako dete izgovori neku neadekvatnu reč ili nepravilno izgovori neki glas nemojte ga ismevati i očekivati od njega da se izražava kao odrasla osoba. Kada Vam dete postavi pitanje, odgovorite mu jasno i koristite reči koje ono može da razume. Vodite razgovore pred Vašom decom, pričajte im šta ste radili, videli, čitali… Na taj način širite vidike i znanja svojoj deci. Svakodnevni život pruža na hiljade mogoućnosti da se govori o različitim temama (igra, kućni poslovi, putovanja, zanimanja roditelja…). To će obogatiti jezik deteta i njegova znanja i omogući će mu da znanja koja stiče u školi poveže sa realnim životom.

Osnovu govora čine dve sposobnosti, sposobnost da se govor razume i sposobnost da se govor produkuje. Razumevanje i pričanje ne smeju da se odvajaju. Zato se radi paralelno na stimulaciji obe vrste sposobnosti. Govor je u vezi sa razvojem mišljenja i razvojem motorike bez kojih govor ne bi bio moguć. Zato je u tretmanu pored logopeda važna uključenost psihologa i reedukatora psihomotorike. Ukoliko imate i najmanju sumnju u vezi razvoja govora Vašeg deteta posavetujte se sa logopedom. Nemojte čekati da problemi budu isuviše očigledni svima u Vašoj okolini. Doći rano za logopeda znači da ste došli na vreme.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *