LECČ Blog

Ovde možete da pratite teme kojima se bavimo u LEC-u „Čabarkapa“

Dan ponosa osoba sa autizmom

Dan ponosa osoba sa autizmom

Barijere za autizam ne postoje…kada smo zajedno.

 

  1. juna,svake godine, organizacije širom sveta raznim događajima obeležavaju Dan ponosa osoba sa autizmom. Na taj način oni skreću pažnju na to da su osobe sa autizmom na prvom mestu jedinstvene individue, a ne samo “slučaj” kome je potreban tretman.

Dan ponosa osoba sa autizmom je prvi put obeležen 2005. godine od strane organizacije Aspies for Freedom i to je ubrzo postao globalni događaj koji se i dalje obeležava.

Simbol beskonačnosti u duginim bojama je simbol ovog dana i označava raznovrsnost među osobama sa autizmom sa beskonačno varijacija i mogućnosti. Danom ponosa osoba sa autizmom se ističe to da ove osobe imaju specifične karakteristike koje im donose puno izazova i mogućnosti.

 Otvorite vrata „on“ kuca…autizam. Autizam vas gleda u oči.

 Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, autizam se smatra neurorazvojnim poremećajem koga karakterišu značajna oštećenja u oblasti recipročnih socijalnih interakcija i obrazaca komunikacije, kao i ograničen, stereotipan i repetitivan repertoar ponašanja, interesovanja i aktivnosti. Osobe sa  autizmom često imaju problem sa “čitanjem” izraza lica, govora tela ili emocija drugih ljudi, kao i ispoljavanju svojih emocija, skloni su osamljivanju, nezainteresovani za interakciju sa drugim ljudima. Zbog njihove socijalne nezrelosti ili nesposobnosti da shvate i razumeju misli i osećanja drugih ljudi svoje emocije izražavaju na sebi svojstven način.
Deca sa autizmom imaju poremećaj senzorne integracije. Mnogi za nas uobičajeni i često neprimetni zvukovi, mirisi, ukusi, vizuelni stimulusi iz svakodnevice koji su za nas često neprimetni, za njih mogu biti jako stimulativni što im može izazvati naglašenu sreću, ali i tugu, neprijatnost pa i bol.
Deca sa autizmom imaju poremećaj komunikacije najpre zato što dolazi do kašnjenja u govorno-jezičkom, psihomotornom i socioemocionalnom razvoju. Problem se javlja kako na nivou razumevanja govora (receptivni govor), tako i na nivou izražavanja (ekspresivni govor).  Ukoliko se  govor razvije, rečnik je oskudan i često se koriste univerzalne fraze za ispoljavanje određene emocije, situacije.

Definicija poremećaja ne uspeva da obuhvati jedinstvenost osobe sa autizmom i koja se ni na koji način ne izjednačava sa dijagnozom koju osoba ima. Autizam ne određuje nekog kao osobu već je samo deo ličnosti neke osobe.  

Ponosni na sebe i svoj problem.  

Na ovaj dan LEC Čabarkapa želi da vam prenese važnu poruku. Dete je, pre svega, dete. Ako dete „ima“ autizam, to ne znači da autizam ima njega. Poremećaj nije ono najbitnije u osobi, iako mi često bivamo zaslepljeni tom etiketom koju smo dodelili da bi nama bilo lakše da klasifikujemo ono što suštinski ne razumemo. Postoji toliko toga što se sa decom može otkrivati i učiti, bez obzira na to u koju kutiju mi pokušavali da ih veštački uguramo gledajući ih kroz prizmu dijagnoze. Dijagnoza je jedno ime koje obuhvata niz stvari koje ne umemo. Jedno dete je mnogo više od toga. Ukoliko na vreme dijagnostikujemo autizam, prilagođavajući tehniku rada (individualni tretman koji odgovara potrebama deteta), mogu se napraviti značajni pomaci koji su jako bitni za dete. U LEC Čabarkapa se kreira tretman po potrebama deteta. Multidisciplinarni tim (logoped, reedukator psihomotorike, psiholog i senzorni integrator) pristupaju dijagnostici i prilagođavaju individualni tretman deci sa autizmom.

Postojanje, prihvatanje, pomoć, pružanje ruke. Ponosni na sebe.

Nikad ne znate kuda putevi mogu voditi ukoliko detetu date dovoljno podrške da njima krene. Važno je da se rano uoče znaci za otkrivanje autizma. Na taj način možete da što ranije potražite pomoć za svoje dete. Posavetujte se sa logopedom, reedukatorom psihomotorike, psihologom koji će vas, ukoliko je potrebno, uputiti kod drugih stručnjaka različitih profila kako bi dijagnoza bila detaljna.

Ni jedno dete ne sme biti uskraćeno za priliku da se razvije svoje mogućnosti maksimalno. Iz tog razloga, shvatite ozbiljno ovu priču sa koje god strane da se u njoj nalazite.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *