Зашто ми не прија када додирнем песак, вату, сунђер…а прија ми када ме неко јако загрли и када газим бодљикаве лопте?
Тактилни систем је највећи сензорни систем у нашем телу, који се развија још у мајчином стомаку. Тактилни рецептори региструју додир, притисак, температуру, текстуру и налазе се и у кожи и у слузокожи. Дете које је тактилно преосетљиво често одбија да додирне материјале различитих текстура (вату, сунђер, песак, тесто, пену, крзно…), непријатно му је када се испрља, не жели да хода по неравним површинама или хода на прстима, при чему смањује површину стопала којом додирује подлогу.
С друге стране, тактилно недовољно осетљива деца су стално у потрази за интензивним тактилним уносима. Овој деци прија јак додир, притисак, воле да испитују грубље материјале (четке, абразивне сунђере, куглице од фолије…) и тада често користе већу површину коже, како би обезбедили неопходни тактилни унос.
Више о томе шта је тактилна преосетљивост. шта је тактилна неосетљивост, које активности су корисне за сензитивацију (повећање) и десензитивацију (смањење) можете прочитати у практикуму аутора Др Наташе Д. Чабаркапе.
