Година: 2018.

Zašto pre prve reči mora prvo da se razvije pokazni gest?

 Kada govorimo o govoru i fazama koje čine rani razvoj komunikacije deteta, posebnu pažnju posvećujemo ekspresiji ili njegovom izražavanju: prvi zvukovi, prve reči, prve rečenice… Međutim, gestovi igraju veliku ulogu u razvoju govora i jezika. Oni su ti koji nam kazuju na koji način će se oni  razvijati.

Govor obuhvata impresivni govor (razumevanje onoga što je izrečeno) i ekspresivni govor (kada se rečima iskazuju potrebe, želje, mišljenje, namere,…). Da bi se ekspresivni govor razvio neophodan je impresivni govor tj. razumevanje govora. Onda kada dete razume govor stvorena je osnova da to što razume aktivno upotrebi u svom govoru. Ono što prethodi govoru (ono što je u stvari sama osnova) jeste iskustvo koje dete stiče senzomotornim i ranim psihomotornim aktivnostima.

Iako možda izgleda da namerna komunikacija počinje sa pojavom prve reči, komunikacija zapravo počinje mnogo pre toga. Dete se već sa par meseci osvrće i traži majku. Sazrevanjem motorike dete uočava da može svojim telom da postigne mnogo više nego ranije – željeni predmet sada može i da dohvati, umesto da ga samo gleda. Na ovaj način dete jasno komunicira bez reči. Deca često ponavljaju neku radnju (ponašanje) kako bi se odrasla osoba smejala ili komentarisala šta oni rade. Jedan od najranijih oblika gestova je pokazivanje.

Gestovi se kod dece javljaju pre prvih reči i podrazumevaju pokrete telom kojima se prenose određene poruke. Normalno se javljaju između desetog i dvanaestog meseca. Formiranje i upotreba pokaznog gesta vezano je za finu motoriku, vizuomotornu koordinaciju, auditivnu i vizuelnu pažnju. Da bi dete moglo da upotrebi pokazni gest neophodno je da se mišići šake diferenciraju (razlikuju) tako da dete može voljno da pokreće odnosno ispravi kažiprst. Pokaznim gestom dete izražava svoje potrebe i želje dok ne razvije govor na tom nivou da umesto njega  koristi reči da izrazi potrebu.

Svaki put kada vi kažete: ,,Vidi, evo je maca!,, i pokažete, dete se okrene i usmerava svoju pažnju. Pokazni gest je važan i za savladavanje telesne šeme. Prstom će pokazati gde mu je glava, oko, nos, a gde su usta. Što više bude pokazivalo različite delove tela i dodirivalo ih bolje će upoznati svoje telo, a to je bitno za dobru komunikaciju na najranijem uzrastu. Dobro razvijena motorika omogućava detetu pored ostalog i izvršavanje naloga, koje je znak razumevanja govora. Kada detetu date nalog: „Pokaži gde je tvoje oko?“, ono najpre mora razumeti šta tražite od njega, imati pojam o telesnoj šemi i delovima tela, ali i razvijen pokazni gest.

Govor je imitacija koja se automatizacijom ustaljuje u detetovom ponašanju, a njena složenost se razvija sazrevanjem deteta. Dakle, za razvoj govora je potrebna razvijena sposobnost imitacije. Imitacijom pokreta tela se stvaraju šeme kao osnova svesne namere – govora i jezika.

Poruka LEC Čabarkapa: „Kada izostane pojava pokaznog gesta potrebno je obratiti pažnju na tokove saznajnog, motornog razvoja i razvoja komunkacije.

Kod kašnjenja pojave pokaznog gesta izvesno je da će postojati i kašnjenje u razvoju govora, ali i fine motorike i vizuomotorne koordinacije. Osim toga, detetova sposobnost da sa nama komunicira biće ograničena. To važi i u obrnutoj situaciji, kada želimo da ukažemo na nešto bitno dete možda neće obratiti pažnju na naš prst jer ni ono samo ne koristi taj gest. Ukoliko primetite izostanak ili kašnjenje pokaznog gesta u odnosu na uzrasne norme potražite stručnu pomoć logopeda, reedukatora psihomotorike i psihologa.“

Svetski dan dobrote i ljubaznosti

Pomoću priče u slikama ćemo pokušati da vam objasnimo šta je dobrota i ljubaznosti. Danas, 13. novembra, se u mnogim zemljama obeležava Svetski dan dobrote i ljubaznosti.

Na prvoj slici su baka koja nosi korpu sa povrćem i unukin ranac i kaput i unuka koja ide pored nje i ne nosi ništa.

Na drugoj slici su baka i unuka srele devojčicu koja im je rekla da nije lepo to što baka sve sama nosi, a unuka ide pored nje i da nije lepo koristiti nečiju dobrotu i ljubaznost

Unuka se zahvalila devojčici i rekla joj da je u pravu i dalji put su nastavile tako što je ona nosila kaput i ranac, a baka je nosila korpu sa povrćem. Poruka priče je da ne treba da zloupotrebljavamo nečiju dobrotu i ljubaznost, a posebno ne naših baka i deka koji nas mnogi vole i čija snaga je slaba.

Ljubaznost i dobrota se razvijaju od malih nogu. Tome su nas naučili prvenstveno naši roditelji, a zatim vaspitači, učitelji, nastavnici, profesori, osobe iz naše bliže okoline. Našim prolaznicima i sagovornicima je znatno prijatnije kada smo ljubazni prema njima nego kada im odgovaramo drsko, kratko i bez upotrebe lepih reči. Ako smo mi dobri prema nekome i taj neko će biti dobar prema nama. Ako se ipak desi da od strane nekoga ne osetimo dobrotu, ne znači da treba da mu uzvratimo istom merom. Baš naprotiv! I taj neko ko nije dobar prema nama treba da ima model koji će mu pokazati kako izgleda dobrota.

Poruka LEC Čabarkapa na ovaj dan je: Ljubaznost je vrlina kojoj se učimo od detinjstva. Dete će najpre naučiti posmatrajući nas – ako smo mi ljubazni prema drugima i detetu, već vrlo rano u ponašanju deteta možemo primetiti to isto. Ljubaznost deci pomaže da ostvaruju toplije odnose i podstiče saradnju i međusobno pomaganje. Ona čini razvoj i učenje lakšim i lepšim.

DAN PROSVETNIH RADNIKA

Današnji dan, dan prosvetnih radnika ćemo posvetiti sećanju lepih, srećnih i bezbrižnih školskih naših dana. Svi se sećamo naših prvih koraka kada smo pošli u školu. Školske klupe, stolice, nasmejane učiteljice, prvih slova i brojeva….našeg odrastanja i našeg detinjstva. Nažalost moramo priznati da mi nismo odrastali uz tablete, telefone i strane crtane filmove i da su nam reči bile prvo na našem maternjem jeziku. Danas se sve promenilo i izmenilo… Došlo je neko novo doba, neko novo vreme i neke nove vrednosti.

Zato na današnji dan poruka Logopedskog centra Čabarkapa je: Kroz potočiće, šume, prve prolećne ljubičice i visibabe, prve stidljive poljubce, prvi šamar i prve batine zbog nestašluka, pesmice u bakinom krilu priča nam Desanka Maksimović  u svojoj pesmi.

Kada je poslednji trenutak kada roditelj treba da se zabrine za pojavu prve reči kod svog deteta?

Govorno-jezički problemi i sve kasnije progovaranje sve su češće teme među roditeljima. Činjenica je da su problemi sa progovaranjem sve češći, a o njima se toliko priča da su i roditelji čija se deca pravilno razvijaju, u blagoj panici i pomno slušaju svaki detetovu izgovorenu reč. Kako bi roditelji manje brinuli, ali i kako bi mogli da prate razvoj svog deteta i primete odstupanja, potrebno je prvo da znaju kako teče uredan govorno-jezički razvoj.

Prvo je važno da znamo da su za pravilan razvoj govora potrebne tri komponente: imitacija, pokret i pokazni gest.

Već onog trenutka kada se rodi, svojim prvim plačom nam pokazuje da je došlo na svet i tada počinje njegova neverbalna komunikacija. Da bi roditelj znao da li se dete pravilno razvija i da li njegov govorno-jezički razvoj teče uredno, on mora da bude upoznat sa dinamikom pravilnog razvoja govora koja teče ovako:

– od drugog do trećeg meseca očekujemo fazu gukanja;
– između petog i šestog meseca očekujemo fazu brbljanja;
– u dvanaestom mesecu očekujemo prvu funkcionalnu reč.

Funkcionalna reč uglavnom bude upućena osobi koja najviše vremena provodi sa bebom, što je obično majka. Dakle, majka je prva osoba koja može da primeti da li sa njenom bebom nešto nije u redu. Druga osoba koja može da vam kaže da se dete ne razvija očekivano je pedijatar, jer beba tokom prve godine ima redovne kontrolne preglede. Izostanak bilo koje faze, znači gukanja, brbljanja ili funkcionalne reči, to su u bebinom razvoju kritični periodi kada roditelj treba da odreaguje i da se javi stručnjaku.

Poslednji trenutak kada roditelj treba da se zabrine da se prva reč nije pojavila je osamnaesti mesec.
Ako dete nema nijednu reč, ako dete nema kontakt očima, ako dete nema pokazni gest, ako se dete ne okreće na poziv svog imena – to su sve prvi pokazatelji koji govore roditelju da mora da se javi logopedu koji će proceniti, dijagnostikovati dete i reći da li je detetu odmah potreban logopedski tretman ili samo može da se prati govorno-jezički i psihomotorni razvoj.

Razvojna disfazija je usporen govorno-jezički razvoj, kada dete ne razume govor odraslih, a njegov govor ne odgovara njegovom hronološkom i mentalnom uzrastu.
Dete sa razvojnom disfazijim ima oskudan govor, agramatičan rečnik, dete u svom izgovoru ima puno glasova koji su distorzovani, dete vrlo teško usvaja apstrakte pojmove, vrlo teško može da uradi dva ili tri naloga odjednom – znači potrebno mu je vreme da obradi informacije da bi moglo da izvrši nalog. Dete sa razvojnom disfazijom može da dostigne svoj kalendarski uzrast i da nadoknadi ono što je izgubljeno samo ako se, naravno, na vreme javi stručnjaku (logopedu) i započne logopedski tretman.

Više o tome kako se razvija govor, koji su kritični periodi, kako prepoznati najčešće poremećaje i koji su to poremećaji možete čuti u video snimku: