Zašto pre prve reči mora prvo da se razvije pokazni gest?

 Kada govorimo o govoru i fazama koje čine rani razvoj komunikacije deteta, posebnu pažnju posvećujemo ekspresiji ili njegovom izražavanju: prvi zvukovi, prve reči, prve rečenice… Međutim, gestovi igraju veliku ulogu u razvoju govora i jezika. Oni su ti koji nam kazuju na koji način će se oni  razvijati.

Govor obuhvata impresivni govor (razumevanje onoga što je izrečeno) i ekspresivni govor (kada se rečima iskazuju potrebe, želje, mišljenje, namere,…). Da bi se ekspresivni govor razvio neophodan je impresivni govor tj. razumevanje govora. Onda kada dete razume govor stvorena je osnova da to što razume aktivno upotrebi u svom govoru. Ono što prethodi govoru (ono što je u stvari sama osnova) jeste iskustvo koje dete stiče senzomotornim i ranim psihomotornim aktivnostima.

Iako možda izgleda da namerna komunikacija počinje sa pojavom prve reči, komunikacija zapravo počinje mnogo pre toga. Dete se već sa par meseci osvrće i traži majku. Sazrevanjem motorike dete uočava da može svojim telom da postigne mnogo više nego ranije – željeni predmet sada može i da dohvati, umesto da ga samo gleda. Na ovaj način dete jasno komunicira bez reči. Deca često ponavljaju neku radnju (ponašanje) kako bi se odrasla osoba smejala ili komentarisala šta oni rade. Jedan od najranijih oblika gestova je pokazivanje.

Gestovi se kod dece javljaju pre prvih reči i podrazumevaju pokrete telom kojima se prenose određene poruke. Normalno se javljaju između desetog i dvanaestog meseca. Formiranje i upotreba pokaznog gesta vezano je za finu motoriku, vizuomotornu koordinaciju, auditivnu i vizuelnu pažnju. Da bi dete moglo da upotrebi pokazni gest neophodno je da se mišići šake diferenciraju (razlikuju) tako da dete može voljno da pokreće odnosno ispravi kažiprst. Pokaznim gestom dete izražava svoje potrebe i želje dok ne razvije govor na tom nivou da umesto njega  koristi reči da izrazi potrebu.

Svaki put kada vi kažete: ,,Vidi, evo je maca!,, i pokažete, dete se okrene i usmerava svoju pažnju. Pokazni gest je važan i za savladavanje telesne šeme. Prstom će pokazati gde mu je glava, oko, nos, a gde su usta. Što više bude pokazivalo različite delove tela i dodirivalo ih bolje će upoznati svoje telo, a to je bitno za dobru komunikaciju na najranijem uzrastu. Dobro razvijena motorika omogućava detetu pored ostalog i izvršavanje naloga, koje je znak razumevanja govora. Kada detetu date nalog: „Pokaži gde je tvoje oko?“, ono najpre mora razumeti šta tražite od njega, imati pojam o telesnoj šemi i delovima tela, ali i razvijen pokazni gest.

Govor je imitacija koja se automatizacijom ustaljuje u detetovom ponašanju, a njena složenost se razvija sazrevanjem deteta. Dakle, za razvoj govora je potrebna razvijena sposobnost imitacije. Imitacijom pokreta tela se stvaraju šeme kao osnova svesne namere – govora i jezika.

Poruka LEC Čabarkapa: „Kada izostane pojava pokaznog gesta potrebno je obratiti pažnju na tokove saznajnog, motornog razvoja i razvoja komunkacije.

Kod kašnjenja pojave pokaznog gesta izvesno je da će postojati i kašnjenje u razvoju govora, ali i fine motorike i vizuomotorne koordinacije. Osim toga, detetova sposobnost da sa nama komunicira biće ograničena. To važi i u obrnutoj situaciji, kada želimo da ukažemo na nešto bitno dete možda neće obratiti pažnju na naš prst jer ni ono samo ne koristi taj gest. Ukoliko primetite izostanak ili kašnjenje pokaznog gesta u odnosu na uzrasne norme potražite stručnu pomoć logopeda, reedukatora psihomotorike i psihologa.“