Molim Vas morate mi pomoći!

„Moje dete ima 18 meseci, skoro je prohodalo i puzi, ali ne govori. Izgovara samo nekoliko slogova (ma-ma, pa-pa), smeje se i oglašava dok gleda crtaće. Imam utisak da sve razume ali ipak ništa ne odgovara, iako se svi trudimo, čitamo mu i govorimo, sa nama ne ostvaruje komunikaciju. Zabrinuta sam za razvoj svoga deteta, molim Vas da mi pomognete“.

Često se u praksi srećemo sa ovakvim i sličnim pitanjima zabrinutih roditelja. Trudimo se da na osnovu pruženih informacija damo što bolji odgovor. Iz ovakvih poruka prvo možemo da izdvojimo određene riziko faktore koji bi mogli biti uzrok kasnijeg progovaranja kod dece (npr. prekomerno gledanje televizije, upotreba cucle, ishrana isključivo na flašicu i kašastom hranom, kasniji početak samostalnog sedenja, a kasnije puzanja ili izostanak ovih veština…). U zavisnosti od toga posledice mogu biti različite.
Pre svega upotreba flašice, cucle ili kašaste hrane (i onda kada je dete dovoljno zrelo da jede čvrstu hranu) dovodi do slabe razvijenosti orofacijalne muskulature koja je neophodna za pravilan govorni razvoj. Mišići ove regije ostaju pasivni, ne jačaju i kasnije ne mogu da proizvedu složene pokrete neophodne za artikulaciju, odnosno formiranje glasova.
Svaka vrsta pokreta je korisna, jer predstavlja hranu za mozak deteta. Pokretom dete bogati iskustvo i upoznaje svet oko sebe. Motorni razvoj (kao i zaostajanje u razvoju motorike) može da se odrazi i na razvoj govora, koji je ujedno i motorna aktivnost.

Pokret predstavlja preteču govora, jer dete kroz pokret razvija gest, a iz gesta se javljaju i prve reči (daj, to, pa-pa…).

Kasnije ovladavanje ovim motornim veštinama može ukazivati na to da je detetu jednostavno potrebno više stimulacije da bi razvio neku veštinu, između ostalog i govor. Zato je dobro govor stimulisati na različite načine (taktilno-kinestetski- dodirom, auditivni- sluhom, vizuelni-vidom).
Blizina kortikalnih centara koji su odgovorni za određenu aktivnost može da doprinese aktiviranju bliskih centara za neke druge aktivnosti. Npr. blizina motornih centara koji su odgovorni za finu motoriku ruku i šake doprinosi lakšem aktiviranju centara koji su odgovorni za fine i koordinisane pokrete govorne muskulature.
Svaka aktivnost u mozgu ostavlja trag. Ako se neka aktivnost ponovi više puta ona ostavlja dublji trag. Dublji trag znači lakše prisećanje i korišćenje određene informacije. Trag koji ostavlja izgovorena reč naziva se akustička slika reči. Da bi se ona formirala, potrebno je da proces prijema i obrade zvuka funkcioniše uredno. Ponovljenim slušanjem određene reči povezane sa iskustvom i situacijom u kojoj je ta reč primenjena dete stiče znanje. Stečeno iskustvo (motorno, taktilno, vizuelno, pojmovno) pomaže detetu da o nekoj radnji govori (odnosno da progovori).

Da bi reč mogla adekvatno da se koristi ona mora da se čuje puno puta (nekoliko hiljada puta). Zato je potrebno vreme da bi se videli rezultati logopedskog tretmana.

Automatizacija predstavlja krajnji cilj, a do nje dolazimo putem iskustva kao i višestrukim ponavljanjem.
Ukoliko na uzrastu od 18 meseci govor kasni (nije razvijen) važno je da dete ima bar raznovrsno funkcionalno brbljanje, da upotrebljava različite glasove koji melodijski podsećaju na reči, ili da koristi početne slogove kao i da ima razvijenu neverbalnu komunikaciju (da koristi pokazni gest, tapše za bravo, maše pri pozdravljanju i traži predmet gestom). Postoje tačno određene uzrasne norme po kojima se procenjuje detetov celokupni razvoj (psihomotorni, socio-emocionalni, govorno-jezički i senzorni), pa bi na uzrastu od 18 meseci dete trebalo da aktivno koristi 6-8 reči. Ovaj fond reči bi se sa uzrastom povećavao (proširivanje rečnika).

Razumevanje je takođe bitno za govorno-jezički razvoj, jer da bi dete moglo adekvatno da upotrebi neku reč ono mora prevashodno da je razume.

Zato je ohrabrujuće ukoliko dete poseduje neki nivo razumevanja. Početno razumevanje je najčešće situaciono, dakle dete razume na osnovu konteksta, a ne toliko iz samog govora. To predstavlja osnovu za dalju govorno-jezičku stimulaciju kao i za stimulaciju samog razumevanja.
Svaki aspekt razvoja treba stimulisati na adekvatan način, prilagođen potrebama deteta. Iz svega gore navedenog vidimo koliko je značajna stimulacija celokupnog razvoja deteta. Iza kašnjenja u govoru može da se krije čitav niz faktora koji su odgovorni za to. Najbolji uvid u to stičemo iz multidisciplinarne procene razvoja koju nudimo u našem centru gde postoji tim stručnjaka (logoped, psiholog, reedukator psihomotorike i pedagog senzorne integracije) koji se bavi stimulacijom senzornog, psihomotornog, socio-emocionalnog i govorno-jezičkog razvoja.

Na taj način možemo adekvatno da reagujemo i da prilagodimo tretman potrebama baš vašeg deteta. Tako pružamo detetu više mogućnosti da ostvari sve svoje potencijale.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *