U našem Logopedsko edukativnom centru Čabarkapa multidisciplinarnim pristupom stimulišemo detetov razvoj. Logoped sprovodi logopedsku dijagnostiku procenjujući govorno-jezički status deteta, odnosno procenu receptivnog i ekspresivnog govora (da li je dete progovorilo, da li razume naloge koji mu se zadaju), procenjuje artikulaciju kao i govorne organe koji učestvuju u govoru (disanje, mišiće usana, lica i jezik, kao i  celokupnu anatomiju govornog aparata) i ako je potrebno upućuje dete na dodatna medicinska ispitivanja.

Logoped procenjuje grafomotoriku (da li dete pravilno drži olovku, da li ostavlja adekvatan trag olovke na papiru, da li prati smer pisanja slova), procenjuje kvalitet čitanja, prepričavanja, fonemski sluh, analizu i sintezu glasova u reči.

Reedukator psihomotorike kroz različite aktivnosti u objektivnom prostoru procenjuje motornu spretnost deteta, tonus (napetost) mišića, koordinaciju nogu i ruku, orijentaciju u prostoru, pažnju i pamćenje. Kroz aktivnosti za stolom (u manipulativnom prostoru) sa sitnim predmetima, plastelinom i drugim senzornim materijalom i kroz crtanje procenjuje zrelost šake i spretnost prstiju, koordinaciju oka i ruke, da li dobro imitira (uči) nove pokrete ovog tipa.

Značajno je da psiholog proceni i celokupni psihološki razvoj deteta. Ne tako retko se dešava da se psihičko stanje deteta, ustvari, odražava na detetov govor. Svako dete prolazi kroz određene stadijume normalnog psihološkog razvoja na koje se psiholog oslanja u svojoj proceni.Potrebno je naglasiti da dok traje  proces dijagnostike deteta (kod koga postoji problem u govoru, jeziku, ponašanju i učenju) neophodno   je da se dete  uključi u logopedski tretman Beringer (digitalizovani logopedski set) i KSAFA-m aparatom, čime se sprečava gubitak vremena habilitacionog procesa,što se dešava kada se tretman započinje tek posle procedure dijagnostike i postavljanja konačne dijagnoze.

Momenat nastanka zastoja u razvoju govora i jezika Vašeg deteta ili prekida  u razvoju    nekih od ovih funkcija do dijagnostikovanja, a zatim do trenutka započinjanja logopedskog tretmana, prođe dug period. Taj period se naziva „kritični period“. Svaki nivo razvoja govora, jezika, ponašanja i emocija ima svoj određeni period formiranja, i ako se propusti,  teško se nadoknađuje.

Zato dragi roditelji čim posumnjate da Vaše dete ne reaguje adekvatno na okolinu oko sebe, nije progovorilo posle prve godine, obratite se stručnjaku (logopedu, reedukatoru psihomotorike i psihologu) da na multidisciplinarni način rešimo problem Vašeg deteta.

Kritični period je period koji ne smete da propustite u razvoju svoga deteta.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *