Međunarodni dan pismenosti

U Srbiji čak 14% populacije nema dan škole ili ima samo nekoliko razreda osnovne škole, dok 11% populacije ima nezavršenu osnovnu školu. Obeležavanje Međunarodnog dana pismenosti ima za cilj da podseti na stepen pismenosti i obrazovanja odraslih osoba na svetskom nivou. Odnosno, cilj je da podseti na problem nepismenosti koji postoji u celom svetu, iako živimo u dvadeset i prvom veku, veku savremene tehnologije. 

U septembru 1965. godine se prvi put javila ideja o obeležavanju Međunarodnog dana pismenosti i to na Svetskoj konferenciji ministara obrazovanja u Teheranu. Na konferenciji je pokrenuta inicijativa za obeležavanje Međunarodnog dana pismenosti kako bi se pokrenula svest o važnosti pismenosti na međunarodnom nivou. 1966. godine se prvi put obeležio Međunarodni dan pismenosti.
Pod pojmom pismenost podrazumeva se poznavanje pisma, umeće čitanja i pisanja.Nepismenost je nepoznavanje pisma iz čega proističe nemogućnost čitanja i pisanja. Različiti su kriterijumi po kojima se neka osoba svrstava u nepismene i razlikuju se od zemlje do zemlje. U nekim zemljama nepismenom osobom se smatra ako ona ne zna da čita i piše, dok u drugoj zemlji osoba je nepismena ako ne zna da čita ili da piše. Takođe, u nekim zemljama nepismenom osobom se smatra ona osoba koja nema završeno osnovno obrazovanje. UNESCO predlaže da se pod nepismenim ljudima smatraju osobe koje ne znaju da napišu ili pročitaju jednostavan tekst vezan za svakodnevni život. Takođe, prema UNESCO osoba je funkcionalno pismena ako moše da se uključi u aktivnosti u kojima je pismenost važna za funkcionisanje zajednice kako bi joj omogućila da nastavi da čita i piše kako bi se razvijala ona sama i kako bi se razvijala zajednica. Prava i jedinstvena definicija pismenosti ne postoji zbog toga što postoji više različitih shvatanja o tome šta pismenost podrazumeva. U međunarodnoj zajednici pismenost shvatanje pismenosti je različito, od toga da je to jednostavan proces sticanja osnovnih kognitivnih veština, zatim korišćenje kognitivnih veština na načine koji utiču na socioekonomski razvoj kao i razvijanje kapaciteta za društvenu svest i kritičku refleksiju kao podlogu za lične promene i promene zajednice. U praksi se pismenost smatra kao sposobnost čitanja, pisanja i računanja u kombinaciji sa definisanjem pismene osobe kao one koja je završila osnovno obrazovanje.
Pismenost je ljudsko pravo koje je definisano u pravu na obrazovanje. Deklaracijom o ljudskim pravima iz 1948. godine priznato je pravo na obrazovanje, a samim tim i pravo na pismenost. Pored ove deklaracije, još dve deklaracije definišu pismenost. Prva je Deklaracija iz Persepolisa iz 1975. koja kaže da je pismenost temeljno ljudsko pravo. Druga je Hambruška deklaracija (1997) koja kaže da pismenost, koja obuhvata znanje i veštine koje su potrebne svima u svetu, osnovno ljudsko pravo. Pored toga što je ljudsko pravo, pismenost je mehanizam za ostvarivanje ljudskih prava. Pismenost ima svoje prednosti koje koriste pojedincu i zajednici, kao što su ta da utiče na samopuzdanje osobe, utiče da se pojedinac uključi na individualnu i grupnu akciju. Pored toga, pismenost utiče na političke i kulturne sfere pojedinca, kao i na ravnopravnost polova koja je vezana direktno sa pismenošću.

Problem nepismenosti utiče na jezik, kulturu i lokalno znanje. Nepismenost utiče direktno na jezik i govor zbog toga što osoba koja nije pismena, znači da nema bogatstvo rečnika i smanjenu sposobnost komunikacije.

logoped beograd, privatni logoped, mucanje, disfazija, logoped iskustva, logoped ordinacija, logoped indivdualni tretmani, logoped srbija, dete ne govori