Zašto moje dete ne zna dane u nedelji; godišnja doba; koji je dan pre, a koji posle određenog; koji je dan sutra, a koji je bio juče; šta se kaže ujutru, a šta uveče; šta radimo zimi, a gde idemo na leto?Read More
Danas je Evropski dan logopeda. Evropsko udruženje logopeda je 6. marta 2004. godine ustanovilo ovaj dan i ovaj datum.Read More
Međunarodni dan maternjeg jezika, ustanovljen 21. februara 1999. godine od strane generalne skupštine UNESCO-a, u cilju promovisanja jezičke kulture i raznovrsnosti, kao i multilingvizma (višejezičnosti). U znak sećanja na studente koji su 21. februara 1952. godine ubijeni u Daki u Istočnom Pakistanu, danas Bangladešu, jer su protestovali zbog toga što njihov maternji jezik nije zvanični.Read More
Praktikum „Da brbljam, da govorim, da učim” autorke logopeda dr Nataše D. Čabarkape je napisan na temeljima dugogodišnjeg iskustva i rada s decom s teškoćama u govorno-jezičkom, psihomotornom i socioemocionalnom razvoju. Knjiga je vođena idejom da pokriva nedoumice i pruža jasna očekivanja i smernice za rad i stimulaciju, praktično od rođenja deteta pa do školskih dana.
U uvodnom delu „Rani razvoj deteta (od rođenja do treće godine): kako da ga shvatim, pratim i stimulišem“ dat je detaljan prikaz osnovnih karakteristika toka psihomotornog, govorno-jezičkog i socioemocionalnog razvoja. Paralelno s tokom razvoja, opisuju se i konkretni načini stimulacije u skladu sa uzrastom.
U poglavlju „Izazovi predškolskog i ranog školskog perioda: najčešći problemi zbog kojih nam se roditelji obraćaju“ razmatraju se najčešći govorno-jezički poremećaji dece iz dugogodišnje prakse autorke. Opisi osnovnih karakteristika poremećaja dati su na način koji obezbeđuje razumevanje i čitaocima koji nisu iz logopedske struke, što je i bio autorkin cilj.
„Vežbe“ predstavljaju sledeće poglavlje u kojem se na jasan, precizan, konkretan i pragmatičan način čitaocima pruža niz aktivnosti, da kroz igru uče, stimulišu i koriguju različite aspekte dečjeg razvoja. Reč je o kreativnim i korisnim načinima vežbanja orijentacije u prostoru, ravnoteže, pojmova vremena i redosleda, percepcije, pažnje, grafomotorike, opštih verbalnih sposobnosti, savladavanja čitanja i pisanja i nošenja s nekim specifičnim školskim izazovima (kao što je pisanje sastava, mešanje slova pri pisanju itd.). Takođe su dati predlozi koje roditelji mogu obavljati u okviru svakodnevnih aktivnosti s decom (u kuhinji, na plaži, na snegu i sl.). Poglavlje sadrži i detaljne vežbe za pravilan izgovor svih glasova, s korisnim savetima i uputstvima.
Autorka zatim daje i prikaze deset primera kreativnih radionica na različite teme. Radionice su sveobuhvatno i precizno opisane. Na kraju se nalazi i pregled inovativnih igrica koje su produkt njene prakse.
Ukoliko imate dodatnih pitanja u vezi praktikuma možete nam poslati sms na broj 066.827.9797 ili pisati na email: office@logoped-drcabarkapa.com
Koji sam broj u dnevniku? Koji mi je broj telefona? – Vežbe za auditivnu memoriju
Dobro razvijena auditivna percepcija utiče kasnije i na auditivnu memoriju. Stimulisanje auditivne percepcije počinje već nakon samog rođenja deteta pa zbog toga, dok se još upoznaje sa svetom koji ga okružuje, pružite mu što više auditivne stimulacije. To možete da činite tako što ćete mu puštati da sluša različite zvukove. Zvukove možete i sami da pravite ili da puštate zvukove iz prirode. Na taj način se dete upoznaje sa zvukovima koji ga okružuju.Read More
Baza za shvatanje, razumevanje, čitanje i pisanje – Zašto je usvajanje pojma redosleda bitna baza za razvoj čitanja i pisanja?
Roditelji se često pitaju: „Moje dete razume sve, izgovara dobro glasove, prava je pametnica, ali kada treba da uradi dva uzastopna naloga ne može da ih zapamti, kada ga pitamo šta je radilo u vrtiću ne zna da nam kaže.“ redosled
Kada dete teško razume zadata uputstva u školi, pomeša korake u zadacima iz matematike i događaji iz priče zamene mesta na vremenskoj liniji dok dete prepričava, vrlo verovatno se radi o teškoćama u određivanju i pamćenju redosleda. Takođe, problemi u čitanju i pisanju mogu biti povezani sa ovim problemom.
Redosledi često bivaju nešto što zaboravimo da sa decom uvežbamo jer nam se čini „prirodnim“ da će se to usvojiti. Mežutim, postoje brojne aktivnosti kojima se radi na uvežbavanju redosleda sa kojima treba početi pre polaska u školu i javljanju pojmova „uvoda“, „razrade“ i „zaključka“ ili složenih matematičkih zadataka koji uključuju više operacija.
Pamćenje i praćenje redosleda i orijentisanje u različitim nizovima (šta je pre, a šta posle) važne su sposobnosti deteta koje treba da usvoji pred polazak u školu.
Predlažemo vam aktivnosti koje možete raditi sa detetom:
Nizanje slamčica – U sunđer zabodite dva drvena štapića. Na jedan štapić vi nanižite slamčice, a detetu dajte zadatak da naniže na drugi štapić istim redosledom kao i vi. Zatim možete da mu date papiriće u boji koji će da budu model nizanja slamčica. Slamčice mogu da budu različite veličine i širine. Na ovaj način se vežba i fina motorika koja je bitna za pravilno držanje olovke.
Pravljenje redosleda po modelu – Napravite model po kome će dete da pravi redosled od različitih predmeta. Možete da koristite plastične karike, plastične „rakete“, spajalice, krugove od kartona, karike od kartona i sl.
Bockalice – Bockalice su još jedna igračka koju možete da koristite za usvanje redosleda. Napravite model koji dete treba da isprati i složi. Neka dete traži od vas bockalicu koja mu je potrebna kako bi nastavilo započeti niz. Na taj način vežbate verbalno izražavanje i produžavate združenu pažnju.
Pričanje priče – Priče su odličan materijal za pamćenje redosleda jer se same sastoje od događaja ispričanih u određenom sledu. Čitajte zajedno priče i pitajte dete šta se prvo desilo, šta drugo i tako redom. Takođe, pitajte šta se desilo pre, a šta posle, šta se desilo na početku, a šta na kraju. Vežbajte prepričavanje priče i pre polaska u školu jer na taj način, osim navedenog, vežbate i razumevanje pročitane priče ili priče koju je čulo.
Dnevni raspored – Pravite sa detetom raspored njegovih dnevnih aktivnosti. Crtajte i lepite na papir jer će na taj način dete lakše da zapamti redosled. Svaki dan nakon što dođete po dete u vrtić pričajte o tome šta se desilo, šta je radilo u vrtiću, s kim se igralo i sl. Na taj način (odgovarajući na vaša pitanja) radite i na bogaćenju rečnika.
Kako dete raste, tako se i povećavaju zahtevi sredine kao i želja deteta da istražuje i isprobava različite stvari. Važno je podržati dete i podsticati ga da istražuje i uči kako bi razvilo vizuelnu percepciju, pažnju i pamćenje. Da bi vaše dete razumelo šta mu pričate, da bi naučilo pažljivo da sluša, da bi razumelo pitanje i dalo odgovarajući odgovor, da bi moglo pravilno da koristi gramatičke kategorije potreban je pravilan razvoj vizuelne percepcije.
Vežbe koje smo napisali možete da radite sa detetom kod kuće. Ove vežbe vam, takođe, mogu biti ideja za osmišljavanje drugih, novih i korisnih igara. Prilagodite složenost zadatka uzrastu deteta da ne bi izgubilo motivaciju za učestvovanje u istim.
Ukoliko i pored vašeg rada sa detetom rezultati ne dostignu nivo koji odgovara detetovom uzrastu obratite se stručnjaku (logopedu, reedukatoru psihomotorike i/ili psihologu) koji će na pravi način pomoći vašem detetu.
Švedski naučnici, u studiji objavljenoj u Horizonu, naučnom časopisu Evropske unije, naveli su da bi veza između psa i čoveka mogla da posluži kao terapija u lečenju teških poremećaja, poput autizma i šizofrenije.Read More
Indijac Madan Kataira je 1998. utemeljio Svetski dan smeha koji se slavi dva puta godišnje, 10. januara i 2. maja. On je dokazao da je smeh najbolji lek protiv mnogih bolesti.Read More
Badnji dan se proslavlja 6. januara, dan uoči Božića, i deo je Božićnih običaja. Naziv je dobio po badnjaku koji se na taj dan seče i pali.
Napravili smo priču u slikama pomoću koje ćete deci da objasnite običaje koji obeležavaju Badnji dan. Priča se sastoji šest slika i opisuje ovaj dan. Rano ujutru se ide u šumu po Badnjak koji se nosi kući. Dok otac seče Badnjak sin baca kukuruz na to mesto kako bi godina bila rodna. Na Badnje veče se u kuću unosi slama u koju se sakriju slatkiši koje deca treba da pronađu (to se u narodu zove pijukanje). Nakon toga se pali Badnjak. Badnjak se uglavnom pali ispred crkve, nakon večernje liturgije. A u kućama se pali u šporetu na drva, ukoliko postoje mogućnosti. Nakon toga porodica zajedno večera hranu koja je posna. Kada se sve završi, porodica ide na spavanje i sutradan, na dan Božića ustaje rano kako bi u miru i slozi proslavila ovaj praznik.
Pomoću priče u slikama dete će na zanimljiv i lak način da nauči običaje vezane za ovaj praznik. Pored toga ćete sa njim raditi na praćenju redosleda i povezanosti radnji, uočavanju delova, kao i na bogaćenju rečnika.
Uživajte u dnašnjem danu! Srećan Badnji dan!
Svakog 1. januara se obeležava Svetski dan porodice koji je nekada bio poznat pod nazivom Jedan dan mira. Porodica je bila i ostala osnovna ćelija društva. Da bi se napravila velika i jaka građevina bitan je svaki kamen od kojeg je sačinjena. Ako želimo zdravo društvo, učinimo zdravom porodicu i porodične odnose.Tako će čitav svet postati bolji.Read More