Zbog čega biste trebali da zakucate na naša vrata kako biste saznali koji problem ima vaše dete?

Prvi prijem u Centar obuhvata opservaciju i testiranje od strane stručnog tima koji čine:

Kada roditelj zakaže prvi prijem, generalno smo upoznati sa problemom, na osnovu čega se svaki od članova tima sprema za opservaciju i testiranje, birajući potreban materijal i testove.

Svaki prijem se razlikuje u zavisnosti:

  • o kom problemu se radi;
  • koliko dete ima godina;
  • da li je dete koje je tek progovorilo ili treba da progovori;
  • da li je predškolac ili školsko dete;

Svako od članova tima ima određeni deo vremena kada je posvećen detetu i opservira ga, zapisujući šta je primetio, popunjavajući razvojnu skalu i ostale potrebne testove (ukoliko je dete testabilno).

Šta procenjuje logoped?

Logoped procenjuje govorno-jezički razvoj. Logopedska procena zavisi od detetovog uzrasta i vrste problema.

U procenu govorno-jezičkog razvoja ubrajamo procenu receptivnog i ekspresivnog govora (da li je dete progovorilo ili ne, da li razume naloge koje dobija). Pored procene da li govor odgovara uzrastu procenjujemo i artikulaciju kao i organe koji učestvuju u govoru (disanje, anatomiju i mišiće govornog aparata). Ako je dete predškolac ili ide u školu koristimo testove koji odgovaraju uzrastu. U to spada procena grafomotorike, da li dete pravilno drži olovku i da li prati smer pisanja, procena pisanja, čitanja, prepričavanja, analiza i sinteza glasova u reči…

Na osnovu procene, logoped iznosi roditeljima svoje stručno mišljenje o statusu njihovog deteta usmenim putem, kao i predlog plana tretmana. Tada su roditelji u mogućnosti da postave pitanje ukoliko nešto nisu razumeli ili im je potreban savet.

Šta procenjuje psiholog?

Pored procene govorno-jezičkog razvoja, vrlo je značajno proceniti i celokupni psihološki razvoj deteta. Postoje određeni stadijumi normalnog psihološkog razvoja kroz koje prolazi svako dete i na koje se psiholog oslanja u svojoj proceni. Ovom prilikom koriste se različiti testovi za procenu kognitivnog, kao i socio-emocionalnog razvoja deteta. Pored procene samog deteta, neizostavni deo psihološke procene jeste i razgovor sa roditeljima. Vrlo je bitno da roditelji budu otvoreni i razumeju da cilj nije kritikovanje njihovog vaspitnog stila, već formiranja celokupne slike na osnovu koje se čitav tim može usredsrediti kako na rešavanje problematičnih aspekata funkcionisanja, tako i na detetove potencijale i osmisliti najbolji mogući plan tretmana.

Šta procenjuje reedukator psihomotorike?

Reedukator psihomotorike procenjuje psihomotorni status koji obuhvata nivo razvijenih funkcija u oblasti grube motorike, koordinacije pokreta ekstremiteta, ravnoteže, sazrevanja dominacije hemisfera (lateralizovanosti), fine motorike, grafomotorike, vizuomotorme koordinacije, orijentacije u prostoru i vremenu. Kroz različite aktivnosti u objektivnom prostoru (penjanje, silaženje, preskakanje, ljuljanje, prelaženje raznovrsni prepreka, hodanje, skakanje, bacanje i hvatanje) procenjuje se motorna spretnost deteta, tonus (napetost mišića), koordinacija nogu i ruku, orijentacija u prostoru, pažnja i pamćenje. Kroz aktivnosti za stolom (u manipulativnom prostoru) sa sitnim predmetima, plastelinom i drugim senzornim materijalom i kroz crtanje procenjuje se zrelost šake i spretnost prstiju, koordinacija oka i ruke, da li dete pravilno drži olovku, kojom rukom piše, da li dobro imitira (uči) nove pokrete ovog tipa.

Vrlo je važno da napomenemo da je govor deo psihomotorike i da se ne može ostvariti napredak u oblasti govora i jezika, ukoliko je neka oblast psihomotorike nezrela.

Interesantno je da nam se roditelji najčešće obraćaju zbog problema u govoru, misleći da je problem samo na tom nivou, a dalja procena otkriva da mnoge oblasti psihomotorike nisu adekvatno razvijene.

Naša je obaveza da roditeljima skrenemo pažnju da razvoj jednog (govora) ne može bez razvoja drugog (psihomotorike), ukoliko ne radimo na podsticaju razvoja sposobnosti koje nisu razvijene, problemi deteta će se produbljivati i ono će sve teže moći da razvija nove veštine, npr. kada je nezrela oralna regija (mišići govornih organa) i dete ne izgovara dobro glasove, biće nezrela i motorika prstiju, vežbanjem fine motorike i spretnosti prstiju doprinosi se sazrevanju mišića lica.

Kada svaki od članova tima dobije sve informacije o detetu izdaje se izveštaj pismenim putem u kojem su sjedinjena mišljenja svih članova tima, kao i predlog tretmana.

Kucajući na naša vrata već ste napravili prvi korak ka rešavanju problema. I, ako su Vam rekli da ste došli prerano, ne verujte. Dođite ranije. Profesionalnost, odgovornost, kvalitet rada, zadovoljstvo i poverenje korisnika naših usluga, naši su prioriteti i imperativi u radu.

Dobro došli u naš Centar!

Prvi radni dan LEC Čabarkapa u Novoj 2022. godini

Ponovo se družimo kako bi i ove godine zajedno rasli, razvijali se i bili ponosni na nove uspehe koje smo ostvarili zajedno. Danas je prvi radni dan Centra Čabarkapa u Novoj 2022. godini. Jedva čekamo da čujemo sve utiske naših mališana sa raspusta i novogodišnjih i Božićnih praznika. Posle male pauze i odmora, spremni smo da zajedno ispunimo ovu godinu uspesima.

Za sve informacije, pitanja koja imate za nas, kao i za zakazivanje termina procena i tretmana možete nas pozvati na sledeće brojeve telefona: 011/380-98-92 i 066/827-97-97; ili nas kontaktirati putem e-mail adrese: logopeddrcabarkapa@gmail.com

Kao i do sada možete nas pratiti putem naše Facebook stranice gde sa Vama delimo naše ideje, blogove, tekstove, materijal za rad…

Hvala Vam na poverenju koje nam ukazujete sve ove godine. Hvala Vam na dosadašnjoj saradnji!

Vaš Logopedsko edukativni centar Čabarkapa.

Obaveštenje o neradnim danima tokom praznika

Još jedna radna godina je iza nas. Ova godina je bila izazovna za sve, bila je drugačija. I pored toga ispraćamo je sa osmehom i radujemo se novim radnim izazovima koji nas čekaju u narednoj godini. Logopedsko edukativni centar Čabarkapa pravi pauzu tokom predstojećih praznika od 31.12.2021. do 09.01.2022. godine. Nadamo se da će naši mališani proslaviti novogodišnje i Božićne praznike u krugu svojih porodica, da će ih obradovati sneg i da će im pokloni ispod jelke biti baš ono što su želeli.

Prvi radni dan je 10.01.2022. godine, kada vas čekamo da nastavimo gde smo stali, istim entuzijazmom. Svim našim mališanima i njihovim roditeljima želimo srećnu Novu 2022. godinu. Nadamo se da će vam nova godina doneti puno zdravlja, sreće, uspeha, petica, osmeha, lepih uspomena, napretka u govoru, školi, učenju…

Sve najlepše želi Vam vaš LEC Čabarkapa!

Međunarno Dan osoba sa invaliditetom

Međunarodni dan osoba sa invaliditetom (3. decembar)

Danas, 3. decembra 2021. godine, se obeležava Međunarodni dan osoba sa invaliditetom, dan kada se setimo da je integracija u sistem vrlo bitna i ostvariva, uz podsticaj institucija da budu otvorenije za osobe sa invaliditetom. Današnji dan se obeležava sa ciljem da se ukaže na bolje razumevanje ovih osoba, pomogne da ljudi postanu svesniji prava, dostojanstva i dobrobiti osoba sa invaliditetom i da se podigne nivo svesti o važnosti njihovog integrisanja u sve aspekte života, od ekonomskih i političkih pa do društvenih i kulturnih.

Oko 15% ukupne populacije živi sa nekim oblikom invaliditeta i svakodnevno se suočava sa brojnim problemima kao što su isključenost iz društva, fizičke barijere, nezaposlenost, nemogućnost školovanja, siromaštvo… U posebno teškoj situaciji su žene i devojčice koje su često izložene dodatnim i specifičnim oblicima zloupotrebe, društvenog isključivanja, nasilja i zanemarivanja, a i češće su nezaposlene i ekonomski zavisne. Iz svih navedenih razloga je veoma značajno obeležiti ovaj dan.

Poruka LEC Čabarkapa na ovaj dan glasi: Invaliditet je deo ljudskog stanja. Važno je fokusirati se na sposobnost, a ne na nemogućnost pojedinca. Osobe sa invaliditetom treba da dokažu sebi da postoje mnoge stvari koje mogu da urade uprkos njihovoj situaciji, a mi smo tu da ih osnažimo i podržimo u tome i da glasno kažemo: devojčice, dečaci, žene i muškarci sa invaliditetom, kao pripadnici svojih zajednica, mogu i treba da uživaju ista prava i obaveze poput drugih građana!

Piše: Katarina Stevanovic, dipl. defektolog-somatoped, reedukator psihomotorike

Zašto je bitno da svaki deo slagalice bude na svom mestu?

Progovaranje je vrlo delikatan proces na koji treba obratiti punu pažnju. Prva reč koju dete upotrebljava sa smislom, obično se javlja oko 12. meseca deteta. Da bi dete progovorilo, potrebno je da ovlada raznim veštinama i stekne neophodno iskustvo.

Aspekt progovaranja možemo posmtarati kroz prizmu motorike, saznanja (iskustva), razumevanja i emocija.

Dakle, mora da postoji određena motorna zrelost govornih organa, pri čemu mislimo na sposobnost deteta da usnama, jezikom i nepcima izvodi odgovarajuće pokrete, uz prikladno disanje. Iskustvena strana govora se odnosi na dečiju izloženost govoru, na opažanje zvukova i melodije i ritma govora, slušanje reči, rečenica i dijaloga i posmatranje sagovornika (mimike, gestova, facijalne ekspresije, smena sagovornika u dijalogu). Da bi dete prikladno upotrebilo reč u svome izražavanju, neophodno je da je pre toga razume, odnosno da se ona nalazi u njegovom pasivnom rečniku.

Emocije u potpunosti prožimaju čin govora: dete govori onda kada je motivisano da nešto saopšti, češće govori ako oseća da je sigurno i bezbedno, oseća emocije drugih kroz melodiju govora i svoje saopštava na taj način.

Često zanemarimo neki od ovih faktora ili nenamerno pravimo greške koje deci otežavaju progovaranje.

Najčešće greške koje činimo i time ometamo dečiji razvoj su:

  • Produženo koristimo dudu i cuclu, dajemo im pasiranu hranu ili ih hranimo. Kada dete dugo drži dudu u ustima, jezik i usne su pasivne, a pokreti govornih organa nedovoljno zreli. Ako dete koristi flašu sa cuclom onda kada bi trebalo da pređe na upotrebu čaše, ostaje uskraćeno za vizuo-motorno iskustvo i mogućnost odmeravanja pokreta. Jedenjem pasirane hrane (posle prve godine), jezik, usne i zubi bivaju minimalno angažovani i samim tim mišići lica potrebni za govor nisu dovoljno spretni za precizne pokrete. Kada hranimo dete, umesto da ono jede samo, onemogućavamo razvoj fine motorike potrebne za govor.
  • Tepamo i obraćamo se detetu umekšanim govorom- moramo biti dobar model za izgovor, jer nas dete sluša i ponavlja ono što čuje. Ne možemo očekivati da dete pravilno izgovara glasove, ako je model po kome uči pogrešan.
  • Retko pričamo sa decom- u nedostatku vremena kada samo želimo da završimo neku obavezu, zaboravimo da propratimo govorom aktivnost, a to je sjajna prilika za učenje kroz iskustvo. Npr. kada obuvamo dete govorimo: „daj mi nogu, evo cipele, obuvamo se i idemo napolje, u park“.
  • Dajemo deci telefone, tablete ili ih stavljamo pred televizor da bismo mogli da završimo neku obavezu po kući, odmorimo ili da bi dete pojelo svoj obrok. Prekomerna upotreba tehnologije na ranom uzrastu izlaže dete mnoštvu informacija koje ne razume, a komunikacija je jednosmerna (televizor, tablet i telefon nisu sagovornici), dete upija sadržaje i na zvučnu stimulaciju ne mora da odgovori, pa zato kasnije ima problem da učestvuje u razgovoru. Osim toga, melodije govora u crtanim filmovima su uglavnom neprirodne i nekarakteristične za spontanu komunikaciju, pa dete usvaja pogrešan obrazac; boje su jarke, a slike se brzo smenjuju, što je intenzivan stimulus za dečiji nervni sistem. Kada su sadržaji na stranom jeziku, može biti otežano razumevanje na maternjem jeziku, a artikulacija izmenjena (umekšani glasovi ili njihov izostanak).

 Zapostavljamo značaj muzike i ritma– beba prvo prepoznaje i reaguje na melodiju, a na starijem uzrastu na sadržaj govora. Takođe, melodija se obrađuje u desnoj hemisferi, a sadržaj u levoj. Pevanjem pesmica i pokretanjem bebinih nogu i ruku u ritmu muzike, aktivira se mozak i sprema za govor.

  • Odgovara nam da dete bude mirno i tiho- lakše nam je da dete sedi i gleda nešto, nego da trči i „galami“. Kretanje je hrana za mozak i sve što dete nauči kroz pokret biva kvalitetnije usvojeno. Pokreti govornih organa spadaju u finu motoriku, a upotreba ruku i sazrevanje mišića šake deluje podsticajno na razvoj govora. Dodatno, moramo dozvoliti detetu da samo izvodi sve aktivnosti koje može (da ne radimo umesto njega), jer se na taj način podržava pravilan razvoj deteta.
  • Često vodimo decu u prostore sa visokim nivoom buke poput igraonica i tržnih centara- mozak deteta čini napor da bi razlikovao govor od okolne buke, zbog čega deca mogu biti razdražljiva, impulsivna, slabije pažnje i lakše se umaraju.
  • Kada se obraćamo deci ne održavamo kontakt pogledom-tako ih lišavamo važnih neverbalnih informacija koje pomažu u razumevanju.
  • Izražavamo se kao da su odrasli– dete jeste „mali čovek“, ali je potrebno da naše obraćanje prilagodimo, a to znači govorimo sporije, naglasimo bitne reči i biramo jednostavnije pojmove u skladu sa uzrastom. Vremenom ćemo koristiti složenije rečenice, davati više informacija u jednom iskazu i uvoditi nove pojmove.
  • Pretpostavljamo da dete zna na šta mislimo ili o čemu pričamo- tražimo od deteta da bude „dobro“ ili da se „lepo ponaša“, ali mu pre toga nismo objasnili šta pod time mislimo. Primera radi: „Kada odemo u goste, ponašaj se lepo, slušaj druge kada pričaju, deli igračke, pokupi ih kada završiš i čekaj svoj red“. Dobro je da vam dete ponovi svojim rečima da biste bili sigurni da je zaista razumelo.
  • Ne čitamo deci knjige– priče i pesme bogate fond reči, podstiču maštu i razvoj pažnje i pamćenja.
  • U želji da deci pružimo što više, rano ih uključujemo u učenje stranog jezika– iako jeste dobro da deca uče strani jezik, moramo da naglasimo da je bitnije da se formira baza maternjeg jezika, jer to je osnova za sve. Kada je dete razvilo govor na maternjem jeziku, vrlo lako i sa velikom uspehom može da nauči i drugi jezik. S druge strane, ako od prve godine sluša više jezika, teže će mu biti da raspozna karakteristike svog jezika i to primeni u govoru.
  • Odgovaramo na potrebe deteta i pre nego što ono ima priliku da traži – dobro je da pustimo dete da pokaže željeni predmet, traži gestom ili kaže „daj“.
  • Kupujemo previše igračaka– Kada ima previše igračaka, dete ne može ni na jednoj da zadrži pažnju dovoljno dugo, a pažnja je bitna za progovaranje. Treba napomenuti i da razvoju pogoduju jednostavnije igračke, koje traže neku aktivnost od deteta (da uoči, premesti, prespe, poveže, ubaci, pokrene, složi)
  • Komunikacija je ispunjena negativnim emocijama– dete oseća sve i reaguje na naš stres, čak i kada mislimo da nije tako. Neverbalna komunikacija prethodi razvoju govora i njegova je osnova i zato treba da obratimo pažnju na našu melodiju, mimiku, gestove i položaj tela i tako prenesemo značenje obojeno pozitivnim emocijama.

Svrha ovog teksta je da skrenemo pažnju na česte greške koje pravimo, a koje se mogu nepovoljno odraziti na pravilan govorno-jezički razvoj. Dete je sposobno da kompenzuje (nadomesti) deo iskustva koji mu nedostaje, ali ukoliko je više aspekata pogođeno, to im može predstavljati značajan problem. Ako uočite da postoje teškoće u učenju i savladavanju govora, obratite se stručnjaku, odnosno logopedu.

U logopedskom centru Čabarkapa radimo na progovaranju dece oslanjajući se na multidisciplinaran pristup (uključujemo logopeda, psihologa i reedukatora psihmotorike, a po potrebi i senzornog integratora).

LEC Čabarkapa danas počinje sa radom

Logopedsko-edukativni centar Čabarkapa ponovo radi. Posle kratke pauze spremni smo da nastavimo rad sa našim vrednim mališanima. Za sve informacije možete nas pozvati svakog radnog dana od 10h do 18h i
subotom od 9h do 14h. Ukoliko želite da zakažete ili potvrdite Vaš termin možete to uraditi pozivom na sledeće brojeve telefona: 011/4253551 i 066/8279797 ili putem mejla logopeddrcabarkapa@gmail.com.
Nadamo se da ste se odmorili i da ste uživali u zajedničkom vremenu sa svojom decom.

Čekamo Vas u Beogradu, u ulici Dimitrija Tucovića br 18.

Obaveštenje o neradnim danima tokom Vaskršnjih praznika

Dragi roditelji i deco, obaveštavamo Vas da će LEC Čabarkapa napraviti pauzu u radu za vreme Vaskršnjih praznika u periodu od 30.04.2021. do 04.05.2021. Prvi radni dan nakon praznika je u sredu 05.05.2021. godine.
Želimo Vam da se lepo odmorite, da u miru i zdravlju proslavite Vaskršnji praznik i da taj najradosniji dan proslavite sa svojim najbližima. Zajedno sa svojim mališanima razgovarajte o ovom prazniku, šta on predstavlja, ukrašavajte jaja uz puno mašte i šarenih boja.

Vidimo se posle praznika u Vašim terminima. Vaš LEC Čabarkapa.

Danas letimo sa lastavicama, smejemo se jer smo srećni i čekamo da nam dođe proleće

Danas obeležavamo svetski dan lastavica koji nam najavljuje početak proleća i dan sreće koji se obeležavaju narednog dana. Dan lastavica obeležavamo 19.03. a proleće počinje 20.03. kada je i svetski dan sreće. Ako podignete pogled ka nebu ovih dana, sem vedrog plavog neba i oblaka možete videti i jato lasta koje nam se vraćaju i sa sobom donose toplije, sunčane dane. Stiže proleće. Laste su ptice selice koje uvek traže toplije krajeve. Ove male ptice imaju karakterističan izgled i svako dete ih može lako poznati po neobičnom repu. Laste se hrane malim insektima i žive u gnezdima koja grade visoko. U ta gnezda se one vraćaju svake godine. Ptice delimo na selice i stanarice po tome da li lete u toplije krajeve ili ostaju na mestima gde su svila svoja gnezda.

Iako nam je vreme promenljivo, praćeno kišom, vetrom i stidljivim zracima sunca znamo da nam 20.03. počinje proleće. Prolece je godišnje doba koje najavljuje buđenje prirode i koje je omiljeno velikom broju ljudi. Posle duge i hladne zime stižu nam dani kada odlažemo kapute, jakne, čizme i okupani prvim zracima prolećnog sunca šetamo ulicama, parkovima i pored reka… Proleće nam simbolizuje nov početak kome se svake godine iznova radujemo. Samo dan nakon što su nam se laste vratili i proleće stiglo, obeležavamo i svetski dan sreće. Ujedinjene nacije su prihvatile da se svetski dan sreće obeležava 20.03. Na ovaj dan skrećemo pažnju na značaj potrage za srećom kao i o dobrobiti svetskog stanovništva jer je potraga za srećom i ispunjenost srećom osnovni ljudski cilj. Posebno je važno u ovim „ludom“ vremenu brinemo o našem mentalnom zdravlju i trudimo se da se zadrži pozitivan i vedar duh.

U našem centru na ove dane sa decom (predškolskog i školskog uzrasta) govorimo o pticama (selice, stanarice), njihovom značaju, godišnjim dobima, njihovim redosledima, karakteristikama, o emocijama.. Trudimo se da na zanimljiv, a pre svega edukativni način učimo decu kada su neki značajni dani, prvenstveno njihovi rođendani, praznici (Božić, Vaskrs, Nova Godina, krsna slava, 8. mart …). Da bi sve ovo usvojilo, dete mora da savlada određene pojmove, a to su dani u nedelji, meseci u godini, godišnja doba, brojevi… Kada sa detetom učimo o navedenim pojmovima, učimo i koje pozdrave koristimo, šta se oblači i koje su odlike određenog godišnjeg doba, koji dan,mesec, godišnje doba je pre, a koji je posle i sl. Na ovaj način dete usvaja redoslede i kategorije.
Razgovarajte sa svojom decom o pticama, šumama, rekama, godišnjim dobima, bogatite njihov rečnik, hranite njihovu radoznalost.
Poruka LEC Čabarkapa: U vreme kada su se izgubile i nestale prave vrednosti, kada smo postali tuđi i zaboravili da mislimo o ljudima oko sebe… mislimo o životinjama, pticama, jer su plemenite i donose nam najlepšu pesmu, svoj cvrkut. Smejte se… ne samo na dan sreće, nego svaki dan… A sa prvim zracima proleća prošetajte nekom poljanom gde ćete ubrati visibabu, belu radu ili ljubičicu- naše prve vesnike proleća… i setite se svog detinjstva.

Nema je više… Danas sam mnogo tužna….

  1. godina je bila prekretnica u mom životu… Kada je trebalo odlučiti šta dalje…U tim trenucima se osećate kao stari kofer u koji ste spakovali svesvoje stvari koje više ne nosite ali su Vam opet drage i ne želite da se rastanete od njih…

Sećam se… Kako sada dalje… Nemam tatu da me pogura, potapše po ramenu, zagrli i kaže biće sve dobro… Možeš ti to… Ja sam tu odmah iza tebe.

I dok sam pravila početničke korake u svom poslu došla je ona…. Došla je kao prolećni povetarac koji me je pomilovao po kosi, kao mirisna ruža koja se još nije razvila a ipak širi svoj opojni miris oko sebe… Došla je kao san koji mi je pokazao da na ovom svetu još uvek postoje takvi kao ona, takvi koji vraćaju veru, nadu, dobrotu, poštenje, vernost i ljubav.

Bila je puna ljubavi one prave prijateljske… Nismo se još upoznale, a već mi je bila prijatelj za ceo život… Sve do danas 13.3.2021. kada mi je stigla poruka, da njeno predobro i plemenito srce ne kuca više…Tišina… Duboka tišina u mom srcu, mojoj duši i mojoj glavi… Kažem Vam, nije mi ni majka, ni otac, ni sestra, ni brat, ali me danas boli moja duša i moje srce jer sam izgubila nekog ko mi je bio vetar u leđa, umesto moga oca kada sam činila prve korake u samostalnom poslu, svojim glasom me je milovala kao moja majka…

Kad god sam bila tužna… Znala je… Iako me nije videla… Orosto je osetila i sa svojim osmehom koji je krasio njeno lice govorila: „Proći će sve to draga, idemo dalje…“

Taj život koji nam donosi svetlost i tamu je nekada baš nepravedan jer nam uzme ono nama mnogo dragoceno kada ostanete bez reči, slova, glasa i kada Vam suze same teku…

Danas sam mnogo tužna… Jer je otišla žena meni mnogo važna i bitna…

Drhtavim glasom kažem sebi: „Budi ponosna što je nenadano došla u tvoj život, ostavila trag koji vreme neće nikada izbrisati jer su reči ,naše priče i slike dokaz da smo činile naš svet u kome smo se dobro razumele, sarađivale iako se nismo ni videle tog trenutka…Proći će mnogo proleća, zime, jeseni i leta…duvaće jaki vetrovi, smejaćemo se i plakati…ti i ja moja prijateljice i drugarice i ženo predivna sa očima srne i osmehom koji obasjava sve oko sebe…“

Molim te dozvoli da bude tako jer je tako sada lakše, jer pomisao da te neću čuti, videti, pogledati nikada više je…. Za mene neverica… Danas 13.3.2021. je otišla žena, moja draga Nataša.. Moj veliki prijatelj koji je sasvim slučajno ušao u moj život, a tu će ostati zauvek!

Hvala ti što si postojala i što si mi pokazala da takvi kao ti još postoje…. Pošteni, čestiti, dobri, plemeniti…

Dr sci. Nataša D. Čabarkapa

Životni sastav jednog odraslog čoveka o njegovoj majci

Zašto uvek sastav o majci počinjemo: “Mama srećan ti osmi mart“, dan žena. Donesemo karanfil u ono staro vreme, a u novo buket cveća ili crvenu ružu. Hajdemo da krenemo priču od kraja…

Šta je majka?

Završio sam medicinski fakultet i došao na staž u bolnicu koja je na periferiji Beograda. Dok čekam ordinirajućeg lekara i svog mentora… prisećam se tople pogače,uštipaka, pite savijače i turšije… Svakog petka brat i ja smo na autobuskoj stanici čekali našu majku koja je sa tri torbe dolazila iz rodnog kraja da nam donese namirnice. Još uvek sanjivi i promzli uzimamo torbe i tramvajem koji se njiše šinama dolazimo u iznajmljen stan, u kome smo živeli nas troje brat, sestra i ja. Majka je svakoga petka dolazila i donosila namirnice i punila nam frižider. Onda bi užurbano trčala po stanu da opere, prebriše i počisti. Nas troje studenti prava, ekonomije i medicine. Teško za ženu, samohranu majku, koja je radila u fabrici obuće.

Moj otac lep ko slika, majka mlada i najlepša u selu. Zaljubili se i uzeli. Voleli se i dobili nas troje. Kada sagledam sada iz ugla lekara. Tri porođaja, sva tri različita. Mučila se i patila. Ostala je sama u najlepšim godinama, jer je moj otac rano preminuo a i dok je bio živ nikada kod kuće… Radio je po ceo dan kako bi nas prehranio. Majka nas je čuvala i brinula o nama. Vaspitavala i prenosila u nas ono najbolje. Brat završio prava, sestra ekonomiju a ja medicinu sa maminih deset prstiju. Danas smo odrasli ljudi, radimo i nastavili smo svoj život zahvaljujući jednoj ženi- našoj majci.

Danas je osmi mart, praznik moje majke i svih onih majki koje su pomogle da im deca izađu na pravi put. Hvala mojoj majci… Biću joj zahvalan ceo život kao i moj brat i moja sestra… Poklon smo joj mi, jer smo postali ljudi i sada mi njoj pomažemo. Svakog vikenda odlazimo kod nje i nosimo joj namirnice i pričamo sa njom, smejemo se i radujemo što smo zajedno.

Hvala mojoj majci što nas je nosila u stomaku, donela na ovaj svet i mislila na našu budućnost… Mi smo sve to opravdali i nismo je izneverili… poklonili smo joj naša obećanja da ćemo svi zajedno da uspemo iako tate nema… Draga naša majko srećan ti današnji dan i hvala ti.

Logopedski centar Čabarkapa čestita praznik osmi mart svim majkama, budućim majkama, devojkama, sestrama, bakama, tetkama, strinama…