„Da brbljam, da govorim, da učim“

Praktikum „Da brbljam, da govorim, da učim“ autorke logopeda dr Nataše D. Čabarkape napisan je na temeljima dugogodišnjeg iskustva i rada s decom s teškoćama u govorno-jezičkom, psihomotornom i socioemocionalnom razvoju. Knjiga je vođena idejom da pokriva nedoumice i pruža jasna očekivanja i smernice za rad i stimulaciju, praktično od rođenja deteta pa sve do školskih dana.

Više o praktikumu, njegovom nastanku i sadržaju možete saznati iz video snimka.

Svetski dan čistih ruku

Bolesti koje se mogu preneti prljavim rukama su žutica, razni virusni prolivi, dizenterija, amebna dizenterija, putnička dijareja.To su crevne bolesti, koje nastaju naglo, sa povišenom temperaturom, bolovima u stomaku, povraćanjem dijarejom. Lek tj. najbolji način zaštite od ovih oboljenja je redovno pranje ruku ,ne konzumiranje hrane koja nije sveža i vode koja nije za piće (česme, izvori, potoci).Ove navike se kod dece uče od malih nogu.

Najefikasniji način da se spreči širenje nekih zaraznih oboljenja je redovno pranje ruku.

Upravo na današnji dan, 15.10.2018., na svetski dan čistih ruku mi u Centru Čabarkapa Vam predstavljamo kako vodimo računa o čistoći i redovnom pranju ruku. Naša deca pre početka tretmana obavezno peru ruke.

Ruke moraju da se pravilno peru. Pored sapuna,vode i asepsola postoji pravilo kako se peru ruke.

Neka deca vole vodu i sapun, a nekima to ne prija. Da bi bili na nivou zadatka mi u Centru Čabarkapa pomažemo da deca na što lakši način nauče pravilno pranje ruku.

Tretman senzorne integracije u logopedskom centru Čabarkapa

Senzorna integracija je aktivnost koja omogućava da se informacije koje stižu iz različitih čula obrade u mozgu. Dobra senzorna obrada je od ključne važnosti za svakodnevno funkcionisanje. Zahvaljujući dobroj integraciji čulnih informacija mi imamo jasnu sliku o tome gde se nalazimo, šta s dešava oko nas, uspevamo da usmerimo pažnju na aktivnost koju trenutno obavljamo, a nebitne poruke zanemarujemo (npr.buku sa ulice).Read More

Porodična aktivnost

Povodom dečije nedelje,  čija je tema „Moje je pravo da živim srećno i zdravo“, dajemo vam predlog  porodične aktivnosti koja će ulepšati vaš dom i učiniti da se skupa osvrnete na lepe stvari koje međusobno delite i razmenjujete.

Zajedno sa detetom nacrtajte, izrežite i obojite jesenje lišće. Zadatak svakog člana porodice je da na listovima napiše ili nacrta na čemu je zahvalan članovima svoje porodice i šta voli kod svakog od njih. Listove možete zalepiti ili zakačiti malim štipaljkama na granu koju nađete u parku ili napravite od kartona. Aktivnost možete raditi duži vremenski period, tako što ćete svakog dana dodavati po neki listić na drvo.

Ovom aktivnošću usmeravate dete na lepe vrednosti, uočavanje i uvažavanje međusobne brige u porodici, podstičete solidarnost i zahvalnost članova porodice, povećavate osećanje zajedništva i pripadnosti. Uživajte!

 

Telo od likre

Deca koja ne dobijaju pouzdane senzorne informacije iz svog tela nemaju adekvatnu svest o vlastitom telu (ne znaju gde im je telo u prostoru, nisu sigurni gde im je koji deo tela osim ako ne pogledaju), potreban im je napor da se pokrenu ili da se zaustave, mogu biti nespretni, nemaju sposobnost odmeravanja težine predmeta, imaju povećan mišićni tonus…

Telo od likre pomaže u razvoju svesti o telu. Pruža stimulaciju celog tela kako bi dete stvorilo pojam o telu i doživelo ga kao svoje. Takođe pomaže u oslobađanju tonične napetosti. Dete može da se njiše, kotrlja, valja, prevrće i tako zauzimanjem različitih položaja oseti granice svog tela i dobije adekvatan pritisak.

Senzorne zvezde (telo od likre) smo napravili u našem Centru kako bismo deci sa nedovoljnom taktilnom i proprioceptivnom osetljivošću (opažanje u dubokom senzibilitetu), pomogli da zadovolje svoje senzorne potrebe ( da oseti duboki pritisak  i istezanje mišića u  rukama, nogama, dlanovima, leđima, ramenima što dovodi do boljeg opažanja granica svog tela).

 

Više o tome možete pročitati u praktikumu „Da brbljam, da govorim, da učim“ autora Dr Nataše D. Čabarkape.

Šta sve možete pročitati u praktikumu „Da brbljam, da govorim, da učim“?

Praktikum „Da brbljam, da govorim, da učim” autorke logopeda dr sci Nataše D. Čabarkape je napisan na temeljima dugogodišnjeg iskustva i rada s decom s teškoćama u govorno-jezičkom, psihomotornom i socioemocionalnom razvoju. Knjiga je vođena idejom da pokriva nedoumice i pruža jasna očekivanja i smernice za rad i stimulaciju, praktično od rođenja deteta pa do školskih dana.

U uvodnom delu „Rani razvoj deteta (od rođenja do treće godine): kako da ga shvatim, pratim i stimulišem“ dat je detaljan prikaz osnovnih karakteristika toka psihomotornog, govorno-jezičkog i socioemocionalnog razvoja. Paralelno s tokom razvoja, opisuju se i konkretni načini stimulacije u skladu sa uzrastom.

U poglavlju „Izazovi predškolskog i ranog školskog perioda: najčešći problemi zbog kojih nam se roditelji obraćaju“ razmatraju se najčešći govorno-jezički poremećaji dece iz dugogodišnje prakse autorke. Opisi osnovnih karakteristika poremećaja dati su na način koji obezbeđuje razumevanje i čitaocima koji nisu iz logopedske struke, što je i bio autorkin cilj.

„Vežbe“ predstavljaju sledeće poglavlje u kojem se na jasan, precizan, konkretan i pragmatičan način čitaocima pruža niz aktivnosti, da kroz igru uče, stimulišu i koriguju različite aspekte dečjeg razvoja. Reč je o kreativnim i korisnim načinima vežbanja orijentacije u prostoru, ravnoteže, pojmova vremena i redosleda, percepcije, pažnje, grafomotorike, opštih verbalnih sposobnosti, savladavanja čitanja i pisanja i nošenja s nekim specifičnim školskim izazovima (kao što je pisanje sastava, mešanje slova pri pisanju itd.). Takođe su dati predlozi koje roditelji mogu obavljati u okviru svakodnevnih aktivnosti s decom (u kuhinji, na plaži, na snegu i sl.). Poglavlje sadrži i detaljne vežbe za pravilan izgovor svih glasova, s korisnim savetima i uputstvima.

Autorka zatim daje i prikaze deset primera kreativnih radionica na različite teme. Radionice su smišljene tako da integrišu podsticanje divergentnog mišljenja, pažnje, lepote usmenog izražavanja, likovnog izražavanja, manipulativnih sposobnosti (rad na finoj motorici), kao i vežbanje veština učenja i pamćenja. Dete istovremeno vežba poštovanje pravila ponašanja u okviru vršnjačke grupe, poštovanje različitosti u mišljenju i strpljenje u izražavanju svog mišljenja i uz to dobija podsticaj da nauči da traži i pruža pomoć vršnjacima u isto vreme. Radionice su sveobuhvatno i precizno opisane. Na kraju se nalazi i pregled inovativnih igrica koje su produkt autorkine prakse.

Praktikum “Da brbljam, da govorim, da učim” je knjiga koja može biti pouzdan saveznik roditeljima, pedijatrima, defektolozima (različitih profila), vaspitačima, učiteljima i nastavnicima. Ukoliko neko vama drag ulazi u svet roditeljstva ili je njegovo dete pred razvojnim izazovom, ovo je poklon na kom će vam biti dugo zahvalan. U pitanju je knjiga koja se dugi niz godina uzima sa police.

Ukoliko imate dodatnih pitanja u vezi praktikuma možete nas pozvati na sledeće brojeve telefona 0114253551 i 0668279797 ili pisati na sledeću mejl adresu

office@logoped-drcabarkapa.com

Zašto mi ne prija kada dodirnem pesak, vatu, sunđer…a prija mi kada me neko jako zagrli i kada gazim bodljikave lopte?

Taktilni sistem je najveći senzorni sistem u našem telu, koji se razvija još u majčinom stomaku. Taktilni receptori registruju dodir, pritisak, temperaturu, teksturu i nalaze se i u koži i u sluzokoži. Dete koje je taktilno preosetljivo često odbija da dodirne materijale različitih tekstura (vatu, sunđer, pesak, testo, penu, krzno…), neprijatno mu je kada se isprlja, ne želi da hoda po neravnim površinama ili hoda na prstima, pri čemu smanjuje površinu stopala kojom dodiruje podlogu.

S druge strane, taktilno nedovoljno osetljiva deca su stalno u potrazi za intenzivnim taktilnim unosima. Ovoj deci prija jak dodir, pritisak, vole da ispituju grublje materijale (četke, abrazivne sunđere, kuglice od folije…) i tada često koriste veću površinu kože, kako bi obezbedili neophodni taktilni unos.

Više o tome šta je taktilna preosetljivost. šta je taktilna neosetljivost, koje aktivnosti su korisne za senzitivaciju (povećanje) i desenzitivaciju (smanjenje) možete pročitati u praktikumu autora Dr Nataše D. Čabarkape.

Hiperaktivno ili nemirno dete

U današnje vreme vrlo često možemo da čujemo da je dete „hiperaktivno“. Uglavnom tako opisuju decu koja su nemirna, živahna, puna energije i jednostavno ih „ne drži mesto“. Bitno je da roditelji ili osobe iz dečije okoline razlikuju hiperaktivno od nemirnog deteta zbog toga što je hiperaktivnost poremećaj.
 
Šta je to hiperaktivnost? Koje karakteristike ima hiperaktivno dete? Koje aktivnosti su korisne za dete koje je hiperaktivno? Odgovore na ova kao i na mnoga druga pitanja koja imate možete pročitati u praktikumu „Da brbljam, da govorim, da učim“ autora Dr Nataše D. Čabarkape.