Prvi prijem u Centar obuhvata opservaciju i testiranje od strane stručnog tima koji čine:
Kada roditelj zakaže prvi prijem, generalno smo upoznati sa problemom, na osnovu čega se svaki od članova tima sprema za opservaciju i testiranje, birajući potreban materijal i testove.
Svaki prijem se razlikuje u zavisnosti:
- o kom problemu se radi;
- koliko dete ima godina;
- da li je dete koje je tek progovorilo ili treba da progovori;
- da li je predškolac ili školsko dete;
Svako od članova tima ima određeni deo vremena kada je posvećen detetu i opservira ga, zapisujući šta je primetio, popunjavajući razvojnu skalu i ostale potrebne testove (ukoliko je dete testabilno).
Šta procenjuje logoped?
Logoped procenjuje govorno-jezički razvoj. Logopedska procena zavisi od detetovog uzrasta i vrste problema.
U procenu govorno-jezičkog razvoja ubrajamo procenu receptivnog i ekspresivnog govora (da li je dete progovorilo ili ne, da li razume naloge koje dobija). Pored procene da li govor odgovara uzrastu procenjujemo i artikulaciju kao i organe koji učestvuju u govoru (disanje, anatomiju i mišiće govornog aparata). Ako je dete predškolac ili ide u školu koristimo testove koji odgovaraju uzrastu. U to spada procena grafomotorike, da li dete pravilno drži olovku i da li prati smer pisanja, procena pisanja, čitanja, prepričavanja, analiza i sinteza glasova u reči…
Na osnovu procene, logoped iznosi roditeljima svoje stručno mišljenje o statusu njihovog deteta usmenim putem, kao i predlog plana tretmana. Tada su roditelji u mogućnosti da postave pitanje ukoliko nešto nisu razumeli ili im je potreban savet.
Šta procenjuje psiholog?
Pored procene govorno-jezičkog razvoja, vrlo je značajno proceniti i celokupni psihološki razvoj deteta. Postoje određeni stadijumi normalnog psihološkog razvoja kroz koje prolazi svako dete i na koje se psiholog oslanja u svojoj proceni. Ovom prilikom koriste se različiti testovi za procenu kognitivnog, kao i socio-emocionalnog razvoja deteta. Pored procene samog deteta, neizostavni deo psihološke procene jeste i razgovor sa roditeljima. Vrlo je bitno da roditelji budu otvoreni i razumeju da cilj nije kritikovanje njihovog vaspitnog stila, već formiranja celokupne slike na osnovu koje se čitav tim može usredsrediti kako na rešavanje problematičnih aspekata funkcionisanja, tako i na detetove potencijale i osmisliti najbolji mogući plan tretmana.
Šta procenjuje reedukator psihomotorike?
Reedukator psihomotorike procenjuje psihomotorni status koji obuhvata nivo razvijenih funkcija u oblasti grube motorike, koordinacije pokreta ekstremiteta, ravnoteže, sazrevanja dominacije hemisfera (lateralizovanosti), fine motorike, grafomotorike, vizuomotorme koordinacije, orijentacije u prostoru i vremenu. Kroz različite aktivnosti u objektivnom prostoru (penjanje, silaženje, preskakanje, ljuljanje, prelaženje raznovrsni prepreka, hodanje, skakanje, bacanje i hvatanje) procenjuje se motorna spretnost deteta, tonus (napetost mišića), koordinacija nogu i ruku, orijentacija u prostoru, pažnja i pamćenje. Kroz aktivnosti za stolom (u manipulativnom prostoru) sa sitnim predmetima, plastelinom i drugim senzornim materijalom i kroz crtanje procenjuje se zrelost šake i spretnost prstiju, koordinacija oka i ruke, da li dete pravilno drži olovku, kojom rukom piše, da li dobro imitira (uči) nove pokrete ovog tipa.
Vrlo je važno da napomenemo da je govor deo psihomotorike i da se ne može ostvariti napredak u oblasti govora i jezika, ukoliko je neka oblast psihomotorike nezrela.
Interesantno je da nam se roditelji najčešće obraćaju zbog problema u govoru, misleći da je problem samo na tom nivou, a dalja procena otkriva da mnoge oblasti psihomotorike nisu adekvatno razvijene.
Naša je obaveza da roditeljima skrenemo pažnju da razvoj jednog (govora) ne može bez razvoja drugog (psihomotorike), ukoliko ne radimo na podsticaju razvoja sposobnosti koje nisu razvijene, problemi deteta će se produbljivati i ono će sve teže moći da razvija nove veštine, npr. kada je nezrela oralna regija (mišići govornih organa) i dete ne izgovara dobro glasove, biće nezrela i motorika prstiju, vežbanjem fine motorike i spretnosti prstiju doprinosi se sazrevanju mišića lica.
Kada svaki od članova tima dobije sve informacije o detetu izdaje se izveštaj pismenim putem u kojem su sjedinjena mišljenja svih članova tima, kao i predlog tretmana.
Kucajući na naša vrata već ste napravili prvi korak ka rešavanju problema. I, ako su Vam rekli da ste došli prerano, ne verujte. Dođite ranije. Profesionalnost, odgovornost, kvalitet rada, zadovoljstvo i poverenje korisnika naših usluga, naši su prioriteti i imperativi u radu.
Dobro došli u naš Centar!
