Govor deteta je siromašan, oskudan a razumevanje neadekvatno, selektivno… Razvojna disfazija
Kada govorno–jezički razvoj kasni ili se sporije razvija to niije stvar slučajnosti. Veoma je važno da roditelji na vreme uoče to kašnjenje i obrate se stručnjaku, logopedu. Logoped će nakon svoje procene prepoznati uzroke govorno-jezičkog odstupanja, dijagnostikovati, a onda i osmisliti plan tretmana koji će odgovarati potrebama deteta. Dobra dijagnostika i rani početak tretmana u slučaju da postoji kašnjenje govora, su među presudnim faktorima za pravilan razvoj govora kod deteta. Razlozi za kašnjenje govora mogu biti brojni (na primer, mogu biti biološke ili psihološke prirode, ali i posledica neadekvatne stimulacije i nedovoljno bogatog iskustva deteta). Nekada, međutim, neki razlozi nisu dovoljno vidljivi i otkriju se tek kasnije tokom tretmana. Iz tog razloga, važno je da dete prati budno oko stručnjaka koji će znati da roditeljima skrene pažnju.
Dešava se da u toku govorno-jezičkog razvoja u jednom trenutku dođe do stagnacije, a onda da se razvoj nesmetano nastavi i da dete bez ikakve teškoće dostigne onaj nivo na kojem su vršnjaci sa urednim govorno-jezičkim razvojem. Međutim, takvih fenomena je retko. Najčešće se ispostavi da roditelji koji misle da će se problem spontano rešiti, zakasne da dođu i time naprave još veći problem.
Kašnjenje u govorno-jezičkom razvoju često uzrokuje i druge nepravilnosti u govoru. U takve probleme spadaju agramatizam, odnosno nepravilna upotreba gramatičkih kategorija („Eno ga Marija. Jesi li videla njega?“), zatim slabo pamćenje verbalnog sadržaja (tj.reči i rečenica), loša auditivna pažnja i diskriminacija, dislalija, odnosno nepravilno izgovaranja velikog broja glasova, i mnoge druge.
Roditelji obično počinju da traže mišljenje stručnjaka onda kada primate i to najčešće oko druge, a nekada treće i četvrte godine. Tada nam roditelji govore da dete nije još uvek progovorilo, da sa tri godine ima tek nekoliko reči ili potpuno nerazumljiv govor.
U našoj praksi, jedan od najčešćih problema zbog kojeg roditelji dolaze sa decom jeste razvojna disfazija. Ona predstavlja, dakle, poremećaj sposobnosti da se razume, strukturira i izrazi misao kroz govor. Tada je sposobnost deteta da govori ispod očekivanog nivoa za njegov mentalni i kalendarski uzrast.
Kako da roditelj prepozna razvojnu disfaziju? Način na koji dete govori deluje siromašnije u odnosu na ono što pokazuju njegovi vršnjaci. Teže nego ostala deca razume značenje reči, višesložne reči izgovara samo sa početnim ili završnim slogom, skraćuje reči tako što zamenjuje glasove i slogove, teško formira rečenicu.
Šta roditelji treba da urade?
Različiti nivoi razvoja sluha, govora i jezika vezuju se za određeni period, tzvi kritični period. Iz tog razloga, od presudne važnosti je savesno pratiti razvoj deteta. Ma koliko nam bilo teško da priznamo da dete u nečemu zaostaje u odnosu na svoju braću ili sestre, ili pak vršnjake, od ključnog je značaja na vreme se obratiti za pomoć. Naime, ukoliko se ti kritični periodi propuste, imajte na umu da su teško nadoknadivi. Iz tog razloga, kao roditelji, budite savesni u praćenju normi razvoja predviđenih za uzrast, a u isto vreme, obratite pažnju na načine na koje treba stimulisati dete.
Što ranija dijagnostika i što ranije uključivanje u logopedski tretman su od izuzetne važnosti. U radu sa decom sa razvojnom disfazijom treba pristupiti pažljivo. Potrebno je izgraditi odnos sa detetom i voditi ga kroz težak proces vraćanja na pravu govorno-jezičku “trasu”.
U samoj osnovi govora su dve sposobnosti: sposobnost da se govor razume i da se govor produkuje (receptivni i ekspresivni). Iz tog razloga, razumevanje govora i produkovanje, odnosno pričanje, se ne smeju odvajati. Mora se raditi paralelno na obe sposobnosti. Logopedski tretman podrazumeva intenzivnu stimulaciju govorom uz pomoć različitih vrsta aktivnosti.
Kako KSAFA-m i Behringer aparat pomažu da se razvije govor?
Logopedski tretman se mora odvijati na aparatima koji stimulišu auditivnu percepciju i pomažu da se govor što pre razvij, usvoji I dobije svoju funkcionalnost..
Važno je imati u vidu da je govor u sprezi sa razvojem mišljenja i razvojem motorike. Ne može se raditi samo na jednoj karici bez rada na druge dve. Sva tri elementa moraju biti uključena, te je iz tog razloga odlično da sa detetom pored logopeda radi multidisciplinarni tim, odnosno reedukator psihomotorike, psiholog i senzorni integrator.
U rad sa detetom, neizostavno su uključeni roditelji. Od velike važnosti je da oni budu svesni da se tretman ne završava kada dovedu dete kući (od logopeda) već da u kućnim uslovima/svakodnevnim situacijama prate rad logopeda sa detetom, da pažljivo slušaju sugestije i budu spremni da i sami unesu promene u svoje ponašanje, funkcionisanje, odnose. Nekada je teško prihvatiti svoju grešku i pomisliti na to da deo naše krivice stoji u osnovi problema deteta. Iz tog razloga, često je u rad uključen i psiholog koji vodi roditelje kroz taj proces promene.Vrlo je važno da kao roditelji preuzmete odgovornost koja vam pripada i da budete koterapeuti u procesu rada sa detetom.
Od Vaše spremnosti da tražite pomoć zavisi da li će je dete na vreme dobiti, a onda i da li će se pravilno razvijati.
Nemojte verovati kada Vam kažu da ste došli prerano. Dođite što ranije.