Kako da reči dobiju značenje?
Reč je „označivač“ iskustva. Možemo je posmatrati kao etiketu koju lepimo na kontekste, slike, zvukove, osete… Često i pre samog izgovaranja određene reči, deca nauče da je upare sa njenim značenjem. Taj nivo razumevanja je ono što se stiče kroz iskustvo i to je ono na šta roditelji posebno treba da obrate pažnju u radu sa decom u ranim fazama razvijanja govora.
Kako da dođete do stadijuma u kojem postoji razumevanje?
Najpre, proverite da li ono uopšte postoji. Pitajte dete: Gde je….(lopta, voda, kuća…)? Znak da dete razume reč videće se iz načina na koji dete reaguje na pitanje. Da li pokazuje rukom ili kažiprstom, da li usmerava pogled ili kaže, „evo je“, „tuuu“?
Prve reči se, prema onome što „propisuju norme“ javljaju u periodu od 9. do 15, pa i do 18. meseca. Tim rečima prethode faze koje su neophodne da bi do tih prvih reči došlo, ali i iskustvo da bi one imale neku funkciju.
Šta podrazumevamo pod iskustvom? To su ona saznanja koja stičemo čulima (ono što vidimo, čujemo, osetimo pod prstima, na telu…), koja obradimo tako da kasnije možemo da ih povezujemo sa rečima. Na primer, zvuk i slika automobila se povezuju sa rečju „auto“; senzacije koje dete ima u telu kada ga neko golica, sa glagolom „golicati“ i slično.
Kako da podstaknete sticanje iskustva? (a samim tim i stimulišete dete da progovori ili da obogati svoj rečnik) „Lovite“ pažnju deteta. Dečija pažnja „grabi“ ono što je deci zanimljivo. Zato, pratite na šta dete usmerava pažnju (šta dira, u šta gleda…). To su momenti od VELIKOG značaja. Znate verovatno da ćete i Vi sami mnogo lakše naučiti teoriju radeći nešto praktično. Domaćice o začinima mnogo više nauče dok eksperimentišu sa njima kuvajući, nego čitajući recepte. Šta ustvari radite dok lovite pažnju? Čekate trenutak da dete pogleda ili uzme „začine“, imenujete svaki i suflirate u koje „jelo“ može da se smesti. Ako treba, tu ste da pomognete detetu da zakuva ručak uz začine.
Evo praktičnog primera:
Dete gleda u loptu. Kažete: „Viiiidi, to je looopta“ (ispevavajte vokale). Uzmite loptu i stavite je u ruke deteta. „Looopta. To je lopta“ Odgurnite dečijim rukama loptu i recite „Baciiii“. Ili je uzmite u ruke i pustite je da odskoči „Kako skače? Opa, opa , opaaa“. Međutim, nemojte da samo vi pričate. (Zašto bi dete počelo da priča, ako vi možete umesto njega?) Podstičite dete da govori. Kako? Jednostavno ne prenagljujte sa odgovorom na sopstveno pitanje. „Šta je to?“, sačekajte…. Onda odgovorite: „Lopta“, pa ponovo postavite pitanje „Šta je to?“ i čekajte. Pa opet povežite odgovor ako ga ne dobijete. I tako nastavite.
Pored lopti, predlažemo joše par korisnih igračaka koje mogu da spoje govorno-jezičku stimulaciju i manipulativno iskustvo. (Iako spektar igračaka zavisi isključivo od vaše maštovitosti da ih detetu predstavite kao zanimljive). Kocke su odličan materijal za učenje. Ubacujte ih i izbacujte iz kutije. Gradite zajedno kule, ređajte ih u nizove, merite koja je veća, a koja je manja, ređajte ih po bojama… Pored kocaka, umetaljke su takođe deci intereantan materijal. Možete ih naći sa različitim životinjama i predmetima. Odlične su zato što dete može da nauči da povezuje sliku sa određenom reči. Kada uzme deo umetaljke sa slikom kuce, vi ćete reći „To je kuca“. Kako kaže kuca? „Av, av“. Pitaćete kasnije „Gde je kuca?“ i navodićete dete da vam je pokaže. Mi volimo da koristimo i krupne pazle. Neka dete spaja različite delove koje će zajedno dati sliku jedne kuće, lava, slona. Povezujte doživljaj ushićenja da je dete nešto sastavilo sa rečima „Ooooo, pa to je kuća“, „Bravo!“.
Reč i iskustvo su neodvojivi. Nije slučajnost to što razvojni psiholozi pominju da reči koje deca produkuju u najranijim fazama imaju veze sa akcijama koje sama mogu da izvedu. Na primer „voda“, „kapa“ su reči koje će pre naučiti da izgovori nego „pelene“, ne samo zato što se čine jednostavnijim, nego zato što ona sama mogu da popiju vodu i navuku kapu, a za pelene je zadužen roditelj. Jedan autor (Greenfield, 1991) pominje da činjenica da deca koriste reči u trenutku promene i kretanja ukazuje na tu vezu između reči i akcija u svesti dece.
Ukoliko dete kasni sa progovaranjem, važno je da pri proceni govorno-jezičkog statusa se obrati pažnja na iskustva koja detetu nedostaju. Kada tražite logopeda za dete, znajte da sama činjenica da ga odvodite nekud i upoznajete sa novim ljudima, za njega predstavlja novi kontekst koji treba da se uobliči u smisleno iskustvo. Iz tog razloga, najbolje je da dete ne odvodite mnogo različitih mesta (što najčešće roditelji rade u početku, jer nisu sigurni kome treba da veruju) već budite strpljivi u tome da se najpre iskustvo sa jednim terapeutom uobliči. Terapeut će raditi na stimulaciji deteta, često kroz združenu pažnju u zajedničkim aktivnostima. To iskustvo predstavlja platformu na kojoj se jezik gradi.
Ideja je da pokušate da sjedinite iskustvo sa jedne strane i reč, sa druge.
Na taj način označitelj ima šta da označava, odnosno dete stiče bazu da funkcionalno, smisaono upotrebi reč.
logoped beograd, privatni logoped, mucanje, disfazija, logoped iskustva, logoped ordinacija, logoped indivdualni tretmani, logoped srbija, dete ne govori