Naša adresa
Dimitrija Tucovića 18
Pozovi nas
066.827.9797
Pošalji nam poruku
office@logoped-drcabarkapa.com
Radno vreme
Pon - Petak: 10AM - 6PM

Moje dete ne govori a ima dve godine… Ali prepoznaje prve taktove omiljene reklame, crtanog filma, pesmice na stranom jeziku i ima pokazni gest

U dobu tehnike i tehnologije u kome živimo, korišćenje raznih elektronskih uređaja je uzelo maha (tv, tableti, računari, telefoni). Tako sve više srećemo roditelje koji ostavljaju svoju decu satima da sede ispred ekrana, nepomično posmatrajući akcije animiranih junaka ili igrajući neku od igrica na telefonu ili tabletu. Deca su ispred ekrana mirna i zadovoljna, pa roditelji smatraju da je to najbolje rešenje kako bi brže i lakše obavili dnevne obaveze koje imaju.

Šta se dešava kada dete nije dovoljno stimulisano govorom?

Dragi roditelji, vreme provedeno ispred ekrana može da ostavi negativne posledice na razvoj deteta. Neki će se, verovatno, pobuniti i reći da su crtani filmovi, reklame ili pesmice pomogle da njihovo dete imenuje neke predmete, otpeva pesmicu na engleskom ili nekom drugom stranom jeziku. To je istina, jer deca najviše uče i pamte slušajući i gledajući. Detetu je potrebno da hvata, dodiruje, opipava i na druge načine istražuje nove predmete, a uz to sve i da imenuje kako bi uspelo da poveže predmet i reč (određeni pojam dobije značenje). Nažalost, učenje uz crtane filmove ili pesmice na stranom jeziku su primeri lošeg govornog modela. Neretko je sadržaj koji se plasira na TV-u neadekvatan za dečiji uzrast, pun scena nasilja, neprimerenih uzvika i apstraktnih reči za njihov uzrast. Tako da, pored usvojenog lošeg govornog modela, karakteristike dece koja su rasla ispred omiljenih elektronskih uređaja su i rasuta pažnja, hiperaktivnost, nespretnost, pasivnost, napetost ili fobičnost (nelagodnost u situacijama spontane komunikacije).

Šta je detetu potrebno?

Da bi detetu pružili mogućnost da se adekvatno razvija u govorno-jezičkom, psihomotornom i socioemocionalnom pogledu, važno je da ima mogućnost da iskusi svet oko sebe. Pokretač saznajnog razvoja je radoznalost. Vrlo je važno da dete potrči, saplete se, ostvari razmenu u igri sa drugom decom, čuje govor direktno upućen njemu, da ostvari kontakt pogledom. Potrebno je da dete pokaže šta želi, da pruži ruku ka željenom predmetu, da istražuje i tako saznaje nove stvari. Svakim novim iskustvom dete doživljava nova i dograđuje dosadašnja iskustva. Takvu vrstu iskustva, sigurno ne može dobiti ukoliko sedi ispred TV ekrana, tableta ili telefona, slušajući modifikovane glasove na stranom jeziku koji nisu upućeni njemu direktno i gledajući animirane likove. Od najveće važnosti za razvoj govora i jezika je omogućiti deci da prvo razviju neverbalnu komunikaciju, a zatim verbalnu. Za dete koje tek uči da govori je ujedno važna i verbalna i neverbalna komunikacija. Neverbalna komunikacija se odnosi na značenje date reči i isto je važna za proširivanje rečnika tj. dalji razvoj govora i jezika kao i verbalna komunikacija. Neophodno je da postoji neverbalna komunikacija kako bi se razvila verbalna.

Dete prvo uči da pokazuje, a zatim izgovara ime pojma. Zato i kažemo da pokazni gest prethodi govoru. Za razvoj govora bitno je stvoriti bazu maternjeg jezika, pa tek onda krenuti sa usvajanjem drugog jezika. Ako dete ima govorno-jezički problem, prvi i osnovni korak u rešavanju problema je odlučivanje samo za jedan jezik, najčešće jezik koji dete koristi u vrtiću i koji će kasnije koristiti u školi. Prvi jezik ostaje onaj jezik kojim se majka (ili osoba koja je imala najveći kontakt sa detetom) obraćala detetu u prvoj godini života, to je maternji jezik. Usmerite dete na igru, na istraživanje, na pokret. Kada ste sa detetom kod kuće, razgovarajte što više sa njim, zajedno prelistavajte slikovnice, čitajte i prepričavajte priče, postavljajte mu pitanja. Jako je važno posle svake rečenice napraviti pauzu kako bi dete uvidelo da postoji vreme i za njega. Potrebno je da uvidi da je komunikacija dvosmerna i da se i od njega isto očekuje. Budite strpljivi, dajte detetu vremena. Ukoliko vidite da bi odustalo od komunikacije i zadatka podstaknite ga i verbalno i neverbalno, kako biste mu istu olakšali. Uvidite šta dete voli i gleda, pa se uključite u njegove omiljene aktivnosti, kako biste razgovarali o njima i izvodili ih zajedno. Dete će od vas najviše naučiti. Pričajte o onome što radite, o onome što dodirujete, pokazujte prstom, uključite u te radnje govor, pokret, ritam. Dete pružajući ruke ka nekom premetu i vodeći osobu do željenog predmeta, istražuje i uči. Dete često pokazuje želju da se neka radnja ili reč ponovi više puta. Na taj način daje sebi vremena da poveže ime predmeta sa datim pojmom, kao i da pamti redosled glasova u datoj reči, da bi usvojilo oblik i značenje. Kada dete počne da pokazuje željeni predmet, postavljate mu pitanja To ? Da li TO želiš? Trudite se da intonacijom ispratite pitanje. Igrajte se govorom kako bi deci bilo zanimljivo. Nekada dajte i odgovor ili deo odgovora (To je…) umesto deteta kako biste ga motivisali. Na zahtev deteta šta je to ili samo to, dajte odgovor. Služite se pitanjem Gde je?. Na taj način podstičete razvoj pokaznog gesta i ujedno proveravate detetovo poznavanje reči. Podstaći ćete detetov govor kako bi više obogatilo svoj rečnik. Potrebno je da ne govorite opširno, već da rečenice budu što kraće i jasnije. Takav dvosmeran odnos podstiče kako vaspitni proces u okviru porodice, tako i pravilan razvoj govora. Na taj način će dete na starijem uzrastu nesmetano komunicirati sa svojom okolinom.

Neodovoljno stimulisano dete govorom je uskraćeno za iskustvo, nije u mogućnosti da sam razvije govor i nauči da komunicira i inicira komunikaciju. Ne inicirajući komunikaciju dete postaje pasivno, samo sebi dovoljno, „u svom svetu“. Zato pokažite svom detetu moć govora, naučite ga da sa vama deli svoje želje, potrebe govorom (verbalnim putem).

Ukoliko se to ne desi ne ustručavajte se da se obratite stručnjaku (logopedu) koji će adekvatno proceniti vaše dete i predložiti potreban tretman.

Svetski Dan autizma

Da li me vidiš? Otvorili smo ti vrata – govori
Dajem ti ruku – uzmi je ne tražim puno – pogledaj me

Tu sam pored tebe – ne plaši se

Trčimo i učimo nove reči – tu sam da ti pomognem

Razumem te da nekada nećeš – polako ćemo

Ti i ja smo prijatelji i pobedićemo tvoj problem

  1. april je dan osoba sa autizmom, koji je u decembru 2007. godine proglašen od strane generalne skupštine Ujedinjenih nacija. Šta je autizam? Često pitanje koje postavljaju roditelji koji imaju problem sa svojim detetom. Autizam je vrlo složen biološki poremećaj mozga. U svojoj kliničkoj slici obuhvata  slabu socijalnu interakciju i komunikaciju sa ponavljajućim (stereotipnim) pokretima. Češći je kod dečaka nego kod devojčica.

Prvi i osnovni znak autizma je izostanak kontakta očima, a pored njega i neuzvraćanje osmeha osobi koja mu se osmehuje, izostanak  odazivanja na poziv po imenu ili okretanje na glas bliske osobe. Dete sa autizmom ne prati pogledom predmet koji mu se pokazuje, ne mazi se niti započinje bilo koji vid nežnosti sa bliskom osobom, ne imitira pokrete i izraze lica roditelja i osoba iz svog okruženja, ne pokazuje sreću kada je u kontaktu sa drugom decom. Kontakt sa drugim osobama ili druženje sa decom je otežano kao i igra sa njima. Uglavnom se igraju sami ili sede u nekom ćošku gde se stereotipno igraju, nesvesni svoje okoline.

Članice Evropske Unije i Saveta Evrope podsećaju nas na sledeće činjenice:

  1. Postoji velika potreba da se obrati posebna pažnja na autizam, uzimajući u obzir velike probleme koje stvara ova vrste poremećaja.
  2. Autizam je veoma složen razvojni poremećaj koji se javlja tokom prve tri godine života.
  3. Na osnovu činjeničnih podataka dobijenih naučnim istraživanjem danas znamo da autizam nije retka pojava, a ukoliko se u obzir uzme ceo spektar autističnih poremećaja, ova vrsta poremećaja obuhvata 0,6 % ukupne populacije. Ovo znači da u Evropi postoji oko 5 miliona osoba sa autizmom.

Dijagnostika autizma

Multidisciplinarni pristup kod dijagnostikovanja poremećaja iz autističnog spektra je potreban i neophodan.

Prva karika u lancu timskog rada je pedijatar koga upoznajemo sa problemima koje dete ima. Dalje se uključuju logoped, psiholog, reedukator psihomotorike, senzorni  integrator, dečiji psihijatar i drugi profili stručnjaka po potrebi. Ako je potrebno uključuju se i sledeće dijagnostičke metode poput EEG-a, MR snimanja, ispitivanje sluha, laboratorijske i metaboličke analize.

Tretman autizma

Lek za autizam još ne postoji. Postoje niz tretmana koji pomažu deci u svakodnevnom normalnom funkcionisanju. Prvi i osnovni je govorni tj. logopedski tretman gde dete razvija razumevanje osnovnih naloga koji mu se upućuju u kući, vrtiću ili široj okolini. Drugi je tretman pokretom tj. reedukacija psihomotorike gde dete postaje svesno sebe i drugih, uči pokazni gest kojim, uz pomoć reedukatora psihomotorike počinje da pokazuje delove tela na sebi i na drugima. Treća karika u radu sa decom pervazivnog spektra je tretman senzorne integracije gde se uz pomoć senzorno integrativnog  terapeuta deca sa autizmom uče da reaguju adekvatno na raznovrsne senzorne nadražaje.

Mnoge priče su ispričane o ovom  misterioznom problemu za nas stručnjake. Zašto misterioznom? Zato što je nepredvidiv, a mnogi aspekti još uvek nisu rasvetljeni. Uvek može da nas iznenadi.

Postoji  priča mame Katarine koja je svoju ćerku svako jutro u vrtić vodila istim putem jer ako bi nešto menjala mala Maša bi plakala i vikala. To je mami Katarini jako smetalo..to je jako bolelo…htela je da pomogne, a nije znala kako ni kome da se obrati. Jednog dana skrhana i u suzama je zakucala na vrata našeg Centra. Posle razgovora i dijagnostike koja je bila timska (logoped, psiholog i reedukator psihomotorike) krenuli smo da radimo. Maša je bila divlja, neuhvatljiva devojčica kojoj je pogled lutao i bilo je potrebno strpljenje i veština da se uhvati taj njen pogled. Znala je da pola sata plače, baca igračke i besciljno trči po senzornoj sobi. Gledali smo sve to i pitali se kada će stati i pogledati nas, kada će se osmehnuti, mahnuti, poslati poljubac. Neizvesnost i agonija kroz koju je mama Katarina prolazila zajedno sa nama je bila teška, tužna i na trenutke obeshrabrujuća. Ali život je nekada nepredvidiv, ne ide onim tokom kojim smo zamislili… Lepa mama Katarina sa svojim anđelom Mašom…da li možemo da vratimo vreme da Maša nema problem i da je mama srećna? Ne, ne možemo. Moramo se uklopiti u tu kockicu koju nam je Maša pružila na dlan, biti obazrivi i nastaviti da joj pomažemo, tako što ćemo je izvući odatle i staviti u stvarni svet… To je ono što nas stručnjake čini srećnim,  a i mamu Katarinu. Upravo ta sreća, nekada prividna, davala je snage nama, mami i svima koji su učestvovali u životu male Maše. Mala Maša je išla napred,  a i mi sa njom…srećni i radosni jer se video napredak. Maša je počela da se okreće kada je pozovemo, smejala se svojoj mami kada je vidi na vratima…slala nam je poljupce i mahala do sledećeg dana. Kada bi se vrata Centra zatvorila svako od nas je krio suzu…ali suzu radosnicu.

Jer život jeste nepredvidiv i teče krivudavo, a mi smo tu da ga usmerimo i pomognemo koliko možemo deci koja imaju problem u komunikaciji i interakciji sa drugima.

Maša raste i napreduje. To malo biće nas čini srećnim i mi ne odustajemo kao i mama Katarina. Idemo napred, korak po korak, a cilj su nam nove reči, pesmice, novi drugari… Cilj od koga ne odustajemo ni mi ni mama Katarina. Prošle godine je Maša duvala 4 svećice na torti, a ove godine će duvati 5. Pitate se gde je tata? Malo je falilo da ga zaboravimo. Oprostite tata Dragane! Tu je tata, obožava svoju mezimicu i iz prikrajka se raduje svemu. Još uvek bojažljivo, ali svakim danom sve sigurniji u uspeh svoje Maše.

Maša nam svaki dan kuca na vrata…poklanja nam najlepši osmeh i poneku reč. Naučila je da sama skida svoje cipelice i da ih stavlja na policu, pere svoje male ruke, a do juče nije volela dodir vode i sapuna…seda na stolicu i počinje svoje učenje. Mnogo smo naučili od nje…tako mala, a već drži čas o upornoti i istrajnosti  koju joj je nametnuo život.

Ovo je samo  jedna od hiljadu priča koju ste čuli. Mi smo ispričali svoju…a želja nam je da sledeće godine ispričamo još priča gde smo pomogli ,olakšali ono sa čime se susreću roditelji ove dece. Želje su velike, ali ovi roditelji imaju samo jednu, da im dete postane svesno sebe, njih i drugih koji ih okružuju.

Otvorili smo svoja vrata….uđite i obratite nam se – tu smo da Vama i Vašem detetu pomognemo…

Stare novine kao edukativni meterijal

Stare novine ne moraju da se bacaju, mogu da posluže za učenje. U našem Centru se trudimo da koristimo materijale koje svako ima u kući. Tako Vam i ovaj put predstavljamo jednu od zanimljivih aktivnosti koju možete raditi sa Vašim detetom, a potrebne su Vam stare novine, makaze, lepak, sveska, olovka i gumica.

Svi u kući imate stare novine. Isecite reči i sa Vašim detetom smislite rečenice u kojima ćete iskoristiti isečenu reč. Kada Vaše dete smisli rečenicu, potrebno je da je napiše i zalepi isečenu reč na odgovarajuće mesto (nekad je isečena reč na početku, nekad u sredini, a nekad na kraju rečenice).

Na ovaj način Vaše dete proširuje rečnik, usvaja definicije isečenih pojmova, vežba rukopis i pravila pisanja. Takođe, ova aktivnost je korisna za kombinatoriku, logičko zaključivanje, mišljenje i asocijativni rečnik.

Kako na zanimljiv način da pomognete detetu da razume pročitano?

Kada dete počne da čita jedan od problema koji može da se javi je razumevanje pročitanog. Da bi dete savladalo ovaj problem potrebno je da se radi na razumevanju pročitanih reči, zatim rečenica (prvo kraćih, a zatim dužih) i, na kraju, teksta (čiju dužinu, takođe, povećavamo).
Prvi zadatak kod rada na razumevanju je povezivanje reči sa nacrtanim pojmom – na jednoj strani napišite reči, a na drugoj nacrtajte pojmove. Dete treba da pročita reč, a zatim linijom da poveže reč sa pojmom koji ona imenuje.
Kada dete savlada razumevanje pročitanih reči, radi se na razumevanju rečenica. Napišite rečenice tako da pojedine reči predstavite crtežom. Od deteta tražite da pročita napisane rečenice, a zatim da ih napiše. Isto možete da radite i sa pesmicama ili kraćim pričama.

Kod starije dece i dece koja su savladala zadatke koje smo opisali možete postaviti zadatak tako što ćete izostaciti pojedine reči u rečenici ili kraćem tekstu.
Osim za razumevanje pročitanog navedeni zadaci su korisni i za usmeravanje i održavanje pažnje, grafomotoriku, vizuelnu percepciju i pretraživanje, kao i za  bogaćenje rečnika.

Stiglo nam je proleće…učite sa decom o lastama, sreći, šumama i kako da zaštitimo našu vodu

Naredna četiri dana obeležavamo svetski dan lastavica (19.3.2019. godine), svetski dan sreće i dolazak proleća (20.3.2019. godine), svetski dan šuma (21.3.2018. godine) i svetski dan zaštite voda.

Da bi dete usvojilo da obeležava neki dan počinjemo od obeležavanja njegovog rođendana i rođendana članova porodice. Da bi dete znalo kada je nečiji, prvenstveno njegov rođendan, mora da vlada određenim pojmovima, a to su dani u nedelji, meseci u godini, godišnja doba, brojevi. Kada sa detetom učite navedene pojmove, učite i kada se koji pozdrav govori, šta se oblači u kojem godišnjem dobu, koji dan je pre, a koji posle i sl. Na taj način dete usvaja redoslede i kategorije.

Učenjem o svetskom danu šume, lastavica i zaštite voda sa detetom učimo o tome šta znače navedeni pojmovi, koje vrste ptica postoje, koje šume postoje i na koji način utičemo na njihovo očuvanje.

Više o aktivnostima koje utiču na učenje navedenih pojma, kao i o radionicama koje su vezane za godišnja doba, dane u nedelji i delove dana možete pročitati u praktikumu „Da brbljam, da govorim, da učim“ autora dr Nataše D. Čabarkape.

14.03.2019 Međunarodni dan reka

Ovaj dan nas podseća koliko su reke bitne i kolika je njihova vrednost za celo čovečanstvo.

U Srbiji postoji veliki broj reka i jezera.

Reke Srbije pripadaju slivovima Egejskog mora, pri čemu su tri reke plovne kroz čitavu Srbiju, a to su: Dunav, Sava i Tisa. Reke koje su delimično plovne su: Velika Morava i Tamiš. Dunav je najduža reka koja teče u Srbiji dužine 588km.

Logopedski Centar Čabarkapa Vam poručuje na današnji dan: „Čuvajmo naše reke da bi naša deca mogla da se igraju pored reka, naše deke da pecaju i da svi uživamo u kupanju  i vožnji  čamcem po našim lepim rekama..“

Različiti primeri učenja deo/celina

Da bi nešto bilo deo nečega mora da ima svoju celinu. Koliko i zbog čega je bitno da dete zna da je oko deo lica, a prsti deo šake, da je točak deo automobila, da je parče deo torte?

Logopedski centar Čabarkapa je u svojoj logopedskoj radionici, za Vas i Vašu decu, napravio sledeće primere i aktivnosti pomoću kojih možete da vežbate ove pojmove.

Na karton ili deblji papir nacrtajte neki pojam (voće, povrće, životinju i sl.), a zatim isecite. Detetu dajte zadatak da slioži slagalicu. Isto možete da uradite i sa drvenim špatulama. Na taj način dete uočava delove koji čine jednu celinu.

Na papir nacrtajte krug, trougao, jabuku, lubenicu i sl. sa jednim izostavljenim delom. Pored toga nacrtajte nekoliko delova. Detetu dajte zadatak da prepozna koji deo je odgovarajući, a zatim linijom da spoji odgovarajući deo kako bi dobio celinu. Nacrtano možete da izrežete kako bi dete izabralo i sklopilo odgovarajući deo i dobilo celinu.

Manipulacijom predmetima (ili štapovima) različitih dužina dete usvaja odnos delova i celine tj. da se celina sastoji iz više delova. Zeleni štap odgovara broju 3 i on predstavlja celinu, a plave kocke predstavljaju delove tj. jedinice koje se mogu brojati, dodavati i grupisati da bi se dobila celina. Na ovaj način dete uočava da se dodavanjem delova dobija celina što je ključno za ovladavanje pojmovima veće, manje kao i za razumevanje sabiranja (dodavanjem jedinica, dobija se zbir).

Usvajanje pojmova deo/celina su korisni za savladavanje analize i sinteze glasova u rečima, uočavanje redosleda pri pričanju priče u slikama, pisanje sastava.

Mnoštvo aktivnosti koje su korisne za usvajanje pojmova deo/celina možete pronaći u praktikumu „Da brbljam, da govorim, da učim“ autora dr Nataše D. Čabarkape.

Razvoj govora, jezika i učenja po koracima

Logopedski centar Čabarkapa Vam predstavlja aktivnosti koje su korisne za razvoj govora, bogaćenje rečnika i pravilnu upotrebu jezičkih struktura. Aktivnosti ćemo Vam predstavljati u narednih nekoliko postova.

  1. Stimulisanje progovaranja

Prvi skup aktivnosti koje Vam predstavljamo su aktivnosti koje podstiču progovaranje. Da bi dete progovorilo potrebna je adekvatna stimulacija koja počinje stimulisanjem razvoja gestova (pokazni gest, gest za daj, pozdravni gest, gest za bravo). Nijedan gest nije manje bitan od drugog, ali posebnu važnost zauzima pokazni gest koji je preteča govora. Dete, da bi iskazalo svoju želju ili potrebu, pokazuje prstom u željenom pravcu. Pokazni gest je, takođe, pokazatelj razumevanja. Na pitanje „Gde je?“ ili na zahtev „Pokaži mi.“ dete koje ne govori pokazuje prstom kao odgovor na pitanje. Dalje stimulisanje progovaranja podrazumeva definisanje izgovora vokala, a zatim imitiranje zvukova iz prirode i glasanje životinja (onomatopeja).

Kako da pomognemo razvoj kognitivnih (saznajnih) i motoričkih sposobnosti?

Logopedski centar Čabarkapa Vam predstavlja osam zanimljivih aktivnosti koje sprovodimo u našem Centru uz pomoć penjalice i raznobojnih bokalčića.

Za ove aktivnosti su nam potrebni: penjalica ili merdevine, raznobojni bokalčići, karike, predmete različitih boja, oblika i veličina, klikeri, brojevi, slova i materijali različitih tekstura (vata, vuna, mekane loptice).

1. Aktivnost za razvoj klasifikacije predmeta po boji, obliku i veličini

Za ovu aktivnost su nam potrebni oblici različitih boja i veličina koje dete treba sa stavi u bokalčić određene boje (npr. žuti kvadrat treba da stavi u bokalčić žute boje). Ovu aktivnost možemo sprovesti i tako što ćemo na svaki bokalčić zalepiti oblike različitih veličina i od deteta tražiti da uzme mali plavi krug i ubaci ga u odgovarajući bokal.

2. Aktivnost za decu sa ravnim stopalima

Za ovu aktivnost su nam potrebni plastični raznobojni bokalčići i karike. Detetov zadatak je da nožnim prstima dohvati kariku sa poda i da je ubaci u bokal koji je okačen na penjalici.

3. Aktivnost za jačanje mišića

Potrebno je da se bokalčići zakače na različitim visinama na penjalici i da detetu date različite predmete koje treba da ubacuje. Najbolje je da bokalčići budu postavljeni iznad nivoa detetove glave kao bi se ono izdizalo na prste i podizalo glavu prilikom ubacivanja oblika. Cilj ove aktivnosti je jačanje leđnih mišića, mišića donjih ekstremiteta, korekcija nepravilnog držanja tela i ravnih stopala.

4. Aktivnost kojom se poboljšava senzorna integracija 

Za ovu aktivnost su nam potrebni materijali različitih tekstura ili taktilne staze (vata, vuna, sunđer, čupave ili ljigave loptice, pesak…) na koje dete treba da stane kako bi ubacilo određeni oblik u bokalčić koji se nalazi iznad visine njegove glave. Na ovaj način dete se isteže I dobija potreban proprioceptivni unos, a istovremeno postepenim I kontrolisanim izlaganjem deteta različitim teksturama utičemo na smanjenje taktilne preosetljivosti.

5. Aktivnost za poboljšanje auditivne memorije

Penjalicu i bokalčiće možemo iskorisiti u radu sa decom predškolskog I školskog uzrasta koja teže pamte auditivno prezentovane informacije. Detetu možemo dati sledeće instrukcije: 2 žuta kruga ubaci u zeleni bokal, 1 plavi kvadrat u žuti bokal, 3 plava trougla u crveni bokal I 2 zelene zvezde u plavi bokal.

6. Aktivnost za poboljšanje vizuelne memorije

Penjalicu i bokalčiće možemo upotrebiti u radu sa decom predškolskog i školskog uzrasta koja teže pamte vizuelno prezentovane informacije. Aktivnost možemo sprovesti tako što ćemo, dok nas dete posmatra, u boklačiće ubacivati papiriće na kojima su napisani brojevi ili slova. Tako na primer u žuti bokalčić možemo ubaciti slovo V, u plavi slovo D, u zeleni slovo Č, u beli slovo Đ, itd. i nakon toga pitamo dete da nam kaže u kom bokalu je bilo slovo V, u kom slovo Đ itd.

7. Aktivnost za usvajanje pojma broja

Na bokalčiće zalepite brojeve od 1 do 10 i od deteta tražite da stavi odgovarajući broj predmeta u svaki od bokala. Na ovaj način kod deteta podstičete usvajanje pojma broja.

8. Aktivnost za poboljšanje opšte motoričke spretnosti, ideacije i motornog planiranja

Dete samostalno ili uz pomoć treba da osmisli i napravi poligon, koji treba da pređe kako bi došlo do penjalice i u bokalčiće ubacilo određene predmete. Insistirajte na tome da dete svaki naredni put na drugačiji način prelazi poligon (npr.trčeći, skačući na jednoj nozi, hodajući na prstima, petama, unapred ili unazad, brzo ili polako…)

Međunarodni dan maternjeg jezika

„Jezik je hranitelj naroda. Dokle god živi jezik, dokle ga ljubimo i počitujemo, njim govorimo i pišemo, pročišćavamo, dotle živi i narod, može se među sobom razumijevati i umno sajedinjavati, ne preliva se u drugi, ne propada.“ – Vuk Stefanović Karadžić

Danas je međunarodni Dan maternjeg jezika, ustanovljen 21. februara 1999. godine od strane generalne skupštine UNESCO-a, u cilju promovisanja jezičke kulture i raznovrsnosti, kao i multilingvizma (višejezičnosti). U znak sećanja na studente koji su 21. februara 1952. godine ubijeni u Daki u Istočnom Pakistanu, danas Bangladešu, jer su protestovali zbog toga što njihov maternji jezik nije zvanični.

Šta je maternji jezik?

Maternji jezik je onaj jezik koji dete usvaja u svom najranijem dobu, tokom odrastanja u porodici. To je jezik njegovih roditelja (staratelja). Maternjih jezika može biti više od jednog, ako je reč o dvojezičnoj (bilingvalnoj) ili višejezičnoj (polilingvalnoj) porodici, npr. ako dete odgaja bračni par koji koristi različite jezike. Maternji jezik je deo kulturnog identiteta naroda, tačka prepoznavanja, različitosti, ali i tolerancije i razumevanja. Briga o maternjem jeziku je način dokazivanja svesti o bogatstvu i kulturi jednog naroda, ali i poštovanju jezičke i kulturne raznolikosti i multilingvizma.

Svi narodi imaju svoju kulturu, tradiciju i jezik.

U današnje vreme savremeno doba donelo je i nov način izopštavanja iz komunikacije. Sve je veći uticaj kablovske televizije, interneta i ostalih tehnologija koje nam nameću strane jezike. Preterana je upotreba stranih reči u medijima i svakodnevnoj komunikaciji, ljudi sve češće i neumerenije upotrebljavaju engleske reči umesto pojmova za koje u srpskom jeziku postoji odgovarajuća reč. Odlazak u kupovinu smo zamenili odlaskom u šoping, umesto predstavnika imamo reprezente,… Kod mlađe populacije prilikom pisanja tekstulanih poruka na mobilnom telefonu sve je češća upotreba slova W umesto slova V, Y umesto I. Treba naglasiti da je jezik “živ”, sklon je promenama, obogaćuje se stranim rečima ako u maternjem nema dostojnih zamena ili ako nam nedostaju sinonimi.

„Ukoliko se obraćaš čoveku na jeziku koji razume, to ide u njegovu glavu. Ukoliko mu se obraćaš na maternjem jeziku, to ide u njegovo srce.“ –Nelson Mendela

Čovek vredi onoliko koliko jezika zna. – Ukoliko želimo da budemo uključeni u širu zajednicu neophodno je da znamo bar jedan strani jezik. Učenjem ili znanjem stranih jezika ne treba da zanemarimo lepotu našeg jezika i gramatiku. Jezičke nedoumice izvinem – izvinim, koristan – korisan, je l’ – jer su postale gotovo deo našesvakodnevnice. Obratite pažnju i trudite se da sačuvate svoj jezik kako biste bili što bolji govorni model svom detetu. Vaše dete još u najranijem periodu svog života upravo uz pomoć Vas uči i razvija svoj govor. Tek kada ono ovlada maternjim jezikom može početi sa učenjem stranog jezika.

Savetujemo Vam da odvedete dete kod logopeda kako biste dobili stručnu procenu govorno-jezičkog statusa Vašeg deteta i kako biste bili sigurni da učenje novog jezika neće poremetiti bazu maternjeg, već je nadograditi. Deca koja zamenjuju (supstituišu) glasove, omituju, umekšavaju, obezvučavaju ili/i iz bilo kog razloga kasne u govorno-jezičkom razvoju mogu da imaju takva odstupanja i u izgovoru stranog jezika. Tek kada logoped ukaže na probleme koje dete ima prilikom izgovora glasova ili u samom kašnjenju govora, i nakon kontinuiranog logopedskog tretmana i rešavanja problema u govoru i jeziku dete je spremno za učenje novog jezika. Baza maternjeg jezika mora imati dobar temelj, kako bi izgradnja onoga što tek dolazi bila čvrsta i ustaljena.

Negujmo maternji jezik jer je to veliko bogastvo svakog od nas. Vodimo se izrekom: “Piši kao što govoriš, a čitaj kao što je napisano.” Maternji jezik govori o našem poreklu, kulturi, tradiciji i čini nas jednistvenima.