Naša adresa
Dimitrija Tucovića 18
Pozovi nas
066.827.9797
Pošalji nam poruku
office@logoped-drcabarkapa.com
Radno vreme
Pon - Petak: 10AM - 6PM

Međunarodni dan maternjeg jezika

„Jezik je hranitelj naroda. Dokle god živi jezik, dokle ga ljubimo i počitujemo, njim govorimo i pišemo, pročišćavamo, dotle živi i narod, može se među sobom razumijevati i umno sajedinjavati, ne preliva se u drugi, ne propada.“ – Vuk Stefanović Karadžić

Danas je međunarodni Dan maternjeg jezika, ustanovljen 21. februara 1999. godine od strane generalne skupštine UNESCO-a, u cilju promovisanja jezičke kulture i raznovrsnosti, kao i multilingvizma (višejezičnosti). U znak sećanja na studente koji su 21. februara 1952. godine ubijeni u Daki u Istočnom Pakistanu, danas Bangladešu, jer su protestovali zbog toga što njihov maternji jezik nije zvanični.

Šta je maternji jezik?

Maternji jezik je onaj jezik koji dete usvaja u svom najranijem dobu, tokom odrastanja u porodici. To je jezik njegovih roditelja (staratelja). Maternjih jezika može biti više od jednog, ako je reč o dvojezičnoj (bilingvalnoj) ili višejezičnoj (polilingvalnoj) porodici, npr. ako dete odgaja bračni par koji koristi različite jezike. Maternji jezik je deo kulturnog identiteta naroda, tačka prepoznavanja, različitosti, ali i tolerancije i razumevanja. Briga o maternjem jeziku je način dokazivanja svesti o bogatstvu i kulturi jednog naroda, ali i poštovanju jezičke i kulturne raznolikosti i multilingvizma.

Svi narodi imaju svoju kulturu, tradiciju i jezik.

U današnje vreme savremeno doba donelo je i nov način izopštavanja iz komunikacije. Sve je veći uticaj kablovske televizije, interneta i ostalih tehnologija koje nam nameću strane jezike. Preterana je upotreba stranih reči u medijima i svakodnevnoj komunikaciji, ljudi sve češće i neumerenije upotrebljavaju engleske reči umesto pojmova za koje u srpskom jeziku postoji odgovarajuća reč. Odlazak u kupovinu smo zamenili odlaskom u šoping, umesto predstavnika imamo reprezente,… Kod mlađe populacije prilikom pisanja tekstulanih poruka na mobilnom telefonu sve je češća upotreba slova W umesto slova V, Y umesto I. Treba naglasiti da je jezik “živ”, sklon je promenama, obogaćuje se stranim rečima ako u maternjem nema dostojnih zamena ili ako nam nedostaju sinonimi.

„Ukoliko se obraćaš čoveku na jeziku koji razume, to ide u njegovu glavu. Ukoliko mu se obraćaš na maternjem jeziku, to ide u njegovo srce.“ –Nelson Mendela

Čovek vredi onoliko koliko jezika zna. – Ukoliko želimo da budemo uključeni u širu zajednicu neophodno je da znamo bar jedan strani jezik. Učenjem ili znanjem stranih jezika ne treba da zanemarimo lepotu našeg jezika i gramatiku. Jezičke nedoumice izvinem – izvinim, koristan – korisan, je l’ – jer su postale gotovo deo našesvakodnevnice. Obratite pažnju i trudite se da sačuvate svoj jezik kako biste bili što bolji govorni model svom detetu. Vaše dete još u najranijem periodu svog života upravo uz pomoć Vas uči i razvija svoj govor. Tek kada ono ovlada maternjim jezikom može početi sa učenjem stranog jezika.

Savetujemo Vam da odvedete dete kod logopeda kako biste dobili stručnu procenu govorno-jezičkog statusa Vašeg deteta i kako biste bili sigurni da učenje novog jezika neće poremetiti bazu maternjeg, već je nadograditi. Deca koja zamenjuju (supstituišu) glasove, omituju, umekšavaju, obezvučavaju ili/i iz bilo kog razloga kasne u govorno-jezičkom razvoju mogu da imaju takva odstupanja i u izgovoru stranog jezika. Tek kada logoped ukaže na probleme koje dete ima prilikom izgovora glasova ili u samom kašnjenju govora, i nakon kontinuiranog logopedskog tretmana i rešavanja problema u govoru i jeziku dete je spremno za učenje novog jezika. Baza maternjeg jezika mora imati dobar temelj, kako bi izgradnja onoga što tek dolazi bila čvrsta i ustaljena.

Negujmo maternji jezik jer je to veliko bogastvo svakog od nas. Vodimo se izrekom: “Piši kao što govoriš, a čitaj kao što je napisano.” Maternji jezik govori o našem poreklu, kulturi, tradiciji i čini nas jednistvenima.

Procena senzorne integracije

Da li je Vaše dete senzorno preosetljivo, nedovoljno osetljivo ili je u senzornom traženju? Ukoliko niste sigurni, proverite jer je onda Vašem detetu potrebna procena senzorne integracije.

Senzorna integracija je aktivnost koja omogućava da se informacije koje stižu iz različitih čula obrade u mozgu. Zahvaljujući dobroj senzornoj integraciji  mi imamo jasnu sliku o tome šta se dešava oko nas, uspešno se orijentišemo, svesni smo granica sopstvenog tela i položaja ekstremiteta u prostoru, uspevamo da adekvatno održimo i usmerimo pažnju… Deca sa poremećajem senzorne integracije imaju problem sa svakodnevnim funcionisanjem jer njihov mozak ne prerađuje dobro čulne informacije. Oni imaju problem da zanemare okolnu buku i usresrede se na izvođenje zadate aktivnosti, u nedostatku svesti o granicama svog tela mogu se neprestano vrpoljiti na stolici, jako udarati nogama o pod, mogu izbegavati kontakt pogledom, burno reagovati ako im se peru ruke, dodiruje lice ili ako dođu u kontakt sa materijalima različitih tekstura… Procena senzorne integracije se izvodi u senzornoj sobi u kojoj se nalaze ljuljaška, različite vrste penjalica, tunel, trambolina, prepreke, lejzi beg, igračke, materijali i predmeti različitih oblika, boja, veličina i tekstura, muzičke igračke, lopte, prostirke po kojima deca mogu da gaze… Procena se zasniva na snimanju i posmatranju deteta tokom izvođenja slobodnih aktivnosti u prostoru (kako reaguje na materijale različitih tekstura, kako organizuje i izvodi svoju igru, koje aktivnosti i predmete preferira, a koje izbegava…). Na osnovu analize snimaka, beležimo da li su kod deteta prisutni neki od znakova poremećaja senzorne integracije (poremećaj senzorne modulacije – nedovoljna osetljivost, preosetljivost ili traženje, poremećaj senzorne diskriminacije, senzorne registracije…) u nekom od sledećih domena: taktilnom, vestibularnom, proprioceptivnom, auditivnom ili vizuelnom. Važnost procene senzorne integracije i detekcije teškoća u ovom domenu, ogledaju se u činjenici da dete neće moći da izvrši aktivnosti koje zahtevaju pažnju, dok ne zadovolji svoje senzorne potrebe.

Pitanje zabrinutih roditelja: Moje dete neće da obuče novu jaknu, da obuje nove patike, ne želi kapu na glavi ni rukavice…

Sa decom koja ne žele da obuku novu jaknu, da obuju cipele, koja ne žele da nose kapu ili rukavice, oblačenje može da se pretvori u borbu. Obratite pažnju, možda je vaše dete preosetljivo ili prolazi kroz fazu u svom razvoju. Čak i male iritacije takvoj deci mogu biti nepodnošljive. Neka deca mogu imati tantrume (napade besa) pa ćete možda morati da eksperimentišete kako da na najlakši način dete obuče jaknu, duksericu, džemper, šal ili obuje patike, sandale, čizme. Logopedski centar Čabarkapa Vam daje nekoliko predloga koji oblačenje i obuvanje možeučiniti jednostavnim:

  • Izbegavajte sve što steže oko vrata, zglobova, struka.
  • Birajte čarape koje se detetu neće izuvati, kliziti.
  • Izbegavajte farmerice jer stežu, birajte mekane ili pantalone sa elastičnim pojasom.
  • Uklonite etikete sa odeće i izbegavajte majice sa aplikacijama jer deci često mogu biti neprijatne.
  • Neka deca mogu biti alergična na omekšivač pa izbegavajte korišćenje istog.
  • Deci više prijaju mekanije, više puta oprane stvari nego nove koje mogu biti neprijatne za nošenje.
  • Koristite odeću napravljenu od prirodnih materijala. Možete eksperimentisati da vidite koji materijali vašem detetu odgovaraju vuna, pamuk, pliš..
  • Vežbajte nošenje novih stvari na kratko.
  • Ako više voli majice obucite ga slojevito da može da se skine kada je u zatvorenom prostoru.
  • Dajte deci izbor i neki osećaj kontrole – kupujte zajedno, pregovarajte (npr. odustanite od šala ako pristane na kapu).

Roditelji dece koja su taktilno preosetljiva mogu im obuvati po dva para čarapa kako bi umanjili dodir sa podlogama različitih struktura koje im ne prijaju.

Više o taktilnoj preosetljivosti i načinima na koje možete da rešite ovaj problem možete pročitati u praktikumu autora dr Nataše D. Čabarkape „Da brbljam, da govorim, da učim“.

Poklopci za tegle…mali…veliki…kao pomoć u razvoju govora, razumevanja i rečnika

Zanimljiv način (a nastao u našoj logopedskoj radionici) na koji možete da radite sa detetom je da nacrtate različite pojmove (voće, povrće, životinje, nameštaj i sl.), a zatim ih zalepite u poklopce od tegli. Na taj način možete da vežbate pokazni gest, tako što ćete dete pitati gde je neki pojam

ili da radite na stimulaciji govora tako što ćete imitirati glasanje pojma koji je nacrtan (npr., krava kaže „muuu“, auto ide „biii-biii“).  Pomoću sličica možete da radite i na bogaćenju rečnika tako što ćete detetu da postavljate pitanja, čijim odgovorima će ono da bogati rečnik i usvaja korišćenje rečenica koje se sastoje iz više elemenata. Takođe, možete da igrate i igru memorije tako što ćete okrenuti poklopce tako da se ne vidi koja je sličica u pitanju. Dete ima zadatak da okreće jedan po jedan poklopac i da zapamti gde se koja sličica nalazi. Osim navedenog, ova aktivnost je korisna i za usmeravanje i produžavanje pažnje, pamćenje, za praksiju šake (okretanjem poklopca).

Više o aktivnostima koje su korisne za razvoj govora, razumevanja i bogaćenje rečnika možete pročitati u praktikumu „Da brbljam, da govorim, da učim“ autora dr Nataše D. Čabarkape.

 

Kako na zabavan način levorukom detetu da pomognete da savlada veštinu pisanja?

U svetu postoji 8-14%, a u Srbiji 5-10% levorukih osoba. Smatra se da nasleđe značajno utiče na određivanje dominantne lateralizovanosti, ali se ne zanemaruju ni uticaji okoline i određenih motoričkih poremećaja.

Dominantna lateralizovanost označava pojavu vodećeg ekstremiteta ili vodećeg čula pri vršenju složenih psihomotornih aktivnosti kao što su govor, orijentacija u prostoru i vremenu, pamćenje, učenje, čitanje, pisanje… Period razvoja od ambivalentnosti tj. korišćenja obe ruke pa do odabira vodeće ruke predstavlja proces sazrevanja i uspostavlja se oko 3.-4. godine života. Opredeljenost za desnu ili levu ruku ima svoj razvojni tok. Treba ga ispratiti i ukoliko se dete opredelilo za levu ruku nikako ga ne treba preusmeravati već podsticati na različita manipulativna i senzorna iskustva i aktivnosti.

Gde god se nalazimo, u školi, parku, na sportskim aktivnostima svakodnevno se susrećemo sa dešnjacima i samim tim živimo u okruženju koje je stvoreno za njih. Levoruke osobe se moraju od samog početka prilagođavati i učiti da koriste predmete koji su namenjeni desnorukima, kao što su makaze, rezač za olovke, kompjuterski miš itd.

Problemi sa kojima se svakodnevno susreću levoruka deca su u školi, a oni se odnose na nepravilno držanje tela prilikom pisanja (levoruke osobe uglavnom prelaze srednju liniju tela u desno i tako dolazi do nastanka kifoze i skolioze), nepravilno držanje olovke, smer pisanja, lineacija, prostorna orijentacija na papiru, veličina slova, mešanje ćirilice i latinice, položaj sveske, kao i mesto u školskoj klupi.

Prilikom pisanja je vrlo važno da dete zauzme pravilan  položaj tela tj. ledja, ruke i šake. Telo je malo udaljeno od stola i zauzima prav ugao u odnosu na sto, ruke su na stolu i u jednoj drži olovku, a drugom rukom pridržava papir prilikom pisanja. Pravilno držanje olovke je jedan od preduslova za lepo pisanje. Dete treba da drži olovku  na sredini, sa tri prsta,  blagim pritiskom. Levoruka deca treba da drže olovku tako da je vrh olovke okrenut i usmeren prema levom ramenu, a šaka da bude u pronaciji. Prilikom pisanja se mora paziti na uglao pisanja jer on, takođe, utiče na pravilno držanje olovke. Levoruko dete uz školskoj klupi treba da sedi sa leve strane kako bi nesmetano moglo da piše. Sveska ili papir za pisanje treba da bude okrenut prema levoj strani. Prostorna orijentacija na papiru je veoma bitna, a levoruka deca se susreću sa problemom smera pisanja, koje je sleva na desno gde prilikom pisanja prekrivaju napisano, tako da se vrlo često susreću sa ogledalskim pisanjem.

Često se deca koja pišu levom rukom susreću sa teškoćama prilikom korišćenja određenih predmeta kao što su rezač za olovke ili makaze pa misle da ne mogu da izvedu tu aktivnost. Kod dece se u tim situacijama može javiti frustracija i ljutnja koja se može nakupljati. Zato sa decom morate da pričate, da im pomognete da savladaju te teškoće i ukoliko je potrebno da se javite psihologu.

Uz pravilan pristup i učenje, levoruka deca mogu biti jednako spretna u manipulativnim aktivnostima kao i deca koja pišu desnom rukom.

Detaljnije o  toku govorno-jezičkog, psihomotornog i socioemocionalnog razvoja, odstupanjima, stimulisanju govora, kao i druge korisne savete o govoru, psihomotorici i emocijama možete pročitati u  praktikumu dr Nataše D. Čabarkape ,,Da brbljam, da govorim, da učim“. Ukoliko želite stručno mišljenje, naš  tim je tu za Vas i rado će odgovoriti na sva Vaša pitanja.

U praktikumu  mozete naći vežbe koje će Vašem detetu pomoći da usvoje pravilno i lepo pisanje i da savladaju sve one teškoće sa kojima se svakodnevno susreću.

Moje dete ne zna pravilno da izgovori glas Č. Kako to može da utiče na pisanje, čitanje i savladavanje školskog gradiva?

Do navršenih pet i po godina dete treba pravilno da izgovara sve glasove srpskog jezika. Sve je veći broj predškolaca koji dolaze u naš Centar, a koji ne znaju da izgovaraju veliku broj glasova. Među tim glasovima su u glavnom glasovi čiji izgovor zahteva podizanje jezika, a to su Č, Dž, Š i Ž. Roditelji imaju različite stavove o pravilnom izgovaranju glasova. Neki imaju stav da će izgovor glasova da se koriguje „sam od debe“, kada dete krene u školu, a neki imaju stav da je to simpatično i da nema veze što je već predškolac, a ne izgovara sve glasove pravilno. Svakako, neki roditelji imaju stav da dete treba da izgovara sve glasove pravilno pre nego što krene u školu pa samim tim dete na vreme vode kod logopeda kako bi dobili procenu kompletnog govorno-jezičkog statusa i započeli tretman, ukoliko je potreban.

Ukoliko dete krene u školu i nepravilno izgovara glasove teže će da nauči kako se koje slovo zove i veoma često u pisanju diktata zamenjuje glasove koji su slični po zvučnosti ili mestu tvorbe. Iz toga proizilaze drugi problemi kao što su lošiji kvalitet čitanja i pisanja, lošije poznavanje analize i sinteze glasova u rečima, povlačenje deteta u sebe, pojava nezadovoljstva, manje vrednosti. Sve navedeno vodi do toga da dete teže savladava školsko gradivo i ima slabiji uspeh u školi.

Vežbajući izgovor glasova kroz izgovaranje, reči, rečenica i priča radimo na detetovom pamćenju, a samim tim i na pažnji.

Imam šesnaest meseci i samo dve reči u rečniku

Govorno-jezički razvoj je proces koji predstavlja individualnu bazu svakog deteta. Na razvoj govora i jezika utiče mnogo faktora kao što su: genetska predispozicija (nasleđe), uredan sluh, inteligencija, pol deteta, karakter kao i sredina u kojoj dete odrasta.

Na uzrastu od devet do dvanaest meseci dete najčešće izgovara svoje prve reči. Te reči uglavnom imaju funciju rečenice. U ovom periodu dete mnogo više razume nego nego što može da iskaže. Takođe, dete oponaša različite životinje i predmete kako pokretom tako i glasom. Dete  treba da nauči i izvršava jednostavne naloge (Donesi loptu, Dođi, Daj).

VAŽNO: Sluh je bitan u razvoju govora, zato obavezno proverite da li Vaše dete čuje. Ako je oštećen sluh obavezno je oštećen i govor.

Pojavi prve reči prethodi razvoj gesta (pokazni gest, gest za daj, pozdravni gest) koji je pokazatelj urednog govorno-jezičkog razvoja. Pomoću gesta dete lakše prenosi poruke, izražava svoje potrebe i želje dok govorni razvoj ne dosegne nivo kada  dete umesto gesta koristi reč.  Pokazni gest ima važnu ulogu u savladavanju telesne šeme. Na taj način dete uči delove tela, pokazuje ih  na sebi i drugima, izvršava zadati nalog, što je znak da dete razume govor.

VAŽNO: Ukoliko izostane pokazni gest, neodazivanje na ime i kontakt očima…ne čekajte odmah se javite logopedu.

Na uzrastu od dvanaest do osamnaest meseci dete pokušava da imitira ono što odrasli kažu. Povezuje reč sa predmetima koje opaža u svojoj okolini. Dete na ovom uzrastu ima fond od oko pedest reči u spontanom govoru i frazama i jednostavnim rečenicama može da traži ono što želi (Mama mleko, Daj to…). U ovom periodu dete počinje da žvrlja olovkom  na papiru i  uči da povlači prve linije.

VAŽNO: Svaki govorno-jezički poremećaj, karakteriše i deficit slušne pažnje. Zato je bitno da u logopedskom tretmanu se koriste aparati za auditivnu pažnju (Behringer i Ksafa-m aparat). Poboljšanjem auditivne pažnje dete bolje napreduje.

U uzrastu od šesnaest meseci hodanje predstavlja glavnu detetovu aktivnost u okviru bazičnih aktivnih pokreta. U ovom periodu se očekuje hod, uz diskretno proširenu površinu oslonca. Detetu treba omogućiti i podsticati ga na različite motorne aktivnosti, uz što više kretanja u prostoru. To ćete mu omogućiti tako što ćete predmete postavljati na dostupno mesto, tako da dete dođe do njih, čučne, uhvati, gura i time ujedno ovladava kordinacijom i ravnotežom.

Ukoliko se govorno-jezički razvoj Vašeg deteta odvija usporeno, veoma je važno da govorite jasno i da  se detetu obraćate  jednostavnim rečenicama. Koristite dečju radoznalost, pratite na šta usmerava pažnju i imenujte aktivnosti na kojima se zadržava detetova pažnja (Ooo, vidi, to je lopta…). Podstičite dete na razumevanje zahteva i naloga (Donesi mi jabuku). Ako niste sigurni da dete razume, priđite, uzmite jabuku i recite: ,,Ovo je jabuka“. Veoma je važno da podstaknete dete da rečima objasni ono što želi jer nije dovoljno da samo pokaže prstom. Ukoliko ne može da izgovori punu rečenicu, potrudite se da ga podstaknete da bar imenuje željeni predmet.

VAŽNO: Ne razmišljajte dugo zakažite svoj prvi prijem gde će se u našem centru multidisciplinarnim pristupom (logoped, reedukator psihomotorike i psiholog) proceniti Vaše dete i dati predlog tretmana.

Razgovarajte sa detetom, čitajte mu priče i recitujte sa njim. Pomozite mu da bogati svoj rečnik, postičite ga da postavlja pitanja i da se uključuje u svakodnevne aktivnosti.

VAŽNO: Nikada nije kasno da proverite govorno-jezički, psihomotorni i socioemocionalni razvoj Vašeg deteta.

Detaljnije o  toku govorno-jezičkog, psihomotornog i socioemocinalnog razvoja, odstupanjima, stimulisanju govora, kao i druge korisne savete o govoru, psihomotorici i emocijama možete pročitati u  praktikumu dr Nataše D. Čabarkape  ,,Da brbljam, da govorim, da učim“. Ukoliko želite stručno mišljenje, naš  tim je tu za Vas i rado će odgovoriti na sva Vaša pitanja.

Upis u školu kuca na vrata. Da li je Vaše dete spremno?

Većina roditelja đaka prvaka sa uzbuđenjem i tremom iščekuje prvi septembar.  Uzbuđenje i trema proizilaze iz svesti roditelja da se njihovo dete nalazi pred jednom od prvih važnih životnih promena koje ga uvode u svet obrazovanja.  Roditelji imaju mnogo nedoumica vezanih za polazak u školu. Sve nedoumice mogu da stanu u jedno pitanje: Da li je moje dete dovoljno spremno za polazak u školu? Pomoći ćemo Vam da otklonite nedoumice tako što ćemo Vam dati listu pokazatelja urednog razvoja. Lista sadrži sve ono što dete treba da zna i čime treba da vlada pre nego što krene u školu.

Može mirno da sedi

Pravilno drži olovku (između tri prsta – palca, kažiprsta i srednjeg prsta).

Rado prihvata grafomotorne aktivnosti.

 

Prepoznaje slova i brojeve i pravilno određuje količinu.

Ne piše ogledalski nijedno slovo ni broj (piše pravilno).

Zna da pokaže delove tela na sebi sa desne i leve strane.

Može da zapamti barem tri naloga koja čuje odnosno može da zapamti i reprodukuje kombinaciju auditivno izloženih redoslede (6 elemenata unapred i 4 elementa unazad).

Pravilno izgovara sve glasove.

Zna koji je prvi glas u nekoj reči; koji glas je pre, a koji posle (Analiza glasova u rečima).

Zna koju reč ste rekli ako kažete reč glas po glas (Sinteza glasova u rečima).

Pravilno upotrebljava gramatičke kategorije (rod, broj, padež).

Bez previše muke može da prepriča priču ili nauči pesmicu.

Dobro usmerava pažnju i može da je održi tokom aktivnosti.

Kako pomoću ručne lampe u našem Centru stimulišemo vizuelno nedovoljno osetljivu i preosetljivu decu?

Vizuelna percepcija je sposobnost uočavanja i razlikovanja oblika, boja, veličina, nijansi, opažanja dubine, rastojanja itd. i predstavlja završni proizvod senzorne integracije. Kod dece sa poremećajem senzorne integracije (posebno u domenu vestibularnog, ali i taktilnog i proprioceptivnog sistema)  vizuelne veštine su  lošije razvijene. To se najčešće manifestuje tako što dete izbegava kontakt pogledom, ne može da isprati pogledom kretanje objekata, ima lošu vizuomotornu kontrolu, teže uočava sličnosti i razlike na slikama, položaj slova na papiru, ima teškoće prilikom čitanja, narušen je smer pisanja. Kod ove dece su često prisutni neki od znakova pormećaja modulacije u okviru vizuelnog sistema i to: znaci vizuelne preosetljivosti (dete izbegava svetlo ili bilo koje druge vizuelne nadražaje, pokriva oči u intenzivno osvetljenoj prostoriji, voli da boravi u mračnim prostorijama…) , vizuelne nedovoljne osetljivosti (dete voli da gleda velike predmete, teško mogu da vizuelno isprate predmete koji se kreću) ili vizuelnog traženja (dete uživa da gleda u jako svetlo, u predmete koji se vrte, u bljesak fotoaparata…).

Kako mi u našem centru stimulišemo decu sa ovim problemima?

U igri u senzornoj sobi sa ručnom lampom dete treba da isprati pogledom snop svetla koji se kreće u različitim pravcima (levo/desno; gore/dole; pravolinijski; kružno; cik-cak) i brzinama. Na ovaj način dolazi do razvoja i poboljšanja vizuelnih veština: okulomotorne sposobnosti, udruženog rada oba oka, prebacivanje pogleda sa jednog na drugi predmet, održavanje fokusa pažnje, vizuomotorne integracije.

 

 

 

 

Kako mi stimulišemo dete da progovori?

Ako Vaše dete ima 12 meseci već bi trebalo da udvaja iste slogove (ba-ba, ta-ta, ma-ma, pa-pa). Oko 12. meseca pojavljuje se prva funkcionalna reč (reč se odnosi na osobu koja je pored deteta – mama, tata, baba itd.). Ako pojava prve funkcionalne reči izostane, ako izostane razumevanje nekih reči iako ih ne izgovara, ako pasivno ne razume daj, evo, pa-pa, ako ne izvršava naloge: sedi na stolicu, donesi, dođi obavezno nam se javite. Mi ćemo  proceniti govorno-jezički razvoj i ukoliko je potrebno uputićemo Vas da proverite detetov sluh. Takođe, ukoliko procenimo da je potrebna verbalna stimulacija mi to radimo na sledeći način.

 

U našem centru stimulaciju govora započinjemo vežbama oralne praksije i definisanjem izgovora vokala (raspevavanjem vokala). Zajedno sa tim se radi na gestovima (pokazni gest, gest za daj, pozdravni gest) koji su preteče govora. Sa detetom se ujedno radi i na razumevanju – da bi dete progovorilo potrebno je da razume naloge koje dobija od osoba iz neposredne okoline.

Sledeće što treba da očekujemo od deteta je da pokušava da imitira neke zvuke iz bliže okoline ili oponaša onomatopeju (av, mau, tu..) i da počinje da formira reči koje povezuje sa pojmom ili predmetom koji mu je ponuđen.

Stimulaciju nastavljamo onomatopejom (zvukovima iz prirode) . Na taj način dete i dalje uči da pravilno izgovara vokale, usvaja gestove, razume naloge i bogati svoj rečnik imenovanjem pojmova koje crtamo u logopedsku interaktivnu svesku.

Sledeće što očekujemo od deteta je da na zahtev pokazuje delove tela na sebi, na lutki i na drugoj osobi.

Učenjem delova tela dete dobija pojam o sebi i drugim osobama. Takođe, učenjem i pokazivanjem delova tela (u skladu sa uzrastom) dete bogati svoj rečnik i ispunjava naloge koje dobija od logopeda.

Ako Vaše dete ima 18 meseci već bi trebalo da u svom vokabularu ima od 10 do 20 reči, da ima frazu od dve ili tri reči.
Ako Vaše dete ima dve godine već bi trebalo da ima rečnik od 200 do 300 reči. Zna da kaže kako se zove, koliko ima godina. Kada je žedan, gladan zna da traži.

Sledeći korak u stimulaciji govora je proširivanje rečenice. Rečenicu proširujemo tako što od deteta tražimo da imenuje pojmove iz neposredne okoline rečenicom: To je… Nakon toga dete počinje da upotrebljava pojmove koje je naučilo i da ih spaja u rečenicu.

U našem centru se trudimo da detetu koje je na adaptaciji prilagodimo prostor kako bismo i njemu i roditeljima olakšali taj period koji je težak kako za dete tako i za roditelje i za logopeda.

U našem centru se logopedski tretman odvija na Behringer i KSAFA-m aparatu koji obezbeđuju pravilnu auditivnu stimulaciju, a samim tim i govorno-jezički razvoj. Govorno-jezička stimulacija se radi pomoću interaktivne logopedske sveske, edukativnog materijala, igračaka, umetaljki i sl.  Roditeljima savetujemo kontinuirane logopedske tretmane (svakodnevne kod teže patologije ili minimum tri puta nedeljno kod lakše).

Savet logopedskog centra Čabarkapa:  „Ukoliko je Vaše dete imalo oskudne faze gukanja i brbljanja ili su u potpunosti izostale, ne reaguje na zvučne stimuluse, ne okreće se na svoje ime, nemate kontakt pogledom sa njim, izostaje pokazni gest, ne razume naloge, ima neadekvatno ponašanje i slabu komunikaciju obavezno se javite logopedu što ranije jer nikada nije rano (poslednji alarm za pojavu reči je 18 meseci, sve posle toga je kasno).“