Naša adresa
Dimitrija Tucovića 18
Pozovi nas
066.827.9797
Pošalji nam poruku
office@logoped-drcabarkapa.com
Radno vreme
Pon - Petak: 10AM - 6PM

Kocka neka pokaže koji vokal da kažem

Predstavljamo vam edukativni materijal, koji smo u LEC Čabarkapa osmislili u svrhu definisanja vokala, kao jednog od važnih činilaca neophodnih za progovaranje.
U srpskom jeziku razlikujemo pet vokala: A,E,I,O,U. Za potrebe ove aktivnosti koristili smo različite sličice ( ose, konja, bebe, aviona, voza) koje simbolizuju vokale. Dete ima zadatak da baci kocku i da dobijenu sličicu uzme, a zatim imitira vokale. Na primer, pitamo dete ” Kako leti avion ?”- dete treba da se glasa vokalom, kako bi imitirao let aviona- avion leti “A-A-A”; osa leti “O-O-O” i slično.
Možete zakačiti štipaljkom jednu ili više slika na neki kanap ili mesto gde sušite veš. Pokrećite sliku uz dugi izgovor vokala. Na ovaj način vežbate slušnu pažnju, vokalnu produkciju, vizuo-motornu koordinaciju i finu motoriku.
Kada dete počne pravilno da izgovara vokale, slike možete koristite za onomatopeju i tako pomoći detetu da formira prve reči. Kasnije možete osmisliti i pričati priče, uz upotrebu različitih slika, postavljati detetu razna pitanja, poput onih: “Gde je konj?”, “ Kako njišti konj?” i slično.

Kako roditelji „koče“ svoju decu u progovaranju

Progovaranje je vrlo delikatan proces na koji treba obratiti punu pažnju. Prva reč koju dete upotrebljava sa smislom, obično se javlja oko 12.meseca deteta. Da bi dete progovorilo, potrebno je da ovlada raznim veštinama i stekne neophodno iskustvo.

Aspekt progovaranja možemo posmtarati kroz prizmu motorike, saznanja (iskustva), razumevanja i emocija.

Dakle, mora da postoji određena motorna zrelost govornih organa, pri čemu mislimo na sposobnost deteta da usnama, jezikom i nepcima izvodi odgovarajuće pokrete, uz prikladno disanje. Iskustvena strana govora se odnosi na dečiju izloženost govoru, na opažanje zvukova i melodije i ritma govora, slušanje reči, rečenica i dijaloga i posmatranje sagovornika (mimike, gestova, facijalne ekspresije, smena sagovornika u dijalogu). Da bi dete prikladno upotrebilo reč u svome izražavanju, neophodno je da je pre toga razume, odnosno da se ona nalazi u njegovom pasivnom rečniku.

Emocije u potpunosti prožimaju čin govora: dete govori onda kada je motivisano da nešto saopšti, češće govori ako oseća da je sigurno i bezbedno, oseća emocije drugih kroz melodiju govora i svoje saopštava na taj način.

Često zanemarimo neki od ovih faktora ili nenamerno pravimo greške koje deci otežavaju progovaranje.

Najčešće greške koje činimo I time ometamo dečiji razvoj su:

  • Produženo koristimo dudu i cuclu, dajemo im pasiranu hranu ili ih hranimo. Kada dete dugo drži dudu u ustima, jezik i usne su pasivne, a pokreti govornih organa nedovoljno zreli. Ako dete koristi flašu sa cuclom onda kada bi trebalo da pređe na upotrebu čaše, ostaje uskraćeno za vizuo-motorno iskustvo i mogućnost odmeravanja pokreta. Jedenjem pasirane hrane (posle prve godine), jezik, usne i zubi bivaju minimalno angažovani i samim tim mišići lica potrebni za govor nisu dovoljno spretni za precizne pokrete. Kada hranimo dete, umesto da ono jede samo, onemogućavamo razvoj fine motorike potrebne za govor.

  • Tepamo i obraćamo se detetu umekšanim govorom- moramo biti dobar model za izgovor, jer nas dete sluša i ponavlja ono što čuje. Ne možemo očekivati da dete pravilno izgovara glasove, ako je model po kome uči pogrešan.

  • Retko pričamo sa decom- u nedostatku vremena kada samo želimo da završimo neku obavezu, zaboravimo da propratimo govorom aktivnost, a to je sjajna prilika za učenje kroz iskustvo. Npr. kada obuvamo dete govorimo: „daj mi nogu, evo cipele, obuvamo se i idemo napolje, u park“.

  • Dajemo deci telefone, tablete ili ih stavljamo pred televizor da bismo mogli da završimo neku obavezu po kući, odmorimo ili da bi dete pojelo svoj obrok. Prekomerna upotreba tehnologije na ranom uzrastu izlaže dete mnoštvu informacija koje ne razume, a komunikacija je jednosmerna (televizor, tablet i telefon nisu sagovornici), dete upija sadržaje i na zvučnu stimulaciju ne mora da odgovori, pa zato kasnije ima problem da učestvuje u razgovoru. Osim toga, melodije govora u crtanim filmovima su uglavnom neprirodne i nekarakteristične za spontanu komunikaciju, pa dete usvaja pogrešan obrazac; boje su jarke, a slike se brzo smenjuju, što je intenzivan stimulus za dečiji nervni sistem. Kada su sadržaji na stranom jeziku, može biti otežano razumevanje na maternjem jeziku, a artikulacija izmenjena (umekšani glasovi ili njihov izostanak).

 

  • Zapostavljamo značaj muzike i ritma- beba prvo prepoznaje i reaguje na melodiju, a na starijem uzrastu na sadržaj govora. Takođe, melodija se obrađuje u desnoj hemisferi, a sadržaj u levoj. Pevanjem pesmica i pokretanjem bebinih nogu i ruku u ritmu muzike, aktivira se mozak i sprema za govor.

  • Odgovara nam da dete bude mirno i tiho- lakše nam je da dete sedi i gleda nešto, nego da trči i „galami“. Kretanje je hrana za mozak i sve što dete nauči kroz pokret biva kvalitetnije usvojeno. Pokreti govornih organa spadaju u finu motoriku, a upotreba ruku i sazrevanje mišića šake deluje podsticajno na razvoj govora. Dodatno, moramo dozvoliti detetu da samo izvodi sve aktivnosti koje može (da ne radimo umesto njega), jer se na taj način podržava pravilan razvoj deteta.

  • Često vodimo decu u prostore sa visokim nivoom buke poput igraonica i tržnih centara- mozak deteta čini napor da bi razlikovao govor od okolne buke, zbog čega deca mogu biti razdražljiva, impulsivna, slabije pažnje i lakše se umaraju.

  • Kada se obraćamo deci ne održavamo kontakt pogledom-tako ih lišavamo važnih neverbalnih informacija koje pomažu u razumevanju.

  • Izražavamo se kao da su odrasli- dete jeste „mali čovek“, ali je potrebno da naše obraćanje prilagodimo, a to znači govorimo sporije, naglasimo bitne reči i biramo jednostavnije pojmove u skladu sa uzrastom. Vremenom ćemo koristiti složenije rečenice, davati više informacija u jednom iskazu i uvoditi nove pojmove.

  • Pretpostavljamo da dete zna na šta mislimo ili o čemu pričamo- tražimo od deteta da bude „dobro“ ili da se „lepo ponaša“, ali mu pre toga nismo objasnili šta pod time mislimo. Primera radi: „Kada odemo u goste, ponašaj se lepo, slušaj druge kada pričaju, deli igračke, pokupi ih kada završiš i čekaj svoj red“. Dobro je da vam dete ponovi svojim rečima da biste bili sigurni da je zaista razumelo.

  • Zaboravimo da čitamo deci knjige- priče i pesme bogate fond reči, podstiču maštu i razvoj pažnje i pamćenja.

  • U želji da deci pružimo što više, rano ih uključujemo u učenje stranog jezika- iako jeste dobro da deca uče strani jezik, moramo da naglasimo da je bitnije da se formira baza maternjeg jezika, jer to je osnova za sve. Kada je dete razvilo govor na maternjem jeziku, vrlo lako i sa velikom uspehom može da nauči i drugi jezik. S druge strane, ako od prve godine sluša više jezika, teže će mu biti da raspozna karakteristike svog jezika i to primeni u govoru.

  • Odgovaramo na potrebe deteta i pre nego što ono ima priliku da traži – dobro je da pustimo dete da pokaže željeni predmet, traži gestom ili kaže „daj“.

  • Kupujemo previše igračaka- Kada ima previše igračaka, dete ne može ni na jednoj da zadrži pažnju dovoljno dugo, a pažnja je bitna za progovaranje. Treba napomenuti i da razvoju pogoduju jednostavnije igračke, koje traže neku aktivnost od deteta (da uoči, premesti, prespe, poveže, ubaci, pokrene, složi)

  • Komunikacija je ispunjena negativnim emocijama- dete oseća sve i reaguje na naš stres, čak i kada mislimo da nije tako. Neverbalna komunikacija prethodi razvoju govora i njegova je osnova i zato treba da obratimo pažnju na našu melodiju, mimiku, gestove i položaj tela i tako prenesemo značenje obojeno pozitivnim emocijama.

Svrha ovog teksta je da skrenemo pažnju na česte greške koje pravimo, a koje se mogu nepovoljno odraziti na pravilan govorno-jezički razvoj.

Dete je sposobno da kompenzuje (nadomesti) deo iskustva koji mu nedostaje, ali ukoliko je više aspekata pogođeno, to im može predstavljati značajan problem.

Ako uočite da postoje teškoće u učenju i savladavanju govora, obratite se stručnjaku, odnosno logopedu.

U logopedskom centru Čabarkapa radimo na progovaranju dece oslanjajući se na multidisciplinaran pristup (uključujemo logopeda, psihologa i reedukatora psihmotorike, a po potrebi i senzornog intregratora). U radu koristimo Behringer aparat za auditivnu stimulaciju, igricu „Pokaži i kaži“ za razvoj govornih i jezičkih veština i praktikum „Da brbljam, da govorim, da učim“ gde možete pronaći aktivnosti za celokupnu stimulaciju deteta.

Poremećaji komunikacije kod traumatskih oštećenja mozga

Poštovane kolege,

U L.E.C Čabarkapa pored rada sa decom, dodatnih edukacija trudimo se da uvek budemo upoznati sa novom literaturom u našoj oblasti i to rado delimo sa Vama.
Nedavno je izašla knjiga „
Poremećaji komunikacije kod traumatskih oštećenja mozga“, drugo dopunjeno izdanje, autora prof. dr Mileta Vukovića, redovnog profesora Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju Univerziteta u Beogradu. Knjiga se zasniva na vlastitim empirijskim podacima do kojih je autor došao dugogodišnjim angažovanjem u oblasti jezičkog i kognitivnog funkcionisanja osoba sa trumatskim povredama mozga, i pažljivom odabiru naučne i stručne literature.

U knjizi su prikazani tipovi traumatskih oštećenja mozga i njihov uticaj na govorno, jezičko, kognitivno i komunikaciono funkcionisanje dece i odraslih. Opisani su oblici ispoljavanja jezičkih poremećaja u formi afazije i neafazičkih poremećaja jezika, zatim poremećaji govora po tipu dizartrije, apraksija govora i mutizma. Posebno su prikazani poremećaji pažnje, pamćenja, mišljenja i egzekutivnih funkcija i povezanost ovih poremećaja sa oštećenjem jezičkih sposobnosti. Takođe su prikazane metode procene i tretmana jezičkih, kognitivnih i komunikacionih poremećaja kod dece i odraslih. Kako su traumatske povrede mozga često praćene poremećajima gutanja, prof. Vuković nas upoznaje sa simptomima i tipovima disfagije, uz prikaz dijagnostike i metoda tretmana.

Na kraju su prikazani eklantantni slučajevi s traumatskom povredom mozga, sa rezultatima neuropsihološkog testiranja, profilom jezičkog i kognitivnog poremećaja i dinamikom oporavka.

U Prilogu su dati testovi za kliničku procenu, jezičkog, govornog i kognitivnog funkcinisnaja pacijenata.

Cilj i želja autora je da čitaocima što više približi oblast poremećaja govora, jezika i kognicije traumatske etiologije i da doprinese boljem razumevanju povezanosti jezičkih poremećaja sa oštećenjem drugih kognitivnih funkcija. Takođe, prof. Vuković je nastojao da istakne uticaj jezičkih, govornih i kognitivnih poremećaja na obavljanje svakodnevnih životnih aktivnosti.
Knjiga je namenjena studentima logopedije i formiranim stručnjacima koji se bave dijagnostikom i tretmanom govornih i jezičkih poremećaja. Međutim, po svom sadržaju i načinu prezentacije materije, ova knjiga može da koristi i studentima specijalne edukacije i rehabilitacije, medicine, psihologije, lingivstike, kao i svima onima koji se bave govorom, jezikom, komunikacijom i rehabilitacijom osoba sa traumatskim povredama mozga.

Od pokreta, preko gesta, do reči

Prve reči se javljaju kao kruna iskustva koje je dete sticalo, još u maminom stomaku i tokom cele prve godine života. Pokret je bitan iz dva razloga: prvi je što mozak dobija „hranu“ iz čula onda kada ih dete koristi, odnosno izvodi pokrete, a drugi je što je i sam govor zbir pokreta govornih organa. Kada se pokretu pridruži značenje, odnosno njime se prenosi poruka, govorimo o gestovima. Sledeći korak u razvoju jeste da se značenje prenese verbalno, odnosno izgovaranje prvih reči. Svaka karika u ovom lancu je jednako bitna i treba joj posvetiti punu pažnju.

Ukoliko primetite da gestovi ili prva reč vašeg deteta izostaju, nemojte čekati, jer je vreme dragoceno, obratite se stručnjaku (logopedu).

„Pokaži i kaži“ poligon za progovaranje

Od samog rođenja pokret detetu omogućava da podigne glavu, da se okrene, sedne, ustane, hoda, skače, da govori i da izrazi svoje emocije… Prvi pokreti koji su ispraćeni rečima su gestovi i zato mi svakodnevno uz pokret decu stimulišemo da razumeju, a onda i da progovore.

U LEC Čabarkapa igricu „Pokaži i kaži“ koristimo na logopedskim tretmanima, ali i na tretmanima reedukacije psihomotorike.
Kroz ovu aktivnost dete bogati pokret, uvežbava skakanje, kao i razumevanje i progovaranje uz upotrebu gesta. Dete najpre čuje, potom razume, a zatim izvršava nalog „uzmi macu“. Skakanjem po školici ono se saginje, uzima odgovarajuću karticu i na kraju koristi manipulativne sposobnosti da bi štipaljkom stavilo pojam na konopac, i za kraj imenuje odgovarajući pojam sa „Pokaži i kaži“ kartice.

Kroz ovu aktivnost vežbate i strukturu, odnosno da sve ima svoj početak, sredinu i kraj.

Tretman eholalija

Eholalija se najčešće javlja kod dece i tada je potreban sveobuhvatan pristup u tretmanu. Podsetimo, dete ponavlja ono što je čulo onda kada ne razume govor u potpunosti i na pravi način. Može da se javi kod dece u fazi progovaranja ili kada je dete već progovorilo, ali nivo razvijenosti govora nije u skladu sa uzrastom.

Osnovni cilj u tretmanu eholalije jeste postići odgovarajući nivo razumevanja. Logoped, reedukator psihomotorike i psiholog pomažu detetu da stekne raznovrsna iskustva koja se zatim oblikuju i bivaju označena rečima.

Osnovni cilj u tretmanu eholalije je rad na razumevanju.

U logopedskom tretmanu, se polazi od nivoa govora koji je dete usvojilo, a zatim se on obogaćuje novim pojmovima. Raznovrsni materijali poput slika, drvenih igračaka, knjiga i logopedske sveske pomažu detetu da, počevši od onomatopeje, preko prvih reči, stigne do formiranja rečenice i njenog bogaćenja.

Reedukator psihomotorike pomaže detetu da uposli svoja čula i uči telom, a sve proživljeno propraća govorom. Na ovaj način se formira pravilna veza između zvuka (reči) i značenja kroz iskustveno učenje.

S obzirom da se eholalija često javlja kada deca treba da izraze šta osećaju, psiholog je bitan deo tima u procesu tretmana. Prvo stvara osećaj sigurnosti kod deteta i ohrabruje ga da slobodno izrazi svoje misli i emocije, neverbalno i verbalno. Osim toga pomaže mu da osvesti emocije i da ih imenuje i što je vrlo bitno savetuje članove porodice kako da rade sa detetom.

Logoped, reedukator psihomotorike i psiholog pomažu detetu da eholaličan govor zameni funkcionalnim, razumljivim i smislenim izražavanjem.

Podrška članova porodice i rad u kućnim uslovima su neophodni kako bi dete u spontanoj komunikaciji moglo da primeni naučeno i još više je obogati. Svakodnevni dijalozi su emotivno obojeni i pružaju dosta prilika za učenje. Važno je da se ne vrši pritisak na dete da odgovori i ne grditi dete ako odgovori pogrešno ili nije dovoljno uključeno u razgovor. Treba imati razumevanja i dati mu vremena da organizuje svoje misli i ono što želi da kaže.

Proces rada na razumevanju kod dece sa eholalijom je dugotrajan, ali uz učešće svih i njihovo puno razumevanje, dete stiče samopouzdanje da govori i celokupna komunikacija postaje kvalitetnija.

U Logopedskom centru Čabarkapa problemu eholalije pristupamo timski i na multidisciplinaran način, uz saradnju sa roditeljima.

Čaša u čaši, obrni – okreni, nauči predloge i mozak pokreni

Predlozi su nepromenljiva vrsta reči. Njima objašnjavamo odnose među pojmovima uz koje stoje. Razlikujemo nekoliko vrsta predloga: mesni, vremenski, uzročni, predlozi za poređenje, predlozi koji označavaju društvo/zajednicu.

Dete najpre usvaja predloge NA i U i taj period počinje uzrastu oko druge godine. Ponekad se roditeljima čini da je znanje predloga detetu urođeno, jer ono počinje spontano da ih koristi, ali to nije tako.
Pojam o predlozima dete postepeno usvaja, kroz doživljaje iz različitih situacija. Dakle, da bi usvojilo predloge, detetu je neophodno iskustvo koje stiče prvo upoznavanjem sebe i svog tela (šta se nalazi NA/U licu, telu, glavi), a potom i krećući se kroz prostor. Dete tada počinje da uočava odnos sebe i drugog predmeta ili bića kao i odnose predmeta međusobno i spontano ih usvaja.
Predlozi se prvo usvajaju na nivou razumevanja, odnosno da dete razume značenje, a kasnije ih ono izgovara i aktivno upotrebljava u svom rečniku.
To znači da će dete prvo razumeti kada mu kažete da stavi nešto NA sto, a kasnije će ono samo početi da u svom govoru koristi ovu gramatičku kategoriju.
U našem centru učimo predloge na jedan zanimljiv način. Sve što će vam biti potrebno za ovu aktivnost su plastične čaše (veće, providne), papir, bojice, lepljiva traka i makaze.
Prvo osmislite, zatim nacrtajte, obojite i isecite pojmove koje ćete zalepiti na čašu, npr. riba-akvarijum, knjige-sto, meda-fotelja, mačka-vrata…Zatim, na jednu čašu zalepite jedan pojam (sto), a na drugu čašu drugi pojam (knjige). Stavite čašu u čašu i pitajte dete „Gde su knjige?“. Dete treba da okreće čašu tako da se pojmovi postave pravilno i da tada tačno odgovori, odnosno da kaže „Knjige su na stolu“. Kroz ovu aktivnost vežbate predloge na, u, ispred, iza, između, iznad, ispod (u zavisnosti od toga za koje ste predloge napravili primere)…
Ovom aktivnošću ćete vaše dete stimulisati na pravi način i ono će brže i lakše usvajati i učiti predloge kao i nove pojmove.

Roditelji i deco vežbajte uz šareno gnezdo

Svuda oko nas je materijal kojim možemo da koristimo kako bi stimulisali razvoj motorike deteta. U centru Čabarkapa osmislili smo jednu zanimljivu aktivnost koja će pozitivno uticati na razvoj vašeg mališana.

Razvoj fine motorike u toku ove edukativne igre je pretežno izražen, ali pored toga dolazi i do razvoja pažnje, vizuelne diskriminacije, koordinacije pokreta oko-ruka, razvoja bimanuelnih aktivnosti, orijentacije u prostoru.

Proces pravljenja počinje tako što uzmete karton od ubrusa ili više karton od utrošenih rolni toalet papira pa ih spojite, u zavisnosti koliko želite da drvo bude visoko. Ovaj karton možete oblepiti različitim materijalom ili papirom u boji, koje ćete sa vašim detetom lepiti i seći, i tako uvežbavati držanje makaza i sečenje po zakrljivenim i pravim linijama. Od drugih papira možete iseckati listove za drvo koje ćete zalepiti na grane i stablo, kako bi bilo zanimljivije i privlačnije za dete. Ono što će vam još biti potrebno su čepovi od flaša i štapići od sladoleda, koje ćete obojiti različitim bojama sa vašim detetom ili iskoristite one koji su već u boji, kao što smo mi to uradili. Na drvetu napravite otvore kroz koje ćete ubaciti jedan kraj štapića , a na drugom kraju štapića zalepite čep u koji će se ubacivati loptice, kamenčići ili papirići iste boje kao i čep.

Na ovaj način vaše dete uči i usvaja različite boje i vrši diskriminaciju i kalasifikaciju boja u odnosu na čepove. Ukoliko želite da igru proširite, što će zavisiti od uzrasta vašeg deteta, možete koristiti pincetu ili mašu (kao u našem primeru) za hvatanje loptica, kamenčića ili papirića. Pinceta ili maša se drži kažiprstom i palcem dominantne ruke, kako bi se uspostavio pincet hvat. Drugom rukom dete treba da pridržava drvo kako bi se stimulisale bimanuelne aktivnosti. Korišćenje obe ruke je izuzetno značajno u pravilnom razvoju deteta, jer će dete u predškolskom i školskom uzrastu jednom rukom pridržavati papir ili svesku a drugom rukom pisati pravilno i to pincet hvatom koji vežbamo kroz ovu aktivnost.

Kako smo već naglasili ovom aktivnošću pretežno stimulišemo pravilan razvoj fine motorike.
Fina motirika je bitna za pravilan razvoj opšte motoričke spretnosti, što se odražava na veštine oblačenja, svlačenja, otkopčavanja i zakopčavanja dugmadi, vezivanje pertli, pranja zuba, pisanja i grafomotirke. Ona takođe utiče i na razvoj intelektualnih sposobnosti i to još od trenutka otvaranja šaka vašeg deteta.

 

Kako da na vreme prepoznate rane znake kašnjenja u govoru kod Vašeg deteta

Psihomotorni kao i govorno-jezički razvoj deteta, odvija se kroz faze i postepeno bogaćenje i ovladavanje raznovrsnim veštinama. Svaka faza predstavlja važnu kariku u procesu formiranja načina na koji dete verbalno komunicira. Kako za razvoj govora i jezika postoje određeni kritični periodi, važno je da roditelji budu informisani o tome šta treba da očekuju od svoje dece na određenom uzrastu, da znaju kako da ih podrže i stimulišu i kada da se obrate stručnjaku ukoliko primete odstupanja.

Važno je da znate da su sluh, govor i jezik međusobno neraskidivo povezani pa tako, oštećenje sluha uvek dovodi do oštećenja govora.

Delovanje riziko faktora se ogleda u vidu usporenog govorno-jezičkog razvoja, najranije u periodu progovaranja, sve do predškolskog i ranog školskog uzrasta.

Kada govorimo o organskim faktorima, jedan od najčešćih je svakako hiperbilirubinemija (povećana vrednost bilirubina) koja može da nastane iz više razloga, poput dijabetesa majke, nedovoljnog dotoka kiseonika do mozga, prevremenog porođaja, prenešenog porođaja, indukovanog porođaj. Posledice koje mogu da nastanu usled hiperbilirubinemije su: oštećenje vida, oštećenje sluha, mentalna retardacija, usporen psihomotorni razvoj, nekoordinisani pokreti, kasno progovaranje, otežano pamćenje, poremećaj u auditivnoj percepciji, otežana artikulacija glasova, otežano usvajanje pisanja i čitanja i mnogi drugi poremećaji.

Logopedi tvrde da posledice, koje nastaju usled hiperbilirubinemije, dovode do oštećenja govora, jezika i sluha što zahteva ranu intervenciju.

Prevencijom i ranim otkrivanjem može da se spreči javljanje poremećaja i njegov razvoj.

Preventivno delovanje i stimulacija imaju za cilj da se podstakne normalan govorno-jezički razvoj. Stimulacija omogućava detetu da kvalitetno prolazi kroz sve razvojne faze govora, počevši od faza gukanja i brbljanja, preko pojave prve reči, do razvoja svih govorno-jezičkih struktura.

Pored hiperbilirubinemije, postoji još riziko faktora koji ometaju normalan razvoj govora i jezika, a to su asfiksija, intraventrikularna hemoragija, hipoksija i prevremeni porođaj. Kod dece koja su imala intraventrikularnu hemoragiju, najčešći poremećaj u govoru je poremećaj artikulacije. Kod prevremeno rođene dece najčešće dolazi do usporenog fonetskog (glasovnog) razvoja, kao i usporen razvoj ekspresivnog govora. Mala telesna težina na rođenju predstavlja rizik za nastanak cerebralne paralize i mentalne retardacije.

Pomenuti faktori spadaju u riziko faktore po rođenju (perinatalne), ali veliki značaj imaju i prenatalni faktori (odnosno, oni dok je beba još uvek u stomaku). U najvažnije prenatalne faktore spadaju dijabetes majke, Rh inkompatibilija, hipertenzija u trudnoći, infektivne bolesti majke (poput rubeole ili toksoplazmoze). Tako na primer, istraživanja pokazuju da infekcija rubeolom u prva tri meseca trudnoće izaziva oštećanja sluha.

Jako je važno da budete upoznati sa kontraindikacijama lekova koje koristite u trudnoći (kako za lečenje bolesti koje se javljaju u trudnoći tako i za samo održavanje trudnoće). Budite stalno u kontaktu sa nadležnim lekarom i trudite se da se adekvatno informišete.

Možemo zaključiti da biološki faktori rizika mogu imati negativan uticaj na psihomotorni i govorno-jezički razvoj. Iz tog razloga je rana detekcija, dijagnostika i intervencija problema kod dece rođene uz prisustvo riziko faktora od velikog značaja.

U tim procesima neonatolog, pedijatar, logoped, defektolog, reedukator psihomotorike, psiholog tj. multidsciplinarni tim igra veoma važnu ulogu u otkrivanju i skretanju pažnje na moguće faktore rizika koji mogu da utiču na razvoj govora i jezika.

Vaša je odgovornost da dete na vreme odvedete kod stručnjaka na multidisciplinarnu procenu (logoped, reedukatora psihomotorike i psiholog) koji će da procene razvoj Vašeg deteta i dati adekvatne smernice i predlog za dalji rad sa Vašim detetom.

Od momenat nastanka zastoja u razvoju govora i jezika Vašeg deteta ili prekida  u razvoju nekih od ovih funkcija do dijagnostikovanja, a zatim do trenutka započinjanja logopedskog tretmana, može da prođe dug period. Taj period se naziva „kritični period“. Svaki nivo razvoja govora, jezika, ponašanja i emocija ima svoj određeni period formiranja, i ako se propusti,  teško se nadoknađuje.

Preuzmite odgovornost i budite savesni u praćenju razvoja svoga deteta.

Ne verujte kada Vam stručnjaci kažu da ste došli prerano. Dođite ranije.

Kako kroz igru da naučiš pravilno da duvaš

                                                                  „Duni i pobedi“

Kada želimo pravilno da stimulišemo razvoj našeg deteta biramo aktivnosti koje su adekvatne za razvoj tih sposobnosti. Najbolje rezultate postižemo ukoliko su te aktivnosti detetu zanimljive. Svako dete najviše voli da se igra, pogotovo ako u toj igri može da pobedi.

U LEC Čabarkapa smo smislili aktivnost koja je zanimljiva deci, a ujedno razvija i oralnu praksiju. Lako se i brzo pravi a neophodan materijal možete naći i u svom domu (papirne/plastične čase, slamčice i konopac). Naša je u duhu praznika (iscrtali smo Deda Mraza na sankama) a vi možete da iskoristite bilo koji motiv koji vaše dete voli. Isecite slamčice u dužini čaše i fiksirajte ih za njih, kroz slamke provucite konopac a čašu ukrasite odabranim motivima. Cilj ove aktivnosti je da čaša, koju će dete duvanjem pomerati, pređe određenu razdaljinu kako bi došla do cilja. Da bi dete moglo da izvede datu aktivnost potrebno je da obezbedi dovolju jačinu vazdušne struje, da je pravilno usmeri i da je oslobađa u kontinuitetu, čime jača orofacijalnu muskulaturu.

Duni i napravi da pada sneg“

Još jedna slična vežba oralne praksije koja uključuje duvanje podrazumeva usmeravanje vazdušne struje kroz slamčicu. Da bi ovu vežbu učinili zanimljivom za decu, pogotovo u ovom zimskom periodu, napravili smo Sneška Belića oko kog bi dete učinilo da pada sneg. Taj sneg pokreće vazdušna struja koju proizvodi dete. Jačina vazdušne struje mora da bude prilagođena (ni previše jaka, ni previše slaba) i da se kao takva održava u kontinuitetu. Na listu papira nacrtajte Sneška Belića koji ćete ubaciti u tanku, providnu fasciklu a zatim u nju dodajte kuglice stiropora. Gornju ivicu fascikle zalepite ostavljajući prostor za jednu slamčicu.

Ovo su neke od aktivnosti koje možete brzo i lako da napravite a koje će ujedno da zabave i da budu korisne za vaše dete.