Година: 2019.

Kako pomoću ručne lampe u našem Centru stimulišemo vizuelno nedovoljno osetljivu i preosetljivu decu?

Vizuelna percepcija je sposobnost uočavanja i razlikovanja oblika, boja, veličina, nijansi, opažanja dubine, rastojanja itd. i predstavlja završni proizvod senzorne integracije. Kod dece sa poremećajem senzorne integracije (posebno u domenu vestibularnog, ali i taktilnog i proprioceptivnog sistema)  vizuelne veštine su  lošije razvijene. To se najčešće manifestuje tako što dete izbegava kontakt pogledom, ne može da isprati pogledom kretanje objekata, ima lošu vizuomotornu kontrolu, teže uočava sličnosti i razlike na slikama, položaj slova na papiru, ima teškoće prilikom čitanja, narušen je smer pisanja. Kod ove dece su često prisutni neki od znakova pormećaja modulacije u okviru vizuelnog sistema i to: znaci vizuelne preosetljivosti (dete izbegava svetlo ili bilo koje druge vizuelne nadražaje, pokriva oči u intenzivno osvetljenoj prostoriji, voli da boravi u mračnim prostorijama…) , vizuelne nedovoljne osetljivosti (dete voli da gleda velike predmete, teško mogu da vizuelno isprate predmete koji se kreću) ili vizuelnog traženja (dete uživa da gleda u jako svetlo, u predmete koji se vrte, u bljesak fotoaparata…).

Kako mi u našem centru stimulišemo decu sa ovim problemima?

U igri u senzornoj sobi sa ručnom lampom dete treba da isprati pogledom snop svetla koji se kreće u različitim pravcima (levo/desno; gore/dole; pravolinijski; kružno; cik-cak) i brzinama. Na ovaj način dolazi do razvoja i poboljšanja vizuelnih veština: okulomotorne sposobnosti, udruženog rada oba oka, prebacivanje pogleda sa jednog na drugi predmet, održavanje fokusa pažnje, vizuomotorne integracije.

Kako mi stimulišemo dete da progovori?

Ako Vaše dete ima 12 meseci već bi trebalo da udvaja iste slogove (ba-ba, ta-ta, ma-ma, pa-pa). Oko 12. meseca pojavljuje se prva funkcionalna reč (reč se odnosi na osobu koja je pored deteta – mama, tata, baba itd.). Ako pojava prve funkcionalne reči izostane, ako izostane razumevanje nekih reči iako ih ne izgovara, ako pasivno ne razume daj, evo, pa-pa, ako ne izvršava naloge: sedi na stolicu, donesi, dođi obavezno nam se javite. Mi ćemo  proceniti govorno-jezički razvoj i ukoliko je potrebno uputićemo Vas da proverite detetov sluh. Takođe, ukoliko procenimo da je potrebna verbalna stimulacija mi to radimo na sledeći način.

U našem centru stimulaciju govora započinjemo vežbama oralne praksije i definisanjem izgovora vokala (raspevavanjem vokala). Zajedno sa tim se radi na gestovima (pokazni gest, gest za daj, pozdravni gest) koji su preteče govora. Sa detetom se ujedno radi i na razumevanju – da bi dete progovorilo potrebno je da razume naloge koje dobija od osoba iz neposredne okoline.

Sledeće što treba da očekujemo od deteta je da pokušava da imitira neke zvuke iz bliže okoline ili oponaša onomatopeju (av, mau, tu..) i da počinje da formira reči koje povezuje sa pojmom ili predmetom koji mu je ponuđen.

Stimulaciju nastavljamo onomatopejom (zvukovima iz prirode) . Na taj način dete i dalje uči da pravilno izgovara vokale, usvaja gestove, razume naloge i bogati svoj rečnik imenovanjem pojmova koje crtamo u logopedsku interaktivnu svesku.

Sledeće što očekujemo od deteta je da na zahtev pokazuje delove tela na sebi, na lutki i na drugoj osobi.

Učenjem delova tela dete dobija pojam o sebi i drugim osobama. Takođe, učenjem i pokazivanjem delova tela (u skladu sa uzrastom) dete bogati svoj rečnik i ispunjava naloge koje dobija od logopeda.

Ako Vaše dete ima 18 meseci već bi trebalo da u svom vokabularu ima od 10 do 20 reči, da ima frazu od dve ili tri reči.
Ako Vaše dete ima dve godine već bi trebalo da ima rečnik od 200 do 300 reči. Zna da kaže kako se zove, koliko ima godina. Kada je žedan, gladan zna da traži.

Sledeći korak u stimulaciji govora je proširivanje rečenice. Rečenicu proširujemo tako što od deteta tražimo da imenuje pojmove iz neposredne okoline rečenicom: To je… Nakon toga dete počinje da upotrebljava pojmove koje je naučilo i da ih spaja u rečenicu.

U našem centru se trudimo da detetu koje je na adaptaciji prilagodimo prostor kako bismo i njemu i roditeljima olakšali taj period koji je težak kako za dete tako i za roditelje i za logopeda.

U našem centru se logopedski tretman odvija na Behringer i KSAFA-m aparatu koji obezbeđuju pravilnu auditivnu stimulaciju, a samim tim i govorno-jezički razvoj. Govorno-jezička stimulacija se radi pomoću interaktivne logopedske sveske, edukativnog materijala, igračaka, umetaljki i sl.  Roditeljima savetujemo kontinuirane logopedske tretmane (svakodnevne kod teže patologije ili minimum tri puta nedeljno kod lakše).

Savet logopedskog centra Čabarkapa:  „Ukoliko je Vaše dete imalo oskudne faze gukanja i brbljanja ili su u potpunosti izostale, ne reaguje na zvučne stimuluse, ne okreće se na svoje ime, nemate kontakt pogledom sa njim, izostaje pokazni gest, ne razume naloge, ima neadekvatno ponašanje i slabu komunikaciju obavezno se javite logopedu što ranije jer nikada nije rano (poslednji alarm za pojavu reči je 18 meseci, sve posle toga je kasno).“

Koje su faze u pojavi prve reči?

Pokazni gest – Preteča govora. Zašto? Zbog čega?

Pokazni gest je preteča govora. Gestovi se kod dece javljaju pre pojave prvih reči, podrazumevaju pokrete telom kojim se prenosi poruka.

Kontakt pogledom – Zašto? Zbog čega?

Kontakt pogledom je jedan od pokazatelja detetove želje za ostvarivanjem komunikacije (pre nego što započnemo komunikaciju sa nekom osobom prvo ostvarimo kontakt pogledom sa njom). Pokazatelj da je dete svesno sebe i osobe pored sebe.

Odazivanje na ime – Zašto? Zbog čega?

Odazivanje deteta na poziv imenom nam je jedan od pokazatelja da nas dete čuje, percipira i da je svesno sebe i svog imena.

Gest za daj – Zašto? Zbog čega?

Veliki pomak u napretku detetovog govorno-jezičkog razvoja jer dete izražava svoje potrebe i želje. Važno je da gest prati i verbalizacija (izgovaranje reči „daj“), to je početak sponatne komunikacije.

Gest za mahanje (Pozdravni gest) – Zašto? Zbog čega?

Uvek izmami osmeh i suze radosnice kod roditelja. Završetkom tretmana i polaskom kući dete nam maše što znači da nam se na svoj način obraća i komunicira.

Baci pet (kompletiranje akcije) – Zašto? Zbog čega?

Još jedan gest koji pored razumevanja govora uključuje i motorni pokret tj. akciju i kompletiranje akcije ukoliko je sagovornik započinje.

Telesna šema –Zašto? Zbog čega?

Poznavanje telesne šeme je bitno zbog svesnosti sebe, svog tela i drugih osoba. Pokazuje nam i da dete razume, uspeva da izvrši nalog i da ima razvijen pokazni gest. U odnosu na uzrast potrebno je da dete poznaje određeni broj delova tela (što je dete starije poznavanje telesne šeme je kompleksnije).

Motorna imitacija (oralna praksija ) – Zašto? Zbog čega?

Motorna imitacija je sposobnost deteta da izvede viđeni pokret. Imitacijom dete uči i stiče nove sposobnosti i veštine. Motorna imitacija je bitna kod izvođenja vežbi oralne praksije zbog toga što dete imitira vežbe koje mu pokaže logoped.

Verbalna imitacija (onomatopeja) – Zašto? Zbog čega?

Govor se razvija učenjem i imitacijom. Verbalna imitacija je ponavljanje deteta onoga što je čulo. Najčešće počinje imitacijom zvukova iz prirode – onomatopejom.

Razumevanje – Zašto? Zbog čega?

Razumevanje je sposobnost deteta da ono što je čulo percipira, obradi i da mu značenje.