Naša adresa
Dimitrija Tucovića 18
Pozovi nas
066.827.9797
Pošalji nam poruku
office@logoped-drcabarkapa.com
Radno vreme
Pon - Petak: 10AM - 6PM

Međunarodni dan maternjeg jezika

„Jezik je hranitelj naroda. Dokle god živi jezik, dokle ga ljubimo i počitujemo, njim govorimo i pišemo, pročišćavamo, dotle živi i narod, može se među sobom razumijevati i umno sajedinjavati, ne preliva se u drugi, ne propada.“ – Vuk Stefanović Karadžić

Danas je međunarodni Dan maternjeg jezika, ustanovljen 21. februara 1999. godine od strane generalne skupštine UNESCO-a, u cilju promovisanja jezičke kulture i raznovrsnosti, kao i multilingvizma (višejezičnosti). U znak sećanja na studente koji su 21. februara 1952. godine ubijeni u Daki u Istočnom Pakistanu, danas Bangladešu, jer su protestovali zbog toga što njihov maternji jezik nije zvanični.

Šta je maternji jezik?

Maternji jezik je onaj jezik koji dete usvaja u svom najranijem dobu, tokom odrastanja u porodici. To je jezik njegovih roditelja (staratelja). Maternjih jezika može biti više od jednog, ako je reč o dvojezičnoj (bilingvalnoj) ili višejezičnoj (polilingvalnoj) porodici, npr. ako dete odgaja bračni par koji koristi različite jezike. Maternji jezik je deo kulturnog identiteta naroda, tačka prepoznavanja, različitosti, ali i tolerancije i razumevanja. Briga o maternjem jeziku je način dokazivanja svesti o bogatstvu i kulturi jednog naroda, ali i poštovanju jezičke i kulturne raznolikosti i multilingvizma.

Svi narodi imaju svoju kulturu, tradiciju i jezik.

U današnje vreme savremeno doba donelo je i nov način izopštavanja iz komunikacije. Sve je veći uticaj kablovske televizije, interneta i ostalih tehnologija koje nam nameću strane jezike. Preterana je upotreba stranih reči u medijima i svakodnevnoj komunikaciji, ljudi sve češće i neumerenije upotrebljavaju engleske reči umesto pojmova za koje u srpskom jeziku postoji odgovarajuća reč. Odlazak u kupovinu smo zamenili odlaskom u šoping, umesto predstavnika imamo reprezente,… Kod mlađe populacije prilikom pisanja tekstulanih poruka na mobilnom telefonu sve je češća upotreba slova W umesto slova V, Y umesto I. Treba naglasiti da je jezik “živ”, sklon je promenama, obogaćuje se stranim rečima ako u maternjem nema dostojnih zamena ili ako nam nedostaju sinonimi.

„Ukoliko se obraćaš čoveku na jeziku koji razume, to ide u njegovu glavu. Ukoliko mu se obraćaš na maternjem jeziku, to ide u njegovo srce.“ –Nelson Mendela

Čovek vredi onoliko koliko jezika zna. – Ukoliko želimo da budemo uključeni u širu zajednicu neophodno je da znamo bar jedan strani jezik. Učenjem ili znanjem stranih jezika ne treba da zanemarimo lepotu našeg jezika i gramatiku. Jezičke nedoumice izvinem – izvinim, koristan – korisan, je l’ – jer su postale gotovo deo našesvakodnevnice. Obratite pažnju i trudite se da sačuvate svoj jezik kako biste bili što bolji govorni model svom detetu. Vaše dete još u najranijem periodu svog života upravo uz pomoć Vas uči i razvija svoj govor. Tek kada ono ovlada maternjim jezikom može početi sa učenjem stranog jezika.

Savetujemo Vam da odvedete dete kod logopeda kako biste dobili stručnu procenu govorno-jezičkog statusa Vašeg deteta i kako biste bili sigurni da učenje novog jezika neće poremetiti bazu maternjeg, već je nadograditi. Deca koja zamenjuju (supstituišu) glasove, omituju, umekšavaju, obezvučavaju ili/i iz bilo kog razloga kasne u govorno-jezičkom razvoju mogu da imaju takva odstupanja i u izgovoru stranog jezika. Tek kada logoped ukaže na probleme koje dete ima prilikom izgovora glasova ili u samom kašnjenju govora, i nakon kontinuiranog logopedskog tretmana i rešavanja problema u govoru i jeziku dete je spremno za učenje novog jezika. Baza maternjeg jezika mora imati dobar temelj, kako bi izgradnja onoga što tek dolazi bila čvrsta i ustaljena.

Negujmo maternji jezik jer je to veliko bogastvo svakog od nas. Vodimo se izrekom: “Piši kao što govoriš, a čitaj kao što je napisano.” Maternji jezik govori o našem poreklu, kulturi, tradiciji i čini nas jednistvenima.