Kako da pomognete svom detetu?

Pervazivni poremećaj ili autizam…šta to znači? On pokriva širok spektar poremećaja i definiše ga odsustvo određenog ponašanja:

  • poremećaj verbalne i neverbalne komunikacije,
  • nepostojanje imaginacije,
  • nemogućnost socijalizacije,
  • prisustvo stereotipnih pokreta – prstima ili telom, hod na prstima, lepršanje rukama,
  • preosetljivost čula: bilo da je stimulus (nadražaj) slušni, vizuelni ili taktilni tj. rutina u svakodnevnim aktivnostima,
  • povećana hiperaktivnost i uznemirenost,
  • opsednutost tv reklamama, telefonom, tabletom, kompjuterom, svetlećim predmetima,
  • ne koristi gest ili ga uopšte nema kada mu nešto treba,
  • neadekvatno i siromašno igranje igračkama (ređanje u istom nizu,vrtenje točkova na autiću, korišćenje perifernog vida kada posmatra igračku), kao i odsustvo osmišljavanja igara,
  • isključivanje tj. odsustvo pogleda,
  • pažnja je kratka, a hiperaktivnost povećana u situacijama usmerene aktivnosti,
  • nedostatak pokaznog gesta (koji je preteče razvoja govora),
  • oskudan rečnik za detetov uzrast.

Kada govorimo o siptomima jedan od prvih je neodazivanje na ime (gde roditelj prvo posumnja na sluh). Savet: obavezno proveriti sluh!

Vreme kada roditelj treba da reaguje je oko druge godine (moj savet je 18. mesec) kada se multidisciplinarnom opservacijom deteta (logoped, reedukator psihomotorike, senzorni integrator i psiholog) dijagnostikuje  problem.

Zašto tada?

Zato što autizam kao i pervazivni poremećaji se ne dijagnostikuju pre 3. godine. Pre tog perioda stručnjaci mogu uočiti elemente iz pervazivnog spektra i raditi na tome.  18. mesec je važan jer se smatra da je to ključan period do kada je dete trebalo da usvoji sve aspekte govorno-jezičkog, psihomotornog i socioemocionalnog razvoja potrebne za taj uzrast. Jer, ukoliko se javi bilo kakvo odstupanje baš ovaj period je ključan za adekvatnu stimulaciju i tretman, a samim tim se očekuju i bolji rezultati.

Zbog čega je bitno doći na vreme, ne kasniti i ne kriviti sebe?

 U dugogodišnjoj praksi u radu sa decom sa različitim govorno-jezičkim, psihomotornim i socioemocionalnim problemima često se susrećem sa tim da roditelj krivi sebe za problem svoga deteta. Zašto nisu došli na vreme.  Zbog čega su čekali, a videli su da dete ima problem.

Prvo mislim na one roditelje koji su svesni da njihovo dete ima neki problem u govoru i komunikaciji, ali nisu svesni da je potrebno odmah započeti logopedski tretman, već misle „Mali je, ima vremena“. Drugo, roditelj dođe kod stručnjaka a on mu kaže „Rano je“. Ne slušajte kada vam kažu da je rano, a vaš instinkt, posebno majke, kaže da nešto nije u redu sa vašim detetom.

Onog trenutka kada posumnjate da nešto nije u redu da vašim detom, pozovite i dođite kod stručnjaka na procenu. Možda će vam reći da je sve u redu ili da odmah morate da krenete na logopedske tretmane. Bolje je doći na kompletnu timsku opservaciju nego posle kriviti sebe zašto niste došli ranije.

Poruka LEC Čabarkapa je: Dragi roditelji, ukoliko vaše dete nije imalo faze gukanja i brbljanja, nema pokazni gest, ima slab kontakt očima, prva reč se nije pojavila na vreme (oko prve godine života), primetili ste da detetov rečnik nije dovoljno bogat, ne pokazuje delove tela, ne želi da dodirne materijale koji su previše mekani, tvrdi ili ljigavi, predlažemo vam da se obratite stručnjacima (logoped, psiholog, reedukator psihomotorike, somatoped, senzorni integrator) koji će zajedničkom opservacijom proceniti govorno-jezički, psihomotorni i socioemocionalni razvoj vašeg deteta.

logoped beograd, privatni logoped, mucanje, disfazija, logoped iskustva, logoped ordinacija, logoped indivdualni tretmani, logoped srbija, dete ne govori

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *