Tretman pokretom i govorna terapija – pomoć da dete progovori, spozna svoje telo i sebe

U našem Logopedskom centru „Čabarkapa“ se odvijaju tretmani govorne terapije, reedukacije psihomotorike i senzorne integracije koji zajedničkim delovanjem pomažu razvoju govora, pokaznog gesta, razumevanju, bogaćenju rečnika, usvajanju telesne šeme na sebi i drugima, odnos dela i celine na telu kao i na razvoju sposobnosti i veština kojim dete treba da vlada od najmlađeg uzrasta pa do predškolskog i školskog doba.

Veza između govora i psihomotorike je neraskidiva, jer sva iskustva koja se izražavaju govorom stičemo najpre zahvaljujući psihomotornom sklopu. Deci koja odstupaju od uzrasnih normi tretman pokretom odnosno reedukacija psihomotorike pomaže da na brži, lakši i sveobuhvatniji način dostignu svoje vršnjake na svim poljima.

Govor je deo psihomotorne aktivnosti, jer je moguć zahvaljujući elementima psihomotornog sklopa, a to su: oblast osećanja (motivacija za preduzimanje neke psihomotorne aktivnosti ili pokreta), inteligencija (omogućava usklađivanje prema cilju sa kojim se preduzima pokret), različiti delovi CNS-a (od nervnih puteva, preko delova u kojima se rađa ideja o pokretu, do onih u kojima se formira redosled pokreta i onih koji šalju inicijalni impuls za započinjanje pokreta) i mišići. Kao i prvi pokreti, govor se javlja onda kada postoji potrebna neurološka zrelost. Zrelost je u velikoj meri određena kvalitetom i količinom iskustva i načinom na koji se ono obrađuje i koristi.

Osnovni instrument za sticanje iskustva na ranom uzrastu je telo i njegovi  čulni sistemi (sluh, vid, dodir, ravnoteža, ukus i miris). Sve što dete doživi i opazi čulima, senzorne informacije, putuju prema mozgu gde se obrađuju i daje im se neko značenje. Isto tako, kada se u našoj svesti javi potreba za nekom aktivnošću, impuls za pokret putuje od mozga do mišića, čijom aktivnošću je on omogućen. Putevi kojima se kreću informacije (od sveta prema nama i od nas prema svetu) će biti bolje formirani (odnosno one će se brže kretati) kada dete koristi telo u saznavanju sveta i odnosa sebe i sveta.

Da bismo imali jasan sadržaj nekog pojma koji koristimo u mišljenju i govoru, potrebno je da postoji raznovrsno iskustvo sticano telom. Da bi dete znalo šta znači gore, a šta dole, moralo je da obrati pažnju na predmete koji se nalaze gore i predmete koji se nalaze dole, na igru u kojoj su njegove ruke čas gore, čas dole, da je glava gore, a noge dole, da se penje gore, a spušta dole, da loptu možemo baciti gore, a možemo i dole, da bismo videli ono što je gore glavu podižemo, a dole je spuštamo. Isto tako je važno da dete ima pojam o odnosu dela i celine na telu.


Dete pojam o delu tela ili celini najpre usvaja kroz sopstveni doživljaj pomoću raznih čula (dodirom, vidom, sluhom). Kasnijom analizom i kategorizacijom dete stiče svest o određenoj celini i njenim delovima, a pomoću imenovanja ljudi iz okruženja ono usvaja i sam naziv te celine ili dela. (na primer, dete uočava ruku vidom, pa onda da ruka kao celina ima delove: prste, šaku, lakat i kako s njom da manipuliše; kako se govor razvija, tako i dete usvaja da se taj deo zove “ruka”). Biti svestan svog tela znači biti svestan da je telo jedan odvojeni entitet koji se razlikuje u odnosu na druge, koji se nalazi u jednoj poziciji u odnosu na sve druge osobe i predmete u prostoru, uz osećanje da je kao entitet postojan u vremenu.

Proces doživaljavanja svoje celovitosti i proces saznavanja tog doživljavanja u velikoj meri zavise od sredinskih faktora (iskustva). Sam doživljaj telesne celovitosti se odvija isto kao i sve druge saznajne funkcije, ujednačeno tokom određenih vremenskih razdoblja, uporedno i postepeno se bogateći kako razvojno, tako i saznajno/iskustveno.

Doživljaj telesne celovitosti se usvaja postepeno, tokom celog života ali najintenzivnije, u prvim godinama života. Baza za doživljaj telesne celovitosti se usvaja tokom prvih sedam meseci života. Beba svoja prva saznanja samospoznaje vezuje za osećaje prijatnosti i neprijatnosti. Dok sisa, razni oblici draži se obeležavaju kao prihvatljivi, odnosno poželjni (majčin lik-vizuelno, dojka ili flašica koja se dodiruje usnama- taktilno, majčin glas-auditivno, ukus i miris hrane-olfaktivno). Sve to, dešavajući se istovremeno, čini celinu doživljaja. Isto se dešava i onda kada se dete uspavljuje, i kada dete spava (dodir tela, kože, pokreti tela).

Poimanje sebe važno je i u psihološkom smislu jer dete poimanjem svog tela stiče svest o granici između sebe i drugog, što je od velikog značaja za socijalnu interakciju, odnosno za razmenu koju dete ima sa drugim ljudima. komunikacija je dvosmerni proces u kome smo prvo sposobni da razmenjujemo dodire, poglede, pokrete i emocije, a tek onda  reči.  Vrlo je bitno da podsetimo da se sposobnost mozga da se preoblikuje pod uticajem iskustva smanjuje sa godinama – to je plastičnost mozga i najveća je u prve tri godine života.

Zašto je to bitno za govor?

Ako dete nije razvilo govor u prve tri godine ili je on oskudno razvijen, to znači da će mu biti potrebno mnogo više raznovrsnih stimulacija i iskustva kako bi se ono akumuliralo i bilo moguće napredovanje u razvoju. Osim što će mu trebati više iskustva, sam razvoj će teći sporije. Dakle, koristite vreme kada mozak deteta više i lakše upija pozitivne uticaje, da ga usmerite ili mu pružite više aktivnosti koje angažuju telo i sve čulne sisteme. Na taj način će govor, opažanje, mišljenje, pažnja i pamćenje biti kvalitetnije razvijeni.

Kada su uključena u tretman pokretom deca postaju svesnija svoga tela, delova tela i pokreta koje izvode telom. Uče se da budu usmerenija na osobu sa kojom komuniciraju, da bolje prate verbalne sadržaje. Pažnju duže održavaju na nekom zadatku i mogu duže da ostanu u aktivnosti.  U prostoru kroz različite poligone uče da  kontrolišu svoje telo, da odmeravaju i usmeravaju pokret a samim tim postaju spretniji. Sticanjem novih iskustava dete postaje svesnije, a samim tim se povećava i  radoznalost za sticanje novih iskustava i motivisanost za razne kako za motorne tako i za kognitivne radnje.

Savet Logopedskog centra Čabarkapa: Ukoliko vaše dete nije imalo faze gukanja i brbljanja, prva reč se nije pojavila na vreme (oko prve godine života), primetili ste da detetov rečnik nije dovoljno bogat, ne poznaje odnos delova tela i njihove položaje, ne drži olovku adekvatno, trag olovke je previše jak ili slab, ne poznaje analizu i sintezu glasova u rečima, ne želi da dodirne materijale koji su previše mekani, tvrdi ili ljigavi predlažemo vam da se obratite stručnjacima (logoped, psiholog, reedukator psihomotorike, senzorni integrator) koji će zajedničkom opservacijom proceniti govorno-jezički, psihomotorni i socioemocionalni razvoj vašeg deteta.

logoped beograd, privatni logoped, mucanje, disfazija, logoped iskustva, logoped ordinacija, logoped indivdualni tretmani, logoped srbija, dete ne govori

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *