Učimo kroz telo: Reedukacija psihomotorike

Telo koristimo kao medijum komunikacije mnogo pre početka upotrebe reči. Pokret postaje sredstvo da se saznaje, da se istražuje, da se komunicira potreba i mnogo šta drugo. Mnoge aktivnosti koje čak i odrasla osoba izvodi vezane su za telo, kao baze iz koje se pokret upućuje. Naša pokretljivost nije vezana samo za reflekse i automatizovane mišićne radnje već i za voljne pokrete koje nastaju kao rezultat sprege neokorteksa i sistema motoričkih ćelija u različitim delovima CNS-a koje šalju mišićima signal da se pokrenu.

Telo je medijum preko kojeg dete oseća veliki broj senzacija od koje neke opaža i tumači ih kao smernice za akciju. S toga, telo je medijum za učenje i medijum za delanje.

Reedukacija psihomotorike ili tretman pokretom je metoda rada sa decom koja se zasniva na vezi između razvoja ličnosti i doživljaja telesne celovitosti.

Ideja je da se dete sagleda kao celina i teži se sveobuhvatnom razvoju, umesto podsticanju razvoja pojedinih oblasti. Polazi se od razvojnih potencijala, od onoga u čemu je dete dobro i postepeno se dostižu naredni razvojni nivoi. Uspostavljanjem odnosa poverenja i razmene pozitivnih osećanja između deteta i terapeuta, omogućava se pokretanje razvojnih mogućnosti i njihovo dalje razvijanje.

Sredstva kojima se ostvaruje razmena i učenje su dodir i pokret, što su važna oruđa u detetovom saznavanju sebe i sveta. Svaki pokret i svako osećanje koja ga prati, imenuju se kroz proces. (Aha, seo si na ljuljašku. Zatvorio si oči. Pružaš ruke i uzimaš loptu. Praviš jedan korak, pa drugi, pa treći.) Na taj način, dete iskustveno saznaje suštinu pojma. Ideja je da kroz proces ne pretpostavljamo unapred šta bi detetu moglo biti potrebno, već da prihvatimo da dete u različitim periodima saznaje na drugačiji način i da se ono što mu prija kao vrsta podsticaja menja vremenom. Zajedno sa detetom učimo kroz proces. Izvođenje različitih pokreta doprinosi sazrevanju mozga- kroz proces učenja izgrađuje se neuronska mreža i raste broj neuronskih sinapsi – rezultat je bolja organizovanost psihomotorike i viši stepen funkcionisanja deteta. Uz navedena sredstva, primenjuje se i relaksacija sa ciljem smanjenja opšte podražljivosti nervnog sistema i smanjenja napetosti deteta.

Vežbe koje se izvode tokom tretmana osmišljene su na osnovu procene razvojnih potreba, prilagođene su uzrastu i ličnosti deteta. Dele se na opšte i specifične. U opšte spadaju: vežbe ritma, vežbe imitacije i vežbe doživljaja telesne celovitosti. Specifične vežbe su: vežbe orijentacije u vremenu, vežbe orijentacije u prostoru, vežbe gnostičkih sposobnosti (angažovanje svih čula u uočavanju sličnosti i razlika, svrhe i delovanja stvari, prepoznavanju osećanja…), vežbe praksičkih sposobnosti i veština pokreta (koordinacija pokreta, držanje tela u prostoru, serijacija i klasifikacija različitih vrsta i oblika predmeta, gradnja i rušenje, skupljanje i prosipanje), vežbe za razvoj školskih veština čitanja, pisanja i računanja i vežbe govora (spontana upotreba govora i razvoj semantičkog nivoa jezika).

Kome sve može koristiti reedukacija prihomotorike?

Reedukacija psihomotorike koristi deci:

  • sa smetnjama u razvoju govora i jezika i smetnjama u učenju (razvojna dislalija, razvojna disfazija, disleksija, disgrafija, diskalkulija…),
  • sa usporenim i disharmoničnim razvojem (razvojna disharmonija),
  • sa kašnjenjem u razvoju motorike (dispraksija)
  • sa pervazivnim razvojnim poremećajima (autizam, Asperger…)
  • sa poremaćajem pažnje i hiperaktivnošću (ADD, ADHD).

Promene se dešavaju u sledećim oblastima:

  • pokret je slobodniji i svrsishodniji
  • raste samopouzdanje deteta i njegovo poverenje u sopstvene snage
  • stiču se, obnavljaju i dograđuju senzomotorna iskustva važna za razvoj saznanja, mišljenja, emocija, motorike, govora i jezika( razvija se pojam vremena, prostora i uzroka, umanjuje ili nestaje strepnja i nesigurnost kod deteta, napreduju motorne sposobnosti, poboljšava se razumevanje i govorno-jezičko izražavanje… )
  • pojmovi postaju jasni u svesti deteta, a sopstvena osećanja se bolje prepoznaju
  • kreće se od konkretnog mišljenja prema apstraktnom (dete prvo barata konkretnim predmetima, zatim predstavom o predmetima, sledi baratanje simbolima tih predmeta, odnosno rečima, i na najvišem nivou dete razvija sposobnost poimanja apstraktnih pojmova)
  • stimuliše se razvoj ličnosti u celini.

Krajnji uspeh tretmana zavisi od vrste i težine smetnji koje dete ima, kontinuiteta rada na njihovom ublažavanju ili otklanjanju i saradnje roditelja u ovom procesu.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *