Šta kada dete kasni u govorno-jezičkom razvoju?

Roditelji obično počinju da traže stručnjaka onda kada primete, najčešće oko druge godine da deca nisu još uvek progovorila ili kada dete sa tri godine ima tek nekoliko reči ili potpuno nerazumljiv govor. Naša prva preporuka jeste da čim roditelji primete bilo kakva odstupanja u govorno-jezičkom razvoju potraže stručnjaka. Dođite što pre.

Zaksnelo progovaranje i spor govorno-jezički razvoj nisu stvar slučajnosti. Potrebno je prepoznati uzroke i poreklo problema, odnosno zašto govorno-jezički razvoj kasni. Od izuzetne važnosti je da roditelj eliminiše sve organske uzroke (obavezno dakle, proveriti sluh) jer je to prvi nalaz koji će logoped koji radi sa detetom od Vas tražiti.
Nekada se ispostavi da su neka zaista deca „tvrđa na jeziku“ i da kasnije normalno progovore i bez ikakve teškoće dostignu onaj nivo na kojem su vršnjaci sa normalnim govorno-jezičkim razvojem. Međutim, takvih fenomena je retko. Najčešće se ispostavi da roditelji koji misle da će se problem spontano rešiti, zakasne da dođu i time naprave još veći problem.
Kašnjenje u govorno-jezičkom razvoju često povlači sa sobom druge nepravilnosti u govoru na koje roditelji mnogo lakše primate u odnosu na samo zakašnjenje. U takve probleme spadaju dislalija, odnosno nemogućnost pravilnog izgovaranja velikog broja glasova, zatim slabo pamćenje verbalnog sadržaja (tj.reči i rečenica), agramatizam, odnosno nepravilna upotreba gramatičkih kategorija („Eno je Sanja. Jesi li videla njega?“) i mnoge pridružene nepravilnosti u govoru i jeziku. Put govorno-jezičkog razvoja može da ide odalalije, kao nultog nivoa jezičke razvijenosti (kada govora uopšte i nema), preko početnog izražavanja koje na mnoge načine ne liči na „normalan“ govor (teškoće u formiranju reči i rečenica na pravilan način), odnosno razvojne disfazije pa možda čak i kasnije do normalnog govora (naizgled) ali uz teškoće u čitanju, odnosno disleksiju ili pisanju, disgrafiju. Dakle, što pre dođete, veća je verovatnoća da će se uz inicijalnu dobru dijagnostiku dete uključiti u tretman i da će mu se pomoći da se vrati na „pravu“ trasu govorno-jezičkog razvoja.

U našoj praksi, jedan od najčešćih problema zbog kojeg roditelji dolaze sa decom jeste razvojna disfazija. Ona predstavlja poremećaj sposobnosti da se razume, strukturira i izrazi misao kroz govor. Sposobnost deteta da govori je ispod očekivanog nivoa za njegov mentalni i hronološki uzrast.

Kako da roditelj prepozna razvojnu disfaziju? Način na koji dete govori deluje siromašnije u odnosu na ono što pokazuju njegovi vršnjaci. Teže nego ostala deca razume značenje reči, višesložne reči izgovara samo sa početnim ili završnim slogom, skraćuje reči tako što zamenjuje glasove i slogove, teško formira rečenicu. Iz tog razloga, rečenice su najčešće kratke, a upitne, upitno-odrične gotovo da ne može da usvoji. Ne pravi razliku između sličnih glasova (p-b, ć-č, s-š), teško usvaja reči koje izražavaju apstraktne pojmove, ne razlikuje rod, teško usvaja množinu, ne koristi vremena (prošlo, sadašnje i buduće), zamenice usvaja znatno kasnije a prideve, priloge, predloge i veznike uopšte ne koristi.
Šta uraditi? Što ranija dijagnostika i što ranije uključivanje u logopedski tretman su od izuzetne važnosti. U radu sa decom sa razvojnom disfazijom treba pristupiti pažljivo, izgraditi odnos sa detetom i voditi ga kroz težak proces vraćanja na pravu govorno-jezičku trasu. Tretman se odvija najčešće uz rad na aparatu koji stimuliše auditivnu percepciju (tako da dete može da na pravim frekvencama precizno čuje izgovor svakog glasa, svake reči) poput KSAFA aparata ili Behringer aparata.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *